Printable View
Neosporna je činjenica da se bolje živelo za vreme vladavine JBT pa sve do 1991 nego danas. Tema je nazvana po članku skinutom sa sajta b92 i možda deluje pogrdno. Ali trebalo bi da se zamisle oni sa titulama i zvučnim zvanjima a koji su na vlasti kako vode zemlju ako je zaista bravar bio bolji...:huh:
Bravar je bio bolji
24. oktobar 2010. | 00:03 | Izvor: Press,b92
Beograd -- Četiri petine građana smatra da se sve do početka 1990. živelo bolje nego sada. Građani su mogli da kupe više nego sada, ali zahvaljujući pozajmljenim dolarima.
http://razbibriga.net/imported/2010/..._450x396-1.jpg
Prema preliminarnim rezultatima istraživanja „Kako građani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam", koju su radili Centar za slobodne izbore i demokratiju, Fondacija Fridrih Ebert, Centar za studije socijalne demokratije, čak četiri petine građana smatra da se pre devedesetih godina, odnosno u periodu socijalizma živelo „dobro", „vrlo dobro" ili „odlično".
Takvu ocenu iznosili su anketirani bez obzira na zanimanje, materijalni i profesionalni status, pol i uzrast. Da li je životni standard u socijalizmu zaista bio bolji? Goran Nikolić, ekonomista iz Centra za novu politiku, kaže da - jeste.
"Građani su realno sedamdesetih i osamdesetih godina mogli da kupe više nego danas. Tada ste imali i veću zaposlenost, što znači da je i više ljudi moglo da kupuje. To je u proseku tačno, ali načelno ne važi za sve proizvode. Danas je, recimo, lakše kupiti automobil strane proizvodnje nego tada", kaže Nikolić.
U ovom istraživanju, anketirani je trebalo da uporede sadašnje stanje stvari, devedesete godine i period pre 1990, uzimajući u obzir životni standard, stanje privrede, stanje političkog sistema i političke slobode. U istraživanju se navodi da je prema svim ovim parametrima socijalizam bio najbolji, osim po političkim slobodama.
"Kada se sve sabere, građani Srbije procenjuju da nam je najbolje bilo u socijalizmu (prosečna ocena 3,6), a da nam je danas nešto bolje (2,5) nego što je bilo za Miloševićevog vakta (2,4)", navodi se u istraživanju.
A na pitanje kada je u ovoj zemlji bilo najbolje, čak 81 odsto je odgovorilo da je to bilo u vreme socijalizma, deset odsto se izjasnilo za prvu deceniju ovog veka, šest odsto za devedesete, a tri odsto za vreme pre Drugog svetskog rata. Iako preliminarni, ovi rezultati potvrđuju tvrdnje koje se vrlo često mogu čuti u javnosti i isto tako često naći na internet forumima - ako izuzmemo političke slobode, u socijalizmu je, bar što se životnog standarda tiče, bilo mnogo bolje.
Nostalgija i žal za mladošću?
Druga strana medalje je poreklo tog visokog standarda.
http://razbibriga.net/imported/2010/...503_orig-1.jpg
"Glavni razlog za takav standard je visoko zaduživanje Jugoslavije u inostranstvu. Šezdesetih se iscrpeo ekstenzivan privredni rast i zemlja se okrenula ka zaduživanja - mislim da je od 1974. do 1980. utrostručila svoj dug država i početkom osamdesetih praktično bankrotirala. Drugo, od 1965. otvorene su granice pa su krajem te decenije doznake, i to pre svega iz Nemačke i nešto manje iz Francuske, počele da budu značajan faktor održavanja standarda. To su bile takve količine novca od doznaka da su u platnim bilansima predstavljale jednu od najbitnijih stavki", kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, već su osamdesete godine bile krizne.
