Inteligentne zgrade

Inteligentne zgrade

Napisao prof. dr Predrag Milošević


http://razbibriga.net/clear.gif

Šta je to inteligentna zgrada?

Kada su već u pitanju tolike koristi za sve, zašto onda ne gradimo mnogo više
inteligentnih zgrada, ne samo u Beogradu i Srbiji, nego i u Evropi i svetu u celini? Mnogo
je razloga zašto je tako. Sve do nedavno, tehnologija neophodna za implementaciju
ovakvih projekata zahtevala je visoke troškove. Pojavom Internet-tehnologije to više
nije slučaj. Sadašnje zapreke više su u vezi sa zahtevima tržišta, vrlo često neukog, sa
planiranjem i implementacijom.

http://razbibriga.net/clear.gif

O kojim se procesima i tehnologijama ovde radi?

* Proces - Dizajn

* Fleksibilnost – dizajn u svrhu promene

* Energetski efikasan dizajn (LEED)

* Kompletno modelovanje građevine

* Fokus na cirkulaciju u okviru građevine i na Feng Šui, kao i na zajednička mesta za umrežavanje

* Integracija sa transportom i okolnom zajednicom





* Proces – Izgradnja

* Održive prakse izgradnje

* Elektronska projektna dokumentacija

* Modelovanje sprovođeno sve do izgradnje

http://razbibriga.net/clear.gif

* Proces – Operacije

* Integracija svih sistema

* Daljinske operacije i optimizacija

* Korisnički portal

* Operativnost i po isteku radnog vremena

* Menadžment održavanja i obaveštavanja

* Energetske informacije i menadžment-sistemi

* Reagovanje na energetske potrebe u neophodnom vremenu

* Kontinuiran monitoring komfora i povratne informacije




* Tehnologija – Uopšte

* Korisničke privilegije (udobnost,menadžment poseta, kupovine, restorani, odsedanja,
parking, sobe za odmor)

* Optimizovan vertikalni i horizontalni transport

* Kontrola ličnog komfora (temperatura, vlažnost, osvetljenje, akustika)

* Tehnologija - Umrežavanje / Telekom

* Zajednička mrežna infrastruktura

* Strukturisano – održivo kabliranje

* Digitalna signalizacija



* Tehnologija - Bezbednost / Sigurnost življenja

* Digitalno video osmatranje

* Kontrola i osmatranje pristupa

* Automatsko suzbijanje vatre

* Otkrivanje vatre i alarm

* Izlazna podrška (osvetljenje, signalizacija, kontrola dima, itd.)

* Monitoring kontaminanata i spremišta

* Neposredna bezbednost / bezbednosne usluge

http://razbibriga.net/clear.gif

* Tehnologija - Mehanička

* Energetski efikasna oprema

* Termalna skladišta

* Kombinovano zagrevanje i električna mreža

* Optimizacija kontrolnih sistema (sveobuhvatni senzori, energetska efektivnost, kvalitet
unutrašnjeg vazduha, monitoring komfora, kontrole koje omogućava Internet, integracija
potreba, merenje potrošnje vode i gasa / sub-merenje)




* Tehnologija – Električna

* Energetski efikasno osvetljenje

* Kontrola osvetljenja

* Distribuirana potrošnja

* Dvostruki napajači električnom energijom /električna energija za hitne slučajeve

* Monitoring kvaliteta električne energije

* Sub-merenje / ispostavljanje računa

Inteligentne zgrade danas

Koncept o kojem je ovde reč prvi put je predstavljen osamdesetih godina proteklog
stoleća, a diskusije i promocije od tada ne prestaju. Na mnogo načina ovaj koncept sledi
već klasični ciklus po kojem se novi koncepti javljaju i potom brzo uzdižu do sopstvenog
vrhunca očekivanja, za kojim onda sledi realnost ili svojevrstan jaz razbijanja iluzija, da
bi na posletku došlo do stvarnih koristi od vrhunskih tehnologija.

