http://www.youtube.com/watch?v=ecGp7cYaiQU
Printable View
Plešemo...u krugovima naših života...
plešemo u krugovima naših godina...naših nadanja,
maštanja, čežnji, izbora, istine...ljubavi, naših uspona i padova...
I ponovno u krug.....bailamos....te ciero ....:heart:
http://www.youtube.com/watch?v=31rec2bzmAs
...U ljubičasto "sfumato" haljini, gledam je kako klizi ulicom i maše mi...
Takve su boje bile i moje oči kada sam udahnula strast....
Takav je bio i zid u mojoj sobi gde sam svečano okačila tvoj portret...
Takav je bio i pramen moje kose u doba izazova....
Takve su bila i naša svitanja sa zapada....
Takav je bio i mirisni tepih od ljubičica pokraj moga kreveta....
Sve je nalik na nešto, sve je tako slično...A ipak.....ništa nije ...
Ti ....amo :heart:
http://www.youtube.com/watch?v=ZBFo9XCmSXs
Malo smo se gledali,
malo smo se smejali,
malo smo pricali
i malo ljubili.
Ne, nije to bila ljubav!
Mislio si da te nisam volela,
mislila sam da me nisi voleo
ipak:
rastanak je nekako cudno boleo! Brana Petrovic
http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-..._4845944_n.jpg
ništa...
Čuješ li kako zvoni naš triangl....u daljini.....
i vidiš li kako se boje menjaju.....siva postaje
ljubičasta....zelena bledi.....
Ja još uvek pevam svoju pesmu.....uvlači se kroz
tvoje pukotine.....menjam boje notama...i one
igraju oko tebe.....udišeš boje.
Čuješ li kako zvoni naš triangl.....a vetar peva
nove simfonije pod našim prozorima....Tamo i Ovde.....
I menjaju se boje....u nama.Čuješ li ?
Zelenci će uskoro otkucati 3.....zvoni naš triangl.....
Čuješ li .......
http://www.youtube.com/watch?v=GHqZec8NmUo
p.s.
Dolazim ti....uskoro :heart:
Najdraža moja,
Žao mi je što nemam reči kojima bih ti sve ono što osećam i mislim mogao reći u trnutcima koje provodimo zajedno.Naprosto nisam siguran šta mi se tada događa, tražim reči, a one beže.Misli su mi kao ona gomila papira na radnom stolu.Sve je tu samo treba naći . Veruj mi da sam uporan, hvatam se u koštac sa dahom i tražim reči, tražim, tražim ...Načas se netragom izgube.
Biće da sam sasvim ne naviknut na razgovore, ogrnut godinama samoće na svojim ramenima ili jednostavno, imam toliko toga reći u trenu da se sasvim izgubim u gužvi osećanja i mojoj večitoj žurbi.
Oprosti.
Dobro znaš da svakog trenutka mogu izaći pred gomilu ljudi i govoriti im do besvesti, usmeriti njihovu pažnju na geometriju rečenica koje izgovaram.Znaš, oni mi nisu važni, ništa prema njima ne osećam, oni su samo nekakva čudna rulja koja traži nekoga ko će preneti njihove želje, očekivanja i nadanja.
Sa tobom ne mogu tako.
Oprosti.
Oprosti što sa tobom govorim jezikom dodira, pogleda, što sa tobom najlepše reči samom sebi mrmljam u bradu i što beskrajno osećam, osećam, osećam...
Eto, recimo danas videh ne tugu, ne setu...danas videh očaj u tvojim očima, a kako je biti očajan sasvim dobro znam.Iskusio sam hiljadu puta na sopstvenoj koži.Poučen tim gorkim iskustvom pokušao sam da te izvučem i sebe same.Znam...ispalo je sasvim traljavo i glupo, gotovo dečački.
A lepo sam ti rekao ne umem.
Zato, molim te oprosti.
Do lepšeg sutra, grlim te mislima i volim svakim ovim napisanim slovom.
:(
voljeno bice..nisi dobra..
Dvije duše...dva tela...spojena srcima...
spojena "pupčanom vrpcom"...a opet slobodna...
o, da...slobodna...On i Ja......
i Ljubav s nama....tačka gde se susreću dva sveta...
dodirnu se tiho...i onda svaki nastavi svojim putem....
Do ponovnog susreta.
http://www.youtube.com/watch?v=PkxljG0OKc8
Iz krvi si me vec izasao..dugo si bio tu.., mozda te osta malo samo u urinu..kao alkohol..ili lek kad se zadnji iz urina izluce.
Povraca mi se...povraticu te iz zuchi za svaki slucaj ako te i tamo ostalo.
Razmotacu lanac svoje DNK..ne znam kako..i iz njega ces biti izbacen..jer neprirodno si se u njega ugradio.
volim te :stidljiva:
I pogresih temu..nisi "voljeno bice moje" :)Citiraj:
Prvobitno napisano od sani
Ps..a mozda sam i poludela kad samu sebe citiram :raz_088:
...ima jedan moreuz u mom srcu,bezrezervno rezervisan za tebe.....