"Treba znati da dvadeset milijardi dolara onda i danas nisu iste sume. To je bio dramatično veliki dug. Stopa rasta je praktično bila nulta. Država je reprogramirala dugove i morala da smanji uvoz i poveća izvoz po svaku cenu. I onda je u vreme najvećih nestašica - recimo, nije mogla da se kupi kafa, benzin se nije mogao kupiti bez bonova - imala neverovatno dobar platni bilans. Zatim su inflacijom i depresijacijom kursa oborene žestoko i realne plate. Tako da se u nekim godinama događao i žestok pad standarda", kaže Nikolić.
Podaci Statističkog zavoda Srbije o kretanju realnih zarada od 1964. do 2008. godine delom potvrđuju tvrdnje Nikolića, a drugim delom pod veliki znak pitanja stavljaju uvreženo i anketom potvrđeno mišljenje o blagodetima socijalizma.
Naime, prema podacima ovog zavoda (vidi grafikon 1.) samo od 1974. do 1979. realne zarade su bile znatno više nego što su danas ili u vreme vlade Ante Markovića, krajem osamdesetih godina. Od 1980. do 1989. realne zarade niže su nego što su bile u prethodne tri godine.
http://razbibriga.net/imported/2010/..._450x303-1.jpg
Nikolić kaže da je na odgovore građane verovatno uticala i „nostalgija, potiskivanje loših sadržaja, pamćenje onih lepih, žal za mladošću, kao i bezbednost koja je stanovništvu bila najvažnija". Da i o tome može biti reč, potvrđuju i podaci koje u tekstu istraživanja navodi Tanja Jakobi, ekonomista i jedan od rukovodilaca ovog projekta.
Naime, iako danas 81 odsto ljudi tvrdi da se u socijalizmu živelo bolje, na samom izmaku tog perioda, 1990. godine urađeno je istraživanje slično ovome a u kome je čak 32 odsto anketiranih građana u užoj Srbiji izjavilo da ne može da podmiri troškove hrane i stanovanja (danas takvih, kako navodi Jakobi, ima 11 odsto), a „javno mnenje je procenjivalo da su godine od 1985. do 1990. bile godine nazadovanja".
Siromaštvo, kako navodi Jakobi, nije došlo iznenada, „već je trend siromašenja bio kontinuiran: od 1978. godine do 1987. godine stopa siromaštva povećala se sa 17 odsto na 25 odsto".
Ono po čemu građanin mogu da pamte socijalizam jeste to što mu je on pružao osećanje sigurnosti. Moglo je da se računa da će se u dogledno vreme dobiti neki posao, da će u preduzeću - ma kako ono dobro, a najčešće loše poslovalo - završiti svoj radni vek, da će redovno dobijati platu i da će moći da konkuriše za tzv. društveni stan.
http://razbibriga.net/imported/2010/...069_orig-1.jpg
Danas na to sve ne može da se računa - siguran posao više ne postoji, čak ni u državnim službama, redovnost isplate zarade zavisi od uspešnosti kompanije u kojoj se radi, a do stana se dolazi nasledstvom ili putem kredita. Ono na šta može da računa jeste neuporedivo veća plata, ukoliko radi, naravno, u dobroj firmi i ukoliko je sposoban.
U to „najbolje vreme" izbor u trgovini je ipak bio veoma ograničen - do kasnih osamdesetih, recimo, sportska obuća i odeća svodila se na izbor između „adidasa" i „pume", povremeno „tajgerica", uz proizvode domaćih „sporta", „jase" i „simoda". Oni sa dubljim džepom mogli su da potraže „starke" samo u Komisonu, gde se prodavala roba sa carine, ili da ih naruče iz inostranstva.
Slično je bilo i sa odećom - nasuprot bezbrojnim firmama i markama koje se danas nude, za prosečnog kupca izbor se svodio na odeću Beka, Kluza, Beteksa, ponegde slovenačke Mure i hrvatskog Kamensko.
Verovatno je ključna razlika u ličnoj perspektivi: osamdesetih su ljudi i dalje mogli da gledaju u budućnost. Dvehiljadite budućnost za prosečnog građanina se svodi na sledeći dan.
