GMO-rešenje ili problem?

GMO – rešenje za krizu hrane?

Genetski modifikovana hrana se dobija od genetski modifikovanih organizama (GMO). Ta
modifikacija se zasniva na ubacivanju ili brisanju gena. Dok je cisgeneza zamena gena
između organizama koji inače mogu da se ukrste, transgeneza se oslanja na mnogo
maštovitiju zamenu gena među organizmima koji nemaju veze jedan sa drugim.

GM hrana se prvi put pojavila na tržištu početkom devedesetih godina, i to u vidu
modifikovanog paradajza (nazvanog FlavrSavr) koji je izmenjen tako da zri bez
omekšavanja ploda. Kasnije je povučen sa tržišta zbog komercijalnog neuspeha. Trenutno
je soja najzastupljenija genetski modifikovana biljka jer je 77% od sve posejane soje u
svetu upravo takva – «poboljšana». Izmenjena je tako da bude otporna na određene
vrste herbicida i u SAD je zastupljena čak u 93% useva. Pored soje, kukuruza, pamuka,
šećerne repe, itd. interesantan je i genetski izmenjen pirinač koji sadrži velike količine
vitamina A i čija se proizvodnja planira za 2012.godinu.

http://razbibriga.net/imported/2011/...paradajz-1.jpg

Od 1997. do 2009.godine, ukupna površina zemljišta pod GMO se povećala 80 puta. Iako
je najveći procenat tog zemljišta u Severnoj Americi, prethodnih godina se beleži znatan
rast i u zemljama u razvoju, a pogotovo u Brazilu i Indiji. Procena je da 75% obrađene
hrane u SAD sadrži neki GM sastojak.

Na sajtu Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) navedene su moguće višestruke
koristi od GMO:

Poboljšana poljoprivredna produktivnost

•Biljke su otpornije na štetočine i loše vremenske uslove (mraz, vrućina, suša).

•Ubacivanjem gena u kulture poput pirinča ili pšenice, možemo povećati njihovu
hranljivost. Primer za to je već pomenuti «Zlatni pirinač» kome su povećani nivoi vitamina
A, čime se direktno utiče na zdravstveno stanje otprilike polovine svetske populacije
(uglavnom siromašne) kojoj je pirinač osnovna namirnica u jelovniku. Svake godine od
nedostatka vitamina A oslepi 250.000 do 500.000 dece u svetu.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/rice-1.jpg

Obični i zlatni pirinač

Moguće koristi za okruženje

•Poboljšana produktivnost od GMO može značiti da poljoprivrednici u budućnosti neće
morati da obrađuju nove komade zemljišta koji trenutno imaju sasvim drugu namenu.

•Velike površine obradive zemlje u zemljama u razvoju su postale neupotrebljive (slano
zemljište) zbog neodrživih načina navodnjavanja. Genetskom modifikacijom se mogu
razviti vrste koje su tolerantne na so. Takođe se mogu gajiti vrste koje će obnoviti
degradirano zemljište.

•Genetsko menjanje voća i povrća ih može očuvati duže u skladištima ili u transportu do
tržišta.

•Organska materija se može odgajati za dobijanje energije. Biomasa ima ogroman
energetski potencijal, tako da se ostaci od šećerne trske ili sirka mogu koristiti za te
namene, pogotovo u seoskim krajevima. Moguće je odgajati biljke samo za tu namenu.

http://razbibriga.net/imported/2011/...kBiomass-1.jpg

Moguća poboljšanja za zdravlje ljudi

•Uzimanje «otisaka prstiju» bolesti biljaka i životinja je već moguće. Ova tehnika
omogućava da naučnici saznaju o kom organizmu se radi samo posmatranjem genetskog
koda. Korist od toga je da veterinari mogu da otkriju koje su životinje bolesne a koje ne –
a time se uklanja potreba da se ubiju i zdrave životinje.

•Uveliko se radi na tome da se biljkama menja genetski kod da bi se dobili organizmi od
kojih će se proizvoditi vakcine, proteini i drugi farmaceutski proizvodi.

•Molekularna biologija takođe može da se koristi da pronađe alergene u biljkama i da ih
ukloni iz njih.

S obzirom da se o negativnim stranama korišćenja genetski modifikovanih organizama i
hrane može diskutovati mnogo više nego o pozitivnim, ostavljam to za poseban članak
koji ćete moći da pročitate sutra.