I gde se sada u okviru ovog ciklusa nalazi koncept inteligentne zgrade? Prilično je već
jasno da jesmo na ovom putu, i pored činjenice da smo prošli i da još uvek prolazimo
kroz period preteranih očekivanja u kojem smo doživeli i izvesna razočarenja. Vrlo je
verovatno da smo sada u periodu svojevrsnog prosvetljenja, kada se radi o inteligentnim
zgradama, da sada počinjemo da na pravi način razumevamo zahteve i očekivanja od
njih. Zašto tako mislimo? Evo nekoliko razloga:

Tehnološka zrelost

Kada je ovaj koncept uveden u građenje potrebna tehnologija je još uvek bila skupa i
komplikovana. Danas su integrativne platforme koje omogućava Internet i informaciona
procesna sredstva pristupačna od strane velikog broja etabliranih snabdevača. To više
nije tek eksperimentalna, nego itekako već utemeljena tehnologija. Time je ona postala
praktična i ekonomična da se implementira u inteligentnim zgradama.

Standardi su ustanovljeni i prihvaćeni

Osim korišćenja zrele tehnologije, tu su i u svakom trenu pristupačni čvrsti industrijski
standardi poput BACnet i LonWorks. Svi najvažniji proizvođači podržavaju te standarde i
nude neke oblike testiranih i verifikovanih proizvoda. Rezultat je to da je integracija
postala praktična i ekonomična.

http://razbibriga.net/clear.gif

Postoji potreba na tržištu

U radu sa vlasnicima građevina i projektantima sve više se oseća potreba za
inteligentnim zgradama. Primarni razlozi ostaju produktivnost, energetska efikasnost i
efikasnost zaposlenih. Sve je uočljivija potreba vlasnika građevina i onih koji njima
upravljaju za inteligentnim rešenjima.

Brige za ubuduće

Imajući u vidu potrebe današnjeg vremena, uočljiva je i zabrinutost po pitanju globalnog
otopljavanja, odakle god ono da dolazi, kao i po pitanju dugovečnosti snabdevanja
fosilnim gorivima. Sve ovo, skupa sa pritiskom koji dolazi sa strane sve starije
energetske proizvodne infrastrukture, naglasak stavlja na nove programe za visoku
efikasnost i čak komercijalne građevine koje uopšte neće trošiti energiju. Ti programi
imaće kao svoje glavne elemente inteligentna, integrisana sistemska dizajnerska i
projektantska rešenja.

To dabome ne znači da nema više izazova. Oni još uvek postoje kada se radi o
iznalaženju valjanih planova, dizajna, instalacija, pa i samih narudžbi. Ali, neke
organizacije, kao što je CABA (Continental Automated Buildings Association,
http://www.caba.org/), nastoje da i tu dođu do rešenja. CABA je uvela
svojevrstan Kvocijent inteligentnosti građevine (Building Intelligence Quotient - BIQ) koji
je osmišljen da bi rangirao i vrednovao inteligentnost građevina. Ustanovili su i grupu čiji
je zadatak da razvije takozvanu Mapu puta inteligentne zgrade (Intelligent Building
Roadmap), odnosno da ukaže na daljnje smernice dešavanja i razvoja u ovoj oblasti.

Ovaj dokument služiće kao podrška industriji u razvoju potrebnih programa da bi se
razrešili mnogi od izazova koji predstoje. Naposletku, postoje i mnogi izvanredni
obrazovni ciklusi kao što je na primer Konferencija inženjerskih sistema građevinske
automatike (Engineered Systems Building Automation Conference -
http://bnpevents.com/ES/BAC/index.htm), koja je od velike pomoći u obrazovanju i
uzdizanju svesti o ovoj tematici. Rezultat je znatan napredak istinski inteligentnih
projekata ne samo u Aziji i na Srednjem Istoku, nego i u Evropi i Severnoj Americi.
Imajući u vidu upravo taj napredak, mora se reći da ovo jeste vreme inteligentnih
građevina.

http://razbibriga.net/clear.gif

Inteligentno projektovanje građevina

Koje su to tehnologije i procesi koji su nužni za nastanak projekta jedne inteligentne
zgrade? Spisak je dugačak, počev od dizajna – projekta samog, pa preko dugoročnih
operativnih procesa i postupaka i povraćaja uloženog, sve do eventualnog odustajanja
od narudžbe za ovakvom građevinom.

Počnimo razmatranjem projektantskog postupka za inteligentnu zgradu. Odluka da se
napravi “inteligentan” projekat treba da se donese već u početnoj fazi dizajn-procesa.
Donošenje odluke da se izradi novi projekat ili da se već postojeći preinači da bi
postao “inteligentan” slično je onome što se dešava u okviru LEED®-sertifikovanog
projekta.

