Začini i začinsko bilje

ZAČINI I ZAČINSKO BILJE

BRANJE I ČUVANJE ZAČINSKIH BILJAKA

Neke začinske biljke možete i sami da naberete u bašti ili prirodi. Pri tom je važno znati neka osnovna pravila koja obezbeđuju bezbednu i svrsishodnu upotrebu nabranog bilja.

Bere se samo zdravo i čisto bilje, nikako ne ono koje raste pored puteva, železničkih pruga ili pored naselja, jer je gotovo uvek zagađeno prašinom, isparenjima, zagađenim vazduhom... Isto tako, ako je lišće biljke oštećeno od insekata ili gljivičnog oboljenja, takođe se ne sme koristiti kao začin u jelima.

Najbolje je da se začinsko bilje bere po suvom, toplom, sunčanom vremenu, nikako ne posle kiše ili dok je vlažno od rose. Oštećene, slomljene delove biljaka treba odmah izdvojiti i baciti.

Nabrane biljke treba što brže osušiti ili konzervirati na neki drugi način. Ukoliko se suši, najbolje je poređati ga (listiće ili strukove) jedno do drugog, na čistu podlogu prekrivenu belim papirom ili čaršavom, a yatim staviti na mesto koje nije izloženo direktnom suncu, ali je toplo i zaštoćeno od vetra. Ukoliko se papir ovlaži zamenite ga drugim. Biljke se mogu vezati u snopiće i okačiti da se suše na hladnom i suvom, promajnom mestu. isto tako se mogu brzo osušiti i poređane jedna do druge u plehu, u poluotvorenoj pećnici zagrejanoj najviše na 40 stepeni. seme začinskih biljaka suši se na isti način i na istoj temperaturi.
http://razbibriga.net/imported/2009/...ni_razni-1.jpg
Osušeno začinsko bilje ili seme najbolje se čuva u dobro zatvorenim metalnim kutijama, ili u obojenim staklenim teglicama sa čvrstim poklopcem. veće količine mogu se smestiti i u višestruke papirne kese. Zatim ih treba držati na prohladnom, suvom i tamnom mestu. Sunčeva svetlost štetno deluje na većinu osušenih biljaka, menja im prirodnu boju i smanjuje aromu. sušeno bilje može se koristiti najduže 4-6 meseci, kasnije gubi u kvalitetu i aromi.

Začinsko bije se može nekoliko dana čuvati sveže u frižidero. jednostavno ga dobro operite, otresite od vode i stavite u plastičnu kutiju a oda u frižider.

Začinsko bilje može se zamrznuti, a zamrznuto može da traje i duže od 6 meseci. Operite ga, smestite u kalupe za led i odozgo nalijte malo vode pa ga zamrznite. Kockice leda sa začinskim biljem istresite u plastičnu vreću, čvrsto uvežite i čuvajte u zamrzivaču.

Neke vrste začinskog bilja kao sto su peršun, mirođija, celer i bosiljak uspešno se čuvaju u soli. Treba ih sitno iseckati i izmešati sa solju, u razmeri 20 gr soli na 10 gr bilja,smestiti u staklene bočice koje se dobro zatvore, i čuvati u frižideru.

ANIS - morač, janež
Pimpinella anisum
Koristi se i list i seme. Seme je jačeg ukusa i koristi se za kolače, testa i likere, ali i za začinjavanje ribe, živinskog mesa, krem supa i sosova. List ima blaži ukus, a upotrebljava se svež u salatama, jelima od povrća ili krem sirevima.

Lekovito dejstvo[/b] - Anis poboljšava varenje, smanjuje nadimanje, ublažava kašalj i glavobolju, smiruje zapaljive procese.
http://razbibriga.net/imported/2009/10/anis2-1.jpg

BOSILJAK
Upotrebljava se lišće, sveže ili sušeno, za salate, supe, jela od povrća (naročito paradajza), za ribu, meso, marinate, sosove i prelive. U kuvana jela dodaje se pred sam kraj kuvanja jer mu je ukus tako izrazeniji.
Lekovito dejstvo- miruje, opušta, uspavljuje. Neki tvrde da deluje kao afrodizijak. Podstiče lučenje stomačnih sokova, pa pospešuje varenje i izaziva apetit.
http://razbibriga.net/imported/2009/10/bosiljak3-1.jpg

ESTRAGON
Artemisia dranunculus Žbunasta, mirišljava biljka čiji se list koristi kao začin za sosove, salate, jela od paradajza, jaja i ribu. Treba ga koristiti u manjim količinama jer sadrži ulje intenzivnog ukusa koje može preovladati celim jelom, pa će se ostali ukusi iz jela izgubiti.

http://razbibriga.net/imported/2009/10/estragon-1.jpg

Nasla pa da dodam... :raz_012: :razzz :prcko

Poboljšanje ukusa jela odavno se postiže dodavanjem začina.

Aloe vera – Phedredelaunay – lekovito u svakoj prilici

Aleva paprika – Jovan. S. S. – slatka ili ljuta, ali uvek pitka i britka

Angelika – jelenče – specifični ukus koji poboljšava voćne slatkiše

Beli luk – mladiluk – antibiotski, antibakterijski, specifične arome

Biber – rene preterana upotreba čini jelo nejestivim

Bio-začin – Talas – od svega pomalo za savršen ukus

Bosiljak – Stepskivuk – mirisom i nežnim cvetovima/rečima rasteruje gorke misli

Vanila – Nesanica – tamni štapić divne arome

Vlasac - Di - nežno, ukusno, ukrasno

Dragoljub – Veštičica/Alapača – blago zaljućeni listovi upotpunjeni nasmejanim cvetovima

Djumbir – Voja – prijatno resko

Žalfija – Mandrak72 – prilog koji ulepšava, leči, nasmejava

Kakao – poluuspavanka – „ujutru za dobar dan, uveče za dobar san

Kamilica – Krilaandjela – umirujuće dejstvo belih cvetića pretočeno u re

Karanfilić – Mezimče-Tužna – medenjaci bez njega ne bi bili tako lepi

Korijander – betyn – sitna zrnca prijatna u svako doba

Lovor – Danica Mašić – olakšava smetnje raznih vrsta

Ljubičica – najlepši ukras svakog kolača

Majčina dušica – Pričalica – uvek prepuna mudrosti i lepih reči, i dašak je dovoljan za savršen ukus

Melisa-limun trava – grlica – malo egzotike na drugi način

Muskat-orah – Šuky – prava aroma otkrije se tek kad je narendan

Nana - sanjalice - da smiri i olakša neminovno

Neven – Patos – boji, osvežava, ulepšava

Origano – sanjarenja56 – neodoljivi miris i ukus toplog mediterana

Peršun – Casper – gde god se nadje poboljša ukus, miris i opšti utisak

Prašak za pecivo – Nastasja – dodaš malo i uživaš gledajući kako se sjedinjuju svi sastojci

Ruzmarin – MahaMaja – ulepšava i spaja

Slačica – bokikojić – u zrnu ili samlevena, upotpunjuje poznate ukuse na drugačiji način

So – aforizmi – retka su jela koja ne zahtevaju bar mrvicu

Sremuš – beliočnjak – divlji a blag u isto vreme

Suncokret – Baladašević – osnov svega što počinje lepotom hleba/duše

Feferon – AnaM – slatkasto-kiselkasto-ljutkast ukus radosti

Celer – behappy – od korena do cveta proteže se neobična lepa aroma

Cimet – Vastag – obogaćuje prirodu na najlepši mogući način

Šafran – dmc – redak, ali nezamenljiv na mnogo načina...

http://file:///C:/DOCUME%7E1/Natalie...eenshot-11.pngČUBAR
(Satureja hortensis)


http://razbibriga.net/imported/2009/11/chubar1-1.jpgZeljasta aromatična

biljka. Upotrebljava se kao začin za razna jela od mesa,jaja, za

sosove, a naročito za jela od mahunastih plodova, kao što su grašak,

pasulj, sočivo...http://razbibriga.net/imported/2009/11/chubar2-1.jpg

Lekovito dejstvo - pojačava lučenje stomačnih

sokova, ublažava nadimanje, pročišćava organizam, ublažava tegobe

organa za varenje.

CELER
(Apium graveolens)


Kao začin se koriste i koren i

listovi. Koren se koristi kao dodatak varivima, supama od mesa ili kao

salata (svež istrugan i pomešan sa kiselom pavlakom i orasima). List

ima široku primenu kao i peršunovČ dodaje se u supe, čorbe, jela od

mlevenog mesa i povrća.

Lekovito dejstvo - snižava krvni pritisak

i ublažava reumatične tegobe.

TIMIJAN
(Thymus vulgaris)


http://razbibriga.net/imported/2009/11/timijan-1.jpgNe treba ga mešati sa majčinom dušicom

kojoj je sličan (i jedno i drugo su biljke iy roda Thimus).
Po pravilu, timijanom treba začinjavati sva izrazito masna jela, sve
vrste mesa i ribe i teške sosove. Koristi se i kao prirodni konzervans.
Lekovito dejstvo -deluje antiseptično i umirujuće. Ublažava grčeve,
prehladu, kašalj i menstrualne i reumatske bolove.

SREMUŠ
(Allium ursinum)


http://razbibriga.net/imported/2009/11/sremus-1.jpg
Sremuš je tipičan predstavnik samoniklog jestivog bilja, zeljasta
biljka iz
porodice lukovica, veoma je nalik đurđevku. Mnogi probali da ga
kultivišu i odgoje ga, ali nije poznato da je to nekome uspelo. Njegovo
lišće ima aromu belog luka. Listovi se mogu koristiti umesto belog luka
u svim kuvanim jelima, a izuzetno su pogodni za stavljanje u sveže
slate, naročito je
dobra kombinacija sa zelenom salatom, a u nekim kuhinjama seckani
listovi sremuša dodaju se testu za hleb. U narodu se od spramuša
spravlja i
lekovita rakija. Na 1 litar rakije stavite 1 veću vezu sremuša,
ostavite da odstoji nedelju dana.


http://razbibriga.net/imported/2009/11/sremus2-1.jpg Lekovita svojstva
-
Kažu da otklanja sve boljke. Fantastičnom brzinom čisti organizam od
štetnih materija. Sadrži eterična ulja, vredne mineralne soli, šećer,
vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin - kao glavni sastojak.
Blagotvoran je kod arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti
jetre, pluća, pri čišćelju rana, želuca i creva...

SLAČICA - bela slačica
(Sinapis alba)


Seme ove jednogodišnje biljke

koja se gaji u zemljama mediterana, koristi se za začinjavanje kuvanih

jela od mesa mešanih sa povrćem (lonac) i kisele zimnice (krastavčići i

paprika), a mleveno služi za proizvodnju senfa, čija je primena veoma

raznovrsna (omekšava šnicle ili dinstano meso, pečenju daje izražajanhttp://razbibriga.net/imported/2009/11/slacica3-1.jpg

ukus, a važan je sastojak mnogih marinata i sosova.

Lekovito dejstvo - antiseptičko i dezinfekciono, pa se čajem od semena slačice

može ispirati grlo.

SELEN
[Levisticum officinale]


http://razbibriga.net/imported/2009/11/selen-1.jpgBilka oštrog mirisa. Ukus je u početku slatkast, posle oštar, malo gorak, biberast i veoma intenzivan. Seme, listovi i stabljike selena su aromatični, ukusa sličnog celeru.


Selenom se mogu obogatiti ukusi čorbi i paprikaša, a sveži listovi se
mogu dodati salatama i povrću. Obzirom na to da selen, za razliku od
celera i većine drugih začina, ne gubi aromu prilikom dugog kuvanja,
koristi se za vegeterijanska jela, kuvani pirinač, nadeve za povrće i
za aromatizovana pečenja.

Lekovito dejstvo - Prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik, stomahik
i karminativ. Često se daje zajedno sa žitaricama za lečenje organa za
varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji
imaju grčeve u crevima.

RUZMARIN
(Rosmarinus officinalis)


http://razbibriga.net/imported/2009/11/ruzmarin-1.jpgUloga
ruzmarina kao začina dobro je poznata. U kulinarstvu se ruzmarin
koristi kod pripremanja morske ribe, pečenja, pečenog krompira, čorbi.
Nešto manje je poznata njegova uloga u kozmetici i narodnoj medicini.
Da bi uvek imali svež začin za pripremanje jela, ruzmarin možete gajiti
u vrtu ili u saksiji na terasi ili kuhinjskom prozoru. Žbun ruzmarina
je veoma dekorativan.

REN
(Armoracia lapathifolia)


http://razbibriga.net/imported/2009/11/ren-1.jpgVretenast, dobro poznat koren, koji uspešno uspeva u gotovo svakoj bašti. Vrednost mu određuje sadržaj eteričnog ulja. Miris je

prodoran, a ukus oštar, ljut. Grubo nastugani ren služi za tople i

hladne umake, na kolutove isečen za marinate, za kišeljenje krastavaca

i drugog povrća.

KLEKINJE - borovice
(Juniperus communis)

http://razbibriga.net/imported/2009/11/kleka1-1.jpg
Klekinje
(borovice) su okrugle plavičasto crne bobice grmova kleke koji rastu u
celoj Evropi. Imaju neobično prijatan, opor ukus. Koriste se kao
dodatak za aromu kiselog kupusa, kvalitetan začin za jela od divljači i
ribe, a takođe u proizvodnji krepkih napitaka - džina, likera i drugih
alkoholnih pića. Suve grančice se spaljuju radi mirisa.

Lekovita svojstva - u medicini se bobice kleke koriste kao efikasno diuretičko i dezinfekciono sredstvo.


Važno! - Samo tamno - plave bobice oobične kleke (Juniperus communis) koriste se kao začin. Plodovi i četine skoro svih ostalih vrsta kleke koje možemo sve češće sresti po našim vrtovima su OTROVNI!

KOZLAC
(Arum maculatum)


Kozlac raste u

južnoj Evropi i u Sibiru kao divlji, a u srednjoj evropi se gaji kao

kulturna biljka. U kulinarstvu se koriste dugački uski listovi prijatnog je mirisa i ukusa,

sličnog anisu. Svež ili umočen u sirće upotrebljava se za supe, čorbe,

umake, hladna i topla jela, marinate, za ostavljanje krastavaca, za

pripremu kozlačevog sira i kozlačevog senfa, a istovremeno kao

dekoracija za hladna i topla jela.

KORIJANDER
(Coriandrum sativum)

http://razbibriga.net/imported/2009/11/koriander1-1.jpg
Ovo je

jedna od najstarijih začinskih biljaka, poreklom iz jugoistočne evrope,

gde divlje raste, a u Indiji, Kini i Egiptu, gaji se hiljadama godina.

Pominje se čak i u bibliji, u knjizi Mojsijevoj. Seme mu je veoma

aromatično i koristi se kao dodatak slatkim i slanim jelima, za

pripremu likera i kao dodatak za kari mešavine začina. Sveži listovi

korijandera koriste se slično kao i lišće peršuna, kao dodartak raznim

jelima, ali se kod nas ne mogu nabaviti. Pokušajte da ga sami gajite u

bašti ili u saksiji ako nabavite seme.
http://razbibriga.net/imported/2009/11/koriander3-1.jpg


Lekovito dejstvo -

Pospešuje varenje.
[img][/img]

KRBULJICA - baštenska krbuljica
(Anthriscus cerefolium)

http://razbibriga.net/imported/2009/11/krbuljica-1.jpg
Baštenska

aromatična biljka poreklom iz Rusije i Azije, čije se sušeno lišće

upotrebljava kao začin za čorbe, jela od jaja i ribe, krem sireve,

prolećno povrće. Lišće se dodaje na samom kraju kuvanja, ili se njime

ukrašavaju jela. Redovan je dodatak finim mešavinama začinskih

trava.

Lekovito dejstvo - Pročišćava krv, pospešuje varenje,

snižava krvni pritisak, a sok od svežeg lišća dobar je za čišćenje

lica.

LOVOR
(Laurus nobilis)
http://razbibriga.net/imported/2009/11/lovor-1.jpg

Raste
kao žbun ili niže drvo na Mediteranu. U kontinentalnim krajevima može
se gajiti samo u saksijama koje se u zimskom periodu unose. Kao začin
se koriste sušeni aromatični listovi ove biljke. Lovorov list dodaje se
kuvanim jelima, varivima, čorbama, ali i pečenjima.


Lovorov list odbija i insekte, tako da je dobro staviti ih u posudu sa brašnom, npr...

BELI LUK - češnjak
(Allium sativum)


http://razbibriga.net/imported/2009/11/lukbeli-1.jpg


Jedna je od najstarijih uzgajanih

biljaka. Ima višestruku primenu u kulinarstvu. Iseckan izgnječen ili

isceđen koristi se kao dodatak jelima od pasulje, boranije, u salatama,

sosovima, uz ribu (naročito morsku), za pravljenje kobasica, za

pihtije...Njegov miris se dugo zadržava u dahu a otklanja se

grickanjem peršunovog lišća.

Lekovito dejstvo - Deluje kao

antiseptik, protiv prehlade, kašlja i bronhitisa, infekcija u organima

za varenje. Pročišćava krvne sudove i snižava krvni

pritisak.

BORAŽINA - boreč
(Borago officinalis)

http://razbibriga.net/imported/2009/...abarbara-1.jpg

Biljka

sa velikim zelenim listovima, prekrivenim beličastim dlačicama. Mladi

listovi jedu se sveži, kao salata, a veći se mogu spremiti kao spanać

ili iseckani kao dodatak nadevima od mesa. Sitno iseckani listovi daju

prijatan, osvežavajući ukus letnjim napicima.

Boražina se u raznim svetskim kuhinjama koristi na brojne načine, a
prisutan je na svim kontinentima. Kinezi listove pune i uvijaju slično
sarmicama od vinovog lišća. Nemci je koriste uglavnom u umacima,
salatama, ili uz lisnato povrće, a u Engleskoj je omiljen za
aromatizovanje alkoholnih pića. Amerikanci svežim, kandiranim, ili
cvetovima, smrznutim u kockicama leda ukrasavaju jela, slatkiše i pića.


Lekovito dejstvo -

Podstiče znojenje i izbacivanje štetnih materija iz organizma. Snizava

temperaturu, umiruje i popravlja

raspoloženje. U Latinskoj Americi se listovi boražine koriste za lečenje plućnih oboljenja.