GMO – problem a ne rešenje

S obzirom da cena hrane u svetu vrtoglavo raste, GM hrana se promoviše kao rešenje i
način da se nahrani svet. Međutim brojne ekološke organizacije, naučnici i novinari
otkrivaju mnoge razloge zbog kojih GM hrana više izgleda kao dalji korak ka
samodestrukciji čovečanstva nego kao rešenje za gorući svetski problem.

1. GM hrana neće rešiti krizu hrane

2008.godine izveštaj Svetske banke otkriva da iza povećanja cena hrane stoji – povećana
proizvodnja biogoriva. Monsanto korporacija je, inače ozloglašeni div genetske
modifikacije, lobirala za biogoriva (biljke koje se ne gaje za ishranu već za proizvodnju
goriva) i u isto vreme gomilala enormne profite od rezultujuće krize hrane promovišući GM
hranu. Sa druge strane, čuveni “zlatni pirinač” o kome se toliko priča neće skoro doći na
tržište, a i kad bude počeo da se proizvodi ljudi u siromašnim zemljama bi trebalo da
pojedu 12 činija ovog pirinča dnevno da bi uneli dovoljno vitamina A. Dalje, 2008. naučnici
su modifikovali šargarepu da bi u njoj povećali količinu kalcijuma i tako navodno lečili
osteoporozu. Međutim, potrebno je pojesti 1,6 kg takve šargarepe da bi se unela
preporučena dnevna količina kalcijuma.

2. Zavisnost od pesticida

Umesto da smanji zavisnost od pesticida i đubriva, GM usevi često povećavaju oslanjanje
poljoprivrednika na te proizvode. Laboratorijski napravljene biljke koje su otporne na
herbicide mogu da se prskaju Monsantovim «Roundup»-om i da prežive bez problema dok će
korov biti uništen. Međutim, druga strana medalje je da će se mnogo više herbicida naći u
finalnom proizvodu tj. hrani. BT kukuruz koji je genetski izmenjen tako da proizvodi
insekticid, nije programiran da u određenom trenutku prestane da proizvodi taj otrov, tako
da ga krajnji korisnik unese u organizam u najvećim mogućim koncentracijama. Podaci
američke vlade pokazuju činjenicu da su GM usevi povećali a ne smanjili korišćenje pesticida u
odnosu na obične sorte.

3. Postoje bolji načini da se nahrani svet

Značajan izveštaj na kome je učestvovalo 400 naučnika i koji su sponzorisali UN i Svetska
banka donosi zaključak da GM usevi nemaju mnogo toga da ponude svetskoj poljoprivredi
i rešenjima za izazove siromaštva, gladi i klimatske promene jer postoje bolje alternative.
Konkretno, izveštaj je isticao agroekološke farme kao održivi način razvoja siromašnih
zemalja.

4. Ostali gladni

Uz GMO je uvek išla priča o povećanim prinosima farmera, ali se to retko dešavalo u
stvarnosti. Trogodišnja studija koja je obuhvatila 87 indijskih sela je došla do činjenica da
je obična sorta pamuka donosila 30% veće prinose od skuplje GM alternative. Takođe za
dvadeset godina istraživanja i komercijalizacije, genetski inženjering nije uspeo da
značajno poveća prinose u Americi.

5. GM usevi su ekonomska propast za farmere

Izveštaj iz 2009.godine je pokazao da su cene GM semena u Americi dramatično porasle, u
odnosu na uobičajeno i organsko seme, i tako smanjile prihode farmera koji su se odlučili za
modifikovane varijante. Zaključak izveštaja je da danas postoji veliko neslaganje između
nadmene retorike onih koji uzdižu biotehnologiju kao dokazani put prema globalnoj
sigurnosti i onog što se dešava u praksi, na američkim farmama koje zavise od GM semena i
sada se suočavaju sa posledicama. U Indiji, nezavisna studija je otkrila da su tamošnje
farmere sađenje GM pamuka koštalo 10 centi više nego da su se odlučili za normalne sorte, a
da su im prinosi doneli 40% manje. Između 2001. i 2005.godine, 32.000 indijskih farmera je
počinilo samoubistvo zbog velikih dugova koje su im GM usevi naneli.

http://razbibriga.net/imported/2011/...a_cotton-1.jpg

6. Stvaranje problema za rešenja

Većina od takozvanih «problema» za koje biotehnologija razvija «rešenja» su pre dobar
rad PR službi nego naučni dokazi. Monsanto je prvo razvio herbicid pa onda pružio tržištu
GM biljke koje mogu da izdrže njegovo dejstvo. Za BT pamuk se tvrdilo da je otporan na
štetočine, ali poljoprivrednici u Istočnoj Africi su otkrili da ako posade lokalni korov pored
kukuruza mogu da privuku štetočine da legu jaja na korovu a ne na kukuruzu.

7. GM i obične biljke ne mogu zajedno da žive

GM kontaminacija obične i organske hrane se povećava. Otkriveno je da je neodobren GM
pirinač koji se gajio samo jednu godinu na oglednim poljima prilično kontaminirao američke
zalihe pirinča i semena. U Kanadi je industrija organske uljane repice potpuno uništena
zbog kontaminacije genetski modifikovane repice. U Španiji je GM kukuruz drastično
smanjio useve organskog kukuruza i stvorio situaciju u kojoj je njihova koegzistencija
praktično nemoguća. Vreme je da se svet odluči da li će gajiti obične ili genetski
modifikovane sorte.

8. Rizici za zdravlje

I na kraju, ono što u stvari ljude najviše interesuje: da li GM hrana loše utiče na zdravlje
čoveka. Rezultati testova na životinjama koje su bile hranjene GM hranom su veoma
zabrinjavajući. 2006.godine izvršen je eksperiment u kome su ženke pacova hranjene
sojom otpornom na herbicide okotile zakržljale mladunce, od kojih je polovina uginula u
roku od 3 meseca. Preživeli su bili sterilni. Iste godine su indijske novinske agencije
objavile da su hiljade ovaca kojima je dato da pasu ostatke roda BT pamuka iznenada
uginule. I 2007. su se javljali slučajevi uginulih životinja. Takođe su se pojavili izveštaji koji
ukazuju na simptome slične alergiji među indijskim radnicima na plantažama BT pamuka.
2002. godine, u jedinom testu izvršenom nad ljudima otkriveno je da izmenjeni genetski
materijal od genetski modifikovane soje ne samo da ostaje u crevima čoveka, već može da
prenese genetski materijal na bakterije koje su nastanjene u probavnom sistemu. Tvrdi se
da Amerikanci jedu GM hranu već godinama unazad bez ikakvih loših efekata. Međutim, ta
hrana nije obeležena i niko nije nadgledao posledice. Kada se u jelovnik jedne nacije ili šire
uvedu nove namirnice ponekad su potrebne godine da bi se otkrile posledice. Primer toga
su trans masne kiseline, jer su ljudima bile neophodne decenije da shvate da su one uzrok
miliona smrti.

CODEX ALIMENTARIUS

Codex Alimentarius ili „zakoni o hrani“ je agencija Ujedinjenih Nacija koju sponzorišu dve
UN organizacije: WHO (Svetska zdravstvena organizacija) i FAO (Organizacija za hranu i
poljoprivredu). Njen statut tvrdi da su joj ciljevi „a) zaštita zdravlja potrošača i
obezbeđenje dobre prakse u trgovini hranom; b) promovisanje koordinacije svih napora
koje države i nevladine organizacije ulažu u standardizaciju hrane.“ Međutim, doktorka
Rima Lejbou koja se od 1970. godine bavi prirodnom medicinom je proučila više od 16.000
stranica dokumentacije Codexa i došla do zaključka da će, ako se usvoji, Codex
Alimentarius eliminisati našu slobodu izbora suplemenata (dodataka ishrani), prirodnih
lekova i zdrave, čiste hrane. Obratićemo pažnju na ključne momente iscrpne studije ove
žene – vodećeg borca protiv uvođenja Codexa o njegovom uticaju na živote svih nas.

U pitanju je set „standarda“ i „vodiča“ za hranu koji su osmislile UN, a podržala STO
(Svetska trgovinska organizacija). Cilj ovih standarda je kontrola kako i šta ljudi mogu da
gaje, prodaju i jedu, i koje tipove dijetetskih suplemenata je dozvoljeno proizvoditi i
prodavati. Dr Lejbou predviđa da će na kraju zahtevati i kontrolu izbora lečenja. Plan koji
se krije iza Codex Alimentariusa je da reguliše, i na taj način, kontroliše sve što stavimo u
usta.

