Arabeska

Arabeska (arapski عربي; ′arabi = doslovno u arapskom stilu) dekorativni je element ponavljajućih
geometrijskih formi, najčešće u obliku povijenih vitica biljaka ili sa životinjama. Nastala je u islamskoj
umetnosti, odakle se u 18. i 19. veku proširila i u zapadnu Europu. - Vikipedija

Jedan od elemenata ornamentike islamske umetnosti koji fascinira svojom lepotom.
Prefinjen sklad sitnih detalja koji svojim izgleom svedoče o istančanom ukusu umetnika.


http://razbibriga.net/imported/2010/09/ar3aa-1.gif

http://razbibriga.net/imported/2010/09/ar3a-1.gif

http://razbibriga.net/imported/2011/...Arabeske-1.gif

Исламски прописи дозволених мотиви у уметности слични су онима током
иконоборачког покрета у време Византијског царства, који је прокламовао идеју
забране осликавања светаца и пророка, те њиховог обожавања. Забрањено је
било и приказиване репрезентативних слика будући да само Бог може дати живот.
Уметност је увек била посматрана у религијском контексту, но у профаној
декоративној уметности, која је била зависна од ортодоксности појединог владара,
то није увек био случај. Последица тих забрана је била да се, чак и при
приказивању фигура људи и животиња, избегавало кориштење украсног оквира
те, за разлику од европских уметника, муслимански уметници нису развили
познавање анатомије и перспективе. С друге стране, су оваква ограничења
усмерила уметнике на општеприхватљиви развој украсних узора, који су били
утемељени на геометријским облицима, арапском писму и стилизованим облицима.

википедија

Прве арабеске су познате још из времена Старе грчке уметности и ови релативно
компликовани узори се јављају у хеленистичкој уметности у Грчкој у форми
орнамента на рељефима.

У доба ренесансе када су опет у уметности дошли у моду антички мотиви, опет су
се ови узори вратили у Европску уметност. Немачка и Холандијска школа је додала
на ове форме мотиве главе и маске и сл. У доба рококоа се арабеска опет враћа
нарочито у штуку.

Арабеска се такође појављује у исламској архитектури где је обележавана као
маурског порекла насупрот европским арабескама које су деловале мирно
натуралистички.

википедија


http://razbibriga.net/imported/2011/...ile_art1-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...schaefte-1.png

http://razbibriga.net/imported/2011/...eymour2C-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...C3B6tner-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...e_Garten-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...ale10JPG-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...xBoudoir-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...IV_apres-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/..._detail1-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...man11JPG-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...h_Mosque-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...auriques-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...museum29-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/...28229_28-1.jpg

Pojam arabeske vezan je za islamsku kulturu i umetnost koja traje od početka VII
veka. Na tlu današnje Sirije, Egipta, Iraka došlo je do prožimanja rimske, vizantijske i islamske kulture.

Svojim snažnim delovanjem Arabljani su potiskivali Vizantiju da bi uskoro osnovali svoju
prvu prestonicu u Damasku(Sirija). Na tim prostorima javila se islamska umetnost. Pod
uticajem vizantijske arhitekture razvijala se umetnost stilizovanih oblika(arabeska) koja
je polazila od flore, faune i geometrijskih oblika. Nastala je na zidovima prilikom
preslikavanja vizantijskih figuralnih kompozicija.

Umetnost obrade metala i tkanja tekstila sa stilizovanim arapskim slovima javila se
kasnije. Islamska umetnost se razvijala i na tlu nase zemlje sve do propasti turskog
carstva. Danas je značajna u islamskim zamljama i u nekim oblicima moderne umetnosti.
Arabeska se najčešće koristila kao ukras u arhitekturi i na raznim funkcionalnim
elementima kao što su vrata, prozori, stubovi...

http://razbibriga.net/clear.gif

Rađena je u kamenu, drvetu, metalu, keramickim plocicama, na tkaninama, staklu,
tehnikama mozaika, freske i tempere. Posebno kreativno bilo je ukrasavanje keramickim
plocicama, najcesce plave i crne boje, koje su stari majstori stavljali preko zidova
gradjenih opekom. U persiji su keramickim plocicama ukrasavale spoljne strane kupola na
dzamijama. Posebno u doba Seldzuka razvila se grncarska tehnika. Iako se obradjivalo
osetljiv materijal, posuđe je bilo kvalitetno. Ukrasi se odlikuju stilizovanim likovima
životinja i geometrijskim oblicima. Arabeska se primenjivala u likovnoj umetnosti baroka,
narocito u njegovoj poslednjoj fazi. Značcajno je umetničko zananstvo jugendstila. To je
epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata period od petnaest godina a pocinje oko 1890.
godine na teritoriji nekih zemalja Evrope(Francuska,Belgija,Holandija,Nemacka) i severne
Amerike(Sjedinjene Americke Drzave). Ideja jugendstila je suprostavljanje svim
dotadašnjim stilovima. I pored težnje da bude nezavisan, on je najbliže arabeski, što
dokazuje masovna produkcija umetnickog zananstva kao što su: Ajfelova kula, ulazi u
metroe, ukrasne ograde na balkonima i slično.

Likovni umetnici ne shvataju arabesku samo kao usko kulturno-umetnicko nasledje vec i
kao mogućnost daljeg indivudualnog stvaranja.

http://razbibriga.net/imported/2011/...30777_lg-1.gif