Printable View
biće kako ja kažem...:Batine:
zaslužujem poštovanje...:Batine:
i tako dalje..
Danas sam čula po 29572509 put roditelje koji ovako pričaju.
Sada su to već moji vršnjaci, pa sam se zamislila...
Moja su deca još uvek mala. Ne znam da li ću pasti u iskušenje da nekada izgovorim ovako nešto.
Nadam se da neću morati nikada to da kažem, jer ako do tada ne zaslužim poštovanje,
neću ga steći ni tada. :(
Da li se vama omakne da izgovorite ove ili slične rečenice? Zbog čega?
Ух, и мене та реченица излуђује.
Моји су знали да је изговоре и сећам се да је то било у тренуцима кад немају ниједан други аргумент.
Не, нисам је изговорила, нити ћу.
Она је одраз немоћи и губитка контроле, а мислим да постоје тренуци кад деци то не смемо показати.
Није добро пре свега за њих, а нарочито док су у пубертету.
И потпуно си у праву кад кажеш да ми код деце треба да заслужимо поштовање.
Kojice bre gde me nadje ...necu da pisem sad ...ko da se jos i zbog toga nervira....
Nisam nikad koliko god da su mi digle pritisak.
NIKAD! Milance je uvek bio pod svojim krovom
Milanče opet ne čitaš do kraja po običaju :raz_013:Citiraj:
Prvobitno napisano od milan11
Misli se na roditelje i decu, ne na tašte i zetove :)
a ako nemamo krov? :lol:
onda si heb'o čvorka...Citiraj:
Prvobitno napisano od Odli
tema - meni su to moji stalno govorili...i bili su u pravu što su to govorili, jer se možda ne bih osamostalila...volim moje roditelje, ali mi ništa od njih ne treba, osim emotivne podrške (a nekada nisam imala ni toliko). naime, oni su smatrali da nam pružaju sve što treba i da treba to da poštujemo našim ponašanjem. jeste to onako grubo, zvuči bezdušno i ucenjivački, ali nekoj deci ne vredi drugačije...
moj tata je govorio ''ako ti ovde nije dobro, idi gde ti je bolje, pa zovi i mene da i ja idem tamo''.
Па не знам баш...Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
ЈА мом сину причам како је потпуно нормално да ће сам пожелети да оде и осамостали се.
Да је то нешто природно...
Сматрам да је моја дужност да дете гајим, пружам оно што му треба и изведем на пут што би се рекло.
Он није тражио да се роди и као дете на све то има потпуно право.
И не може да ме поштује само зато што сам га родила и зато што испуњавам своју законску обавезу, на крају крајева.
Трудим се да заслужим његово поштовање својим ставовима. Јер, то стечено поштовање је много боље и гуготрајније од оног вештачког – е ја сам те родила, ја те храним, има да ме поштујеш. Такав став изазива природан бунт код сваке особе, године ту не играју баш никакву улогу.
И шта ће он да научи тако? Сутра ће неко да му каже – јачи сам има да ме поштујеш. И он наређење прихвата.
Не, не и не. Не слажем се с тим.
ne kažem da se slažem sa tim, ali kažem da je u mom slučaju funkcionisalo...imam utisak da bih još živela sa roditeljima da me nesvesno nisu, u stvari, terali od sebe. mislim, činili su sve što treba da brat i ja postanem samostalne osobe, ali smo takođe znali da kad jednom budemo uradili nešto što se istinski kosi sa njihovim stavovima - nećemo imati podršku.Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
meni to jeste smetalo, ali sam to prevazišla i nisam takva majka da to govorim našoj deci.
jeste moja obaveza (ljudska, a ne zakonska) da se staram o njima dokle god ima u meni života. ipak, pričam im da je samostalni život najbolji, da ume da bude težak, ali i da je sladak...mnogo slađi, nego da te sve čeka spremno uz gomilu pridika na najmanju neposlušnost.
Функционисало би сигурно и да није тако. Дте се осамостаљује на разне начине још од првих месеци живота.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Ако се то пропусти, никакво наметање поштовања и никакве реченице тог типа не помажу.
Знам пуно родитеља који су то говорили стално, па ево, имају синове од преко 30 који не раде ништа.
Знам неке који су тако отерали децу на улицу и у криминал.
Али опет, није само то и није пресудно.
Многе друге ствари су далеко важније од те реченице, а пре свега зависи и од самог карактера детета.
