Uz koje stihove odlepite....

http://razbibriga.net/imported/2010/...leoflife-1.jpg


KRUG

Daj mi belu kredu.
Molim te!
Neću je nikom dati.
i obećavam da ću znati
šta ću sa njom ...

Ucrtaću beli krug
on će da mi bude sve.
U njemu ću tiho da dišem...
i plačem...
oplakaću sve svoje sne ...

I kad budem dovoljno jaka
da zahvatim daha,
i bez straha
izađem pred ovaj beli svet
krug će nestati...

I više nikad
neće da se vrati
jer sam baš svu
kredu potrošila
a novu mi kredu
niko neće dati...

I sve će teći dalje...
sve će se okretati
po tankoj
nevidljivoj beloj kružnici
rađati se, živeti i umirati....

I uzalud snovima
sve zvezde dotaći
s' bele, tanke kružnice,
neće se pomaći ...

To se, kažu, zove život.
Nevidljivi krug
koji ti se nikad
neda pokazati.
I dok misliš
da ga nema
on će ipak postojati .... !!

if i were blue

like David Hockney's pool

dive into me and glide

under a California sky

inside your mouth and nose and eyes am i

if i were blue

like Edward Hopper's afternoon

lift the sash to air the breeze

let my summer flush your cheek

lie supine beneath the soft and gentle season

would that this were that

this is more like black

dark as darkest indigo

sickly sweet and ripe

like nothing

smothering light

bring on the pelting rain

palpable sensual pain

like Goya in his studio

in the thick of night

absence is

dull and silent

if i were blue

a pale Picasso blue

as beauty is to sorrow

let me cover you in sleep

and in your melancholy i would give you peace

if i were blue...

Lutkarsko pozorište

Prvi čin

Pozorište,živa scena,lutke,konci i imena
mrak na scenu tada stupa,maska,kostim,
alabuka,najava sa fanfarama,malo svetla,više tama.
Uloge su podeljene,sporedne i jedna glavna
na scenu sad kreću žurno,da pokažu ko je gazda.
Krece radnja s konfuzijom,konac deblji tanak gura,
mic po mic i izgura ga ,svoju rolu dobro fura.
I kao po pravilu tempo se zahuktava,već se malo
nazire ko koga podržava.E sad treba da bude,
ta tabula raza ,e prvo malo odmora to je drugog čina faza.

Drugi čin

I posle dugog uvoda evo kreće razrada,
svi čekamo šta će biti,ko će koga da nadvlada.
Sve se trese ,grmi scena,konci žure pa se mrse,
glavni lutak arlauknu,mir ,tišina,trte,mrte.
Publika je preplašena,šta će biti,šta se sprema,
ko će i gde kako pasti,glavnom lutku pred kolena.
Izdade ga manji lutak,u njega je verovao,
za ulogu borio se,i pred noge njemu pao.

Treći čin

I lutkarsko pozorište,omiljena to je scena,
svih lutkarskih mračnih lica,kao tajna sakrivena.
sve se skonča na brzinu i zavesa brzo pada,
svaki čin je,baš za sebe, predstava za glupa stada.
Sve rokade,misterije,maske,konce,scenu ,svetla
glavni lutkar-glavni glumac,oduva ko lišće vetar.

KRAJ
I sad neznam dal` ću opet s lutkarima da se družim,
pedstava ko mračna senka,nadamnom u luku kruži.
Prenu me iz misli odjednom tišina,
i zapitah sebe da li je istina,da su sve te predstave
sranje u tri čina???


Prkos

Govoriti,a da te nitko ne čuje!
Govoriti kads vi spavaju
umorni od ljubavi,od hoda,od traženja zlata.
Blijedi od pijanke ili od blizine smrti.
Uznemireni mogućnošću nepoznatog.

Govoriti,a nikoga nema.
I takva je tišina,da ušutimo kao krivci pred javom
uplašeni glasom svojim.

Govoriti,a vode survane huče
i oluje zaglušuju riječi.
I silni mlinovi melju kraj naše sićušne rječice.
Brašno i žito grmi grmljavinom Privrede
u žrvnjevima gladnog svijeta,
a narodi vape taj bremeniti huk
i kliču : da si blagoslovljen!

Govoriti pjesmu,a ljudi viču : poplava!
Govoriti pjesmu,a ljudi viču: vatra!

Vesna Parun

Kažu da vreme crta i piše
na svome platnu od ljudske
kože
bojama neba,bojama sunca
ponekad tugom,ugaslo crne boje
ponekad krvlju,i znojem oduška
i kad misao odluta,kao kakav zlokobni kist
prospe sve boje po vremenu povratka.

by Prkos

http://razbibriga.net/imported/2010/...eid50230-1.jpg

I PUSTO I TUŽNO .........

I pusto, i tužno, i nikog da ruku ti dade
kada je duša razapeta...
Želje! ... Ta našto zaludne želje i nade
A leta beže - najbolja leta ...

Ljubit' ... al' koga ? ... Privremeno - ne vredi truda
a večne ljubavi nema ...
Pogledaš u se - prošlosti tamo ni traga:
tu bol i radost je nema ...

Strasti? - Uvek je naslada bolesna i luda
pred umom u ništa pala
A život , kad hladno pogledaš oko sebe ,
svuda pusta je i glupa šala .... !


*** M. Ljermontov ***

Teško je dijelit pjesmu i pjevače:
suza pripada oku koje plače,
bol pripada usni, rijeka moru nekom,
i lišće oluji. Ona je daleko.
Sanjam da me sanja. Noć je. Izgubljena
i prazna je ruka, ako nije njena.
Nož pripada rani, uže svome vratu,
raširene ruke – kazaljke na satu.
Izgubljena ptica,
pripada li jatu?

Rade Šerbedžija

Epitaf za osuđenu knjigu

Dobroćudni, mirni čitaoče,
Kome srce trezvenošću bije,
Baci ovu knjigu, vedra nije,
Iz nje sjeta i razvrat se toče.
Ako nisi školovat' se htio
Kod Sotone-meštra prepredena-
Za tebe će ostat' neshvaćena
Il’ ćeš reći da sam mahnit bio.
Ako udes snagu ti je dao
Da zaroniš u ponore zala,
Štuj me, da bi ljubit' me znao.
Bolna dušo, dušo radoznala,
Koja tražiš raj svoj, ti me sudi,
Požali me!- il prokleta budi

Arthur Rimbaud

Reči nisu važne, očima se kaže
Skupljam zlatne ruke, filter tuđe bruke
Ispred mene pustinja..

Kako se to zove kad ti neko dođe
u nemirne snove i sebi pozove
Vera ili istina..

Ljudi se dele na glupe i zle
Ljudi se trude da unište sve
Nisam ja gluvonem..

Krupne kišne kapi, nebeske sve su to suze
Nestaju u vodi sve tajne želje iz podsvesti
A nad mokrom glavom mi još stoji krov
Hteo sam nešto al ne znam da l smem
Nisam ja gluvonem..

Od ljubavnih misli bežim
da ne mislim na nju mlad,
i, ah, Mašu izbegavam;
jer slobode ja sam rad!

Al' njene me oči plene
na njih mislim noć i dan,
svu mi dušu pomutiše
uzeše mi mir i san.

Ti što znadeš muke moje,
sažali se na moj jad,
na roba se smiluj svoga
što za tobom gine mlad.

Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me: al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti;
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti.

Rilke

Bila je mjesečina, snijeg i mi
išli smo tihi i nesretni.

Monogram naših snova blistao je nama,
ko blistav svjetionik. Vjetar. Tama.
Ja sam bio sam i ti si bila sama.
Bili smo straža na mrtvačkoj straži,
na pogrebu jedne tihe laži.

I tako smo stigli na kraj drvoreda.
Tvoj parfem od gnjilih, uvelih rezeda...
Rosa u staklu staklenog pogleda,
Adieu, ma chere, jer tako živjeti se ne da.

Miroslav Krleža

OBLETAO JE OKO MENE

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
K'o što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
K'o što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio tesko
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kada me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on


Žak Prever

UTEHA ..............................

