Evo da dodam i ja neki video:
http://www.youtube.com/watch?v=rix9hTfMU30
http://www.youtube.com/watch?v=Qflhu5BLYXs
Printable View
Evo da dodam i ja neki video:
http://www.youtube.com/watch?v=rix9hTfMU30
http://www.youtube.com/watch?v=Qflhu5BLYXs
U Dubrovniku sam bio prosle godine, prvi pit posle 25 godina. Grad je lep, ali je turista puno, pa bih svima preporucio da ga posete pre jula i posle avgusta.
Atačment 6413
Hvala ti za dragocen prikaz starog dubrovačkog grada.
No neupućenima bi svakako trebalo skrenuti pažnju i na Dubrovnik izvan zidina - jedan neponovljivi mediteranski ambijent, koji je eto obeležio i moj život.
U Dubrovniku sam proživela najlepše godine svog devojaštva. Za mene je Dubrovnik Stradun, ali i svi njegovi zalivi, periferije, pristani, plaže i đardini. Prelepi dubrovački hoteli, sa svojom prošlošću, čuvenim gostima i događanjima. Kupanja ispod Boninova, na Banjama ili Lokrumu, terase sa muzikom, večni bend Plakiri, diskoteka Lazareti, čuveni restorani i kafići kao okupljališta dubrovačke mladeži u gradu i recimo Konavoski dvori.
Još mi u ušima odzvanja dubrovački govor, na koji sam se očas navikla i njime govorila dok sam dole živela - a koji sad nestaje i u samom Dubrovniku. Žamor pijace, žene iz Konavala - da li to više postoji?
Ono što nikad i niko neće moći oponašati - to su mirisi Dubrovnika. Sam meki zrak koji te zapahne kad se otvore vrata aviona, pa zatim sve ono rastinje koje ne postoji u Dalmaciji, čine jedan šmek po kojem bih u hiljadama arija uvek prepoznala dubrovačku.
Draga moja ,neponovljivost sitnica koje život znače ,a nudi ih ovaj biser je nepresušna.
Piši o svemu što je vezano za njega ,jer te sitnice ga čine najpoželjnijom među destinacijama
kada je u pitanju stari kontinent.Dubrovnik nisu samo starine i kulturno nasleđe,on je mnogo,mnogo
više od toga.
Gosparski vrtovi
Uputiti se laganom šetnjom u rano predvečerje od Pila ka Lapadu, preko Boninova, mestа gradskog groblja i crkve, poduhvat je za turiste-znatiželjnike.
Sa Boninova zna da uplaši pogled u morske dubine: sa leve strane hridi, a sa desne pak plaže ispod Lera i Libertasa.
Nekada smo kroz park stare gradske bolnice silazili put stena. Tu se moglo naći mesto na skrivenoj plažici i udobno ugnezditi u kakvom udubljenju u steni i ispružiti poput guštera na suncu, daleko od znatiželjnih pogleda ... Ali to je pustolovina za mlađe od 20 godina.
A dok se radoznali posetilac spusti od Boninova ka Lapadu, ne može, a da se ne zaljubi u gosparske vrtove.
Stari gosparski vrt ograđen je zidom od oblutaka, sa kovanom kapijom - da malo i pučanstvo uživa. Kuća, obložena belim mermerom, najčešće je malo dublje u vrtu, okružena palmama, čempresima i svim rastinjem čiji miris opija čula, karakterističnim za dubrovački kraj. Do nje se stiže kamenom popločanom stazom, oivičenom kamenim kolonadama, po čijoj se tendi viju loze grožđa ili bršljana. Iste te kololonade čuvaju i terasu ispred kuće, sa pogledom na more, pučinu i daleke otoke, odakle svežina dopire i u dane najstrašnije žege.
I taj đardin sav pokriven je opet belucima, podeljen na pravilne staze i platoe, a kroz rečeni belutak raste razno žbunje i rastinje punoga i mesnatog lista, takođe raspoređeno, zategnuto i okresano u pravilne geometrijske šare. Neizbežno je tu i drvo limuna i narandži.
Sve je prilagođeno mediteranskoj žezi: rastinje koje je dobro izdržava, visoke krošnje drveća i plosnati kamen poslagan da čuva vlagu u tlu.
Tišina, gospodstvo, odsustvo žurbe i osećaj da ništa nikuda neće pobeći, to je ono čime vrtovi očaraju posmatrača, kao da je i on sam deo prošlosti i sadašnjosti tog skrivenog Dubrovnika.
Dugo me nije bilo na Stradunu ,a ni na temi ,pa da se prošetamo u ovo nedeljno popodne i izađemo malo van Grada ,kojem ćemo se svakako vratiti.
Lokrum je destinacija na koju želim da vas povedem ,ali pre toga mora se reći par reči o brodu kojim ćemo do Lokruma ,u Portoč ,samo ne znam koji
od ova dva da izaberemo ,da li karaku ili tirenu ?!
Možemo izabrati Dubrovačku karaku ,po čuvenju nadaleko poznatu,a spominje se i u delima Šekspira - Mletački trgovac i Ukroćena goropad.U kompleksu hotela Babin kuk ,jedan od hotela se zvao Argosy,imenom kojim su Englezi nazivali ovaj prelep brod-jedrenjak kojeg su vrhunski majstori brodogradnje,od 15. veka u Dubrovačkoj republici izrađivali sa velikim strpljenjem i pažnjom ,od najkvalitetnijeg drveta,a spadao je u klasu najvećih brodova toga doba.
Dubrovačka karaka je imala tri jarbola,od kojih je srednji i najviši i nosio je dva križna jedra,dok je jarbol na pramcu nosio jedno križno,a onaj na krmi ,jedno latinsko jedro.Jedra su bila masivna i teška ,a podizala su se uz pomoć ručnog vitla.Obzirom da je karaka bila veliki brod koji je prevozio skupe terete,namenjen dugim plovidbama ,jer visoko postavljenqa krma karakteriše prekookeanske brodove,bila je i dobro opremljena naoružanjem ,pa je tako posada sastavljena od oko 140 ljudi imala na raspolaganju pored ostalog i 40 topova koji su služili odbrani od pirata.
Kako je jedrenjak išao na duge staze ,to su na nekima od njih bile u središnjem delu smeštene kovačke i stolarske radionice,zdenac sa vodom i vrtom,pa čak i uređen prostor namenjen boravku svinja,kokošaka i kunića ,koji su bili dobar izvor svežeg mesa.Pored ovih običnih stvari,u svom središnjem prostoru nosila je strop sa slikama tadašnjih slikarskih majstora.Krajem 16. veka ,karaka je u strukturi poboljšana,pa je mogla prevesti i do 1000 vojnika i 900 tona tereta.Karakama se putovalo do Engleske i do američkih obala,pa su putovanja bila dugotrajna i opasna,ali je ovaj kolos od broda sve to izdržavao i vraćao se u luku noseći u svojoj utrobi dragocenosti različite prirode..
Karaka se nalazi i na jednoj od poštanski maraka ,a ima i svoj kovani srebrenjak.
Danas u Gradu možete na krstarenje vernom replikom karake ,koja je opremljena svim onim što je potrebno da se dobro osećate na krstarenju dubrovačkim akvatorijem.
http://i707.photobucket.com/albums/w...brovnik496.jpg
http://i707.photobucket.com/albums/w...brovnik485.jpg
Unutrašnjost karake prilagođena ugodnom putovanju
http://i707.photobucket.com/albums/w...brovnik481.jpg
Ukotvljena u Portu ,čeka ljubitelje plovidbe
Tirena je dubrovački galeon ili galijun kako bi rekli gospari .Dubrovački galijuni bili su, pored španskih, najčuveniji brodovi 17. i 18. veka.
Ime broda ,koji je isto tako verna replika galeona iz 16. veka ,je ime dobre vile iz pastorale Marina Držića,a poput Argosa ,Tirena je i hotel u kompleksu Babin kuk,koji je pušten u rad nakon rekonstrukcije,jer je bio oštećen u poslednjim ratnim dešavanjima.
Galijun je bio prvenstveno ratni brod, iako je u dubrovačkoj mornarici,u skladu sa doktrinom Republike, galijun službeno bio trgovački brod,ali sa respektabilnim naoružanjem ,posebno topovima.Ovo je bio prelazni tip broda između galijace i linijskog broda,a svoj pomalo zbunjujuć naziv,(jer se može pomisliti da je u pitanju galija ,ali nije ,jer nema vesala) duguje svom pramčanom rilu koje je karaktzerističan detalj galije,uz koju se postavlja pulena kojoj je svrha da zaštiti brod od lošeg vremena.Ovo je kasnije postalo prisutno i kod jedrenjaka i galeona.
Prvi galeoni iz 16. veka su bili ratni brodovi ,na dve palube,sa visokim kaštelom i dvospratnim kasarom.Dubrovački galeon je imao tri jarbola sa koševima i strmi kosnik pod kojim se razapinjalo posrtno jedro,dok se na prednjem ,nagnutom jarbolu razapinjala dva križna jedra,kao i na srednjem jarbolu.Donje jedro se zvalo prvenjača,a jedro ispod izvidničkog koša ,košnjača.Krmeni jarbol,nagnut prema krmi nosio je latinsko (trouglasto) jedro.
Iako su ga dubrovčani koristili kao trgovački brod,galijun toga doba bio je naoružan s 5-7 topova većeg kalibra po svakom boku, s isto toliko topova srednjeg kalibra na gornjoj palubi i po 4 laka topa na oba boka kaštela i kasara, s tim da se u 17. veku broj topova na galijunima samo neznatno povećao, obzirom da je to vreme kada su se pojavili linijski brodovi.
http://i707.photobucket.com/albums/w...a-11645603.jpg
http://i707.photobucket.com/albums/w...09/galijun.jpg
Verna replika dubrovačkog galijuna koji nosi ime Tirena.
Plovidba galijunom po dubrovačkom akvatorijumu je zadovoljstvo koje mnogi sebi priušte ,a oni koji žele zajednički život započeti na nauobičajen
način ,na galijunu mogu dobiti venčanje iz snova ,nakon čega će ih odvesti na svadbenu feštu u neki od hotela blizu obale.
Koji god od ova dva broda da odaberemo ,nećemo se pokajati ,pa da krenemo put zelenog raja nadomak drevnog Grada.
http://www.lokrum.hr//pic/front/lokrum_head2.jpg
Lokrum je zeleno ostrvo prekriveno plodnim tlom i bujnim rastinjem,ali ono što se nalazi ispod tog tankog sloja vidljivo je tek na obali,jer je čitavo ostvrvo sazdano od debelih slojeva sedimentnih stena - krečnjaka i dolomita,u kojima je zapisana zanimljiva geološka istorija koja seže više miliona godina unazad.
Stene od kojih je sazdan ,taložene su na nekadašnjoj Jadranskoj karbonatnoj platformi,u čijem je unutrašnjem delu preovladavala mirnija taložna sredina koja je pogodovala razvoju mnoštva biljaka i životinja u toplom,plitkom i dobro osvetljenom moru,odnosno ,u uslovima koji se mogu porediti sa onima koji su prisutni na današnjim Bahamima.
Međutim ,tek je mali deo tog bujnog života ostavio traga u stenama,uglavnom organizmi koji su gradili čvrste mineralne skelete,kao što to i danas čine - puževi,školjkaši i korali.Upravo se na osnovu očuvanih ostataka nekadašnjih organizama - fosila ,može utvrditi starost naslaga,pa se tako u stenama Lokruma,pored školjkaša nalaze i preseci različitih rodova i vrsta sitnih ,pod lupom ili mikroskopom jasno vidljivih jednoćelijskih životinja - krednjaka,i biljaka - alga,koje ukazuju na to da su naslage taložene u mlađem delu geološkog perioda krede,pre oko 85 miliona godina.
http://upload.wikimedia.org/wikipedi...-_cliffs_2.JPG
Laganim taloženjem krečnjačkog materijala (karbonatni mulj,skeleti različitih organizama,fragmenti starijih stena ),kroz duga geološka razdoblja nastao je debeli niz slojeva ,pri čemu su kompleksnim procesima,nevezani karbonatni muljevi i pesak postepeno pretvoreni u čvrste stene - krečnjake.
Četrdesetak miliona godina,nakon taloženja stena koje izgrađuju Lokrum,Jadranska karbonatna platforma je zauvek prestala postojati,jer je zbog postepenog kretanja velikih delova Zemljine kore došlo do približavanja potkontinenata Gondwane,čiji su deo današnja Afrika i Indija,i Laurazije,kojoj pripadaju današnja Evropa i Azija.Ovaj događaj je ostavio nepovratne posledice na ceo prostor koji se nalazio između njih ,pa i na Jadransku platformu.Tada su tektonski izdignuti veliki planinski lanci od Alpa do Himalaja,kojima su deo i Dinaridi koji se pružaju duž ovale Jadrana.Nekada neporemećen niz naslaga,sličan debeloj torti napravljenoj od manje ili više horizontalnih slojeva,pri tom je jako deformisan ,a posledice su vidljive i na Lokrumu.Tako su slojevi stena na Lokrumu blaže ili strmije nagnuti,blago talasasto savijeni,raspucani brojnim dubokim pukotinama ili međusobno razmaknuti raselinama.Tektonski su posebno poremećene naslage između Portoča i uvale Bora,kao i u okolini omiljenog lokrumskog kupališta - Mrtvog mora,koje je podmorskim prolazom povezano sa otvorenim morem.
http://dubrovnikspeedboattours.com/w...m-island-2.jpg
http://www.ronjenjehrvatska.com/.mai...azakUJefze.jpg
Mistično Mrtvo more koje je ispunjeno u najmlađem geološkom dobu ,kvartaru ,široko je dvadesetak metara,a skrivaju ga litice o koje se lome morski vali stvarajući sablasnu buku.Prema legendama ,to je mesto u kojem se kriju zle sile.U mrtvo more se može ući i sa otvorenog mora ,prolazom kojim je povezano sa njim,a nalazi se na južnoj strani ostrva.Ulaz u tunel nalazi se na pet metara dubine,a sam tunel je dug petnaestak metara i širine dovoljne da mogu lako proći uporedo dva ronioca.
Sama pećina i Mrtvo more ne obiluju životom ,što govori i sam naziv jezera ,ali je život sa druge strane ,na ulazu u pećinu jako bogat.Dubina se spušta i do 40 metara,a mogu se videti ježinci,rakovi,fratri,slingure i mrkulje,kao i šaragi.
Veliki uticaj na današnji izgled stena na Lokrumu imali su i mlađi geološki procesi kao što su dolomitizacija - kojom je od krečnjaka zamenom dela kalcijuma magnezijem,nastala druga vrsta stena - dolomiti,kao i okrštavanje - postepeno otapanje karbonatnih naslaga delovanjem hemijski agresivnih vodenih otopina ,čime su tektonske pukotine nepravilno proširene ,a površine stena postale neravne.Obale ostrva su izložene i neprekidnom delovanju talasa koji svojom energijom ,tokom povremenih jačih oluja,polako ,ali sigurno erodiraju obalno područje,posebno na južnom delu ostrva.Stene koje se danas nalaze na samoj morskoj obali,bile su pre 10-15 000 godina prilično daleko od mora.Naime,tokom ledenih doba,od kojih je poslednje tada bilo na vrhuncu ,zbog vezivanja velike količine vode u prostranim ledenim pokrovima ,morska razina je bila ponekad i više od sto metara ispod današnje.U to vreme ,na osnovu svega iznetog,možete zaključiti da Lokruim uopšte nije bio ostrvo ,već brežuljak ,tek malo izdignut iznad okonog kopna.Do konačnog preplavljivanja dotadašnjeg kopna morem ,verovatno je došlo pre 6 - 10 000 godina,u doba začetka najstarijih ljudskih civilizacija.
http://www.fotothing.com/photos/9ce/...3b1a873017.jpg