Za zemlju Srbiju Bravar nikada nije bio dobar. :angry:
Izvor : Press
Osamdesete
- Visoka zaposlenost i redovna isplata zarada
- Uravnilovka po pitanju visine plate
- Sa dve fakultetske plate nije moglo da se živi lagodno
- Šanse da se ostane bez posla bile su skoro ravne nuli
- Mogućnost dobijanja društvenog stana
- Ako dobiješ stan, a u međuvremenu izgradiš kuću, morao si da vratiš stan državi
- Mnogo toga se kupovalo uz pomoć kredita, a kamate su bile daleko niže nego danas
- Vrlo mali izbor robe iz uvoza koja je bila izuzetno skupa
- Garderoba skoro isključivo dominantnih domaćih proizvođača kao što su „Beko", „Kluz", relativno skupa
- Nije bilo sredstava za higijenu osim onih domaće proizvodnje
- Nije bilo nestašica lekova, ali je izbor bio mnogo manji
- Nestašica kafe, ulja, šećera, praška
- Teško do kupovine stranih automobila
- U vreme Milke Planinc kola su se vozila po sistemu par-nepar zbog uštede
- Jeftino letovanje, uglavnom na domaćem primorju
- Za izlazak van zemlje polagao se depozit, a novac se vraćao tek posle godinu dana
- Ograničen je iznos deviza koji je mogao da se iznese iz zemlje
Dvehiljadite
- Velika nezaposlenost i neredovna isplata zarada
- Zarada zavisi od kompanije u kojoj se radi, ali mogu da budu izuzetno visoke
- Dvoje zaposlenih sa fakultetom žive relativno dobro
- Nesigurnost zbog stalne pretnje gubitka posla
- Stanovi se isključivo kupuju, uz visoke kamate i veliki lični rizik
- Nema ograničenja po pitanju nekretnina
- Neograničene mogućnosti kupovine na kredit, ali uz veoma visoke kamate
- Izuzetno šarolika ponuda robe iz uvoza, od kozmetike, odeće, tehnike, pa do hrane, sa velikim razlikama u ceni
- Veliki izbor stranih proizvođača odeće, po svim mogućim cenama, od Kineza do „Benetona"
- Drastično veći izbor sredstava za higijenu
- Povremene nestašice pojedinih lekova, izbor mnogo veći i kvalitetniji
- Nestašica mleka
- Strane marke automobila se lakše kupuju
- Nema ograničenja za vožnju autom
- Letovanje prema izboru i mogućnostima
- Neredovnost u isplati, ali moguće vrlo visoke zarade u odnosu na osamdesete
- Nema finansijskih prepreka za izlazak iz zemlje ni ograničenja za iznošenje deviza
Bravar je riknuo 1980. Odmah nakon toga na grafiku se vidi golom okom kako se kralo i razvlačilo.Citiraj:
Prvobitno napisano od G
Prividni uspon poslednjih godina ne govori da se situacija popravlja, nego da se sve lakše nabavlja strano đubre, koje je jeftino, jer tolko i vredi.
...po meni je bio najbolji, i neće se skoro opet pojaviti jedan takav, koji će znati kako treba voditi ovaj narod....
...naslušala sam se priča o tome kako je trošio, krao, pozajmljivao, i od svega toga mi je muka....ako je to i
radio mi to nismo tako osećali, a rade i ovi, a mi trpimo i samo je njima dobro...nema veze dal je na vlasti kao sada
Tadić, ili će biti Nikoli, ili je bio Đinđić...sve go lopov i prevarant..svaki na svoj način...
..priča se da smo živeli pod nekom čizmom, koju opet onaj ko je poštovao zakone, nije baš osećao...a sad gde smo
sad...nigde...nemamo ništa....
...sve same prodane duše....grozno....
Radi se o tome da su Slovenci pravili sokove od srpskog voća! :koja:
:mrgreen:
Tačno a sada niko ne pravi sokove od srpskog voća ...:huh:
...paaa..jel to najveća muka...mada prave..al' smo zato naučili da pravimo domaće, koji su zdraviji...:)
Праве бре.
Шта мислиш, што се гаје нолике бундеве...
Citiraj:
Prvobitno napisano od affrodiita
Nije najveći problem ali nije tajna da se domaće voće izvozi za Rusiju a nama neki drugi ljudi uvoze voće takvo da ne znaš da li je plastično ili pravo... Priču o voću možemo preslikati na mnoge segmente života...Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
Ne znam... Meni je to bila uvek idiotska argumentacija. Al, u ono kritično vreme svaki kilavi politikant je imao baš taj argument (za to što Bravar navodno nije valjao Srbima). I nijedan drugi.
Tačno...Imali su priliku da nam pokažu u ovih 30 godina i šta????? Malo upitnika koliko ništa pozitivno nisu pokazali i uradili a nemam reči da kažem gde su nas odveli...:(Citiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo
П има мој деда: светски скитач. :lol:
Имам ја примедбу на Голи оток.
Ондак на одузимање имовине.
Ондак на лов на вештице.
Комшија "комуниста" пријави комшију за шта му падне на памет...
И оно што ме највише боли – покушај да се укине традиција, обичаји...
Људи су кришом одлазили у цркву, крстили децу, славили крсну славу, Божић и Ускрс.
О венчањима и сахранама да не причам...
Kvini velikim delom je to problem nacije ne tadašnje vlasti... Hrvatima se također branilo ali se oni nisu odricali ni vere ni tradicije ni nacije a nisu ni slali tako lako komšije na Goli otok kao što se to dešavalo među Srbima i Crnogorcima...Drugo ne treba zaboraviti ni velika hapšenja za vreme tzv. demokratske vlasti...Koliko je građana privedeno i lišeno slobode za vreme akcije "Sablja"... Svaki narod zaslužuje baš onakvu vlast kakvu ima...Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
Imam i ja primedbu na Goli otok. Imam i na Gvantanamo. I na aparthejd.Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
A ja imam primedbi na vraćanje imovine. Misim, kad smo se otresli Tita. Ja nisam dobio ni komadić šume koju su oteli mojem dedi. A Mišković je postao milijarder.Citiraj:
Ондак на одузимање имовине.
Ne bih znao. To je katolički specijalitet za vreme kada su Srbi bili pod Turcima.Citiraj:
Ондак на лов на вештице.
I za vreme aktivnog antikomunizma u Americi.
I? Nemoj mi reći da je toga bilo samo za vreme Tita! :lol:Citiraj:
Комшија "комуниста" пријави комшију за шта му падне на памет...
To je zato što ljudi nisu bili nikakvi vernici. Nije postojao zakon o zabrani crkvenih okupljanja, niti održavanja crkvenih obreda.Citiraj:
И оно што ме највише боли – покушај да се укине традиција, обичаји...
Људи су кришом одлазили у цркву, крстили децу, славили крсну славу, Божић и Ускрс.
О венчањима и сахранама да не причам...
No, ljudi su istovremeno hteli da budu i komunisti i vernici. Najgore što ti se moglo desiti, to je da izgubiš rukovodeće mesto jer su te najurili iz partije. A to je više defekt pojedinačnog karaktera, nego defekt vlasti.
Mislim da je današnja vlast izgubila svaki kurs i pravac...Ko može da definiše kojoj političkoj opciji uopšte pripada ova bulumenta??? Šta je ovo? Levica, centar, desnica, ultra desnica??? Ovo je bućkuriš!!! I politički najneozbiljnija vlast u Evropi danas... Imamo Mirka Cvetkovića koji je premijer a bilo bi dobro ako zna bez podsetnika da nabroji ministre i njihove zamenike...Nema veze zna Boris ! :facepalm:
Za vreme SFRJ svako dete je znalo svoju himnu i zastava je bila poštovana od svih građana u zemlji a i napolju... Znate li vi tekst himne danas?:huh:
Начи то је социјално одговорна влада. :eek:
Ја знам своју химну бре.
"Bože pravde, daj nam kralja
al da valja" ?
koje himne :huh: