Zanimljivosti iz astronomije

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Mars će večeras biti najbliža Zemlji što se događa svake dve godine

Za razliku od drugih planeta, Mars smo u prilici da posmatramo svake druge godine, a upravo je danas najbliži Zemlji.


Najbolje se može videti tokom noći, na istočnoj strani neba. Njegov sjaj se vidi tokom cele noći.

- Mars je danas udaljen od Zemlje 0,637 astronomskih jedinica, što je oko 100 miliona kilometara. Međutim, Mars se može i više približiti, kao 2003. godine, kada je prišao na 0,373 astronomskih jedinica. Tada se najbolje video - kaže Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

On kaže da će se sledeće, ovako veliko približavanje, desiti tek 31. jula 2018. godine.

- Ovo je retka pojava jer smo u mogoćnosti da tokom jedne noći vidimo pet planeta - kaže Simonović.

Planete Merkur,Venera, Jupiter, Mars i Saturn se vide od zapada prema istoku, aprepoznaćete ih po njihovom sjaju koji skreće pažnju posmatrača.

Inače, Venera i Jupiter će se približiti 13. i 14. marta i tada će ličiti na dva jednaka reflektora koja će nas, nakon zalaska sunca, obasjavati na zapadu. Ova dva velika nebeska tela moći ćete da sakrijete iza vrhova dva prsta.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/310...ajblizi-Zemlji

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Najnovija istraživanja naučnika su pokazala da na planeti Jupiter postoje uslovi za život. Naime, grupa naučnika je otkrila ledenu površinu na Jupiteru, ispod koje se, prema njihovim verovanjima, nalazi široki okean.

S obzirom na to da je voda prvi znak života, naučnici su sigurni da je na Jupiteru moguć život. Ovo otkrovenje će baciti u gorko razočarenje naučnike koji pokušavaju da otkriju život na drugim planetama.

Ipak, istraživači sugerišu da bi kiselost okeana koji su otkrili na Jupiteru mogla da bude prevelika što bi ugrozilo uslove za život. Ukupna kiselost okeana bila bi ista kao konzerva "Koka kole", što, prema rečima naučnika sa Floride nikako ne bi doprinelo prijatnom životu.

- Rezultat kiselosti okeana na Jupiteru sugurno ne bi bio prijatan za život. Najverovatniji preživeli u ovakvim uslovima bili bi neka vrsta mikroba, kaže Metju Pasek, naučnik sa Univerziteta na Južnoj Floridi, koji je jedan od autora studije o mogućnosti života na Jupiteru.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...ot-na-Jupiteru

Kiseonik u atmosferi Saturnovog meseca


Letelica američke svemirske agencije NASA “Kasini”, koja kruži oko Saturna, otkrila je kiseonik u atmosferi Dione, ledenog meseca šeste planete od Sunca. Ne biste, međutim, želeli tamo da živite, napominju naučnici. Atmosfera Dione je pet triliona puta manje gustine od vazduha na površini Zemlje.

“Kasini” je detektovao ultra tanki sloj jona kiseonika na Dioni, tako redak da su uslovi tamo jednaki onima na 480 kilometara iznad Zemlje.


Na Dioni postoji svega jedan jon kiseonika na svakih 11 kubnih centimetara prostora, ali je to ipak dovoljno da se kvalifikuje kao atmosfera, istakli su naučnici.


“Znamo da je Diona izvor molekula kiseonika. To pokazuje da je molekularni kiseonik u stvari uobičajen u sistemu Saturna i da može proizaći iz procesa koji ne uključuju život”, izjavio je vođa studije Robert Tokar, iz Nacionalne laboratorije “Los Alamos” u Novom Meksiku.


Diona je jedan od manjih Saturnovih meseca, širine oko 1,123 kilometara. Orbitira oko druge najveće planete Sunčevog sistema svakih 2,7 dana, na udaljenosti od oko 377.400 kilometara, što je približno ista udaljenost kao između Zemlje i našeg satelita, naveli su stručnjaci NASA-e.


“Kiseonik na Dioni potencijalno se može stvoriti fotonima, ili visoko-energetskim česticama koje bombarduju ledenu površinu ovog meseca, podižući jone kiseonika tokom procesa”, objasnio je Tokar.


Druga teorija ukazuje da su Dioninu atmosferu možda stvorili geološki procesi na mesecu.


Diona je jedino stenovito telo sa atmosferom u našem Solarnom sistemu. Gusta atmosfera prekriva još Zemlju, Veneru i Mars, kao i Saturnov najveći mesec Titan.


Retka atmosfera na Reji, drugog po veličini satelita prstenaste planete, detektovana je 2010. godine i slična je ovoj na Dioni. To i otkriće ozona na ledenoj Dioni navelo je naučnike na zaključak da ovaj mesec ima retku atmosferu, ali je ova teorija potvrđena tek kada je “Kasini” uz pomoć plazma spektometra detektovao jonizovani kiseonik tokom bliskog prolaska u aprilu 2011, kada je letelica prošla na 503 kilometra od meseca.

Tada je zabeleženo da je Dionina atmosfera sačinjena od oko 2.550 jona na 90.000 kubnih metara, istakli su naučnici.


Istorijat
Dionu je 1684. otkrio astronom Đovani Kasini, po kome je i nazvana letelica, dok je sam mesec dobio ime po grčkoj boginji Dijani.
NASA je lansirala misiju “Kasini” 1997, a letelica je stigla do Saturna 2004, od kada je u njegovoj orbiti. Misija “Kasini” je više puta produžavana, a nedavno do 2017.

Izvor: Blic Online

Nova opasnost: Slučajno otkriven asteroid “2012 DA 14″ za 11 mjeseci udara u Zemlju

Kako bi izbjegli moguću katastrofu – ovaj put zakazanu za veljaču 2013. – znanstvenici su predložili da se konfrontacija s asteroidom 2012 DA14 obavi s raketama s bojevim glavama ili tako što će ga se „obojati“ specijalnim bojama koje upijaju Sunčevu svjetlost, kako bi on promijenio temperaturu i kako bi skrenuo sa sadašnje rute. Jedini je problem što je za građenje svemirskih raketa potreban duži vremenski period.

NASA-ini podaci pokazuju da su ovaj asteroid prvi opazili španjolski astronomi amateri koji su shvatili da je asteroid prije tri godine promijenio pravac kretanja. Na takav način će gotovo dotaknuti planetu za 11 mjeseci, to jest u veljači 2013. godine, što dodatno povećava strah od moguće kolizije.

Asteroid poznat pod imenom 2012 DA14 će proći pored Zemlje u veljači 2013. na udaljenosti manjoj od 27 tisuća kilometara. Što je bliže od geo-sinkrone orbite nekih satelita.

Postoji mogućnost da će asteroid udariti o Zemlju, no da bi se znala prava potencijalna prijetnja, potrebno je napraviti dodatne kalkulacije kao i stvaranje planova kako da se izbjegne moguća opasnost.

Doktor David Dunhan, NASA-in ekspert, je u izjavi studentima ruskog sveučilišta za elektroniku i matematiku rekao slijedeće:

„Zemljino gravitacijsko polje će značajno utjecati na putanju ovog asteroida. Potrebne su nam dodatne kalkulacije kako bi provjerili kolika je opasnost od kolizije. Astaroid bi se mogao slomiti na desetke manjih komada, ili bi se on mogao razdvojiti na nekoliko većih komada i izgorjeti u atmosferi. Mi smo u stanju otkriti o kakvom se asteroidu radi i kakva mu je mineralna struktura, to ćemo napraviti uz pomoć spektralne analize. S tim ćemo podacima predvidjeti njegovo ponašanje u atmosferi i što nam je potrebno uraditi kako bi spriječili eventualnu štetu.“

U slučaju kolizije, znanstvenici su izračunali kako bi oslobođena destruktivna energija bila jednaka eksploziji termo nuklearne bombe.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Trenutačni podaci tablice s udaljenošću i datumima.

„Znanstvenici za sada imaju u planu dvije opcije; rušenje ovog meteorita raketama s bojevim glavama ili bi ga obojali,“ rekao je Dunham. “Specijalna boja bi utjecala na način kako asteroid reflektira Sunčevu svjetlost i tako bi promjenom njegove temperature promijenili i njegovu putanju.”

„No ovo je još veća prijetnja jer bi se njegova putanja uvelike promijenila i on bi mogao postati još veća prijetnja kada se s njim susretnemo 2056. godine,“ rekao je Aleksandr Devaytkin voditelj ruske opservatorije Pulkovo za tiskovinu Izvestia.
Kako god bilo, za ovakav plan su potrebne rakete i svemirske letjelice, no za njihovu izgradnju bi nam trebalo barem dvije godine.

„Ovaj asteroid je gorko otkriće. On je u ovakvoj orbiti već više od tri godine i 2012 DA14 je prešao preko putanje Zemlje već nekoliko puta,“ otkrio je svemirski analitičar Sergey Noroenkov iz ruske akademije znanosti.

Čini se da s otkrivanjem opasnosti iz svemira još uvijek jako veliku ulogu igra čista slučajnost, dok obrambeni planovi za očuvanje planete postoje samo kao skice.

Ne bismo nazvali naš susret s 2012 DA14 kao sigurnu katastrofu.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Dijagram orbite 2012 DA14.

„Asteroid bi se mogao raspasti na male komadiće kada uđe u atmosferu. U takvom slučaju većina njegovih komada nikada ne bi došla do površine planete,“ primijetio je Dunham.

No ako cijeli asteroid udari o planetu, jakost udara će nalikovati onoj koja se dogodila 1908. godine za vrijeme Tunguske eksplozije kada je uništeno preko 2150 kvadratnih kilometara šume u Sibiru. To je gotovo veličina države Luksemburg.

S obzirom na podatke s kojima danas raspolažemo, kretanje asteroida se još uvijek treba izračunati da bi znali gdje će i kako završiti.

Izvor: Russia Today // Prijevod: Matrix World
Izvor:znanost.com

Što se događa sa Saturnovim prstenom?

NASA-in satelit Voyager snimio je Saturn 1980. godine, a prsten F bio je blijed i posut svijetlim mrljama. Do posjeta misije Cassini 2004. točkice su nestale, a prsten je postao dvaput svjetliji.

Saturnov prsten F misterija za astronome. Naime dok većina unutarnjih prstena ima jasne, dobro definirane rubove, F prsten, što je najudaljeniji od Saturnovih glavnih prstena, ima tanku središnju jezgru okruženu difuznim omotačem od velikih ledenih čestica.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Mnoge od tih pojava mogu se pripisati malom mjesecu Prometeju, koji u svojoj rotaciji oko Saturna prolazi unutar prstena F. Prometej se približava i udaljava od prstena u svom 17-godišnjem ciklusu, te utječe na njega svojom gravitacijom. Kada mu dođe previše blizu “krade” materijal iz prstena.

Znanstvenici su bili jako iznenađeni kada su usporedili slike misija Voyager 1 i 2, te snimke Cassinija i otkrili da je prsten postao čak dva puta sjajniji, triput širi i dvostruko neprozirniji, piše Net.hr.

‘Sve to znači da je u njemu danas mnogo više prašine nego prije’, rekao je istraživač Robert French s Institutu SETI Kaliforniji, piše New Scientist.

French je u početku sumnjao da je i za ovu pojavu kriv Prometej, međutim, kada se mjesec kasnije približio prstenu F, ovaj je ostao nepromijenjen. “Znali smo da se prsten F mijenja iz dana u dan, dapače iz sata u sat, zbog utjecaja Prometeja, ali smo mislili da je dugoročno stabilan”, kazao je French.

Da stvar bude čudnija, prsten je izblijedio u samo devet mjeseci od odlaska Voyagera 1 do dolaska Voyagera 2.

Zanimljiva se stvar dogodila 2006. godine, kada se na prstenu pojavila sjajna mrlja koja je povećala sjajnost prstena za 84 posto, a izblijedjela je tek za dvije godine. Ustanovljeno je da je uzrok mrlje bio maleni Saturnov satelit koji se zabio u prsten i stvorio oblak sjajnih čestica. Znanstvenici su stoga zaključili da bi i druge promjene mogle biti uzrokovane udarima manjih svemirskih objekata.

Znanstvenici pretpostavljaju i da postoji mogućnost da Prometej, kada se približi prstenu, svojom gravitacijom ubrzava kretanje čestica leda i razbija grude u njemu pa prsten jače sjaji. Kada se mjesec počne udaljavati, prsten se smiruje.

Izvor: znanost.com

NASA snimila ‘propadanje’ atmosfere na Titanu

NASA-in satelit Cassini, koji se nalazi u orbiti oko Saturna, zabilježio je zanimljive promijene na jednom od njegovih mjeseca.

Prema tim snimkama, čini se kako nebo iznad Titana ‘propada’ prema površini tog mjeseca, prenosi Science News. Od 2004. godine, Gornji dio atmosfere Titana, spustio se za preko 100 kilometara, što sugerira da promjena godišnjih doba na tom mjesecu čini i nešto više od stvaranja kiše.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Prve Cassinijeve snimke iz 2004. pokazivale su kako omotač oko Titana doseže visinu od 500 kilometara iznad površine, no nove snimke pokazuju kako je ‘upao’ na 360 kilometara visine.

Trenutna visina atmosferskog omotača oko Titana gotovo se u potpunosti podudara s onom, koju je zabilježio NASA-in Voyager 1981. godine. ‘Za mene je to zadivljujuće’, istaknuo je Robert West iz laboratorija Jet Propulsion u Pasadeni.

Jedna godina na Titanu traje koliko oko 30 godina na Zemlji pa to znači da Titan, više-manje, izgleda isto kao i 1981. godine. S iznimkom 2004. godine, kad je imao ‘napuhanu’ atmosferu. ‘To je doista spektakularno. Gledate kako se taj svijet mijenja upravo pred vašim očima, a onda se pojave ti sasvim nepredviđeni događaji. tada jedva čekate da vidite što će se sljedeće dogoditi’, Opisao je West.

Zasad, znanstvenici nisu uspjeli objasniti tu pojavu na Titanu, piše Dnevnik.

Izvor: znanost.com

Tisuću godina čekanja na kišu metana na Titanu

Na Saturnovu mjesecu Titanu postoje mjesta gdje kiša pada jednom svakih tisuću godina, zaključeno je u novom astronomskom istraživanju.

Zemlja i Titan jedini su svjetovi u Sunčevom sustavu, gdje tekućina kiši na čvrstu površinu – iako je na Titanu ta kiša metan, a ne voda. Izračun se temelji na nalazima sondi Cassini i Huygens o kišnim olujama koje su se dogodile 2004. i 2010.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Dr. Ralph Lorenz predstavio je pojedinosti o svom radu na Konferenciji mjesečeve i planetarne znanosti (LPSC) u Teksasu, izvijestio je u četvrtak BBC. Titan je fascinantno ‘isti, ali različit’ pandan Zemlje. Vjetar i kiša oblikovali su površinu, stvarajući riječne kanale, jezera, dine i obale.

No, tamo su tekući ugljikovodici zauzeli mjesto vode. Na Titanu, gdje je temperatura površine prosječne vrijednosti -179 C, pada kiša metana.

‘Mogu proći stoljeća između pljuskova, ali kada se oni dese, oni deponiraju nekoliko desetaka centimetara ili čak metara kiše’, kazao je za BBC dr. Lorenz s Johns Hopkins Laboratorija za primijenjenu fiziku (JHUAPL) u Marylandu. ‘To je u skladu s duboko urezanim riječnim kanalima koje vidimo’, dodao je.

Izvor: znanost.com

Lep nebeski šou: Mesec večeras najbliže Veneri i Jupiteru VIDEO

Venera i Jupiter će večeras, oko 19.30 sati, na nebu prirediti lep nebeski šou. Venera i Jupiter ovih večeri, pred zalazak, stoje u skoro uspravnoj liniji nad horizontom, a ove večeri će im se u nebeskoj misiji pridružiti i Mesec, koji će sijati u njihovom društvu.

http://razbibriga.net/imported/2012/...ver=1332678994

Nije u pitanju nikakva neobična pojava, kažu astronomi, ali je svakako posredi veoma lep prizor.

http://razbibriga.net/imported/2012/...ver=1332687722

- Planete, pa tako i Mesec, kreću se duž jedne linije po nebu. To je krug ekliptike, što znači da se uvek ređaju duž njega. I Mesec se takođe kreće duž ovog kruga nebeske sfere, a večeras će se naći između sjajnije Venere i nižeg i tamnijeg Jupitera - objašnjava za “Blic” astronom Branko Simonović.

Mesec će se na zapadnom nebu naći ispod Venere, ali će se već sutradan na svom putu pomeriti ka istoku, pa će napustiti ovo društvo.

Tokom februara i marta bili smo svedoci zanimljivih događanja na noćnom nebu. Početkom marta planeta Mars bila je najbliža Zemlji, što se događa svake dve godine.

Planete Jupiter i Venera su se sredinom meseca toliko približile na nebu da su ličile na dva jednaka nebeska reflektora.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...eri-i-Jupiteru

Izviđački orbiter agencije NASA zabeležio je fotografiju zapanjujućeg tornada koji je besneo na Marsu. To još jednom potvrđuje da su snažne oluje koje nose sve pred sobom uobičajene i na drugim planetama osim Zemlje.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Prašnjavi đavo: "Pijavica" na površini Marsa

Kamera izviđačkog orbitera koji se 10. marta spustio na površinu Marsa zabeležila je prizor tornada koji naučnici zovu "prašnjavi đavo".


Reč je o tornadu visokom oko 20 kilometara koji podiže ogromne količine prašine sa tla. Ovakve pojave na Marsu mogu da budu još burnije nego na Zemlji, budući da je vazduh na crvenoj planeti suvlji.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...-20-kilometara

Astronomi su po prvi put, uz pomoć “Habla”, fotografisali severnu svetlost kako obasjava ledenu atmosferu sedme planete od Sunca –Urana, objavljeno je danas.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Džinovski Uran, udaljen od Zemlje oko četiri milijarde kilometara, je čudan svet, koji je, kako se smatra, u nekom trenutku u prošlosti “oboren na stranu”, pa sada njegov “Severni pol” leži na mestu gde se kod većine planeta nalazi ekvator.


Uranova osa rotacije je nagnuta čak 98 stepeni u odnosu na putanju oko Sunca, takozvano retrogradno kretanje. Smatra se da su uzrok tome više uzastopnih sudara sa manjim telima iz istog pravca.

Aurora – u vidu male, bele tačke na fotografiji – samo doprinosi čudnoj reputaciji ove planete.

Severna svetlost se na Zemlji pojavljuje kada solarni vetar – tok nabijenih čestica sa Sunca – dođe u dejstvo sa magnetnim poljem naše planete. Dok se zemaljska aurora vidi kao džinovska, zelena zavesa svetlosti koja može da traje satima, aurore viđene nedavno na Uranu su relativno male i traju svega nekoliko minuta.

Naučnici ne znaju mnogo o Uranovom magnetnom polju, jer se ova planeta istraživala detaljnije samo jednom, kada je pre 25 godina pored nje proleteo “Putnik 2”(Voyager). Letelica je tada detektovala aurore, ali su neuspeli pokušaji da se ovaj atmosferski fenomen na Uranu ponovo ispita. Naučnici su pokušali da detektuju aurore na Uranu 1998. i 2005.

Takođe, uslovi na Uranu su bili veoma drugačiji kada je 1986. “Putnik” tuda prolazio. Severni pol planete tada je bio okrenut direktno ka Suncu, dakle izložen solarnim vetrovima, stvarajući aurore koje su trajale duže i uglavnom bile locirane na noćnoj strani Urana, slično kao na Zemlji.

Uran je sada ušao u prolećnu ravnodnevnicu i njegova osa je okomita u odnosu na tok nabijenih solarnih čestica. Naučnici smatraju da je ova čudna orijentacija uzrok posebnim aurorama koje je snimio “Habl”.

“Ovo je prvi put da možemo da vidimo ove emisije svetlosti sa zemaljskim teleskopom”, istakao je vođa istraživanja Loren Lami iz Pariske opservatorije.

On je u septembru prošle godine saznao da će solarna oluja pogoditi Uran, da bi šest nedelja kasnije naučnici primetili aurore u gornjem sloju atmosfere.
“Na žalost, Habl se bliži kraju svog životnog veka, pa je bitno da što više osmatramo ovaj fenomen”, dodao je Lami.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...ealis-na-Uranu

Mlada zvezda, dom najmanje jedne vanzemaljske planete, okružena je prstenom velikog, prašnjavog oblaka kometa, kao naš Solarni sistem, ali sa jednom velikom razlikom – ovde ima čak do oko 83 triliona kometa, od kojih se hiljade uništavaju svakodnevnim sudarima, objavili su naučnici Evropske svemirske agencije.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Fomalhaut

Štaviše, toliko je prašine oko zvezde da bi bilo potrebno da se svakog dana uništi 2.000 kometa, svaka širine kilometer, da bi se stvorio taj ledeni pojas prašine koji danas vidimo.

Zvaničnici ESA nazvali su ova svakodnevna uništenja “masakr kometa”.
Prašinu oko mlade zvezde Fomalhaut moglo je formirati i svega nekoliko velikih kometa, širine oko 10 kilometara, možda sa po dva sudara dnevno.

Sudarajuće komete okružuju Fomalhaut, koja se nalazi na oko 25 svetlosnih godina od Zemlje.

Vođa istraživanja Bram Eke i njegov tim proučili su pojas kometa uz pomoć ESA-ine Svemirske opservatorije “Heršel”. Oni su primetili prašinu stvorenu usled stalnih sudara kometa u pokretu.

Zavisno od veličine komete, u pojasu oko Fomalhaute moglo bi da bude između 260 milijardi i 83 triliona kometa. U prašnjavom pojasu oko mlade zvezde ima toliko materijala da bi njihova masa bila jednaka masi 110 Zemlji, otkrili su naučnici.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Poređenje Formalhautinog i Solarnog sistema

Poredak Fomalhautinog pojasa kometa sličan je Kuperovom pojasu, iza orbite Neptuna. Naučnici su znali za postojanje oblaka prašine oko Fomalhaut od ’80-tih godina, ali su uz pomoć Heršelove opservatorije otkrili više detalja vezanih za prsten oko zvezde.

Otkriveno je da se temperature pojasa, u proseku, kreću između minus 230 i minus 170 stepeni Celzijusovih. To bi značilo da su čestice u pojasu sićušne, svaka širine svega nekoliko milionitih delova metra. Svetlost Fomalhaute obično bi oduvala tako sitne čestice prašine, ali one i dalje opstaju, što je naučnike navelo na pomisao da sveža prašina stalno dolazi od brojnih sudara kometa.

Jedna strana Fomalhautinog pojasa je toplija od druge jer je pomerenija od centra, možda zbog gravitacionog uticaja planete, čije je prisustvo potvrđeno 2005.

Fomalhaut
Fomalhaut je najsjajnija zvezda sazvežđa Južne ribe i jedna od najsjajnih na našem nebu. Treća je najsjajnija zvezda koja ima planetu u orbiti, nakon Poluksa i našeg Sunca. Njeno ime na arapskom znači “riblja usta” (usta Južne ribe), zvezda je klase A stara svega 100 do 300 miliona godina, a prognoza je da će živeti milijardu godina. Ona se može videti nisko na južnom nebu severne hemisfere tokom jeseni i rane zime. Fomalhaut zalazi otprilike kada se Sirijus diže i ne pojavljuje se sve dok ne zađe Antares.Ova zvezda ima posebno mesto u istraživanjima ekstrasolarnih planeta, jer je ona centar prvih stelarnih sistema sa takvom planetom (Fomalhaut b). Temperatura na površini Fomalhauta kreće se oko 8,478 stepeni Celzijusa, a masa joj je oko 2,1 puta, a prečnik 1,8 puta veći od našeg Sunca, dok je njena svetlost 18 puta sjajnija.

"Heršel"
Heršelova opservatorija je najveći i najmoćniji infracrveni svemirski teleskop u orbiti danas. ESA je lansirala tu opservatoriju 2009. godine. “Heršel” nosi ogledalo prečnika 3,5 metara. Dva meseca nakon lansiranja, opservatorija je dosegla udaljenost od 1.500.000 kilometara od Zemlje.
Ovaj teleskop može da “uhvati” najhladnije i najprašnjavije objekte u svemiru. Ime je dobio po Vilijamu Heršelu, koji je otkrio infracrveni spektar i planetu Uran.

Na stotine velikih spiralnih tvorevina otkriveno je na površini Marsa, a naučnici smatraju da je to dokaz postojanja novog tipa lave koji ranije nije primećen na Crvenoj planeti. Novi oblici mogu se videti na fotografiji koju je objavila američka svemirska agencija NASA.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Fotografiju spiralnih tvorevina zabeležio je orbiter agencije NASA

Snimak površine Marsa u regiji koja se zove "Athabasca Valles" pokazuje zanimljive spiralne promene.

Dok većina naučnika misli da su u pitanju vodene tvorevine, jedan deo tvrdi da je reč o stvrdnutim naslagama lave.

"Prizor regije "Athabasca Valles" pokazuje oblike za koje je vrlo verovatno da potiču od lave. Iako bi određeni aspekti pojave mogli da se pripišu vodi i ledu, uvereni smo da to nije slučaj", izjavio je vođa istraživanja Endrju Rajan za "National Geographic".

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...tografiji-NASA

Ono što na prvi pogled podseća na vrata raja, zapravo je impresivan snimak zabeležen svemirskim teleskopom “Habl”. Reč je o dramatičnom periodu u životu umiruće zvezde, kada ona ostaje bez neklearnog goriva i emituje svetlosne zrake nalik na reflektore.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Umiruća zvezda ostaje bez neklearnog goriva i emituje zrake nalik na reflektore

Ova faza je poznata kao preplanetarna ili protoplanetarna maglina, a na “Hablovom” snimku se vidi nebula CRL 2688, karakteristična po svom jajastom obliku - prva protoplanetarna maglina ikada otkrivena. Bilo je to pre nešto manje od 40 godina, ali naučnici priznaju da su za njih mnogi aspekti ovog fenomena i dalje misterija.

Prema rečima operatera teleskopa, NASA-e i Evropske svemirske agencije (ESA), vreli ostaci zvezde, koja stari nekoliko hiljada godina, ostaju u središtu magline, to jest, oblaka prašine, zagrevaju ga i “izbacuju” svetleći gas.

Na sredini slike, sakrivena u gustom oblaku prašine, vidi se centralna zvezda. Četiri zraka, poput reflektora, isijavaju kroz maglinu. Astronomi tvrde da maglina ima slojevitu stukturu nalik na crni luk, nastalu usled eksplozije materijala koji umiruća zvezda izbacuje svakih nekoliko stotina godina.

Stručnjaci dve svemirske agencije, međutim, dodaju da protoplanetarne magline imaju kratak životni vek, da ih nema mnogo i da su jedva primetne, te se mogu videti samo pomoću moćnih teleskopa. Procenjuje se da je ova maglina udaljena oko 3.000 svetlosnih godina od Zemlje.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...umirucu-zvezdu

Evropska svemirska agencija (ESA) planira da 2022. godine pošalje sondu da istražuje Jupiterove ledene satelite u potrazi za primitivnim oblicima života.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Jupiterovi meseci: Io, evropa Ganimed, Kalisto

Sonda JUICE (Jupiter Icy moons Explorer – Istraživač ledenih meseca Jupitera) biće lansirana iz evropskog kosmičkog centra u Kuruu, u Francuskoj Gvajani, na raketi "Arijana", a na odredište će stići 2030. gde će najmanje tri godine obavljati detaljna posmatranja, saopštila je ESA.

Zadatak svemirske letelice, čija će misija koštati više od milijardu evra, biće da proučava atmosferu gasnog diva kao i njegove mesece Evropu, Ganimeda i Kalista, za koje se veruje da poseduju unutrašnje okeane, sredine potencijalno pogodne za nastanak primitivnih oblika života.

"Proučavaćemo uslove koji bi ove satelite mogli da učine pogodnim za život", kazao je Fabio Favata, direktor koordinacionog odbora za naučno planiranje ESA, dodajući da će JUICE biti prva sonda koja će ući u orbitu jednog od Jupiterovih meseca.
"Ti meseci imaju debelu koru leda ispod koje se najverovatnije nalazi okean. Ukoliko ima nečeg, poput bakterijskog života, ono se nalazi u tim okeanima", objasnio je on.

JUICE će najpre obaviti merenja debljine ledenog pokrivača na Evropi, da bi 2032. ušao u orbitu oko Ganimeda, proučavajući njegovu ledenu površinu i unutrašnji okean pomoću kamera, spektrometara i radara.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...vim-satelitima

Solarna eklipsa – pomračenje Sunca – oduvek je fascinirala čovečanstvo, a posebno ako je u pitanju totalna.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Anularna solarna eklipsa 3. oktobra 2005.

Sledeće nedelje, tačnije 20. maja, dogodiće se takozvana anularna solarna eklipsa, koja je slična totalnom pomračenju Sunca.

To znači da će Mesec zakloniti Sunce, ali je premalen da prekrije čitav disk u potpunosti, pa će naš satelit biti okružen prstenom sunčeve svetlosti. Eklipsa će biti vidljiva iz južne Azije, severnog Pacifika i zapada Sjedinjenih Američkih Država, nažalost ne iz naših krajeva.

Totalno pomračenje Sunca odigraće se 13. novembra ove godine i biće vidljivo iz Australije, Novog Zelanda, juga Latinske Amerike i dela Antarktika, dok će 10. maja 2013. doći do ponovne anularne eklipse, koja će se videti iz Australije i Novog Zelanda, te delova Južne Amerike.

Hibridna (anularno-totalna eklipsa) odigraće se 3. novembra 2013, a videće se iz istočnih delova Severne Amerike, južne Evrope i Afrike.

Pomračenje Sunca ne treba gledati bez zaštite. Suprotno uvreženom mišljenju, Sunce se može bezbedno posmatrati tokom totalne eklipse, ali samo kada je solarni disk u potpunosti zaklonjen.

izvor: www.blic.rs

Asteroid 2012 JU prošao je tik od naše planete na udaljenosti od 190.400 kilometara u nedelju u noći što, prema astronomskim merilima, znači “za dlaku”.
Kako prenosi "Dejil mejl", stena veličine autobusa bila nam je bliže nego što je Mesec, koji je od Zemlje udaljen 380.800 kilometara.

Na sreću, od 12 metara širokog asteroida nije nam pretila opasnost, ali je to ipak još jedan podsednik da postoji mogućnost sudara sa nekim od ostataka s početka nastanka Sunčevog sistema.


Asteroid 2012 JU prethodna dva meseca putovao je iz pravca Marsa ka nama, a sada je nastavio put Jupitera.

Nasa trenutno prati kretanje 8.900 asteroida u našoj blizini, nadajući se da će primetiti eventualnu opasnost pre nego što stigne do nas, kao što se dogodilo pre 65 miliona godina, kada je došlo do sudara, što je za posledicu imalo nestanak dinosaurusa.

Prilikom kruženja oko Sunca, asteroid na svom putu prolazi pored orbita Marsa i Zemlje, i to svake 3,2 godine.

izvor: www.blic.rs

Sudar kataklizmičnih razmera između galaksija Mlečni put i Andromeda je neizbežan, ali za četiri milijarde godina, saopštila je američka svemirska agencija NASA.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sudar Mlečnog puta i Andromede, prema predviđanju NASA-e

- Naš model statistički odgovara frontalnom sudaru galaksija Andromeda i Mlečni put - objasnio je na konferenciji za novinare Reland van der Marel, astrofizičar instituta Spejs teleskop sajens (Space Telescope Science) iz Baltimora.

Do tog zaključka došlo se na osnovu merenja brzine i smera kretanja Andromede, što je komplikovana operacija dobijena zahvaljujući svemirskom teleskopu Habl (Hubble).

Andromeda, koju nazivaju i M31, trenutno se nalazi na udaljenosti od 2,5 miliona svetlosnih godina (jedna svetlosna godina jednaka je 9.460 milijardi kilometara), ali se neumitno kreće prema Mlečnom putu.

Galaksije se kreću jedna prema drugoj zbog njihovih sila gravitacije, kao i nevidljive tamne materije koja ih okružuje.

- Posle skoro jednog veka spekulacija u naučnoj zajednici o sudbini Andromede i njoj susednog Mlečnog puta, najzad imamo jasnu predstavu o kosmičnim događajima u milijardama godina koje dolaze - kazao je Sangmo Toni Son iz baltimorskog instituta.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sunce će se posele sudara nalaziti u novoj oblasti u svemiru, ali Zemlji ne preti uništenje

Scenario je sličan ulozi udarača u bajzbol meču, igrača koji posmatra kako me se lopta približava velikom brzinom, navode astrofizičari.

Iako se Andromeda našoj galaksiji približava 2.000 puta brže, biće joj potrebno četiri milijarde godina do sudara sa Mlečnim putem.

Kompjuterske simulacije urađene na osnovu podataka teleskopa Habl pokazale su i da će posle sudara dve galaksije biti potrebne još dve milijarde godina za okončanje njihovog potpunog spajanja.

Iz toga će proizaći jedna galaksija eliptičnog oblika, objašnjavaju astronomi.

Sunce će se tada nalaziti u novoj oblasti u svemiru, ali Zemlji i našem solarnom sistemu ne preti uništenje, tvrde naučnici.

Uprkos spajanju dve galaksije, zvezde koje se u njima nalaze veoma su udaljene jedne od drugih i veoma je moguće da se neće sudariti tokom procesa spajanja.

Zvezde će promeniti mesto i naći će se u drugim orbitama, a simulacije pokazuju da će solarni sistem biti pomeren dalje od centra galaksije u odnosu na današnji raspored.

izvor: www.blic.rs

Na razočarenje istraživačkih krugova, naučnici su utvrdili da metan sa Marsa ne potiče od živih organizama.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Kada je pre devet godina otkriven metan u atmosferi crvene planete, naučnici su zaključili da ili ga proizvode vulkani ili, čemu su se nadali, biološki procesi - Mars izgleda da svake godine generiše oko 200 do 300 tona metana.

Međutim, istraživači Instituta za hemiju “Maks Plank” u Majncu, te Univerziteta u Utrehtu i Edinburgu, otkrili su da metan “beži” sa meteorita ukoliko je ozračen ultraljubičastom svetlošću, u uslovima crvene planete.

S obzirom na to da ugljenikom bogati meteoriti i interplanetarna prašina iz svemira stalno udaraju Marsovu površinu, oni su zaključili da metan potiče odatle.

- Metan proizvode bezbrojni, mikro-meteoriti i čestice interplanetarne prašine koje padaju na Marsovu površinu iz svemira. Energiju obezbeđuje veoma intenzivna ultraljubičasta radijacija – kaže atmosferski hemičar Frank Kepler.

Za razliku od Zemlje, četvrta planeta od Sunca nema zaštitni ozonski omotač koji bi apsorbovao većinu UV zračenja iz svemira. Štaviše, Marsova atmosfera je veoma retka, tako da sagori mnogo manje meteorita.

Naučnici su svoju teoriju zasnovali na eksperimentu u kojem su uzorke sa meteorita Murčison, koji je pao na Zemlju 1969. godine u Australiji, ozračili ultraljubičastom svetlošću.

- Ovaj meteorit sadrži nekoliko procenata ugljenika i ima sličan hemijski sastav kao i većina onih koji padnu na Mars – kaže kosmo-hemičar Ulrih Ot.

Kada su naučnici ozračili uzorke pod uslovima identičnim onima na Marsu, skoro istog trenutka izbačene su značajne količine metana. Oni su zaključili da jako ultraljubičasto zračenje razlaže ugljenična jedinjenja, stvarajući pri tom molekule metana.

Što su topliji uslovi, otpušta se više metana, što objašnjava zašto su najveće koncentracije metana otkrivene na ekvatorijalnom region Marsa, najtoplijem području crvene planete.

Ovo ne znači da nema života na Marsu koji bi proizvodio metan, ali je malo verovatno, ukazali su naučnici.

izvor: www.blic.rs

Američka svemirska agencija NASA veruje da je primetila svetlost prvih objekata u univerzumu, sa do sada najvećom preciznošću.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Uz pomoć teleskopa “Spicer”, naučnici su uočili “pege”, ili “grudve” infracrvene svetlosti, koja bi mogla da dolazi od masivnih zvezda ili crnih rupa.

Ovo potvrđuje pretpostavke da je veoma rani univerzum imao veliki broj gorućih objekata.
- Ti objekti bi bili strahovito sjajni – kaže Aleksander Kašlinski iz Svemirskog centra “Godard”.

- Još ne možemo da isključimo nepoznate izvore te svetlosti, koja možda dolazi iz blizine, ali sada postaje sve verovatnije da hvatamo odsjaj drevne epohe. “Spicer” pravi mapu za novi teleskop NASA-e, “Džejms Veb”, koji će nam tačno reći šta su ti objekti i gde su bili – dodao je on.

“Spicerom” su naučnici prvi put uhvatili nagoveštaje ove udaljene šeme svetlosti, poznate kao kosmička infracrvena pozadina, 2005. godine, a potom sa više preciznosti 2007.

Naučnici su posmatrali dve “mrlje”, više od 400 sati svaku, a onda su pažljivo oduzeli sve poznate zvezde i galaksije sa slika. Ostale su slabe šeme svetlosti sa nekoliko odajućih karakteristika kosmičke infracrvene pozadine. “Grudve” u posmatranoj šemi su u skladu sa načinom na koji su, kako se smatra, grupisani veoma udaljeni objekti.

Univerzum se formirao pre oko 13,7 milijardi godina, a prve zvezde, galaksije i crne rupe počele su da se oblikuju oko 500 miliona godina kasnije. Njihovo prvo svetlo poteklo bi na vidljivim, ili čak ultraljubičastim talasnim dužinama, i onda bi se, zbog širenja univerzuma, razvuklo na duže, infracrvene talasne dužine, koje je primetio “Spicer”. Novo istraživanje meri upravo tu kosmičku infracrvenu pozadinu.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...a-u-univerzumu

Klimatske promene pretvorile Mars u beživotnu planetu?

Nove fotografije dva kratera na Marsu pokazuju da je suva klima na crvenoj planeti u prošlosti bila vlažnija i poput zemaljske, dakle sposobna da podrži život kakav poznajemo.

http://razbibriga.net/imported/2012/...ver=1339526854
Topografski prikaz kratera Danijelsona i Kalokse govori sam za sebe

Evropska svemirska agencija (ESA) objavila je slike dva kratera, Danijelsona i Kalokse, koji su položeni jedan pored drugog u pustom region Arabija Tera, navodeći da to otvara nova vrata u istraživanju Marsove prošlosti.

Fotografije, koje je načinila letelica “Mars ekspres” 19. juna 2011. godine, pružaju tografski dokaz da je veći krater, Danijelson, jednom bio ispunjen vodom.

U Danijelsonu, širokom oko 60 kilometara, nalaze se strmi, vetrom oblikovani brežuljci, nazvani “grebeni”, koje karakterišu jasni slojevi taloga, koji izbijaju na dnu kratera.

Naučnici ESA-e veruju da je talog koji formira te “grebene” nagomilan na tom mestu zahvaljujući jakim severno-severnoistočnim vetrovima i da je potom očvrsnuo (zacementirao) od vode, koja je verovatno došla iz drevnog, dubokog rezervoara podzemne vode.

Za razliku od Danijelsona, uzvišeniji krater Kaloksa, širine oko 32 metra, ima glatko dno bez isturenih struktura, verovatno zato što nije bio dovoljno dubok da dosegne podzemne vode.

Šta se, onda, dogodilo s vodom? Naučnici smatraju da je postepeno pomeranje Marsove ose tokom više miliona godina uzrokovalo drastične klimatske promene, koje su dovele do naizmeničnih suvih i vlažnih perioda.

Sudeći po “grebenima”, izgleda da je isti jaki severni vetar koji je naneo slojeve, “išibao” te nanose prašinom i peskom, tokom suvog perioda nakon nestanka vode, i tako su “grebeni” zadobili svoj karakteristični oblik, kažu naučnici.

Smatra se da su slične promene ose donele cikluse ledenog doba na Zemlji.

Izvor: Blic Onine