Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola, od I do IV
Моје одељење
Моје одељење је најбоље на свету. Када бих могао да бирам, увек бих овакво
одељење изабрао. Сви смо различити, занимљиви, спремни на игру и нова знања.
Сада смо сви у четвртом разреду. Када се сетим наших несташлука у првом
разреду, слатко се насмејем. Највише ме засмеје када се сетим дељења школског
дворишта на „територије―, где је свака група имала своју. Нико није смео да уђе
на „нашу територију―, иначе дође до туче. Због тога смо имали доста проблема са
наставницом и родитељима, који су нам једва објаснили да је двориште заједничко,
а посебно да не играмо игре у којима се бијемо и свађамо.
У другом разреду смо постали паметнији и разумнији. Дечаци су се мање тукли и
дружили су се са девојчицама, а појединци су награђивани за своје успехе на
разним такмичењима. Жао нам је што је наш друг Давид отишао у другу школу и
свима оставио тугу у срцу. Тај недостатак надокнађен је у трећем разреду, када
су одељење украсили нови друг Бајрам и другарица Анђела. Били смо пресрећни. У
њиховом друштву смо полако заборавили да нам је један друг отишао.
Марљиво смо учили и радили и стицали све више знања, а на занимљив начин смо
учили када смо ишли у Ботаничку башту, на излет у Мали Иђош, на рекреативну
наставу на Рудник, у позориште, у биоскоп...
Брзо је дошао тај четврти разред. Нова наставница енглеског језика нам је дала
знак да морамо више да учимо и вежбамо, да би стекли знање и заслужили добре
оцене, али и то смо заједно пребродили.
Биће нам жао када будемо напустили учитељицу, јер смо све лепе и занимљиве
догађаје провели са њом.
Душан МАРКОВИЋ, 4/4
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Јесен
Стигла нам је хладна кишна јесен. Она са собом доноси хладне кишне дане. Дани
бивају све краћи, а ноћи дуже. Хладно је и димњаци почињу да диме.
Кошава брише све пред собом и оставља оголеле гране да ћуте и дремају.
Одлетело лишће прекрива уснули град док сипе хладне, јесење кише. На улицама
покислог града могу се срести ужурбани пролазници који у рукама носе разнобојне
кишобране.
Ипак, није све тако сиво. Деца весело прескачу барице и радују се разнобојним
јесењим падобранцима. Сакупљамо шарено, опало лишће и од њега правимо
хербаријуме и икебане. Ту је и неизбежан плод јесени – кестен, којим се сладимо
док напољу киша добује кроз олуке.
Филип СМОЉАН, 2-5
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ЈеÑењи дан
Једнога јутра погледала Ñам кроз Ñвој прозор. Видела Ñам пуно разнобојног лишћа
по дрвећу. Изашла Ñам напоље. Позвала Ñам другаре да Ñакупљамо лишће и да га
иÑпреÑујемо. Кад Ñмо то урадили отишли Ñмо у парк да Ñе играмо. ПоÑле неколико
дана узели Ñмо иÑпреÑовано лишће и правили на папиру разне Ñлике. Ð*адовима
Ñмо украÑили наше Ñобе.
Ðница ÐЕÐ*ÐÐÐИЋ, 3-5
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
У жутом ауту дође
У жутом ауту дође јеÑен и у златно обоји крошње дрвећа и травњаке. У Ñвом
наручју донеÑе много мириÑних и Ñлатких плодова. Као Ñликарка обоји шарено
јеÑење цвеће. ЈеÑен и ветар направише шушкави тепих од златножутог опалог
лишћа. Птице Ñелице путују на југ. Бели облаци плове небом као бродови морем.
ЛиÑтопадно дрвеће Ñе раÑтужило што је оÑтало без Ñвоје зелене одеће, а
зимзелено због тога што им је одећа избледела. Сунце тугује што његови зраци
ниÑу више тако топли и Ñјајни као пре.