Misao se gubi, nestaje i tone
u dolini plača, gde se nada kupa,
gde stradanja žive, gde se suze rone
i gde točak patnji klopara i lupa.

I dok miso spava, klonula, u miru,
izvija se ljubav na krilima noći,
i sa sobom nosi razlupanu liru,
i kreće se, čebdi po mojoj samoći.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa,
preko tajnih snova visinama stremi,
kao zora nebom zračno se talasa,
kao veče u noć gubi se i nemi.

I trag joj ostaje, i slika se stvara:
Nebo plavo, vedro, kao njeno oko,
pogled koji priča, teši, razgovara,
pojima i voli i gleda duboko.

Ja osećam dušu i svoju i njenu:
Obe, večne, stoje na jednom osmehu,
na jednom prostoru, u dalekom vremenu,
koje katkad stupa i šapće utehu.


V. P. DIS

Atačment 2960

Atačment 2961

Priča

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

Miloš Crnjanski

Samoća

Tugu ne možeš opisati.
Ona je poplava koja nosi sve pred sobom
podriva kuće,
rije nasipe,
valja bregove.
Čovek je premlaćeno pseto nikom potrebno.
Mrzim tugu.
Tugu ne možeš izraziti.
Ona je požar koji tinja godinama
i bukne,
očas planu šume,
nestanu gradovi.
Čovek je vaseljenski leš koji niko
ne može poznati.
Mrzim tugu.
Tugu ne možeš suditi.
Ona je uvek kamen o vratu davljenika
zanavek vezan.
Smiraj je samo na dnu
koje se izmeriti ne da.
Čovek-plamen
vraća se u kamen.
Mrzim tugu.

Dušan Matić

Rabindranat Tagore - Gradinar

Čeznem da ti kažem najudblje reči koje
ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mi se mogla nasmijati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu
svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to
mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti
imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim
suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući
da bi to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te, ali se ne usuđujem, strahujući
da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom
surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada
saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se
ne usuđujem, jer bi mi srce iskočilo na
usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam
svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to
mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne
usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj
kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo
u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je
moj bol večito svež.

A Cloning Poem

Mary had a little lamb, its fleece was slightly grey,
It didn't have a father, just some borrowed DNA.

It sort of had a mother, though the ovum was on loan,
It was not so much a lambkin, as a little lamby clone.

And soon it had a fellow clone, and soon it had some more,
They followed her to school one day, all cramming through the door.

It made the children laugh and sing, the teachers found it droll,
There were too many lamby clones, for Mary to control.

No other could control the sheep, since their programs didn't vary,
So the scientists resolved it all, by simply cloning Mary.

But now they feel quite sheepish, those scientists unwary,
One problem solved, but what to do, with Mary, Mary, Mary!

U svitanje ,još mamuran


U svitanje, jos mamuran od noćnog pijančenja,
Vinu se predadoh opet i zvucima od muzike.

Razumu za popudbinu vina dadoh da ponese,
Istupih iz tvrda grada njegovoga opstojanja.

Uto meni lepotica mig dobaci: "vina nudim"
- spas sigurni to je za me sred vremena prijetvorna!

Al prozbori krčmarica obrva u luk svedenih
Ti meta si pouzdana oštroj streli sramoćenja!

Kao pojas oko struka obgrlit me nećeš moći
Dok vlastiti lik svoj grliš što ga metnu sred svemira!

Podji, bit će drugih ptica da ih ovom mrežom hvataš,
Za tebe je prevrletno gnezdo svila Anka-ptica.

Što nam vredi tu lepotu kraljevsku dosegnuti
Kad sa sobom večno vodi ljubavničku igru sama?

Ona nam je drug i svirac, i peharnik ona nam je,
Privid vode i lik ruze za tegobnih povrataka.

Brod sa vinom podaj meni pa da njime ja upravljam
Ovim morem pregolemim kojem nije videt kraja.

Zagonetka nerešiva, naš je život, o Hafize
Rešenje je samo varka i obmana naklapanja.

Hafiz