Ja mislim da su ti impresije iz nekog drugog romana samo numes da ih...smestis :mrgreen:Citiraj:
Prvobitno napisano od sani
Ne razumem te kume..al nema ni veze.Citiraj:
Prvobitno napisano od Tiberius
Nisu to impresije...to su moje "izlucevine" :lol:
Najdraza moja,
Jako dobro znaš da te nikada ne bih povredio.I to je istina, nema potrebe da je obrazlazem.
Morao sam Ti pričati ono o nemoći i nedostatku hrabrosti da se suočiš sa istinom.
Istina nikada nije ni lepa ni prijatna.Ume čak i da zaboli.
Ali ako će ti biti lakše, moja istina nije tvoja.Mi na svet posmatramo istim očima sa različitih strana.Zato nikada ne vidimo isto, iako smo u dubini duše ubeđeni da je to isto.
Seti se samo koliko si puta mene učila da na događaje reagujem, koliko si me puta učila da slazem boje.
Misliš da mi je bilo lako?
Mi smo dve kompozicije teretnih vagona na zajedničkoj pruzi.Postoje skretnice i skretničari.Misli čeznje i nadanja.Kad-kad nas skrenu na nekakve sporedne koloseke i puste nas da odstojimo izvesno vreme, pre nego što prikupimo snagu i krenemo ponovo napred.
Sve pruge stapaju se u jednu.
Da li si ikada kaziprstom misli kopala po srcu?Da li si ikada osmehom gazila stonoge očaja?
Sada dok si daleko, prepuštena hiljadama briga ukoričenih u knjigu sećanja, dok bosim stopalima gaziš po nedozrelim stenama ostavljaš mene očnjacima mraka.
Misliš da mi je lako?
Radovao sam se tvom odlasku na put.Zeleo da sa tvojih leđa pognutih od tereta podočnjaka osmehom skinem Mesec i bacim ga pod tvoje noge.Ti baš umeš da se raduješ srebru. Ni na kraj pameti mi nije padala pomisao da će ti brige pogasiti zvezde.Da će reč izbrisati mene.
Misliš da mi je lako?
Posmatrao sam te danima pred put.Gledao u tvoje oči, trazio u njima barem iskru svetlosti, trunku nadanja, trepavicu vere.Ne, nisam video ništa.Samo duboka, duboka praznina.Milovao sam te,šakama molio tvoje obraze, vrhom nosa ispravljao namršteno čelo.Nije vredelo ništa.Neko je ukrao oči moje srne.
Misliš da mi je lako?
Danas posle podne sam otišao do Dunava, pričao sam sa galebovima.Jedan mi reče da te je video tamo, nekako si izgledala zbunjeno.Ljuto.Zamolio sam ga da kada ponovo krene ka tebi ponese jedan cvet.baci ga pred tvoje noge i nastavi da leti.Ti ćeš svakako znati ko ti šalje.Jedan cvet za ceo svet.
Misliš da mi je lako?
Onoga dana kada se budeš vratila, čekaću te prikriven u senci perona glupave stanice na Severu.Ispratiću pogledom čeznje radost povratka.Njemu.
Misliš da mi je lako?
Danas slutim daljine bliskim
Danas pakujem tugu na put
Danas sam jaka i cekam kise
Danas i nikad vise
Danas nak tuga uci i zna
Danas ako se vrati
Danas ja nisam tu...
Najdraza moja,
Jako dobro znaš da te nikada ne bih povredio.I to je istina, nema potrebe da je obrazlazem.
Morao sam Ti pričati ono o nemoći i nedostatku hrabrosti da se suočiš sa istinom.
Istina nikada nije ni lepa ni prijatna.Ume čak i da zaboli.
Ali ako će ti biti lakše, moja istina nije tvoja.Mi na svet posmatramo istim očima sa različitih strana.Zato nikada ne vidimo isto, iako smo u dubini duše ubeđeni da je to isto.
Seti se samo koliko si puta mene učila da na događaje reagujem, koliko si me puta učila da slazem boje.
Misliš da mi je bilo lako?
Mi smo dve kompozicije teretnih vagona na zajedničkoj pruzi.Postoje skretnice i skretničari.Misli čeznje i nadanja.Kad-kad nas skrenu na nekakve sporedne koloseke i puste nas da odstojimo izvesno vreme, pre nego što prikupimo snagu i krenemo ponovo napred.
Sve pruge stapaju se u jednu.
Da li si ikada kaziprstom misli kopala po srcu?Da li si ikada osmehom gazila stonoge očaja?
Sada dok si daleko, prepuštena hiljadama briga ukoričenih u knjigu sećanja, dok bosim stopalima gaziš po nedozrelim stenama ostavljaš mene očnjacima mraka.
Misliš da mi je lako?
Radovao sam se tvom odlasku na put.Zeleo da sa tvojih leđa pognutih od tereta podočnjaka osmehom skinem Mesec i bacim ga pod tvoje noge.Ti baš umeš da se raduješ srebru. Ni na kraj pameti mi nije padala pomisao da će ti brige pogasiti zvezde.Da će reč izbrisati mene.