Ðнђела КÐ*СМÐÐОВИЋ, 3-5
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ЈеÑен
Када је једног тихог, роÑног јутра дошла у моје двориште, пробудило ме је
шуштање лишћа. Отишла Ñам праћена шумом крошњи у школу. У школи Ñу теткице
имале проблеме. ÐиÑу могле да Ñмире лишће. Ветар је дувао тамо-амо, као да Ñе
играо Ñа теткицама. Оне Ñу Ñе љутиле, а ми деца Ñе забављали јурећи Ñе Ñ
лишћем. Ð*азнобојна јеÑен је лепа, али Ñамо док не почну да дувају хладни ветрови
и падају доÑадне кише.
Марина СМИЉÐÐИЋ, 3-5
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ПиÑмо драгој ВеÑни
Драга ВеÑна,
Коначно Ñмо Ñтигли. Плутајући у беÑкрају, потпуно Ñигурни да од наших живота
нема ништа, угледали Ñмо неки чаробан град. У њему је љубав једини закон.
Становници Ñу разноразне ципеле. Ðашли Ñмо леп дом. Пошто Ñмо најлепше
ципеле, живимо у двору. Имамо много пријатеља. Ðикада Ñе не раздвајамо. ПоÑле
Ñвих мука које Ñмо прошли, коначно уживамо у нашој љубави, у граду који нам је
пружио дом. Желимо да и ти нађеш љубав Ñвог живота.
Твоји Ðикола и Тина
Ðнђела КОВÐЧЕВИЋ, 3-5
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Кад пораÑтем бићу
Кад пораÑтем волео бих да будем Ñликар.
Тај поÑао ми Ñе Ñвиђа зато што могу да Ñликам људе. МиÑлим да би тај поÑао
помогао људима зато што би Ñе опуштали уз моје Ñлике.
Кад бих био Ñликар, наÑликао бих: зграде, море, људе, шуме, Ðјфелову кулу,
залазак Ñунца, меÑец, зеца у пољу.
То занимање је позитивно зато што Ñви могу да ти Ñе диве због твоје дивне
уметноÑти. Стално бих ноÑио бојице.
Могао бих да будем: полицајац, глумац, мајÑтор... али највише ми Ñе Ñвиђа да
будем Ñликар.
ÐлекÑандар Ð*ИСТИЋ, 1/5
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ðко нешто не могу, не значи да не вредим
Ðко људи нешто не умеју да ураде, или не знају, то не умањује њихову вредноÑÑ‚.
Човек Ñе не мери по изгледу или ÑпоÑобноÑти у нечему и за нешто, него по ономе
што ноÑи у Ñеби - какав је у души.
Свако од Ð½Ð°Ñ Ð¸Ð¼Ð° различите ÑпоÑобноÑти и интереÑовања . Оно у чему Ñам мање
уÑпешна је гимнаÑтика. Иако Ñу ми Ñе другови и другарице Ñмејали што Ñам на
турниру у кошарци дала Ñвом тиму кош, ниÑам им никад узвратила ругањем...
Ðикоме Ñе не подÑмевам ако нешто не зна или не уме да уради.
Трудим Ñе да нађем пријатеље налик Ñеби, Ñа Ñличним ÑпоÑобноÑтим ° и
карактером. То не значи да не треба да Ñе дружим и Ñа онима који Ñу потпуно
другачији од мене.
Марија КОСТИЋ, 4/4
LEKTIRE
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ðвантуре ј едне Ñеменке
Семенка је једног јутра отишла у шетњу. Када је хтела да Ñе врати, почео је да
дува ветар. Семенка Ñе винула у небо. Семенка је била одушевљена. Када је ветар
преÑтао, Ñеменка је била тужна. Ðашао је човек и заÑадио. И израÑла је у
предивну биљку.
Сара ЗИМОЊИЋ, 1/3
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ЛичноÑÑ‚ коју ћу памтити
Када Ñам кренула у вртић, први пут Ñам Ñе Ñрела Ñа ваÑпитачицоРÐнђелком. Она
има кратку, плаву коÑу и плаве очи. Сви Ñмо је звали Ðнђа. Свако јутро Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ
дочекивала уз мио оÑмех и обраћала нам Ñе нежним глаÑом. Увек Ñе лепо
облачила. КраÑили Ñу је Ñтрпљење и доброта. Много Ñе трудила да Ð½Ð°Ñ ÑˆÑ‚Ð¾ више
научи и да Ð½Ð°Ñ ÑˆÑ‚Ð¾ боље припреми за школу и даљи живот. Умела је да Ñе игра и
шали Ñа нама, да причамо Ñмешне вицеве...
Били Ñмо на зимовању, на Гочу Ñа Ðнђом. Санкали Ñмо Ñе низ брдо, а на крају
Ñтазе ударили Ñмо у једно брдо и Ñав Ñнег је пао на њу. Смејали Ñмо Ñе, а она Ñе
није љутила.
Ð*адо Ñе Ñећам Ñвоје ваÑпитачице, јер ме је научила много тога. Њени Ñавети Ñу ми
помогли да лакше прихватим школу и животне обавезе. Кад год могу, одем у вртић
да је видим...
Ðаталија ТОМИЋ, 4/4
MATEMATIKA
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ÐžÐ¿Ð¸Ñ Ñ˜ÐµÐ´Ð½Ð¾Ð³ пролећног дана
Већина годишњих доба има нешто поÑебно по чему Ñе разликује од оÑтале браће и
ÑеÑтара.
Као по правилу, омиљено дете у породици је оно најмлађе. Оно најраније уÑтаје и
буди Ñве по кући.
Ðајвише Ñе буни Зима, али и она мора попуÑтити пред толиким неÑташлуцима .
И овог јутра Пролеће жмирка гледајући како Ñе Сунце полако пење Ñтепеницама
Ñвога Двора. Сунчеви зраци обаÑјавају земљу и Ñвака биљка поÑтаје некако виша
и лепша. ОÑећам топлину зрака на Ñвом лицу. Дрвеће облачи зелену кошуљу.
Стара липа је поново процветала и опија ме Ñвојим мириÑом. Лагани поветарац
нежно талаÑа траву. Свакодневно приÑуÑтвујем целодневној журци лептирова и
пчелица.
Пролећним неÑташлуцима придружујем Ñе и ја Ñа Ñвојим другарима. Све је много
лакше без зимÑке јакне и тешких чизама. Шта има лепше од лопте у руци и пуно
другара око Ñебе? ЗаиÑта, Ñве иде у нашу кориÑÑ‚, Ñваки дан је дужи од
претходног! Када чујемо да оркеÑтар цврчака Ñвира Ñвој хит за крај дивног дана,
знамо да је време да кренемо кући.
Све је некако другачије, лепше. Пролеће никог не оÑтавља равнодушним.
Ðмар ÐГОВИЋ, 4/4
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Смејала сам се
Једног топлог дана ишла сам на Аду са породицом.
Ставили смо пешкире на плажу и ја сам одмах са татом ушла у воду. Мама је легла
на пешкир. После купања, нас двоје смо одлучили да купимо сладолед. Потрчала
сам према мами да је изненадим. Пришла сам јој с леђа, затворила јој очи рукама и
повикала:
„Погоди ко је!?―
Тек онда сам приметила да то није моја мама. Склонила сам руке и сви смо почели
да се смејемо.
Катарина АНЂЕЛКОВИЋ, 1/5
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
МеÑец
Ðеки људи кажу да је MеÑец направљен од Ñира, а ја не верујем. МиÑлим да је
направљен од Ñребрне прашине и да Ñкупља Ñјај од Сунца. Иако нема доказа за то,
ја у то верујем. Ðема ничег лепшег од МеÑечевог златног и Ñребрног Ñветлуцања.
Када падне ноћ, МеÑец нам Ñе Ñмешка Ñа неба.
Јулијана МИЛОШЕВИЋ, 2/2
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Прича о лептирићу шаренићу
Била једном лептирица која се звала Милена. Она је била права лепотица. Имала је
жељу. Та жеља је била да добије дете и она јој се испунила. Добила је малу
гусеницу. Када је та гусеница порасла, дала јој је име Лептирко Машнић.
Када је Лептирко порастао у лептира и када је Милена схватила да је довољно
зрео да сам себи направи кућу, послала га је да погледа оближње ливаде.
Лептирко је изабрао ливаду са црвеним цвећем. Тамо је упознао бубицу Марицу.
Играли су се целог дана са Цвећем које се налазило у близини његове кућице.
Сутрадан је Лептирко решио да посети своју баку. Пут је био кратак и лак и стигао
је брзо код ње. Али је, на жалост, бака била у пауковој мрежи.
Лептирку је помогла пријатељица Марица да избави баку. Због тога јој је Машнић
био веома захвалан. Лепо су се играли целог лета...
Ленка СТЕПАНОВИЋ, ½
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Сребрно паче
Једнога дана код језера нашла Ñе лабудица. Имала је оÑам јаја. Приметила је да јој
једно јаје недоÑтаје. ОÑвртала Ñе око Ñебе, али јаје није нашла. Била је јако тужна.
Док је лабудица тог поподнева тражила храну, орао је зграбио једно јаје и полетео
виÑоко Ñа њим. Док је летео, јаје је Ñклизнуло и почело да пада. Иако је пало Ñа
велике виÑине, није Ñе разбило, већ је пало у друго гнездо. У том гнезду Ñу била
јаја маме патке. Она није ни приметила да има једно јаје више.
Ðеколико дана каÑније, јаја Ñу Ñе излегла. Мама патка је приметила разлику међу
пачићима, па је малом лабуду дала име Сребрно паче. Иако је оно изгледало
другачије од оÑталих, мама патка га је хранила и гајила лепо као и оÑтале пачиће.
Сребрно паче је било радознало и Ñтално Ñе губило од оÑталих пачића. Једном није
знало да Ñе врати.
Мама патка га је узалудно тражила. Пронашла га је поÑле неколико дана, како
Ñамо плива по језеру. Сребрно паче Ñе обрадовало и поново било Ñрећно.
Једном, док Ñу Ñе Ñви пачићи играли и пливали по језеру, угледаше чудне комшије.
Били Ñу то млади лабуди Ñа мамом лабудицом, и Ñви Ñу били иÑти као Сребрно
паче. Мама лабудица је пришла и питала маму патку да ли може да јој врати њеног
изгубљеног лабуда. Патка је тужно приÑтала, јер је видела да Сребрно паче више
припада лабудовима. Мама лабудица му је променила име у Сребрни лабуд.
Од тог дана, па Ñве док ниÑу пораÑли, Ñвако поподне Ñу пачићи и лабудићи
веÑелом грајом реметили тишину језера. ÐајÑрећније је било Сребрно паче, пардон,
Сребрни лабуд јер је, умеÑто једне, Ñада имало две породице.
Ðња ПЕМÐЦ, 2-3
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Тигрова љубав
Ðекада давно, ја Ñам био тигар и живео Ñам у зоолошком врту.
Сва деца Ñу прво ишла да Ñе диве мајмунима, а затим да гледају фоке и Ñлонове,
Ñамо је једна девојчица Ñтално долазила код мене. Она је била веома добра и
видело јој Ñе у очима да Ñе не плаши него да тражи правог пријатеља. Зато Ñам
Ñвакога дана једва чекао да дође.
Једног дана девојчица замоли чувара да је пуÑти да ме мало помази, а чувар Ñе
уплашио да је не уједем па је није пуÑтио. Видео Ñам да је тужна због тога па Ñам
одлучио да је пронађем. Замолио Ñам добру вилу да ме претвори у мачку. Када Ñам
нашао девојчицу, она ми Ñе јако обрадовала па ме је загрлила и изљубила.
Од тада ја живим код девојчице и ми Ñмо најбољи пријатељи.
Јанко ВУКОВИЋ, 2/3
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Пролеће
После дуге зиме, напокон је дошло пролеће. Највише се обрадујем пролећним
весницима и воћу које оно доноси... Цвркућу птице, зује пчелице и цвета цвеће.
Сваког дана, кад завршим домаћи задатак, излазим напоље јер пролеће донесе
лепе дане за игру и шетњу. Такође донесе и лепе мирисе. Пролеће је моје
омиљено годишње доба.
Ленка СТЕПАНОВИЋ, ½
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Слатко сам се насмејао
Прошле године сам био са татом, мамом и секом на летовању, на острву Крит.
Једног сунчаног дана ишли смо у водени парк. Ту је било много деце и разни
необични тобогани занимљивог облика. Сви су се баш добро забављали. Предвече
сам одлучио да се и ја спустим са једног тобогана који ми је изгледао страшно.
Скупио сам храброст и кренуо! Летео сам к'о ракета и почео сам да се окрећем, па
ми је глава одједном била доле, а ноге горе! Нисам се уплашио, већ ми је било
смешно. Када сам се спустио, пљуснуо сам у воду из све снаге! Кроз воду сам чуо
како се мама, тата и Исидора смеју. И ја сам им се придружио! Тај дан ми је баш
улепшао летовање.
Матеја ШМИТРАН, ½
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Снови се ипак остварују
Још као сасвим мала, Тања је маштала о летењу. Мислила је како би било лепо да
је она једина девојчица која зна да лети. Свако вече, када би легла у кревет,
Тања би сањала да лети. Рекла је мами да ће да научи да лети, а њена мајка је
сматрала то само њеном маштом. У обданишту нико није хтео да се дружи са
Тањом; сви су мислили да је јако досадна зато што стално гледа у птице и пчеле.
Тања је била добра девојчица која има снове као и сва остала деца на свету.
Једног јутра када је ишла са мамом у обданиште, угледала је дивног врапчића
повређеног крила. Застала је, узела повређену птичицу и кренула кући с намером
да јој завије крило. Из собе је узела креветић за лутке и ставила врапца у њега.
Бринула је о њему и хранила га. Када му је рана зарасла, људским гласом рекао
је: „Тања, пошто си бринула о мени, ја ћу ти испунити једну жељу!“. Врабац је
знао шта Тања жели, али пустио ју је да је сама каже. Врабац јој рече: „Сутра
ујутру замисли нешто лепо када се пробудиш, стани на кревет и испружи руке!“.
Онда врабац нестаде. Тања је била срећна што ће јој се испунити жеља. Легла је
у кревет и брзо заспала, а сањала је лептириће. Када се пробудила, одмах је
стала на кревет, испружила руке и полетела! Летела је по соби и ходала по
ваздуху. Брзо је пробудила мајку и показала јој како се лети. Мајка је све време
трљала очи у чуду. Узвикнула је: „Тања, па ти знаш да летиш!“. Мајка је загрлила
Тању и била задовољна што ће се њена девојчица стално играти и што више неће
бити тужна.
Мајка је ухватила ћерку за руку, извадила кључ из малог џепа и рекла Тањи да
отвори врата. Девојчица то уради и угледа у соби диван кревет, сточић, зид са
нацртаном шумом и два прозора са завесама. Мајка рече: „Ово је сад твоја соба у
којој можеш летети по цео дан, али немој никоме рећи да умеш да летиш“.
Тања се стално забављала летењем. Када је пошла у школу, била је ђак
генерације, а када је порасла, постала је учитељица. И увек је летела!
Милица ГРУЈИЋ, 4/4
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Мамин рођендан
У кући су живели тата Срђан, мама Марина, ћерка Ана и беба Нина. Тата је радио,
мама кувала и спремала, ћерка је учила, а беба спавала. Онда је мама приметила
да ћерка не ради свој домаћи, те је упитала зашто забушава. На то је ћерка
одговорила да не разуме један задатак. Мама јој је рекла да она то сигурно зна и
да је потребно да се присети и употреби своје знање. Мама није ни слутила да Ана
то намерно ради да би добила на времену, како би са татом спремила изненађење.
Мама је морала да оде до продавнице да купи неке намирнице, а није могла
послати Ану јер је ова радила незавршен домаћи задатак. Тата и ћерка су
искористили тај тренутак. Док је Ана качила балоне и своје цртеже, да би што
лепше украсила собу, тата је позвао остатак фамилије да им се придружи на
ручку. Потом су изнели торту коју је направила бака Мира и украсила је белим
калама од шећера. Поклон су ставили поред торте. Убрзо су стигли и гости.
После неколико минута, зачуло се звоно. Ана је отворила врата и помогла мами, а
остали гости су се сакрили. Мама се веома изненадила када су се сви појавили
испред ње и повикали: »СРЕЋАН ПОЂЕНДАН!» Одушевила се тортом и собом
украшеном само за њу. Свима се посебно захвалила. Чак је и беба учествовала у
изненађењу. Време је пролетело у игри и весељу.
Мама је била пресрећна и рекла је да ће дуго памтити ово изненађење, нарочито
јер су тата и Ана распремили кућу и опрали све судове након прославе, како би се
мама одморила.
Ања ПЕМАЦ, 2/3