Čini se da je prvi problem koji je privukao pažnju javnosti na Codex izjava jednog od
njegovih čelnih ljudi da dijetetski suplementi ne utiču na zdravlje. Čak su njihovim vodičem o
mineralima i vitaminima dozvoljene samo veoma male količine vitamina i minerala. Posle
ovakvih postupaka, prirodna je reakcija pomisao da su prirodni preparati i dijetetski
suplementi direktna pretnja profitu farmaceutskih kompanija i da oni žele tu pretnju da
uklone. Jer, što više ljudi koriste prirodnu medicinu da reše svoje zdravstvene probleme
manje će lekova kupovati. Sve ovo je naravno uvijeno u šareni papir „zaštite konzumenata“ i
„manjka sigurnosti“. Na primer, korišćenje vitamina C u količinama većim od 60-200mg
dnevno (tačni limiti još nisu definisani) bi bili nelegalni, i tako Codex vitamin C stavlja u sličnu
poziciju sa heroinom.

Dokazano je da neke genetski modifikovane biljke same proizvode pesticide, a te otrove
jedu i ljudi. Codexom se polako ukida ekološka poljoprivreda jer je mnogo manje isplativa
od one poljoprivrede kojom se bave ogromne korporacije i kojima se mogu prodati jaki
herbicidi i genetski modifikovano seme koje je otporno na te iste herbicide. Preko trista
aditiva će biti dozvoljeno da se koristi u prehrambenoj industriji, od čega su neki
bezopasni, ali u toj gomili se nalaze i oni za koje javnost zna da su kancerogeni ili na neki
način loši po zdravlje ljudi.

U SAD, Codex je uspeo da progura svoju ideju da GMO ne moraju da budu naznačeni na
etiketi proizvoda. Što ne znači da i ostale države u svetu neće uskoro početi da jedu
hranu ne znajući da li to što drže na viljušci u sebi ima nečega za šta je raznim naučnim
dokazima pokazano da je opasno po zdravlje ili ne.

Ko zna, možda će i građani Srbije, koja je takođe potpisnik Codexa (možete proveriti na
sajtu Codex Alimentarius-a) učestvovati u ovoj lutriji. Ono što zasigurno znamo je da
industrija mesa Matijević koristi GMO (pogledajte na dnu plakata), tako da ako jedete
njihovo mesne prerađevine verovatno jedete meso životinja koje su jele genetski
modifikovanu hranu koja je, opet verovatno, došla sa polja MK Komerca koji je pre
nekoliko godina počeo da uvozi od Monsanta genetski modifikovane proizvode.

Bez obzira verujete li u sve ovo ili mislite da je u pitanju još jedna velika teorija zavere
svetskih paranoika, za svaki slučaj izbegavajte proizvode koji imaju na sebi nacrtanu
piramidu sa natpisom CODEX ALIMENTARIUS. Ja ću ih sigurno izbegavati.


Izvor: healthfreedomusa

Srbija bez GMO proizvoda

Sa problemom GMO hrane ne suočava se samo Srbija, s obzirom na to da se i EU već
godinama opire nastojanjima Amerike da GMO proizvode progura na evropsko tržište.

U SAD je inače ogroman procenat obradivog zemljišta zasejan GMO proizvodima (kod soje
90 odsto), dok veliki broj evropskih stručnjaka smatra da je upotreba GMO hrane izrazito
štetna.

U Srbiji su zabunu izazvale izjave potpredsednika Vlade Božidara Đelića, koji je 6.
decembra prošle godine u Briselu, posle sastanka sa evropskim komesarom za
poljoprivredu Dačijanom Ćološom, rekao da je EU tražila da izmenimo i dopunimo zakone
o rakiji i genetski modifikovanim organizmima, i da su ta dva pitanja rešena.

“Evropska komisija je iznela zamerke na naše zakone o rakiji i GMO. Srbija je zemlja koja
hoće da uđe u EU i samim tim mora da poštuje zakone koji uređuju oblast GMO. Ono što,
ipak, nikada nećemo da uradimo jeste da uradimo bilo šta što bi nanelo štetu građanima. Za
sve ostale informacije obratite se Ministarstvu poljoprivrede”, rekao je Đelić.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin navodi, međutim, da je Evropa od Srbije tražila samo da
oformi telo koje će kontrolisati da li na tržištu ima genetski modifikovane hrane.