Исти начин васпитања није добар за све.
Можда си и сама учила некад да се интелигентна деца подстичу критиком а она мало мање интелигентна похвалом.
Исто је и са душом. На осетљиво дете не смемо вршити притисак, док за оно јаче је то чак и пожељно.
ne znam. mislim da sam preosetljiva i da je na mene vršen pritisak...zato sam i otišla iz kuće čim sam mogla...a svoje roditelje volim i poštujem i znam da su učinili sve što su mogli u datom trenutku. mislim, ne želim da za svoje nedostatke u 47. godini okrivljujem roditelje...to mi je nezrelo načisto.
Не то никако. То би били само изговори.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Ниједан родитељ није савршен.
Реци, колико си година учила да би могла да се бавиш овим послом?
И не само студирала, мислим и на учење кроз рад, на искуство...
А колико си се спремала за најважнији посао у свом животу, родитељство?
И не ти, већ сви ми...
И ондак се сналазимо како умемо, учимо у ходу, како нас шта снађе...
И углавном преписујемо од својих родитеља.
Некад се то покаже добрим, некад не.
У ствари, све ово се заиста не односи на тебе лично.
Ти си успешна савремена и самостална жена.
Очигледно је да су твоји урадили праву ствар својевремено.
Али ја то никако не повезујем само с том реченицом.
Потребно је ту много више да се од 3 килограма меса направи човек.
naravno da je potrebno mnogo više....ljubavi najviše. ne mogu ipak da kažem da roditelji, koji govore rečenicu iz uvodnog posta, ne vole svoju decu. jednostavno - ne umeju ili ne mogu drugačije ili - ne znaju za drugačije...preuzeli su šablon od svojih i tako se sve to vrti u krug....
Samim tim sto su roditelji trebali bi znati kako ne ponoviti nijednom tu odvratnu parolu , ako sami nisu mogli ili umeli da izbace to iz svog recnika i kad su vec i sami postali roditelji , onda neznam kakvu su decu podigli . Nemoze se kod iole normalnog sveta to ponavljati i vrteti u krug generacijama, mora neko reci dosta, makar onaj kome je najcesce ponavljana tokom evolutivnog razvoja samog porodicnog stabla. I nezam samo jeli bilo koji takav roditelj ume da voli bilo kog drugog osim sebe, to je po meni jedno takvo odvratno stavljanje u sopstveni shablon zivota da neznam kako bilo ko moze izgovoriti takvo nesto.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Ех Цици... Ондак би ми живели у идеалном свету.Citiraj:
Prvobitno napisano od Ciciban
Свако се учи на туђим грешкама, сви паметни и напросто дивни...
Али нажалост, не иде то баш тако...
Имаш и ону чувену – и мене су тако васпитавали, па шта ми фали. :Batine:
:raz_013:
evo, na primer - ja.:raz_114:Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
meni svašta fali... sva sam falična...:raz_088:
i ne mislim da neću i ja negde pogrešiti, ali ako sam već zaključila da je neka rečenica blesava
onda ne moram da je koristim...
Dok si pod mojim krovom nećeš se drogirati. :Batine:
Što znači da komotno može da pobegne od kuće i drogira se.
Dok si pod mojim krovom, nećeš vikati na mene. :Batine:
Što znači da može da pobegne od kuće i urla na mene gde god me sretne.
Ako im jedini motiv da se osamostale bude to što će da krše moja pravila,
onda su u teškom problemu.
pa, nemam pojma da li su moji roditelji uopšte mislili na to kada su to govorili, ali ja sam shvatila da - ako hoću da živim kako ja hoću (mada to nije nikad izvodljivo, znate i sami), onda treba da odem od njih.nije meni bilo ružno sa njima, ali sam se osećala kao u kavezu.
doduše, oni su bili strogi...kakvo drogiranje i tako to....nema šansone...ja i dan-danas kad rešim da popijem nešto malo više mislim ''joj da me sada vidi moja mila majka''....
Негде сам прочитала да ово има утицаја али док су деца мала.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Негде до седме године...
А баш тад су родитељи у стању да изговоре све и свашта мислећи да дете не разуме.
По меним најпогубније по дете може бити кад се живи у заједници...
Кад се баба и деда мешају у васпитавање...
Тад следи чувена – шта мени фали.
Ај реци свекрви шта јој фали а живиш под њеним кровом. :lol: