Uvek i po svaku cenu ili postoji neka granica?
Ili uopšte nije vrlina?
Printable View
Uvek i po svaku cenu ili postoji neka granica?
Ili uopšte nije vrlina?
Pok. Patrijarh Pavle je izgledao skromno, zvučao skromno i delovao skromno.
Takvoj skromnosti nemam šta da prigovorim.
Sada na primer čujem da neki sveštenik vozi skup auto.
Imam li pravo da prigovaram, ako i ja imam auto?
Završio je više škole od mene, radi naporniji posao od mene,
zašto ne bi bio nagrađen više nego ja?
ili..
I ja imam pvc stolariju. Zašto je ne bi imali oni mučenici na Hilandaru?
Za moje shvatanje uvek bila jeste i ostace....Kod mene sistem vrednosti jos nije poremecen,mada je ulozeno dosta truda da se to uradi ...ne prima mi se....jalovo.....
Jeste vrlina.Ali moraš biti skroman u toj vrlini :smiley:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Ako si skroman prema sebi,može da se desi da recimo kažeš ćaletu da kad te stavlja u testamenat ne mora baš najviše da ti ostavi.
I posle kad babo ode tamo u drugu dimenziju,a braća i sestre se rašire u 200 kvadrata a ti čamiš u nekoj šupici,mož da shvatiš da bi možda bolje bilo da nisi bio skroman...ali ovo je samo teorija o skromnosti.
Ako si skroman prema drugima rizikuješ da te proglase cicijom,u svakom slučaju vredi razmišljati o ovome.
ne razbrah te.. gde se ne pirma?Citiraj:
Prvobitno napisano od Пркос
biti skroman sto se materijalnih stvari tice u stvari znaci biti racionalan
e sad
uzimajuci u obzir mnostvo nametnutih nam potreba, uticaj reklama i ljudsku pohlepu,
nismo uvek u stanju da reagujemo racionalno
(ne bih da sad tupim i o ekologiji koju smo dobrano ugrozili, a neki od uzroka leze i u ljudskoj neskromnosti..)
duhovnu skromnost vezujem uglavnom za ocekivanja-vecina ljudi bi da da manje (neretko gledajuci na to kao puno), a da dobije vise u odnosu na to dato
opet, tesko je izvagati bilo sta kada su emocije u pitanju, ali negde svako od nas zna koliko je dao/kako se poneo i koliko zasluzuje
a ja
ja sam uglavnom neskromna, ali se jako trudim da sto cesce potpuno svesno i iskreno, pre svega prema samoj sebi, donosim neke odluke
eto tako:stid:
Ja sam skroman :bela:
zbuni me Kovač... :kojica:Citiraj:
Prvobitno napisano od Kovač
Oćeš da kažeš da treba biti onoliko skroman koliko ti, pa hade da kažemo tvoja priroda,
to dozvoljava.
Jer ako na silu prelaziš tu granicu, možeš sebi da napraviš problem.
?
blah.. zna.. nemamo pojma.. uglavnom ono što smo dali preuveličavamo...Citiraj:
Prvobitno napisano od poverljiva
Ja više sebe ne lovim da kažem nešto tipa ''eto bila sam skromna i gle kako mi se vraća''
ali u sebi još uvek primetim da proleti takva misao...:lol:
Skromnost je vrlina koja se mora paralelno razvijati sa ostalim vrlinama.
I slažem se da treba napraviti balans.
El jesi? :raz_095:Citiraj:
Prvobitno napisano od Manijak
Odosmo od teme... il da premeštamo temu na drugi podforum? :lol:
Šta je sa duhovnim vođama. Da li su oni ti koji bi svojim primerom trebali
da nam pokažu šta je to skromnost?
SKROMNOST JE VRLINA.
Skromnost se definise kao svesnost ogranicenja....
Skromnost je osnova MUDROSTI.
:trepp:
Negde sam procitala: "Pala ja sa treceg ili stotog sprata, poginucu, tako sam odlucila da letim sto vise mogu."
Sa moje tacke gledista u religiji se skromnost potencira kao vrlina, da bi oni koji nemaju bili zadovoljni onim sto imaju. Slicno zapovestima: ne kradi, ne pozeli nista sto je tudje. Ukratko, mislili su na socijalni mir.
Tako da....skromnost nije nikakva vrlina. Naravno, to ne znaci da treba otici u potpunu pohlepu, jer to moze izazvati nesrecnost i depresiju, ako se ne dobije uvek ono sto se zeli imati. Ipak, covek treba da se trudi da sebi ugodi u zivotu, jer uvek ostaje mogucnost da je zivot samo jedan.
Hmm...otprilike tako.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
ovo nije skromnost nego ograničenost...:undecided:Citiraj:
Prvobitno napisano od besmrtna
mene je oduvek nervirala ona rečenica ''skromnost jeste vrlina, ali se bez nje dalje stiže''...gde je to - dalje?
ipak, u ovom životu vidim da je ta rečenica veoma tačna, da neskromni ljudi neskromno žive i da su bahati, ali da mnoge od nas ostavljaju daleko za sobom po materijalnim merilima...ima i lažnih skromnjaka, koji žive kao miševi, jer nemaju petlju ni za šta drugo (a u glavi misle da su ne-znam-ni-ja-šta)...i ima istinski skromnih i dobrih ljudi, sa kojima mi je lepo i koji me greju svojim mirom.
ogranicenost je kada ne shvatis.... :undecided:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Pa zavisi gde želiš da stigneš. Svako ima svoju ideju o tome šta je ''dalje''.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
pa ja ne želim dalje gaženjem drugih ljudi...a neskromni baš to čine, uglavnom.
:stidljiva: :raz_067:
Bravo Pričo...:lol:
Skromnost u odnosu na sebičnost?Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Postoji granica... i nije uvek vrlina.
Qq nama da je sve tako uvek i po svaku cenu... :lol:
Što meriš skromnos u odnosu na sebičnos?
Не разумем какве везе има скромност са тим шта неко други има...Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Мени ово више личи на завист.
Што се тиче скромности, она се учи, од малена.
Чињеница је да нескромни више "добију", али то скромнима не би требало да смета ако су већ скромни.
Не знам колико скромност има везе са столаријом и типом аутомобила.
Питање је на који начин смо до тога дошли.
Не мора скромност да значи и одрицање по сваку цену.
Тј, да скромност постане сама себи циљ, па да човек не иде напред.
Zato što ne znam šta je skromnost...Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Onako skromno moram priznati, imas dobro dupe.Citiraj:
Prvobitno napisano od Đavolja nevesta
De je sevnulo? :misticlady:Citiraj:
Prvobitno napisano od Zak
Ne znam di je tu kod tebe al meni seva ovde pred ocima od tvog avatara.Citiraj:
Prvobitno napisano od Đavolja nevesta
Skromnost jeste vrlina ali pod uslovom da je neko drugi primeti...Ako je potencirate u razgovoru i ako ste skromni to prestajete biti...Skromnost se nosi u sebi a samo vispreni je uspeju sagledati kod drugih...:g:
Skromnost je fizička veličina za merenje društvene neprilagođenosti. :)
Izračunava se kao:
Sk=ln (ono_što_ti_treba/ono_što_imaš) [bd]
* bd (budala) je merna jedinica za skromnost
Kada skromnost dostigne vrednost od 1 budale, osoba umire. :eek:
Taj komentar je vezan za priču sa neke druge teme i mora da ima neki smisao,Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
ali ja sada ne mogu da se setim kakav...:lol:
Da, skromni su oni koji imaju dovoljno i koji su time zadovoljni,
ali iz ugla velike većine posmatrača imaju malo.
I onda će neko reći da su budale, neko da su nesposobni da steknu više,
neko će reći da su skromni, a zapravo je bitno da su oni zadovoljni i ništa više.
Kada je u pitanju duhovno bogatstvo, situacija je malo drugačija.
Tu skromnim smatramo onoga ko ima nedovoljno i teži tome da ima više,
ali iz perspektive većine posmatrača ima mnogo.
Samo.. te vrline mu ne služe da bi se njima hvalisao, već da bi život učinio
lepšim i sebi i drugima..
:raz_067:Citiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo
odlična formula...:raz_067:
Nju bi mogli da primenimo na one koji su skromni da bi svet to video.
Pa kako svetu nikad nije dovoljno, onda mora da se odriče dok ne umre
ne bi li bilo ko primetio tu skromnost.
I verovatno je moj komentar o pvc storariji i ostalim bezvezarijama
nastao tako što je neko na nekoj temi insistirao na nečijoj skromnosti
do prosjačkog štapa.
problem je sto se skromnost pogresno definise i shvata...
Skromnost je svesnost ogranicenja i nasuprot je ponosu koji nije svestan toga :)
SKRONOST JESTE VRLINA. :srce:
Mona, aj kad tema ima desetak strana, pa i da razumem. Mrzi te da čitaš šta je ko pisao
ili se ne sećaš da li si ti tu nešto rekla..
ali ova tema ima samo dve strane...:lol:
Dobro vec sam to napisala ... :sad:
ovo nisam :)
Skromna osoba nije pohlepna, zadovoljna je onim sto ima, nije previse ponosna u smislu egocentricnosti...
Skromnost je samoubilačka navika na duže staze!
Pošto živim relativno dugo ovaj... :rumenko: imao sam prilike da vidim kako se nekadašnje skromne osobe pretvaraju u ogorčene starce koji se žale okolo kako ih niko ne zarezuje i kako su istrošili život radeći naporno da bi danas imali mizernu penziju.
Ne opraštaju mladim, agresivnim kolegama bezobrazluk da traže i dobijaju povišice, što se oni nikada nisu usudili (to jest skromni behu oni, a i radni :mrgreen:).
Žale se na potomke koji ih robe za modne koještarije, a oni su u njihovo vreme prevrtali tatine zimske kapute i to po nekolko puta...
A sve to jer nisu shvatili da se svet kotrlja poed njih i da ga je baš briga koliko su oni skromni. :)