Misliš da mi je lako?
Posmatrao sam te danima pred put.Gledao u tvoje oči, trazio u njima barem iskru svetlosti, trunku nadanja, trepavicu vere.Ne, nisam video ništa.Samo duboka, duboka praznina.Milovao sam te,šakama molio tvoje obraze, vrhom nosa ispravljao namršteno čelo.Nije vredelo ništa.Neko je ukrao oči moje srne.
Misliš da mi je lako?
Danas posle podne sam otišao do Dunava, pričao sam sa galebovima.Jedan mi reče da te je video tamo, nekako si izgledala zbunjeno.Ljuto.Zamolio sam ga da kada ponovo krene ka tebi ponese jedan cvet.baci ga pred tvoje noge i nastavi da leti.Ti ćeš svakako znati ko ti šalje.Jedan cvet za ceo svet.
Misliš da mi je lako?
Onoga dana kada se budeš vratila, čekaću te prikriven u senci perona glupave stanice na Severu.Ispratiću pogledom čeznje radost povratka.Njemu.
Misliš da mi je lako?
Strašno je voleti te na mestu
tako krhkom
kao što je Svet..
Mučno je voleti te
u tom kraju Vasione
punom nesavršenstva.
Gde nas sve lomi i ućutkuje,
gde nas sve vara i rastavlja.
Sophia de Mello Brezner Andersen
http://www.youtube.com/watch?v=VofLbnNronk
Mali moj mišu,
Danima ti nisam napisao pesmu.Ni stih.Ni slovo.Sve reči sam pogubio u daljinama severa.
Primećujem, posmatrajući sebe u ogledalu želja, da samo nemušto otvaram usta, nemam glasa.
Ni suza više nemam.
Danima i noćima solih njima obraz, jastuk, dlan, solih gorak san.
Samoga sebe oglodah do kosti.
Zaveštaću se Medicinskom fakultetu i biti savršen primer anatomije prolaznosti.
Najbolje je tako.
Ti se ne javljaš.
Ne, ne brojim dane.Brojim sate i minute.
Gromoglasna tišina između nas umiruje brzake i pretvara ih u mirnu vojvođansku reku.
Čekam.
Možda mi se posreći, pa u trenutku eksplodira tvoja reč.
Sam Bog će znati.
Čekam i
Volim te.
pozovi je..nema cekanja...severac ume da zaledi...nemoj dozvoliti...:)
drug moj..optosti mi sto te tumacim
http://www.youtube.com/watch?v=xgF2shAV8kI
i posle svega kraj...znaš...ni sa prijatejima ne znam kako,a sa neprijateljima ću lako
ja cu da cekam..do nekog trenutka..a onda,nemoj da se pitas gde sam..otisla sam..jer vise nisam mogla da cekam..zato pozuri sa odlukama..molim te..
nemam voljeno bice...:( numem to da radim...
Napiši nešto nekome koga još uvek ne poznaješ, tako da ga, dakle, još uvek nisi ni zavolela, je l'... Ali ga iščekuješ. Možda ne baš željno, ali još uvek se u dubini svoje TOLiko PROSTRANE duše nadaš da bi mogao da naiđe, naleti na tebe, neko snažan i dovoljno nezgrapan da se sruši baš tu, pred tvoje noge, da klekne pred tebe, podigne glavu i umiljatim a gromkim glasom krene da ti se udvara: "Tul, čuo sam da si se falila okolo kako ne voliš nikog, i kako to ne umeš! Potrošio sam poslednje atoma snage da te vidim, osvojim i nateram da me zavoliš!...", bla, bla, bla...
Ne vredi, numem ni ja! :lol:
Ali...kada se ne išćekuje, ne nada...onda i nema potrebe za tihom patnjom i trovanjem čeznjama...
To nije hrana za dushu vec otrov koji razara...a ko je spreman da se samoubije na ovaj nacin?
Manipulise se sazaljenjem...saosecajem...svi to znaju..a uleću namerno u vrtlog jer se plase distanciranja...
Liči na robu iznetu na emotivnu pijacu pa se drugi cenkaju i odlucuju o tebi ne precene iz škrtpsti ili straha
da bi se dopalo vec bi da podvale, svesno ili ne...
If you're havin' girl problems i feel bad for you sonCitiraj:
Prvobitno napisano od lider
I got 99 problems but a bitch ain't one
:mrgreen:
Sa ovim završavam
svoja uzavrela maštanja
u samotnim noćima nestajem
sanjajući svoja lutanja
Ovo su posljednji stihovi koje za tebe pišem
i posljedni dodir neba i vazduh koji za tebe dišem....
Ne dopusti da ti crta obzorja stoji na pedalj ispred nosa.
Čekaju te neoplovljene daljine.
Digni sidro! Zaveslaj na pučinu !!!
Prepoznaj Kapetana i ...
traži ga da ti podari dobar kurs,
dobre vetrove i ne odustaj nikada!
http://www.youtube.com/watch?v=xfVJ11GXzXQ
nisi moj,ali jesi mi sve:srce: