Ako se visoke potpetice, uske večernje haljine, krzno, šeširi, lepeze i rukavice iznad lakta smatraju simbolima ženskog stila i elegancije onda je kravata sveopšte prihvaćen simbol muške uglađenosti, ozbiljnosti i detalj koji može da okarakteriše muškarca sa stilom. Ne računajući seksualne fetišiste, kravata je verovatno jedina stvar na svetu koja voli da bude vezana, pa još u čvor, a priča o njenom nastanku nas vraća u XVII vek na tlo apsolutističke Francuske za vreme vladavine Luja XIII.
Kravata spada u red dekorativnih muških odevnih predmeta. Oblika je neravnomerno šire trake, posebnom tehnikom se vezuje u čvor, koja se nosi oko vrata podvučena ispod kragne košulje. Najčešće je izrađena od svile, kada je i najelegantnija, ili od nekog drugog platna ili materijala kao što su koža, velur, skaj a postoje i neslavni primeri izrađeni od plastike, kao i eksperimentalni primerci od drveta.
Kravata se smatra hrvatskim modnim trendom i proizvodom, a Evropom se raširila u XVII veku zahvaljujući hrvatskim vojnicima oko čijih vratova je postala prepoznatljiv modni detalj. Kicoški nastrojeni Francuzi tog doba su je među prvima prihvatili, pa u njihov jezik dolazi pod nazivom „cravate“. Pod istim ili sličnim nazivom širila se i po drugim zemljama starog kontinenta. U knjizi „Velika istorija kravate“, francuski pisac Fransoa Šaje, na sledeći način piše o kravati: „ …Oko 1635.godine, nekih šest hiljada vojnika i vitezova, stiglo je u Pariz kao podrška francuskom kralju Luju XIII."
Među njima je bio veliki broj hrvatskih plaćenika koji su, predvođeni banom, ostali u službi francuskog kralja. Tradicionalna nošnja sa vezanim, oslikanim maramama oko vrata pobuđivala je pažnju francuskog dvora. Marame su bile napravljenje od različitih materijala, od grubih, koje su nosili obični vojnici, do svilenih i onih od finog pamuka koje su nosili viši činovi.
Taj „hrvatski elegantni stil“, potpuno nepoznat u tadašnjoj Evropi, oko 1650.godine biva prihvaćen na francuskom dvoru i postaje modni odevni predmet među buržoazijom tog vremena kao simbol kulture i elegancije. Osim lepote, te marame su bile i u mnogome praktičnije nego do tada nošeni kruti čipkasti okovratnici francuskih vojnika. U Englesku je kravatu doneo Čarls II, po svom povratku iz izgnanstva. Kravata je ubrzo osvojila, kao modni odevni predmet, i celu Evropu…“ . Hrvatski vojnici su buržoaziji ostavili kravatu, ali zbog prirode posla hrvatskih plaćenika u kraljevskoj službi, u francuskom jeziku je ostao glagol „cravater“ koji u prevodu sa argoa znači: prevariti, blefirati, zaustaviti, uhapsiti ili zgrabiti za vrat. Ipak u regularnom značenju ovaj glagol se prevodi kao vezati ili staviti kravatu.
Ne postoji muškarac koji nikada nije mislio da kravata samo davi i smeta tokom jela, ipak kada je prvi put stavi shvati da su kravate ultimativni muški modni aksesoar. Kravata se danas može nositi apsolutno sa svime, na farmerke, sako ili odelo, a od muškarca će uvek i u svakoj prilici napraviti gospodina. U knjizi „Živeti kao džentlmen“, Džon Bridžis imperativno konstatuje: „Jedan džentlmen uvek sam sebi vezuje kravatu“. Nije mali broj muškaraca kojima devojke ili žene vezuju kravate.Veoma su seksi filmske scene u kojima muškarac pre poljupca za uspešan radni dan dobija i savršeno vezan čvor na kravati. Za one koji to još ne znaju evo nekoliko jednostavnih koraka uz pomoć kojih će lako vezati kravatu. Kravatu staviti oko kragne.
Njen širi deo trebao bi da visi sa desne strane i ispod desne ruke. Rukama uhvatiti oba dela kravate sa tim da tanji deo mora biti oko 15 centimetara kraći. Desnu ruku staviti iznad leve, i provući desni kraj kravate ispod nje i prekrstiti preko leve strane kravate. Na ovaj način se određuje dužina kravate. Zatim prebaciti kravatu sa desne strane preko levog ramena, a čvor držati levom rukom rastvoren palcem i kažiprstom. Desnom rukom širi deo kravate provući ispod čvora prema grlu i ubaciti ga unutar čvora sa prednje strane. Kako bi se vezivanje kravate završilo tanji kraj nežno povući ispod čvora na dole, a čvor prema grlu.
Postoji nekoliko načina vezivanja kravate, ali najpoznatiji je dvostruki vindzorski čvor, koji je patentirao vojvoda od Vindzora. Pored ovog tu su još: obični čvor,dvostruki obični, obični vindzorski, klasični američki čvor, slobodni američki čvor… Svrsishodna je samo kada je vezana, bez obzira na to nakon nošenja je morate razvezati i pustiti je da se ispravi i „odmori“. Uz ručne satove, kaiševe, dugmad za manžetne, kravate spadaju u „sitnice koje njemu čine stil“. U knjizi „Bonton 2000“, autori B.Delakaza-L.Sartirana upozoravaju: „…Da se zadržimo na kravatama, imajte na umu da čvor na kravati nije od nimalo sekundarnog značaja. Nipošto ih ne treba široko vezivati, kao kod policajaca ili amrečkih gangstera, ali ne treba da budu ni mali, kao kod lokalnih kriminalaca. Apsolutno su zabranjene i kravate od plastike ili kože očigledno lošeg kvaliteta. Očigledno ne i za preširoke kravate. Setimo se da maštovite kravate zahtevaju košulju ujednačenih boja. Pravilo za ovaj gotovo neophodan detalj je diskrecija: kašmir, tačkice, ujednačene boje i pruge uvek dobro prolaze“.
Kravata nikako ne sme biti duža od kaiša, jer kravata se ne upasuje u pantalone, niti treba da ide „pitonovom putanjom“. Vrsta čvora u koji će kravata biti vezana zavisi od kragne košulje. Uske kragne zahtevaju i usko vezivanje, a široke kragne „traže“ vindzorki čvor. Kod kravate je najvažniji materijal od koga je napravljena i dezen kojim je ukrašena.
Pored klasičnih na pruge i onih na tufnice postoje i one drugih dezena, sa aplikacijama u tkanju materijala, koje su verovatno i najelegantnije. Aplikacije i šare na kravatama se menjaju u zavisnosti od trenda. Kada govorimo o obliku danas su aktuelne kravate izduženog oblika, i sve popularnije uske kravate koje starija gospoda nazivaju „pantljikama“ ili „pertlama“. Igle kojima se kravate pričvršćavaju za košulju su veoma lep ukras i podjednako atraktivan i otmen poklon kao i sama kravata.
Pored toga što simbolizuje stil, eleganciju i uglađenost kravata je i simbol uniformisanosti i obavezan detalj mnogih radnih uniformi. Poštari, policajci, vojnici, kontrolori u javnom prevozu, svi oni oko vrata nose diskretnu kravatu u adekvatnoj boji. Iako je nose, žene nisu uspele da ovaj detalj prisvoje samo za sebe. Žene sa kravatom su često osporavane, ne retko i ismevane, a prva i jedina ispravna asocijacija na kravatu zauvek je ostao uglađen muškarac. Ženski vratovi su ipak pogodniji da oko njih vise dijamanti, rubini, biseri…
Prvobitna namena kravate jeste da se nosi u svečanim i posebnim prilikama. Muškarci crnom kravatom izražavaju tugu za izgubljenom osobom. Bez obzira na tradiciju trendovi današnjice uveli su kravatu i u totalno ležerne odevne kombinacije. Kravata je počela da visi oko vrata iako ispod nje nije kragne od košulje, stilisti je kombinuju sa majcama, umesto sakoa uz nju oblače dukserice, šuškave trenerke, a šetaju je u patikama. Ovaj vid nošenja kravate je inovativan i ako ste originalni a hrabri trebali bi da ga praktikujete. Vim Venders je rekao: „Moda je uvek pokret i u tome je njena uloga!“
Jedna od osnovnih prednosti kravate je ta što posedovanje većeg broja kravata pruža mogućnost i većeg nošenja jednog te istog odela. Svilena kravata je bila inspiracija mnogim umetnicima koji su je oslikavali na sebi svojstven način, praveći od nje jedinstveno umetničko delo. Oskar Vajld je savetovao: „Ako već niste umetničko delo, onda barem nosite jedno na sebi.“ Muškarci u ovom slučaju vaše umetničko delo može biti vaša kravata.
Izvor: muskimagazin.com
