-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Књига или филм?
Књига. Заувек. Због њене симболичности и врености. Данас, када је много једноставније отићи на неки интернет сајт и прочитати најкраће и најсажетије саставе, ја се посвећујем књигама.
Често се поставља питање- књига или филм? Волим погледати добар филм, али мислим да књига има већи значај и утицај за читаоце. Књига читаоцу допушта да сам схвати њену поруку и значење, али такође и да формира ликове по својој жељи. Филмови су скраћене верзије књига, и све оне речи, описи и мисли су остављени по страни. Наравно, има и онох квалитетних и гледања вредних филмова, који вас могу натерати на размишљање, смех, сузе и страх. Главни квалитети ових филмова су глумци и сценографи, али гледајући филм доживљавамо филм редитељевим очима и управо због тог су интересантни. Књига је посебна због своје историје и уложеног труда за стварање. Постоје књиге читане у једном даху, оне мало мање занимљиве, оне чије значење можемо схвати увек другачије. Баш као и код људи. И. Андрић је рекао:“Остати равнодушан према књизи, значи лакомислено осиромашити свој живот.“ Ја волим књиге, нарочито оне љубавне, са драматичним завршетком. Ја волим књиге, и оне су мој избор.
А шта је боље просудите сами.
Милица Њежић VIII4
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Лик из књижевног дјела
Први пут кад Ñам чула Ñинтагму "ОрканÑки виÑови", и не миÑлећи да је то наÑлов књиге, заинтригираРо ме је. КаÑније, кад Ñам прочитала књигу, Ñхватила Ñам да оправдава Ñва очекивања и да је пуна занимљивих ликова.
Дефинитивно најинтереÑан тнији и један од главних ликова је Хитклиф. Његова животна прича пуна је уÑпона и падова, а Ñви они имају дозу фаталноÑти. То је човјек који Ñе из невиног дјетета претворио у ортодокÑног чудака и охолог човјека. Он је доказ да љубав може претворити и најбоље Ñтворење у најгоре чудовиште. Његов живот ишао је из кранјноÑти у крајноÑÑ‚. Из Ñилног Ñиромаштва поÑтао је богат, а најжалоÑније од Ñвега је што је богатÑтво Ñтекао преварама и лажима. Ðакон што му је љубав живота отео богаташ, а она Ñе удала из кориÑти, кренуо је резмишљати на други начин. Она је допирала до њега и управљала је њиме као дрога, иако је била далеко. Његова љубав убијала га је из дубине и полако, преузимајући на тај начин Ñве и једну ћелију његовог тијела. Умирао је и не знајући да умире. Према влаÑтитом Ñину, којег је имао Ñа другом женом, понашао Ñе као туђинац и робовлаÑник, штавише мрзио га је. МиÑлио је да ће бити мушко уколико буде био идиот. Скривао је Ñвоја оÑјећања, иако их није могао Ñкривати. И најгори непријатељи према њему ниÑу могли оÑјећати мржњу, већ Ñамо жалоÑÑ‚. ПоÑљедњи ударац задала му је њена Ñмрт. Умрла му је на рукама, након рођења кћерке. До тог трнутка имао је макар наде да ће му Ñе вратити и вратити му људÑка оÑјећања. До тог тренутка били Ñу телепатÑки повезани. Ðакон тога ни једну ноћ није могао мирно Ñпавати. Она му је била у Ñновима, у души, под кожом и у тијелу. Он је био мртав човијек који хода, и ништа то није могло промјенити. Скоро да уопште није јео, кретао Ñе. Много времена је проводио крај камина, загледан у ватру. Људи око њега Ñу Ñе питали да ли је то Ñтварно била љубав, или нека врÑта опÑеÑије и лудила. Ипак, нешто му није дало да умре, да коначно буде Ñа њом. Једино у чему је уживао било је загорчавање живота других људи.
Ðоћима Ñу га прогањале њене очи и коÑа. Био је Ñамо Ñнажно тијело без живота у Ñеби. Ðакон његове Ñмрти, живот њему блиÑких људи је кренуо набоље, и тешко је то рећи, али нико није жалио за њим. Свеједно, Хитклиф и Катарина живјели Ñу као немирни духови, баш онако какви Ñу били у доба кад Ñу били млади и Ñретни.
Ðаташа Грујичић IX5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Лик из књижевног дјела
Међу мојим омиљеним ликовима из књижевног дјела је инÑпектор Херкул Поаро, главни лик из криминалички Ñ… романа Ðгате КриÑти.
Белгијанац, необично Ñимпатичног изгледа, веома културног понашања Ñа јаким фрацуÑким акцентом Увијек педантно обучен Ñа рукавицама и штапом у руци. Да не заборавим најважнији детаљ: његове бркове, до којих му је толико Ñтало да када на Ñпавање, увијек Ñтавља поÑебан штитник за бркове. Он је невјероватно паметан, Ñве запажа, чак и оне најÑитније детаље, за које у почетку Ñви миÑле да Ñу неважни. Ðе поÑтоји ниједан Ñлучај који он није уÑпјешно ријешио. Мени је најинтереÑан тнија његова улога у роману "УбиÑтво у Оријент екÑпреÑу". Убијени човјек је био тешки криминалац. Отео је трогодишњу дјевојчицу од родитеља и тражио новац. Кад Ñу му платили, он ју је убио и оÑтавио у дивљини. Сви путници у вагону Ñу некако повезани Ñа породицом убијене дјевојчице: пријатељи, рођаци, дадиље, возачи..., тако да Поароу није било лако да ријеши овај Ñлучај. Он наравно уÑпијева и закључује иÑтрагу Ñа реченицом: "Веома Ñам љут што Ñте миÑлили да можете да преварите моје мале Ñиве ћелије."
Милан Малчић VII3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
МаÑлина, мир, пријатељÑтвР¾
Сви људи на Ñвијету желе мир и Ñлободу. Желе да лете, Ñкачу, да Ñе образују, и да Ñе не боје, да не бјеже и да не плачу. Они би хтјели вољети, гајити пријатељÑтвР¾ и гледати дјецу како Ñе Ñлободно играју и Ñлушати птичица пјеÑму.
Рзнате ли шта је пријатељÑтвР¾? То је нешто најважније, као зрачак Ñунца у тами, мир у рату, нешто што је потребно Ñваком човјеку. Требају га Ñви на Ñвијету. Мир нам значи као Ñрце у грудима, али поÑтоје они који миÑле Ñамо на Ñебе и који не виде патњу других. Њихово Ñрце је тврдо као камен, хладно као лед и тамно, тамно.
Кад Ñе лошим људима, чудом, Ñрце омекшало, дошло је до мира. ПоÑлат је мали бијели голуб, Ñа дивним украÑом, маÑлином, а људи, Ñретни људи знали Ñу шта то значи-мир. Летио је дуго док Ñебе није препознао међу животињама гдје је Ñхватио да и припада, и ту Ñе зауÑтавио.
И тада је проглашен мир. Људи, и мали, и незаштићени, и Ñтарији, и изнемогли дочекали Ñу повратак из рата, Ñвојих најмилијих. ДоÑањали Ñу Ñвој Ñан о миру Ñа жељом да Ñе рат више никада не понови.
ЈевроÑим Чави VII5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Мој друг
Мој друг Ñе зове Ðенад. Сједи Ñа мном у клупи. Има деÑет година. Јако је Ñимпатичан.
Има Ñмеђе очи и Ñмеђу коÑу. И има велике наочале које Ñу тамно - црвене боје. Он је један од мојих најбољих другова у разреду. Има наочале које га чине поÑебним другом. Дали Ñмо му надимак Шоне, али тај надимак ми Ñе не Ñвиђа. Као оÑоба је јако добар друг. Свако би волио да има друга као што имам ја.
Ðенад је јако добар друг, који може Ñве разумијети. Воли Ñе шалити.
Ðаташа Ð*одић V5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Moja другарица
Моја најбоља другарица зове Ñе Јелена Грбић. Са њом Ñједим у клупи. Сједимо у задњој клупи до прозора.
Јеленини родитељи Ñе зову Драгана и ВојиÑлав. Она воли зелену боју, патеке и тренерке. Од хране воли виршле, а од пића кока-колу. Ð*ођена је 4.6.95. године у Бањалуци. Од Ñпортова воли Ñ‚ÐµÐ½Ð¸Ñ Ð¸ Ñкијање. Такође воли компјутер,цр ‚ати,пиÑати и школу. Има папагаја по имену Кити. Ðајвише воли љето. Воли гледати филмове на телевизији. Њена омиљена књига је ``Хари Потер``, а њен омиљени филм је Гарфилд.
ПоÑебно ми Ñе Ñвиђа њена Ñмеђа коÑа и Ñмеђе очи. Она Ñвира гитару. Јелена је добра, брижна и тиха.
ÐлекÑандар Милошевић V5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Моја мајка
Моја мајка је виÑока. Има дугу Ñмеђу коÑу. Очи Ñу јој боје тамног љешњака. Она је најљепша мама на Ñвијету.
Сва њена пажња је уперена према мени. Када ме загрле њене руке, оÑјетим топлину и љубав. Њено је Ñрце велико и пуно њежноÑти. У њеним очима поÑтојим Ñамо ја.
Стално ми прави колаче које волим да једем. Понекад Ñе наљути на мене али је та љутња брзо прође. Веома Ñе чеÑто Ñмије. Вољела бих да Ñва дјеца на Ñвијету као ја.
Сара Карановић V1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Моја Ñоба
Своју Ñобу дијелим Ñа братом. Добро је оÑвјетљена и мени за рад ÑаÑвим довољна. Једина примједба је, што је брат и ја дијелимо, па Ñметамо једно другоме. У њој Ñе налазе два кревета, чипкаÑта завјеÑа, велики регал и два радна Ñтола. Ðа регалу Ñе налазе играчке и украÑи, као и Ñлике које Ñтално падају, па морам да их поправљам. Ðа радном Ñтолу, који Ñтоји иÑпод прозора, налази Ñе рачунар, који је укључен по цијели дан. И кад радим, и кад Ñе играм, и кад куцам, и кад Ñпремам, рачунар је укључен, те из њега излазне разни тонови. Питате Ñе како то, па то ја Ñлушам Ñлушам лагану клаÑичну музику, која ми чак и увече помаже да заÑпем.
Вања КеÑић VII1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Музички кабинет
У О.Ш. Иво андрић у коју идем ја има један музички кабинет. Моји другови и ја увијек идемо у њега када имамо Ñ‡Ð°Ñ Ð¼ÑƒÐ·Ð¸Ñ‡ÐºÐµ културе. Имамо јако добру наÑтавницу.
Тај кабинет Ñе налази на трећем Ñпрату школе. У њему Ñе налазе дипломе познатих ученика. Такође на Ñредини кабинета има један велики клавир. Он за мене производи најљепши звук. Ðаправљен је од дрвета. Има црне и бијеле дирке.
Пуно волим тај кабинет. Кад` излазим из њега јако Ñам тужан. Једва чекам Ñледећи Ñ‡Ð°Ñ Ð¼ÑƒÐ·Ð¸Ñ‡ÐºÐµ културе да поново Ñа радошћу уђем у њега.
Драгана ÐšÐ¾Ñ V5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Музички кабинет
У школи Ñе налази једна проÑторија у коју ја радо улазим. То
је музички кабинет
Он Ñе налази на трећем Ñпрату. У њему Ñе налази наÑтавничин Ñто, по пет Ñтолова у четири групе, ормари и клавир. Ðа зиду Ñе налазе разне дипломе дјеце и поÑтеи. У једном ормару налази Ñе каÑетофон и инÑтрумети. У другом књиге, а у трећем одјећа за хор. У кабинету Ñе налази телевизор, видео и табла. Мој најдражи предмет је клавир. Он је црне боје. Ðа њему Ñу дирке црно-бијеле боје. Клавир пушта разне звукове. Да би пуÑтио звук човијек треба да га Ñвира. Он пушта дубоке,виÑоке, тужне и веÑеле звукове.
Када излазим из кабинета оÑјећам Ñе тужно и једва чекам Ñлиједећи Ñ‡Ð°Ñ Ð¼ÑƒÐ·Ð¸Ñ‡ÐºÐ¾Ð³.
Ðаташа Ш. V5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ÐžÐ¿Ð¸Ñ Ð¼Ð¾Ñ˜Ðµ дневне Ñобе
Хладан ваздух увукао Ñе тихо и раÑхладио проÑторију те Ñам морала брзо затворити врата тераÑе. У дневној Ñаби је владао мук. Чуло Ñе Ñамо тихо цвекетање малог замрзивача на крају Ñобе. У Ñтану није било никога оÑим мене. ОÑврнула Ñам Ñе по проÑторији и угледала моју Ñтару Ñлику из нижих разреда. Та Ñлика је одувијек Ñтајала ту, али Ñам ја тек Ñад примјетила да Ñе и она мало промијенила. Ðа њу, као и на друге Ñлике, ÑпуÑтила Ñе Ñива прашина. ÐепоÑпремљен Ñто, прашњаве Ñлике и каучи Ñа Ñа Ñпуштеним покривачима дали Ñу ми наговјештај да је вријеме за Ñпремање. За тили Ñ‡Ð°Ñ Ñам донијела уÑиÑивач и пар крпа, те је Ñпремање могло да почне. Брзо Ñам почиÑтила прашину Ñа Ñтарих Ñлика, а ни огромни чаÑовник није био преÑкочен. Прљаво поÑуђе и Ñолњак Ñтавила Ñам у кухињу, те је и Ñто био поÑпремљен. Хрпице мрва по поду, и већ Ñам морала узети уÑиÑивач. Музика је прорадила и мрве Ñу једна по једна неÑтајале Ñа пода. ОÑтали Ñу Ñамо каучи које Ñам лако Ñпремила, те је Ñпремање за пет минута било готово. Одмах Ñам Ñе бацила на двоÑјед, укључила телевизор и одморила Ñе од напорног Ñпремања. Одмарајући Ñе Ñјетила Ñам Ñе колико Ñамо лијепих , а помало и тужних тренутака провела у њој. За мене она није била Ñамо једна Ñоба пуна иÑправно пореданог намјештаја већ и мјеÑто догађаја Ñвега оног лијепог у моме животу, што ћу надам Ñе још дуго памтити.
Дајана Гајић VII1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ОпиÑивање Ñпољашњег проÑтора
Огромни, Ñиви облаци лаганим покретима прекрили Ñу мало, златно Ñунце и отвотили тамни пут магли и киши. Вријеме је било Ñуво, јер ипак је мјеÑец новембар, ту нешто није у реду. Знала Ñам да Ñе Ñпрема неко изнанађење и заро Ñам ишчекивала Ñвако ново јутро које би можда донијело нешто ново и занимљиво.
Ово јутро било је поÑебно. Сем тога што је донијело нешто веома лијепо и донијело је и нешто ново. Био је то Ñнијег. далека и доÑта широка улица којој Ñе у магли , под утицајем Ñуморног јутра губио крај, предÑтављалРје мали рај за Ñребрне пахуљице . Једна по једна, мале принцезе Ñу Ñе такмичиле која ће прва Ñлетјети на тло. Ðеке од њих Ñлетјеле бих на дио аута који већ треће јутро Ñтоји паркиран на тротоару, а нека би Ñе Ñлучајно завукла у рукав раног пролазника.
ВиÑоко лиÑтопадно дрвеће, наравно већ одавно без лишћа, позно је поÑматрало мале принцезе и приÑјећало Ñе неких љепших временаљ, док је оно црногорично одавно утонуло у Ñан.
Оближње зелено жбуње тихо Ñе дошаптавало о малом црном штенету које Ñе од ове зимÑке идиле Ñакрило у њихове Ñкуте. Још Ñамо широка мајка улица да Ñе одушеви и бијеле балетне плеÑачице ће у потпуноÑти бити задовољне Ñвојом тачком. Сви у овом прекраÑном дану уживају Ñем једног Ñмеђег брапца коме ова атмоÑфера и не одовара, јер он Ñада оÑтаје без Ñвоје кућице. Ја Ñе надам да ће Ñе радрагана дјеца током зимÑких дана Ñјетити, те малом врапцу направити кућицу на неком од оронулих дрвећа у широкој, Ñада већ бијелој улици.
Дајана Гајић VII1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Поглед кроз прозор моје учионице
Дубоко брујање одјекује школом и наглашава поÑпаним ђацима и још мамурнијим наÑтавницима да наÑтава почиње. Ушавши у учионицу брзо размакнух широке завјеÑе и погледах напоље.
Вани је Ñипала Ñитна киша и Ñтварала барице на улици. Погледавши на тротоар оÑјетих као да путујем у неку чаробну земљу. У тој земљи Ñваки лиÑÑ‚ предÑтавља једно мало биће Ñа различитом бојом одијела.
Како Ñе Ñунце лагано помаља иза виÑоких борова и Ñмрча бића мијењају боју. Сунчева зраке имају чаробну моћ и Ñваки лиÑÑ‚ почиње да Ñе Ñјаји. Шарена улица украÑила Ñе бојама жутог, наранџаÑтог и Ñвијтао Ñмеђег лишћа.
Њена хаљина изгледала је тако Ñвечано да би Ñваки Ñлучајни пролазник, међу којима је било поÑпане дјеце, оÑтао задивљен.
Из маште ме пробудише љупке ријечи моје наÑтавнице Маре која и није изгледала мамура као и Ñви ми оÑтали.
Драгана Гајић VII1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ð*епортажа
ПоÑјета дјечијем дому Ð*ада Врањешевић
Већ неколико дана ОÑновном школом "Иво Ðндрић" круже идеје о Ñ…ÑƒÐ¼Ð°Ð½Ð¸Ñ‚Ð°Ñ€Ð½Ð¾Ñ Ð°ÐºÑ†Ð¸Ñ˜Ð¸ за помоћ напуштеној дјеци уиз дома Ð*аде Врањешевић. Коначна одлука донеÑена је на ÑаÑтанку подмлатка Црвеног крÑта. Ученици Ñу Ñе уÑаглаÑили да треба помоћи дјеце те Ñу почели Ñа акцијом Ñкупљања дјечијих пакета. Мала војÑка вриједне и хумане дјеце Ñакупљала је и Ñлагала пакете великом брзином. У пакетиће Ñмо Ñтавили Ñве потребне Ñтвари од хигијенÑког и школÑког прибора, па до одјеће и обуће за дјецу. У помоћ нам је притекла и наÑтавница Жељка Опачић без које реализација ове идеје не би уÑпјела. Пошто Ñмо оÑновни дио поÑла урадили, требало је поклоне и уручити. То наравно није могло проћи без мале приредбе у чаÑÑ‚ дјеци из дома. Ту Ñу Ñвоју велику заÑлугу нашле и наÑтавнице Драгана Котур и Енеа Марчета, које Ñу организовале приредбу. Ðајзад, дошао је и тај 26. октобар, Ñриједа, и било је вријеме за полазак. У дому Ñмо Ñавршено дочекани, а дјеца Ñу показала велику знатижељу за приредбом. Ðеколико топлих ријечи наÑтавнице Жељке отвориле Ñу наш програм. Даљи наÑтавак програма текао је веома забавно јер Ñу Ñе и дјеца укљчила. Једна од "Слика из живота необичног дјетета" пробила је лед и измамила највећи аплауз. ОÑтале тачке Ñамо Ñу Ñе надопуњавале, а богати, Ñашолики програм завршиле Ñу школÑке плеÑачице, наÑтупом Ñвоје плеÑне групе. За крај Ñвоје поÑјете обишли Ñмо још једном Ñве проÑторије дома и упознали Ñе Ñа животом и активноÑтима дјеце која ту живе. Враћајући Ñе, размишљала Ñам о идеји коју Ñмо управо претворили у дјело. Овај хуманитарни догађај још једном је у нама пробудио жељу за помоћ онима којима је она заиÑта потребна, а ми Ñе иÑкрено надамо да ће наш примјер Ñлиједити и други.
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Прича о Ђурђици
Било је тмурно вријеме. Из облака је Ñипила црна киша и парала небо. Млада дјевојка дуге црне коÑе и румених образа Ñједила је иÑпред Ñвоје мале куће и гледала у небо. Црна, хладна и тиха киша падала је по њеној коÑи и лицу. Млада дјевојка звала Ñе Ђурђевица. То име је подÑјећало на неко Ñрећно, ведро и веÑело лице. Међутим Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñазнавши једну тужну вијеÑÑ‚ то лице је поÑтало тужно, тмурно и невеÑело. Млада дјевојка је изгубила Ñвога мужа, дјевера и рођеног брата. Људи Ñу покушали да је утјеше и ублаже јој бол, али није било тих ријечи и казни које би могле да ублаже ту тугу. Тужна Ђурђевица је Ñједила на гробу Ñвога брата, а црна киша је плакала Ñ ÑšÐ¾Ð¼. За толиком тугом и небо плаче.
Дајана Гајић VII1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Слобода...
Познајем једног гоÑподина,фил озофа,који ми је на питање шта је за њега Ñлобода,одгов ¾Ñ€Ð¸Ð¾ је Ñледећим рјечима:"ÐšÐ¾Ð¼Ð¿Ñ €Ð¾Ð¼Ð¸Ñ.ЛукÑуз интерпретир °ÑšÐµ неÑлободе,егз ¸Ñтенција базирана на ÐºÐ¾Ð½Ñ‚Ñ€Ð°Ð´Ð¸ÐºÑ‚Ð¾Ñ Ð½Ð¾Ñ˜ перцепцији-бити ограничен.Ð—Ð°Ñ ‚о је концепт Ñлободе конфузан јер је уÑловљен поÑједовањем ÑвијеÑти о забранама, дефинишућем фактору Ñлободе;ÑвеÑÑ‚ и о неопходном...З ° ту Ñлободу Ñви екÑплоатишу,ј ер је неоÑтварива категорија.И за то нам Ñе Ñлобода у етапама Ñвима руга,јер Ñмо Ñе прецјенили..."
Слобода је могућноÑÑ‚ рећи оно што миÑлиш, а не бити цензуриÑан,дРпуÑтити људима да чују глаÑ, а не лишити их Ñлободе.Слобо ´Ð° је жеља за кретањем и животом.Ðаше право је да нам то омогуће.Слобо да је учеÑтвовати у животу,а не гледати како пролази поред наÑ,као прољећни вихор...Слобод ° је у живање у Ñитницама и Ñвим лијепим Ñтварима које живот пружа.Вољети Ñебе,вољети друга,Ñ€Ð¾Ð´Ð¸Ñ‚ÐµÑ ™Ðµ,отаџбину.ВРљети цвијет и провеÑти живот Ñа неким у поÑтељи од ружиних латица,загрљ °Ñ˜Ñƒ пламтеће ÑтраÑти...Слоб ода је кишна кап на образу и капљица роÑе у зору.ПролазаРиÑпод дуге, оÑмијех и први пољубац.СвакРново јутро,нове обавезе и нове жеље.Слобода је Ñве у чему уживамо,и Ñве што Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ð´Ð°Ñ…ÑšÑƒÑ˜Ðµ.
Ðе поÑтоје мале Ñтвари,мали пријатељи,маР»Ð¸ људи...Ðе поÑтоји мали живот и мала Ñлобода.Слобо ´Ð° је дар од живота, и Ñамо једна од могућноÑти.ЗР°Ñ‚о;уживајте у животу и великим Ñтварима.Дру ¶Ð¸Ñ‚е Ñе Ñа великим пријатељима и будите велики људи.Пружите Ñлободу лептиру у Ñвојој души,и пуÑтите га да лети,да живи,да оÑјећа.
Ðина Говедар IX3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ð’Ñ€Ð±Ð°Ñ ÐºÑ€Ð¾Ð· вијекове
Та зелена, немирна рјека већ вијековима тече Ñвојим коритом. Ðекада дивља, а некада мирна, она никада није иÑта. Она је Ñведок Ñвих прошлих времена.
О прошлоÑти прича Ñа Ñвојом обалом којом Ñвојом Ñнагом и немиром Ñтално мијења. Љети она је права радоÑÑ‚ за дјецу. У леденом загрљају њеном дијеца траже оÑвјежења. Она некада доноÑи и тужне Ñтвари. Кад Ñе наљути она набуја, замути Ñе и поплави Ñвоје обале. Зна да Ñе мјења. Ðекада је кратка и мирна, повуче Ñе у Ñебе, а некада подивља и покажеÑву Ñвоју заÑÑ‚Ñ€Ð°ÑˆÑƒÑ˜ÑƒÑ›Ñ Ð¼Ð¾Ñ› које ниÑмо ÑвјеÑни док шетамо уз обалу и уживамо гледајући.
Па ако Ñмо добри и она је добра.
ÐлекÑандра Ð*адујковић VII2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ð’Ñ€Ð±Ð°Ñ ÐºÑ€Ð¾Ð· вијекове
Ја не знам тачно када је Ð’Ñ€Ð±Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñ‡ÐµÐ¾ да прави Ñвој вијугави ток, али знам да извире иÑпод планине Зец. Он тече кроз много Ñела и градова, али и кроз мој град. Тај град Ñе зове Бања Лука, и врло је Ñрећан овај народ јер може пити воду те дивне ријеке. Преко те предивне ријеке прелази и градÑки моÑÑ‚. Ðа њој Ñе налази и реÑторан "Стефан" на којем Ñам провео најљепше тренурке Ñа мојим најближима, он је као Ñплав па је та вечера била још дивнија. Такође Ñе на ријеци налази тврђава КаÑтел коју Ñу изградили Турци прије пет Ñтотина година. У њему Ñе одржава Ñајам паÑа, и љетне игре. Када би Ñе чамцем Ñпуштала низ ријеку видјели би многе љепоте, које та ријека Ñадржи, и тај призор би уљепшале тужне врбе, чије Ñе гране Ñпуштају до воде, и Ñтабла Ñтабла бијеле брезе. У Ð’Ñ€Ð±Ð°Ñ Ñе такође улијева ријека Врбања. Ðа крају Ñвог тока наше богатÑтво, ријека Ð’Ñ€Ð±Ð°Ñ Ñе улијева у Саву, која чини границу између Ð*епублике СрпÑке и Ð*епублике ХрватÑке.
Ðикола Пузић VII3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ð’Ñ€Ð±Ð°Ñ ÐºÑ€Ð¾Ð· вијекове
Бања Лука је лијеп град. Кроз њу протиче ријека ВрбаÑ. Ð*ијека, као Ñвака друга ријекаје иÑта, али Ð’Ñ€Ð±Ð°Ñ Ñ˜Ðµ поÑебан не Ñамо што је чиÑÑ‚ и биÑтар, него и његове обале Ñамо Ñу му име дали. Ð’Ñ€Ð±Ð°Ñ Ñ˜Ðµ добио име по томе што на обалама има доÑта врба. Ðа врху је изграђена тврђава КаÑтел. Стари изглед града и тврђаве задржаће Ñе како би тиме привукао Ñваког поÑјретиоца Бање Луке, а и код Ñамих грађана. Свим туриÑтима и поÑјетиоцима дозвољено је да разгледају тврђаву. Тако ће наш град поред већ Ñадашње интереÑантнРшћу имати још једну, која ће бити интереÑантнРја. До Ñада није дозвољено разгледање ове ÑтаринÑке тврђаве која има веома занимљиву прошлоÑÑ‚ и иÑторију. Кроз вијекове и деценије Бања Лука ће Ñе памтити по њеној културној и иÑторијÑкој прошлоÑти.
Јована Самарџић VII2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
J E S E N
Uvijek kada govorim ili pišem o jeseni imam dilemu: da li
sam njome više očarana ili pak, razočarana.
Jesen je kao tužan pogled na nešto lijepo i nezaboravno,
ali nešto što je prošlo. Ona je kao sjećanje, kao pjesma o pro-
šlom ljetu. Ona je bolno opraštanje od nečeg lijepog i dragog.
Ipak, jesen sa sobom donosi i dosta čarobnog, ne dozvo-
ljavajući da sjeta i tuga „izopače“ čovjekov duh, ubijajući u
nama vedrinu i ljubav.
Jesen je remek dijelo naslikano širokim spektrom boja ko-
je nas tjeraju da se istinski divimo i uživamo u slici nečeg nestva-
rnog i očaravajućeg.
Vjetrovi koji se valjaju sa planinskih vrhova, pričaju najlje-
epšu priču, jesenju priču o životu, o ljudima, o prirodi. Taj vjetar
raznosi opalo lišće , donosi prve kiše i nagovještava hladne i
tmurne dane.
Ovih dana često posmatram ptice i slušam njihovu oprošta-
jnu pjesmu pred daleki put, diveći se njihovoj hrabrosti i snazi,
sigurna da će negdje, u nekoj dalekoj zemlji, nekom drugom, is-
pjevati pjesmu o mom gradu, o meni, o mojoj školi, ulici...
Peković Jovana, VI 2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
JESEN NAS JE OGRNULA SVOJIM PLAŠTOM Umjesto toplog sunčevog zraka jednog jutra me je pro-
budio lagani šapat kiše, dobujući o prozorska okna. Kao i taj
dan i ja sam bio tmuran, povučen u sebe.
Prvi nagovještaj jeseni. Iako je jesen veoma lijepo godi-
šnje doba protkana mnoštvom boja, sve je manje sunčanih da-
na, cvrkuta ptica, dječje graje... Ali, ne odlaze svi. Najvjernija
od tih malih bića ostaju sa nama da zajedno provodimo hladne
jesenje i zimske dane.
Ali, i jesen ima svoje ljepote. Ona je svojim žuto – crvenim
plaštom prekrila šume i livade, sela i gradove... Taj plašt moju
tugu polako pretvara u zadovoljstvo i sreću.
Vjetar se poigrava sa opalim lišćem kojeg je sve više, a
ono pravi mekan, šareni tepih koji pucketa pod našim nogama.
Sunce polako i skoro potpuno zalazi za oblake i samo tek po ne-
ki zrak uspije da se probije kroz debele oblake i dodirne tlo.
Iako kratki, jesenji dani mi se čine beskonačni. Radim do-
maće zadatke i razmišljam gdje nestade onaj osmijeh sa mog
lica. U školi zaboravljam na ono što se dešava napolju, ali zvono
poslednjeg časa me vraća u stvarnost.
Kankaraš Jovan, VI 2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
J E S E N – S L I K A R
Poslije vrelog, iscrpljujućeg ljeta, jesen nam je došla
kao osvježenje. Taj stari slikar ponovo boji, šara, crta, slika,
glanca... Uvijek sa sobom ponese palete predivnih boja.
Neumorno boji i ne prestaje. Kao čarobnim štapićem
dotakla je drveće crvenom, zelenom, oranž i braon bojom. Zna
dobro da ocijeni njihovu gustinu. Šljive boji modrom bojom, za
dunje je ostavio žutu, a jabukama zarumenio obraze.
Obukao ih je u prelijepe i čudnovate haljine i slomio pe-
rle, pa Trebjesa i ulice grada izgledaju kao da su se spremile za veliki jesenji bal.
Izgleda da je ljut na nebo.
Svojom četkom dotakao je i moju dušu, srce i sva moja
osjećanja.
Predao sam mu se da me boji kako hoće!
Papović Petar, VI 2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
J E S E N
U zlatnim kočijama punim darova stigla je kraljica –
jesen. Zavirila je u svaki kutak, zakucala na svačiji prozor,
pozvonila na svačija vrata. Prirodu je presvukla, nebo obojila,
ptice ispratila, ambare napunila...
Svi se radujemo dolasku jeseni, jer se ona vrti, dariva,
kikoće...
A šta to jesen sve uradi? Sunce sakrije iza modro – sivih
oblaka, nebo dariva sitnim studenim zvjezdicama, prirodi ukra-
de zelenu boju, travu nadoji vlagom, snažni vjetar uplete u ogo-
ljelo granje, rastuži siročića vrapca, razdraganu djecu otjera sa
cvjetnih livada... E, to joj najviše zamjeram.
Ali, ja ipak volim jesen. Bezbroj sočnih plodova berači su
odnijeli poput jakog vjetra. Tamno – modre šljive pretvorile su
se u bistre kapljice rakije, slatkog pekmeza i soka.
Uživam u zlatnim plodovima zlatnih ruku moje majke jer
sa užitkom pijem slatki sok i sa prozora svoje sobe posmatram
žutu sliku jeseni.
„Pozna me jesen ljuti,
Volim septembar žuti“
Drinčić Marko, VII 1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
JESEN NAS JE OGRNULA SVOJIM PLAŠTOM Jesen je pokucala na naša vrata. Otvorili smo, a ona je unijela pune korpe svakojakog voća, a pred vratima ostavila kišne dane.
Gusti i tmasti oblaci svuda oko nas. I priroda se lagano
uspavljuje.
S jesenjom kišom tugu dijelim. Napuštene staze kojima
su šetali i mladi i stari, napušteni parkovi koji su do juče bili
puni dječije graje, svi nekud žure... Samo se čuje šuštanje
opalog lišća i njegova tiha i umiruća muzika.
Sva me priroda podsjeća na prelijepi ćilim koji je nekada,
u dugim zimskim noćima, tkala moja baka.
Tužna, sjedim na klupi i nemoćno posmatram kako jesen
pustoši sve oko mene.
Popović Milena, VII 1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
JESENJA RAZGLEDNICA U naš kraj se nečujno ušetala jesen. Mnogi je toliko ne
vole, a ja je gledam potpuno drugim očima i veoma mi je draga.
Za mene je najljepša rana jesen. U svojoj haljini koja je
puna cvijeća i voća, izgleda božanstveno. Svako od nas sa te
haljine uzima dio za sebe. Opadajuće lišće razleti se pod
naletom i blagog povjetarca, pa izgleda kao da šareni leptiri
prhnu ispred naših očiju.
Prirodom se rasprostro šareni plašt pun smeđih, zelenih,
crvenih i zlatnih tonova. Svuda se vidi i osjeća dah jeseni.
Veoma mi prija šetnja po prirodi. Uživam dok se sunce
probija iza oblaka igrajući se sa mnom. Ptice pjevaju oproštajnu
pjesmu, a ja i u tome vidim ljepotu i draž.
Pogledajte malo bolje. Možda i vi zavolizete jesen.
Mandić Tina, VII 1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
JESEN I JA Sama riječ jesen navodi nas da pomislimo na nešto tužno, uvelo.
I ove godine jesen je pokucala na naša vrata i donijela pune korpe svakojakog voća, ali sa sobom je donijela i kiše. Te sumorne kiše čije kapi neprestano lupaju u oluke i bude u meni neka čudna osjećanja.
Nebom tumaraju gusti, tmurni oblaci koji su spremni da svakog časa zaplaču. Magla je pritisla sve oko nas. Opalo lišće se nagomilava, prekriva ulice kao beskrajni žuti tepih. Nekada zelene grane, ponosne na svoju boju i odjeću, sada su ogoljele i tužne. Čarobnjak vjetar ne da spokoja i mira opalom lišću već sa njim pravi razne akrobacije.
Sazreli i otpali plodovi kestena se kotrljaju ulicama. Čuje se samo šapat uvelog, zlatnožutog lišća i tužno šuštanje požutjele i uvele trave kroz čije se vlasi provlači prohladni jesenji vjetar.
Bijelović Luka, VII 2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
JESEN JE SVUDA OKO NAS Tog dana, posmatrajući prirodu, shvatih da je i moj kraj prekrila čarobna kraljica.
Krošnju obližnjeg drveta išarala je najljepšim bojama. Zlatno – crveni i braon listići, koji se spremaju na svoj poslednji put, žale za prošlim danima. Prvi vjetar uništiće sve njihove nedosanjane snove.
Bacam pogled na nebo. Jata ptica pokušavaju da se probiju kroz sivilo kišonosnih oblaka i stignu u toplije krajeve. I dalje, kao opijen, stojim i gledam. Divim se čarima jeseni. Odjednom, osjetih kako se na moje lice spušta vlažan veo. Trgoh se. Hladne kapi me trgoše iz razmišljanja. Nestadoše zlatne boje. Nesta i moje sunce, sakri se negdje iza planina, pobježe od ovih tmurnih oblaka.
Tužan, žurim prema kući nadajući se da će sjutrašnji dan donijeti nove radosti.
Zeljko Igor, VI 2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
JESEN NAS JE OGRNULA PLAŠTOM
Jesen? Presvlačenje prirode u toplije boje, lijepi dani, blago sunce, povjetarac i poneki oblačić.
Prije nekoliko dana prošetao sam sa bratom. Sunce je blago grijalo i svu prirodu činilo srećnom. Nebom se šepurio po neki oblak koji je svoje paperjasto tijelo mijenjao i davao mu različite oblike.
Na horizontu razni tonovi ružičaste i purpurne boje. Raj za oči.
U rijeci se ogledalo drveće ljubomorno pokušavajući da sačuva i poslednji listić svoje krošnje. Lagani povjetarac rado se poigravao sa opalim lišćem. Rastjerivao je ružičasto – bijele oblake što mi se nije svidjelo jer sam uživao u njihovoj igri.
Osjećao sam se kao da sam u pozorištu i gledam predstavu u kojoj glavne uloge imaju sunce, vjetar i oblaci.
Popović Nikola, VI 2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
M O J A T A J N A
Imala sam divnu baku. U njenim očima bila je skrivena ljubav za sve nas. U njenom zagrljaju osjećala sam se čarobno.
Često mi je pričala bajke o hrabrim princezama koje su na kraju ostvarivale svoje ciljeve. Njene ruke bi me mazile, tješile. Ona me je učila životu, pratila svaki moj korak i podizala me sa dna. Govorila je da sam pametna djevojčica i da jedva čeka da krenem u školu. Ali, taj trenutak nije dočekala. Umrla je prije mog polaska u školu.
U snovima bi mi se ukazivao bakin lik, a ona bi mi govorila, da, ako je volim, budem hrabra.
Učila sam za baku. Znala sam da me ona gleda sa neba i htjela sam da joj dokažem da mogu biti princeza iz njenih bajki i da sam vrijedna sve njene ljubavi.
U skrinji, u sobi, bile su bakine slike. Tu su zaključane poslije njene smrti. Moji roditelji nijesu htjeli buditi uspomene. Ali, ja sam znala da će baka biti ponosna na mene ako otvorim kovčežić, sjetim se lijepih uspomena i „uđem u stvarnost“.
To „uđem u stvarnost“, znači da se spustim na zemlju. Toliko volim baku da svake noći gledam u zvijezde i molim ih da mi je vrate.
Uzela sam ključ. Samo jedan trenutak me djelio od cilja.To je kao da ulaziš u tunel, a ne znaš šta te čeka sa druge strane.
Otvorih skrinju i vidjeh bakine stvari. Niz moje lice slivale su se suze. Sjećanja naviru...
Svoju tajnu nikom nijesam odala.
Sada u drugim tražim bakin lik iako znam da se vratiti neće. Ali, znam isto tako da me gleda sa neba i da me bezgranično voli.
Kecojević Katarina,
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
PRED LJEPOTOM PEJZAŽA
Bilo je jutro. Mlado sunce se razlilo po namrskanoj mreži mora. Izlazim na plažu i gledam ljepotu koja zaustavlja dah.
More kao ogledalo u kojem su zrcale paperjasto bijeli oblaci. Šetam bosa po pijesku koji mi miluje stopala, šum mora odjekuje u meni, pod kožu se uvlači sjeta. Osvrćem se i osjećam da sam dio te prirode.
Dan prolazi uobičajeno.
Opet se vraćam moru.
Gledam u nebo. Jedna ptica me je očarala svojim plesom, dugim i zanosnim. Nije bila sama.
Sunce, kao užarena lopta, u svoj smiraj potonu u more, a njegovi zraci se razliše po vrhovima talasa. Ostajem do smiraja.
More postaje sve tiše i tiše.
U osami slušam pjesmu mora, njegov šapat, tonem u spokoj gledajući u daljine...
Damjanović Aleksandra, IX c
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
OTADŽBINA SE BRANI ZNANJEM
Dani... Godine... Vrijeme... Istorija tvoja cvijeta. Izrasla si iz naših želja, iz naše snage, iz našeg znanja...
Lijepa si, čila, svježa, ozvučena zvonom naše sreće. Ti duboko živiš u nama, domovino. Ti u svojim džepovima nosiš miris, miris za kojim se žudi, kao miris zemlje poslije kiše, miris vazduha koji opija svježinom, pa umorno srce hođe da prepukne. Tada u oku zaiskri talas sreće, a duša zabruji... Ti si rijeka. I most koji spaja ljude.
Prošlost se ne može mjeriti sa sadašnjošću. Mi te sada branimo znanjem, čvrsto i dostojanstveno. Jer, znanjem se pobjeđuje.
Plamsaj naćih pobjeda će osvijetliti put budućim generacijama koje će svojim znanjem povezivati beskrajni lanac življenja.
Kad osjetim tugu gledam u široko nebo koje me pokriva, u nabujale rijeke i gorde planinei osjetim se kao plamičak u tvom razbuktalom ognju. To me podstakne, razveseli...
Mi smo dio tebe, mi smo tvoja djeca.
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
JA SAM MAČKA
Ja sam mala, slatka i čupava mačka. Moj gazda je nestašni i vragolasti dječak Zoran. Ja ga volim zato što se igra svaki dan sa mnom kada dođe iz škole.
Čupa me za dlaku, vuče me za rep, baca me. Jednom riječju, on gospodari sa mnom. Mislim da nije fer. On je veći, i može da radi sa mnom šta hoće.Ali, kad ga ogrebem, a to se često dešava, ne kajem se.
I ja sam ponekad lukav pa mu se motam oko noga kada treba da mi da hranu. Ako sam dobar, daje mi ukusniji i obilniji obrok. Kada je raspoložen, i ja to zaslužim, pusti me da spavam sa njim.
Nekada umije da se naljuti i da me izbaci na kišu. I ja se naljutim i razbijesnim i odem od kuće. Međutim, on se brzo pokaje i krene da me traži. Kada me nađe grdi sebe, uvede me u kuću, smjesti pored tople peći i ušuška me.
Kada me pomazi, ja mu sve oprostim.
Sve u svemu, ne možemo jedan bez drugoga.
Banićević Miloš, VII 3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
NEMA NIŠTA LJEPŠE OD VEDROGA LICA
Često se pitamo da li je ikada postojao svijet u kome su svi ljudi imali svoje mjesto, svoje dostojanstvo i svoj ponos. Da li je ikada postojao svijet bez zavisti, dvoličnosti, pohlepe?
Danas ljudi postaju sebični. Misle samo o svojim interesima ne misleći pri tom da li će nekom učiniti nažao, ili ga, možda, povrijediti, hoće li neko patiti ili se osjetiti manje važnim.
Ipak, na drugoj strani postoje ljudi koji su spremni da se žrtvuju i za dobrobit drugih ljudi. Oni ne skrivaju emocije, ne glume bezosjećajnost, otvaraju svoje srce i dušu gdje ima mjesta za sve nas.
Zamišljam čovjeka – tužan je, osjećam to. Zamišljam njegovo lice obasjano mjesečinom. Odaje ga sjaj u očima. Žudi za nečim. Možda želi da promijeni ovaj svijet.
Želi da dokuči zvijezdu, tu treperavu tajnu čiji odraz vidi u vodi, da je zamoli da učini da ljudi skinu maske i da se prepuste radosti i sreći. Da lica svih nas zablistaju.
Može li on to? Čeka.
Tišina.
Mislite da zvijezde ne mogu da govore?
Mogu! Okrenite se, oslušnite. Čućete glasove koji pozivaju na drušenje, radost, smijeh...
Tomašević Marija VI 3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
DIJETE JE ČOVJEK VAŽAN Djeca su kao proljeće, a proljeće je oživljavanje, vraćanje.
Djeca su produžetak života, budućnost. Nesvjesno, na svojim nejakim leđima nose želje odraslih.
Odrasli treba da brinu o djeci, da ih zaštite i učine bezbrižnim.
Dijete, taj mali čovjek, ima i svoje želje, potrebe, htjenja. Na kraju, ima i svoja prava. Poštujući djecu, odrasli poštuju i budućnost jer, budućnost su djeca.
Oni su razlog za život, oni su blago ovoga svijeta i zbog toga treba da uvažavaju njihova pravila i ispunjavaju njihove želje. Ipak, djeca moraju biti svjesna i svojih obaveza.
Jovović Andrea, VII 2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
J E S E N
Tog jutra sam se probudila jako rano.Mnogo prije nego što je trebalo da ustanem da se spremam za školu.Osjetila sam da je hladnije nego prošlih jutara, pa nijesam mogla baš lako ustati iz toplog kreveta. Ipak, to je neminovnost. Ustala sam i bacila pogled kroz prozor.
Tmurni sivo – crni oblaci prekrilili su nebo. Sunce je bez- uspješno pokušavalo da se probije, ali su oni jaki i neumoljivi. Drve- će je plesalo šibano vjetrom, a otkinuti listići su letjeli unaokolo. Samo su oni najsnažniji uspijevali da još malo prkose.
Krenula sam u školu. Prve kapi kiše našle su utočište u mojoj kosi. Kiša je počela padati jače i udružena sa vjetrom, počela šamarati moje lice.
Shvatam, jesen je veš uveliko zagazila u naša dvorišta. Kraljica je stigla sa svojim slugama. Promijenila je odjeću. Planira da ostane duže...
Kecojević Milica, VI 3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
DIJETE JE ČOVJEK VAŽAN
Kruna porodične sreće i zadovoljstva. Samo se njima pričaju najljepše bajke i samo njima pjevaju najljepše uspavanke.
Napuštajući toplo naručje majke, sa prvim stabilnim korakom odvažno koračaju, čak se i važni prave. Veliki su, pametni... Ali, odmah tu iza ugla, čekaju ih prve svađe, razbijen nos, poneka ogrebotina.
Nauči svako dijete da mora da se brani, ali da ponekad proguta i neku suzu, nastavi dalje uzdignute glave.
Djetetu treba ljubavi i pažnje, omogućiti im mir, jer djeca ne traže mnogo. Saslušajte ih do kraja i uvažite predlog neki. Pohvalite određene poslove pa iako nijesu odrađeni po mjeri odraslih.
Ne treba djecu tući, vikati na njih, jer iako su mali oni su ipak ljudi. Ne dozvolite da vaša djeca pričaju svojoj djeci kako je njima bilo loše.
Ti ljudi u malom najvažniji su u porodici, a mnogo su važni i u društvu jer će oni sjutra biti veliki naučnici, kulturni radnici, pobjednici na sportskim terenima...
Što više ulažemo u djecu, više i dobijamo.
Perović Darka, VII 2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ARPAGONOVA VEČERA Bio sam na večeri kod Arpagona. Sigurno se pitate kako je bilo. Saznaćete.
Na famoznoj večeri gostiju je bilo iznad svih očekivanja, čak jedanaest. U tom slučaju moralo se malo više spremiti. U pripremanju je učestvovao i sam Arpagon.
No, vratimo se na večeru. Po Valerovom ulizničkom mišljenju svega je bilo u izobilju. Prvo smo se počastili tako ukusnim bombonama da su nakon kratkog žvakanja imale samo jedan pravac: iz usta u korpu za smeće. Inače,bombona je bila puna kesica.
Gazda Arpagon se ljutio što je potrošen sav njegov „trudom zarađen novac“. Ali, po njegovom mišljenju gosti su imali sjajno predjelo.
Za glavno jelo moglo je da se bira. U opciji su bile četiri masne čorbe poslužene u plitkim tanjirima. Jedna za tri osobe.
Zatim, pet i po ćevapa, koji se po Valerovom uputstvu o čuvanju zdravlja jedu pola po osobi i tanjir sitno sjeckane zelene salate koja na gazdinu radost nije kupljena, već ukradena u bašti iza štale jednog od komšija. Salata nije imala pravila o podjeli, već je svak mogao uzimati koliko hoće. Zato salatu odabrasmo. Neko se pošteno najeo, a nekoga su zapale sitne mrvice.
Za to vrijeme, Arpagon je stalno izlazio u sobu. Kasnije sam od Žaka saznao da je neprestano kukao za 20 eura bačenih na tu glupu večeru.
Poslije glavnog jela uslijedi slatkiš. Svi dobiše po red od tri kockice čokolade „Milka“.Zbog velikog broja gostiju potrošene su dvije. To gazda ne opazi, pa su nam bile uskraćene primjedbe.
Na kraju da kažem nešto o posluživanju pića.
Bile su pripremljene dvije kante vode. Zbog štednje, napravljena je mješavina: viski, loza, liker, gusti sok. Valer je dao uputstvo kako se ovo čudno piće pije: najviše jedna do dvije čašice zbog ču-vanja zdravlja. Svi uzesmo po dvije čašice pa nek ide zdravlje kud hoće.
Arpagon nije mogao sakriti ogorčenost. Popili smo i čitavo pola kante vode.
Arpagonova večera i sam Arpagon.
Miljanić Jovan, VIII 1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
LIJEPA RIJEČ JE KAO LIJEPO STABLO, KORIJEN MU JE
DUBOKO U ZEMLJI, A GRANE SE UZDIŽU POD NEBO Nije čovjek ono što misli, već ono što čini i govori.A naša riječ je naš lik u očima drugih. To je ono čime otvaramo svoju dušu, gradi mo put do nečijeg srca i prizivamo dobro i loše u svoj život.
Lijepa riječ mora biti i nesputana, slobodna i čista. Ako je obojena sujetom, mržnjom, laskanjem, bolje je da ostane misao u nama. Jer, korijen svake naše riječi je duboko u našoj duši. Ako su riječi ohole, na oholoj zemlji su iznikle. I jačaju svakog trenutka i kao eho odzvanjaju u nama i drugima, rušeći tanke niti koje nas vežu. I onda ostajemo sami i nesrećni.
Riječ je mač sa dvije oštrice. Treba znati kako, kome, kada i šta reći. Ona zna da zaboli, ali i da donese vječnu radost. Ako je iskrena, ona je najčvršći oslonac i najvjerniji prijatelj.
Riječima se ruše i grade svjetovi. Koliko lijepo govorimo, koliko dobra drugima donosimo, toliko i vrijedimo. Koliko lijepih riječi se rodi u našem srcu, toliko možemo biti srećni što postojimo.
Ako nečim lošim, lažima, laskanjem, mržnjom zatrujemo korijen dobrote u sebi, naše grane se nikada neće izdići iznad zemlje.
Nećemo osjetiti čari sreće, zadovoljstva, prijateljstva.
A da bi bili i znali da smo, potrebna nam je samo lijepa riječ, da je čujemo i kažemo.
I da uvijek imamo kome!!!
Adžić Jovana, VIII 3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
BEDEM Uvijek sam se pitala ko su bili ljudi koji su gradili lijepa zdanja od kamena – kule, mostove, stepeništa... A sve to tako davno kad nije bilo ni mašina, ni maltera, ni...
U našem gradu „živi“ građevina čije su zidine odolijevale vremenima, ali ona i sad stoji uzdignute glave čuvajući naš grad sa južne strane. Svojim bivstvovanjem nas podsjećaju na svoj značaj.
Bedem datira iz turskih vremena. Kako su se mijenjala vremena, dolazile vojske i narodi, i on je mijenjao svoju namjenu.
Bila sam u prilici da obiđem zidine ove građevine. Sive i sumorne ćute i čuvaju tajne onih koji su iz različitih razloga bili njegovi „gosti“.
Iako je sunce nesebično pružalo svoje zrake i bilo veoma toplo, obuzimala me je blaga hladnoća. Drhtala sam. Ne znam da li je to bilo zbog sivih zidina, ili zbog nemogućnosti da odgovorim na mnoga pitanja koja su me mučila...
Zidine su svjedoci namučenih graditelja, teških ratova, patnje naroda u zatvorskim ćelijama...
Ali, poslije svih vjekova, ostaje neobjašnjiva vještina starih majstora koji su gradili naš Bedem, ped čijom umješnošću i umje- tnošću i danas ostajemo nijemi.
Perović Darka, VII 2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
CETINJE – GRAD MUZEJ
Kao osmogodišnja djevojčica, posjetila sam prestonicu Crne Gore – Cetinje.
Na brdu iznad Rijeke Crnojevića nalazio se grad Obod. U njemu je živio Ivan Crnojević, gospodar zetski. Tražeći mjesto da sebi sagradi novi dom, prošao je kroz Cetinjsko polje, dolinom kojom je nekad tekla rijeka. Tako je, u krilu Lovćena, okruženo planinom kao čuvarom rođeno Cetinje.
U zagrljaju Boke Kotorske i Skadarskog jezera, rađani su
veliki ratnici, pjesnici, štampari...
Za sedam dana koliko sam ostala u tom gradu, uvjerila sam se da je Cetinje grad muzeja, viteške tradicije, prirodnih ljepota.
Posjetili smo dvorac kralja Nikole, Cetinjski manastir, Lovćen, Orlov krš, Vlašku crkvu, Vladin dom...
Najviše mi se dopao Lovćen i njegošev mauzolej na njegovom vrhu.
Sam ulaz u mauzolej izgleda impresivno. Dvije karijatide,
dvije Crnogorke, pozdravljaju toplo svakog posjetioca.
A vladika, držeći u ruci knjigu, a orla na ramenu, govori koje su to vrijednosti najbitnije za naš narod.
Ulazimo u Dvorac kralja Nikole. Velike prostorije, drugačiji
namještaj, odjeća, posuđe. Neko drugo vrijeme.
U vrijeme kada je sagrađen, Vladin dom je bio najveće građevina u Crnoj Gori. Sastoji se od visokog prizemlja i sprata. U samoj zgradi nalazi se velika i bogato ukrašena „svečana sala“ i prostor nazvan „plava kapela“ u kome je danas izložena čuvena ikona Bogorodice Filermose.
Kao grad, Cetinje se mnogo razlikuje od mog rodnog Nikšića
Manji je, privlačniji i ima mnogo kulturno – istorijskih spomenika. To je naće kulturno nasleđe kojeg moramo biti svjesni i koje moramo čuvati.
Popović Milena, VII 1