Naime, mora da postoji posvećenost od strane vlasnika i njegovog projektantskog tima
da se investira u projekat sa superiornim performansama i vrednošću. Kada se ovo
jednom usaglasi, dizajn-proces nastavlja se kao i obično. Ali, važno je da se fokus održi
na kreiranju superiornog projekta i da se izbegne izazov da se “inženjerske komponente“
vrednuju odvojeno od onih “inteligentnih“.

Obuhvat i svrha projekta

Jedan od prvih atributa inteligentnog dizajna je pažljiva evaluacija tekuće i buduće
upotrebe projekta. Ovo započinje jasnim identifikovanjem svrhe i potreba ciljanih
korisnika zgrade. Ovaj process variraće zavisno od toga hoće li zgradu koristiti sam njen
vlasnik ili se ona gradi u komercijalne svrhe.

Za zgradu koju će koristiti sam vlasnik, istraživanja i grupni rad mogu se održavati
zajedno sa korisnicima građevine, analizom i određivanjem njihovih potreba prema
prioritetima, kako bi se odabrale prikladne karakteristike projekta. Za komercijalnu
izgradnju, treba identifikovati ciljano tržište projekta, kao i atribute projekta koji treba
da mu udovolji. Na primer, kod kancelarijske zgrade moguće je imati u vidu tehnološke
kompanije koje bi imale korist od urbanog okruženja, pristupa mrežama velikih brzina, kao
i od pristupačnosti tokom 24 časa u svakom danu tokom svake sedmice.

Značajno je međutim da se shvati da se vrlo mali broj projekata koristi u obliku u kojem
je izvorno zamišljen. Dobar inteligentni dizajn treba da obuhvati fleksibilnost koja
omogućava lake izmene. Primeri ovog tipa dizajna uključuju karakteristike kao što su:
komunikacije, bezbednost življenja, automatizovanost, strukturisana kablovska rešenja,
kao i otvoren prostor sa pokretnim ili demontažnim segmentima. Inteligentna zgrada
mora da bude osmišljena tako da udovolji potrebama inicijalnih korisnika, ali i da bude
fleksibilna da udovolji potrebama eventualnih budućih korisnika.

http://razbibriga.net/clear.gif

Koncept i budžet

Već kada se postavljaju inicijalne odrednice budžeta jednog projekta, u to mora da budu
uključeni i atributi “inteligentnosti“ građevine. Stvaranje inteligentne zgrade zahteva
investiciju u napredne tehnologije, procese i rešenja. Prethodno investiranje nužno je da
bi se spoznao značajan povratni rezultat. Nerealno je očekivati da se projekat izradi kao
inteligentan, a da se prethodno ne ulože određena sredstva.

Da ponovimo, ove odluke treba da se donesu pre nego se uopšte započne sa
projektovanjem. Jedan od izazova je samo edukovanje vlasnika, a ne samo arhitekata, o
koristima od inteligentnog dizajniranja zgrada, koje mora da bude unapred obavljeno. Bez
ove edukacije nema uspeha.

Izbor i integrisanje lokacije

Inteligentan dizajn započinje potragom za lokacijom, pošto on treba da se integriše sa
zajednicom. Da li je u pitanju nova “green-field” lokacija, ili se radi o promeni
namene “brown-field” lokacije? Može li se projekat locirati tako da se postigne
maksimalna solarna efikasnost? Kako će se on uklopiti u zemljište zajednice i u planiranje
prostora? Da li se on uklapa u postojeći ili planirani javni transport?

Integrisanost lokacije i njen uticaj kritični su za odnos celokupnog projekta prema
čovekovoj okolini i jako utiču na to kako se korisnici zgrade odnose prema njoj, i
obrnuto, na izvestan način. Na makro-lestvici, integrisanost u zajednicu određena je
prostornim planiranjem i regulacijom zona. Inteligentna zgrada treba međutim da ide i
dalje od toga, imajući u vidu potrebe zajednice, transport i eventualne ugodnosti.
Kombinovanje ovo dvoje zgradu čini tržišno poželjnijom, uz manje posledice po čovekovu
okolinu.