sunčanje

pa, volim da se sunčam...volim sve što ide uz leto, pa i sunce....ali, znam da nije zdravo preterano izlaganje suncu u određenom dobu dana. kad sam pročitala tekst, shvatila sam da se ''igram vatrom''. a vi?
nađoh jedan članak na tu temu:

Pocrnite pametno: Pripremite se za sunčanje

Ako tri puta nedeljno pet minuta provedete na suncu i otkrijete pet odsto tela, vaš organizam stvoriće tačno onoliko vitamina D koliko mu je potrebno za aktiviranje imunološkog sistema, zaštitu zdravlja kostiju i zuba, te prevenciju bolesti koštanog tkiva. Više od 20 minuta na suncu ne povećava korisne efekte vitamina D, ali zato povećava rizik oštećenja kože. Evo šta još treba da znate, ukoliko ste odlučili da ove sezone budete preplanuli.

Sunce je prijatelj, ali samo na distanci
- Podstiče proizvodnju endorfina, pa se osećamo vedro i opušteno
- Odgovorno je za sintezu vitamina D
- Smiruje upalne procese na koži, smanjuje crvenilo i perutanje kod seboreje i psorijaze
- Ubrzava metabolizam, podstiče zno*jenje i izlučivanje toksina
- Neumereno izlaganje suncu bez zaštite u krajnjoj instanci izaziva rak. Štetni su i UVA i UVB zraci
- UVA zraci prodiru duboko u kožu, a štetan uticaj ne osećamo odmah
- Isti ti zraci stvaraju veliku količinu slobodnih radikala koji uništavaju elastin i kolagen, pa koža gubi tonus, postaje suva i pojavljuju se bore
- UVA zraci su uzrok alergijskih reakcija jer blokiraju imunološku odbranu i usporavaju proces regeneracije kože
- UVB zraci se apsorbuju u površini kože i izazivaju crvenilo i opekotine
- Sunce izaziva pojačano lučenje sebuma, pa se na koži koja nije očišćena i pripremljena često javljaju akne.

SPF i druge odrednice

SPF je mera zaštite od UVB zraka, pa zato mnogi proizvođači nude preparate sa širokim spektrom zaštite (Broad Spectrum Protection), koji obuhvataju i UVA zračenje. Prema najnovijim propisima u EU, sredstva za sunčanje, pored SPF oznake, moraju da sadrže i odrednicu „niska, srednja, visoka i veoma visoka zaštita“.

Mazanje na svaka dva sata
Koliko ćete dugo biti bezbedni na suncu, zavisi od vašeg tipa kože i od vrednosti SPF. Ako bez ikakve zaštite pocrvenite za pet minuta, krema sa SPF 10 produžiće to vreme na 50 minuta (5 x 10), dok ćete s kremom sa SPF 30 moći da budete na suncu 150 minuta. Međutim, bez obzira na ove proračune, najbolje je mazati se svaka dva-tri sata.

I odeća je zaštitni faktor- Nosite odeću od gusto tkanog materijala.
- Majice dugih rukava
- kačkete ili šešire sa širokim obodom.
- Postoje i kupaći kostimi od materijala sa zaštitnim faktorom SPF 50+.

Tri kašike kreme za celo telo
Prema podacima britanskog Instituta za istraživanje karcinoma, zaštitini faktor će biti u potpunosti delotvoran samo ako se na kožu nanese 36 g kreme, što je oko dve kafene kašičice na lice i vrat, a dve supene kašike po telu. Manje od toga vas neće zaštititi.

Na sunce uvek bez parfema
Dezodoransi, neki kozmetički preparati i parfemi u sadejstvu sa suncem mogu dovesti do vrlo neprijatnih reakcija kože ili stalne pigmentacije. Zato treba izbegavati nanošenje ovih produkata na kožu neposredno pre sunčanja. Takođe treba da budete oprezni ako uzimate vitamine ili neke druge suplemente.

Dobre naočare su pola posla
Dugotrajno gledanje u sunce može izazvati kataraktu, pterigijum (dobroćudne izrasline na obodu oka) i staračke makularne degeneracije, koje dovode do slepila. Osim toga, koža oko očiju je nežna, a kad nemate naočare, neprestano se mrštite, pa bore oko očiju postaju izraženije. Prema standardima, dobre sunčane naočare blokiraju bar 70 odsto UVB i 60 odsto UVA zraka. Zato ih ne kupujte ako nemaju potvrdu da štite od UV zračenja. Treba da znate da UV zraci probijaju oblake i da možete izgoreti i tokom oblačnih prolećnih i letnjih dana.

Sa više od 50 mladeža, u hlad
Posebno pripazite ako imate više od 50 mladeža na telu, ako vam se od sunca pojavljuju pegice, ako su vam se nekada pojavili mehurići na koži ili ste dobili visoku temperaturu, te ako je neko u vašoj porodici imao karcinom kože.
Primetite li bilo kakvu promenu, obratite se dermatologu. Znaci koji bi mogli upućivati na melanom su curenje ili krvarenje iz mladeža, mladež koji svrbi ili boli na dodir ili je promenio boju.

:srbpla::srbpla::srbpla:

jel ono ''koj se sunca krije, bolje da ga nije'' više ne važi?

tako nekako...a ja mladeža i pega koliko hoćeš....

nadam se da ću uspeti ovog leta da se sačuvam od sunca kako valja. nisam tip koji ''izgori'', jer uvek imam dobru zaštitu, a pigmenti rade svoj posao kako treba...ipak, kad sam bila na ''serbian openu'', sedela sam nekoliko sati na totalno sunčanoj tribini - pocrvenela sam strašno...lice - ništa, jer uvek imam dnevne kreme sa spf25, ali ruke, prsa....užas. sva sreća, prođoh bez većih muka.

Brinite na vreme o kvalitetnoj zaštiti od UV zračenja, jer posledice možete da osetite tek za 20 godina. Koža tamni kroz reakciju na sunčevu svetlost ili veštačko ultraljubičasto svetlo. Kreme za sunčanje koje sadrže titanijum odbijaju ili potpuno blokiraju ultraljubičastu svetlost i ne dozvoljavaju koži da potamni. Za potamljivanje, kao i za zaštitu od sunca potrebna je krema koja samo delimično apsorbuje ultraljubičastu svetlost. Stepen zaštite izražen je kroz broj faktora (SPF) i označava koliko puta duže možete da ostanete na suncu, nego da ste nezaštićeni.
Potamnjujte kožu postepeno, počnite sa kremom velikog faktora i prvog dana provedit samo jedan sat na suncu.
Uvek koristite kreme koje sadrže zaštitu i od ultraljubičastih zraka B (UVB) i zraka A (UVA), koji su krivci za dobijanje opekotina i starenja kože.

KORISNI SAVETI
1. Koristite kremu za sunčanje na svakih sat vremena, tako ćete uvek biti zaštićeni.
2. Nosite garderobu od svile i pamuka. Prirodni materijali su dobra zaštita protiv štetnih zračenja.
3. Deca treba obavezno da nose šešire, naočare za sunce. Nikada nije previše zaštite o najmlađima.
4. Pijte dosta vode, čaja i sokova bez šećera. Koža će se lakše izboriti sa tolpotom.
5. I kada ste u vodi koristite zaštitne kreme. Voda nije adekvatna zaštita vaše kože.
6. Kreme čuvajte u tamnom prostoru, ne na suncu ili u frižideru. Tako će duže trajati.
7. Ne zaboravite da namažete i usta, šake i stopala. I ovo su veoma osetljive zone vašeg tela.
8. Izbegavajte sunce između 11 i 15 časova. Tada se odmarajte, a avanture na plaži neka sačekaju.

Не сунчам се ни тренутка.
Сунце ме "види" само док се крећем од сунцобрана према води и обрнуто.
При том, користим факторе 40+, водоотпорне са УВА, УВБ и свим могућим додацима за заштиту.
И опет се вратим црна ко циганка.
Шта би било да се сунчам, немам појма. Нисам никад пробала, нити ћу.

Hej, Cigani gde ste, odavno vas tražim...

Оћеш да ти кажем десу?

pa, ja se sunčam....nisam koristila nikad veći spf od 25, a kad potamnim, onda se mažem nekom spf8, ili samo maslinovim uljem, ručno ceđenim....volim da pocrnim.
za decu sam uvek kupovala one spf od skoro 50 i nisu nikad imale problema sa kožom, ni kao bebe. jednostavno, treba voditi računa. ne sećam se da sam ikada ''izgorela'' na suncu.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od kojica

:srbpla::srbpla::srbpla:

jel ono ''koj se sunca krije, bolje da ga nije'' više ne važi?

---

Važi i dalje, samo je agresivni PR odradio svoje, pa se ljudi leti mažu svime i svačime čim ugledaju svoju senku :lol:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

Sunce je prijatelj, ali samo na distanci
- Podstiče proizvodnju endorfina, pa se osećamo vedro i opušteno
- Odgovorno je za sintezu vitamina D
- Smiruje upalne procese na koži, smanjuje crvenilo i perutanje kod seboreje i psorijaze
- Ubrzava metabolizam, podstiče zno*jenje i izlučivanje toksina
- Neumereno izlaganje suncu bez zaštite u krajnjoj instanci izaziva rak. Štetni su i UVA i UVB zraci
- UVA zraci prodiru duboko u kožu, a štetan uticaj ne osećamo odmah
- Isti ti zraci stvaraju veliku količinu slobodnih radikala koji uništavaju elastin i kolagen, pa koža gubi tonus, postaje suva i pojavljuju se bore
- UVA zraci su uzrok alergijskih reakcija jer blokiraju imunološku odbranu i usporavaju proces regeneracije kože
- UVB zraci se apsorbuju u površini kože i izazivaju crvenilo i opekotine
- Sunce izaziva pojačano lučenje sebuma, pa se na koži koja nije očišćena i pripremljena često javljaju akne.

---

Ovo je skoro pa potpuno netačno :lol:...kao i sve ostalo što sledi iza toga ...primer kako izgleda dobro odrađen PR na bazi straha :lol:
Jel ima neko ko zna kako je otkrivena ''štetnost'' UV zraka?

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od dr.Kadžija

Ovo je skoro pa potpuno netačno :lol:...kao i sve ostalo što sledi iza toga ...primer kako izgleda dobro odrađen PR na bazi straha :lol:
Jel ima neko ko zna kako je otkrivena ''štetnost'' UV zraka?

---

uv zraci su talasi najmanje talasne dužine, što će reći da imaju najveću energiju, po poznatoj formuli iz gimnazije da je E=h x učestanost. učestanost je količnik brzine svetlosti i talasne dužine, pa se zaključuje da, što je manja talasna dužina, veća je energija. (h je plankova konstanta)
dakle, duboko prodiru u kožu i remete dnk ćelije.
lično ne koristim previše zaštite protiv sunca, a ko hoće da maltretira kožu, neka izvoli.

Aj da pokušam ponovo, možda se nisam pravilno izrazio :lol: - da li neko zna kako je naučno otkrivena ''štetnost'' UV zraka? Na osnovu čega? Koji naučni rad/eksperiment je poslužio kao osnova za 20 i kusur godina agresivnog ispiranja mozga štetnim UV zracima? :lol:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od dr.Kadžija

Aj da pokušam ponovo, možda se nisam pravilno izrazio :lol: - da li neko zna kako je naučno otkrivena ''štetnost'' UV zraka? Na osnovu čega? Koji naučni rad/eksperiment je poslužio kao osnova za 20 i kusur godina agresivnog ispiranja mozga štetnim UV zracima? :lol:

---

e, radim istraživanja u uv oblasti na aluminijumu, tj. njegovim oksidima...nemaš pojma šta uv talasi rade običnom oksidu, neorganskoj materiji.....a što se tiče štetnosti na ćeliji, potražiću ti stručne članke, pa čitaj.
samo, ne sad, jer sam na odmoru i ne ide mi se www.sciencedirect.com na koji sam pretplaćena.

Meni je suncanje dosadno.Al mazem se,belka sam.Mogu i u aprilu da izgorim na prvom suncu.
Kakva odem na more takva se i vratim.Pigmente nemam.'Potamnim' eto toliko sto odem do grada,radnje,voznji bicikla...

imam dobre pigmente, jer se od ranog detinjstva dosta sunčam. nisam nikad izgorela, ali sam vodila računa....a kad sam bila mala, majka je vodila računa.

Citiraj:

---

e, radim istraživanja u uv oblasti na aluminijumu, tj. njegovim oksidima...nemaš pojma šta uv talasi rade običnom oksidu, neorganskoj materiji.....a što se tiče štetnosti na ćeliji, potražiću ti stručne članke, pa čitaj.
samo, ne sad, jer sam na odmoru i ne ide mi se www.sciencedirect.com na koji sam pretplaćena.

---

To i dalje nije odgovor na pitanje :lol:...uživaj u odmoru, i ne opterećuj se :)
A kad se vratiš sa odmora, pokušaj da odgovoriš na pitanje :lol:...evo sad ću još malo da ga preformulišem - koji je prvi eksperiment na osnovu kojeg je utvrđena navodna štetnost UV zraka?, tj posle kog eksperimenta se započelo sa intenzivnim mantranjem o štetnosti UV zraka...ili... rezultati kog eksperimenta se nalaze utkani u osnovama priče o štetnosti UV zraka?

ebi ga, otkud znam koji je prvi...naći ću ja to, videćeš.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

ebi ga, otkud znam koji je prvi...naći ću ja to, videćeš.

---

...ajde evo mala pomoć :)...to je eksperiment na osnovu kojeg je sagrađena UV fobija :lol:, tj eksperiment na osnovu kojeg je EPA proglasila sve UV zrake štetnim, iako su se u eksperimentu koristili samo UVC zraci kojima je osvetljavano očno dno uspavanih eksperimentalnih životinja, što je dovelo do oštećenja njihove mrežnjače...

Pre tog eksperimenta, kao uvod za priču je poslužilo uterivanje straha o ozonskim rupama, počev od antarktičke, jer je sve krenulo sa izveštajima iz Punta Arenasa(čileanskog grada najbližeg antarktičkoj ozonskoj rupi), u kojima je insistirano na tome da je većina zdravstvenih problema ljudi iz tog grada usled blizine ozonske rupe tj pojačanog UV zračenja. Zvanični dokazi za tvrdnje iz tih izveštaja, tipa dokazi o pregledima, zdravstveni kartoni i sl. nisu postojali, a onda su rađena i dodatna merenja UV zračenja, koja su potvrdila da je porast UV zračenja zanemarljivo mali. Bile priče o zdravstvenim problemima tih ljudi usled navodnog pojačanog UV zračenja tačne ili ne, ideja o štetnosti UV zračenja je započela svoj život. Potom su počele da se šire zastrašujuće priče, takođe u Čileu, o ovcama koje masovno dobijaju mrenu usled povećanog UV zračenja, ali su i te priče bile srušene relativno brzo jer se pokazalo da je u pitanju bila neka zarazna bolest (ne sećam se koja). Nedugo zatim se počelo sa plasiranjem priča koje smeštaju početak problema ozonskih rupa unazad u prošlost, ali i te priče su tkđ demantovane najpre studijom Evropskog foruma za nauku i okolinu iz 1988 godine, koja detaljno i činjenično osporava jednoglasan stav (koji je počeo da se forsira nameće) o gubitku ozona i tvrdi da su predviđanja naučne zajednice i medija sagrađeni na potpuno pogrešnim temeljima, i studijom o zastupljenosti malignog melanoma u Norveškoj, objavljenom u Britanskom časopisu za rak, koja pokazuje da je u periodu od 1957-1987 zastupljenost malignog melanoma porasla 350% za muškarce i 440 % za žene. Iako u tom periodu nije bilo nikakvih promena u ozonskom omotaču nad Norveškom, niti bilo kakve pojačane UV aktivnosti.
Onda je usledio gorepomenuti eksperiment na osnovu kojeg su zvanično svi UV zraci proglašeni štetnim, drugim rečima, novo strašilo za čovečanstvo je i zvanično započelo svoj život.
Trend koji se primećuje u poslednjih 15ak godina je da se od početka proleća iz zimskog sna bude oni koji konstantno upozoravaju na veliku, katastrofalnu opasnost od sunčevih zraka, širom sveta se na sve strane narod plaši opasnim UV zracima, ozonskim rupama. Nova naučna moda je nametnula neke besmislene običaje, čije se posledice manifestuju u vidu bolesti i poremećaja u ponašanju, kojima se bave doktori, stomatolozi, psihijatri, farmaceutske kompanije... Činjenica je da na mnogim poljima nauke i medicine istinu za istrazivača predstavlja ono što donosi novac, a ne ono o čemu se realno radi u istraživanju. Povrh svega tu je i činjenica da, ukoliko sebi žele da obezbede "legitimitet" i "kredibilitet", ti naučnici i istraživači moraju samo da potvrđuju i eventualno, proširuju prethodno utabane puteve. Zbog toga su plaćena istraživanja, koja vode samo u jednom (unapred određenom) pravcu, veoma opasan naučni trend.
Danas se širom sveta u naseljenim mestima svakodnevno prati jačina UV zraka. Kao rezultat tog praćenja proizilaze saveti tipa, da čim izađemo napolje i ugledamo svoju senku, odmah moramo da se zaštitimo na sve ponuđene naučno dokazane načine. Zbog ovakvih i sličnih saveta upotreba naočara sa UV zaštitom je poprimila mere epidemije, a čak i za kratko izlaganje suncu ljudi se premazuju debelim slojevima raznih krema koje imaju i pružaju "najjaču zaštitu". Svi pomenuti proizvodi sadrže informaciju da štite od UVA i UVB zračenja, dok UVC ne pominju, pa tako ljudi 30tak godina na naočarama i kremama protiv Sunca gledaju samo u mantru za UVA i UVB :lol:

Farmaceutsko-kozmetičko-medicinskom kartelu :lol: je bilo daleko isplativije da, umesto promovisanja njenih blagodeti, Sunčevu svetlost proglasi vrlo opasnom i štetnom, a da kao odbranu i zaštitu od velikog zlog Sunca zaplašenom čovečanstvu ponudi širok spektar sintetičkih hemikalija, a kada bi u svetu nauke i medicine postojala volja da se istinski radi, trebalo bi se objektivnije, detaljnije i ozbiljnije pozabaviti istraživanjem pravih uzroka raka kože nego svu krivicu bacati na ozonski omotač i Sunce.
U nastanku karcinoma ishrana i način života igraju daleko veću ulogu nego što se to trenutno priznaje. Veštačko svetlo je npr. jedan od uzročnika melanoma. Jedna opsežna studija koju je sprovela američka mornarica pokazala je da se melanomi najviše pojavljuju kod ljudi koji rade sve vreme u zatvorenom, manje kod onih koji sve vreme rade na otvorenom, a najmanje kod ljudi koji rade i u zatvorenom i na otvorenom prostoru.
Melanomi se najčešće pojavljuju na delovima tela koji se retko izlažu sunčevoj svetlosti. Nekoliko naučnih studija je pokazalo da će fluorescentno :per: svetlo pre izazvati melanom, nego sunčeva svetlost. Studija iz časopisa Lancet je pokazala, na uzorku od 1000 žena, da one koje rade u zatvorenom prostoru pod fluorescentnim svetlom imaju 2,1 puta veći rizik od pojave melanoma. Kod žena izloženih fluorescentnom svetlu 20 i više godina rizik je veci 2,6 puta. U grupi od oko 700 muškaraca nađeno je da oni sa 10 i više godina izloženosti fluorescentnom svetlu imaju 4,4 puta veći rizik od melanoma, a oni sa 20 i više godina 7,3 puta veći rizik.
Još jedan od bitnih faktora za nastanak melanoma su "zaštitne" kreme. NIJEDNA komercijalna zaštitina krema nije dokazano i provereno sigurna. One blokiraju UVA i UVB zrake, ali ne i opasne, baktericidne UVC zrake. Hemikalije iz krema prodiru kroz kožu u krv, i tako povećavaju nivo toksina koje telo treba da neutrališe. Rizik od melanoma se na taj način povećava jer se izazivaju razne mutacije kada ćelijski hromozomi reaguju sa hemikalijama i sunčevim svetlom. SVE komercijalne zaštitne kreme bitno skraćuju vreme potrebno za stvaranje vitamina D3 uz pomoć UVB zraka, povećavajuci na taj način rizik od osteoporoze. A svi znamo da nas je Priroda obdarila savršenim izvorom vitamina D – naša koža u interakciji sa sunčevom svetlošću proizvodi vitamin D, taman u količini u kojoj nam je neophodan. Daleko je više od puke slučajnosti činjenica da je porast pojave melanoma direktno proporcionalan porastu upotrebe zaštitnih krema. Preterano izlaganje u solarijumima (UV lampe) tkđ. povećava rizik od melanoma. Pijenje hlorisane vode i kupanje u njoj može izazvati maligni melanom. Sredstvo koje se koristi za hlorisanje je natrijum hipohlorid, a natrijum hipohlorid je dokazano mutagena supstanca (prema AMES testu i jos nekim testovima za mutagenost). Još treba spomenuti oralna kontraceptivna sredstva, kao i dopunske hormonske terapije (DHT). Nagli porast melanoma zabeležen je među ženama u Evropi, SAD, Australiji, pogotovo u državama gde se pilula najviše koristi. Studija rađena u Walnut Creek-u (Kalifornija) pokazala je da su sve žene sa razvijenim melanomom pre četrdesete koristile kontraceptivne pilule, koje takođe pogoduju stvaranju uslova za srčani udar jer delimično smanjuju telesne rezerve vitamina B6. Što se DHT tiče, kao i ćelije raka dojke, tako i ćelije melanoma poseduju receptore za estrogen, tako da su žene na DHT sklonije razvoju melanoma. Studija, koja je obuhvatila 52 705 žena sa prosekom od 11 godina korišćenja DHT, pokazala je da se rizik od raka dojke povećava svake godine za 2,3%.

Pojavom fotobiologije kao naučne discipline postalo je jasno da je ljudsko telo u potpunosti adaptirano na celokupan spektar sunčeve svetlosti, a veštačka krivljenja tog spektra (maliluminacija) imaju biološki učinak analogan pothranjenosti (malnutriciji). U našem telu postoje određeni neurohemijski kanali koji idu od retine oka (mrežnjače) pa do hipofize i epifize, glavnih žlezda našeg endokrinog sistema koje kontrolišu i oslobađaju hormone kojima se reguliše telesni mehanizam i razvoj, kao i rad svih organa u našem telu uključujući i mozak. Dakle, sunčeva svetlost je jako bitan faktor našeg postojanja, ali kad se stavi prst na čelo, čovek se zapita - ko može da zaradi promovišući sunčevu svetlost?

1973.godine u Sarasoti, Florida, u jednoj osnovnoj školi u 5 učionica je instalirano svetlo širokog spektra (sa zaštitom od radijacije). Sledećih godinu dana detaljno su praćeni razvoj i rad dece iz tih 5 učionica i razvoj i rad dece iz drugih 5 učionica gde je bilo obično osvetljenje (sve je snimano kamerama). Uočeno je da su se hiperaktivna deca, sa poteškoćama u učenju, iz učionica sa svetlom širokog spektra, mnogo brže smirila i naučila čitati, dok su deca iz učionica sa običnim svetlom ostala na istom nivou hiperaktivnosti i sposobnosti da uče. Izostanci zbog bolesti su se bitno smanjili u grupi dece izloženoj svetlu širokog spektra, a takođe, deca iz tih učionica su imala za trećinu manje kvarnih zuba od dece iz ovih drugih učionica. Dosta pre ovog eksperimenta, je potvrđeno da laboratorijski miševi koji svoje budno stanje provode pod svetlom širokog spektra uopšte nemaju kvarne zube. O čemu se tu radi? Svaka hranljiva supstanca i lek imaju specifičnu talasnu dužinu apsorpcije. Ako neka talasna dužina nedostaje u izvoru svetlosti kojem je neka osoba izložena, onda se hranljiva ili neka druga korist iz supstance ili leka neće moći iskoristiti pravilno ili iskoristiti uopšte. UV zraci deluju kao nutrijent i kao pomoćni činilac (nešto što trebamo da bi se osnovni telesni procesi uopšte ostvarili) u korišćenju ostalih nutrijenata. Svetlo širokog spektra ispravlja nedostatak vitamina D3 kod dece i omogućuje potpuniju apsorpciju kalcijuma. A kada nema vitamina D da iskoristi kalcijum iz ishrane, onda se kalcijum izvlači iz kostiju, što kasnije vodi ka osteoporozi. Ukoliko se ne izlažu dovoljno sunčevoj svetlosti, crni i tamnoputi ljudi imaju povećan rizik od povišenog krvnog pritiska. Razlog je to što je ljudima sa većom količinom pigmenta u koži potrebna 6 puta veća količina UVB zraka da proizvede istu količinu vitamina D3 koju imaju ljudi svetle puti.

Još jedan eksperiment sa miševima je pokazao da miševi sa tumorom žive dva puta duže pod svetlom sirokog spektra, u odnosu na standardno svetlo. Pacovi izloženi svetlu širokog spektra imali su značajno smanjenje razvića tumora. Otac pacov, izložen svetlu širokog spektra, je pokoran i koristan kada mu se okote mladi. Kada se isti par pacova premesti pod obično svetlo pre rođenja novog nakota, otac pacov se mora skloniti jer ispoljava agresivnost i kanibalizam prema mladima.
U leto 1959. godine dr. Džejn Rajt, koja je upravljala istraživanjima raka u Bellevue Memorial Medical Center u Njujorku, je uradila eksperiment sa 15 pacijenata koji su bili poodmaklim stadijumima tumora. Eksperiment se sastojao u sledećem: neposredno pred leto, savetovala je pacijente da tog leta maksimalno koliko mogu provode vreme napolju, ali bez naočara, i za vid i za sunce. Na jesen su dobijeni sledeći rezultati - u 14 od 15 slučajeva tumori nisu porasli, u 9 slučajeva stanje se vidno popravilo. Onaj jedan, kome se stanje pogoršalo je nosio naočare.
Ćelije u retini oka se neće ni deliti, ni regenerisati bez prisustva određene količine UV svetla. Svetlo širokog spektra dokazano smanjuje rizik od retinalne degeneracije, glavnog uzroka slepila kod starijih osoba. Retinalno krvarenje, najteža faza retinalne degeneracije, može biti posledica dugotrajnog uzimanja aspirina.
Istraživanje koje je sproveo dr.Reuven Sandyk je pokazalo da dugotrajno izbegavanje sunčeve svetlosti povećava rizik od multipleskleroze(MS) i Parkinsonove bolesti, usled smanjenog lučenja melantonina iz epifize. Melantonin je podržavatelj spavanja, antioksidant koji uništava kancerogene hidroksilne radikale, a takođe usporava starenje. In vitro, melantonin može da zaustavi rast ćelija raka dojke, jer prolazi kroz sve barijere pri ulasku u ćeliju. Što se MS tiče, istraživanje pomenutog doktora je pokazalo da se MS širi po pravcu sever-jug, što se više udaljavate od ekvatora, to je češća pojava MS. Pacijenti sa MS imaju izrazito nizak nivo melantonina, a epifiza im je kalcifikovana i otvrdnuta. Dr.Sandyk je, u okviru svog tretmana, na pacijente sa MS i parkinsonovom bolešću primenjivao slabo polje naizmenične struje, što stimuliše sekreciju melantonina, a poboljšanja su uočavana već posle 2 minuta. Magnetno polje koje koristi je na 2-7Hz, a to je fiziološka frekvencija koju koriste neurotransmiteri u mozgu. Melantonin tkđ, ima sposobnost da okupira područja estrogenskih receptora i tako sprečava da ćelije, pod uticajem obilne količine estrogena iz pilula ili DHT, postanu kancerogene. Opadanje nivoa melantonina u našim telima, usled izbegavanja dnevnog izlaganja suncu, je jedan od razloga neprestanog porasta karcinoma u 20.veku.

@tema...ko se (pod kremama) Sunca krije, bolje da ga nije. :lol:

И шта нам саветујеш?

suncanje u hladovini

Rodjena sam i odrasla i pola života provela na moru i nikad nisam izgorela,ni kao dete,
a u to vreme niti se mazalo niti mackalo sa bilo čim.Najbolje se pocrni ako se neprekidno
kreće,a tako je i najmanja mogućnost da se izgori na suncu.TZato na plaži nadjite društvo
za picigin ili neku drugu igru loptom,za vožnju barkom ili hladno pivo pod suncobranom :lol:.
Koristim kokosovo ulje,koje dobijem od prijatelja koji godinama živi na Bahamima i neprekidno
je izložen mnogo jačem suncu nego je kod nas.Ne ležim na plaži po ceo dan,uglavnom se krećem
plivam,sedim u restoranu na terasi pod suncobranom i imam dobru boju :)

Питам се одакле та жеља за тамним теном.
Кад се вратим с мора сви меркају колико сам поцрнела и по томе доносе закључак како ми је било. :lol:
Прва реакција – ијао што си лепо поцрнела.
Мени то никако није лепо и све ме сврбуцка, изгледам старије, ал људи се тако озаре, види се да им је мило што сам црна, па се насмешим и ја.
А да не спомињем соларијуме... Мене ништа и нико не би могао да натера да легнем у ту кутију с лампама, али опет гледам реакције на накварцоване.
Ијао, који је то соларијум, ел турбо? Колико кошта, ел се заказује...
Свашта.
Посебна прича су креме за самопотамњивање. :krsti:
Да, купила сам **** и сјајна је, не оставља трагове на одећи а види како сам лепо црна...

И зашто, зашто је нашим девојкама толико битно да су црне, док је оним црнима битно да су беле?

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od QueenOfClubs

И шта нам саветујеш?

---

Da ne izbegavate Sunce preterano, i da preterano izbegavate SPF kreme :lol:
Ne kažem da bi ljudi trebalo po ceo dan da se čvare na Suncu, ali da beže, da se sklanjaju, da se mažu (uglavnom) toksičnim hemikalijama ...to je van svake pameti...to ponašanje isilovano, izazvano je uterivanjem straha i agresivnim PR-om.
Kada bih ja interpretirao ''naučne'' mantre, onda bi to izgledalo ovako - nemojte izlaziti na Sunce između 11 i 16, ali vam ništa neće biti ako npr svakog sata u tom periodu provedete po 10tak min na suncu, ili, neće vam biti ništa ako ste napolju u tom periodu, ali ne sve vreme na Suncu.
Kao ''zaštita'' može da bude svako prirodno ceđeno ulje, ali najbolja su bademovo i kokosovo. Kantarionovo ulje ne koristiti na Suncu, tj ne izlagati se Suncu ako se mažete kantarionovim uljem. Sva ostala mogu - maslinovo, kanabisovo, orahovo, čičkovo...:)

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Bisernica

Rodjena sam i odrasla i pola života provela na moru i nikad nisam izgorela,ni kao dete,
a u to vreme niti se mazalo niti mackalo sa bilo čim.Najbolje se pocrni ako se neprekidno
kreće,a tako je i najmanja mogućnost da se izgori na suncu.TZato na plaži nadjite društvo
za picigin ili neku drugu igru loptom,za vožnju barkom ili hladno pivo pod suncobranom :lol:.
Koristim kokosovo ulje,koje dobijem od prijatelja koji godinama živi na Bahamima i neprekidno
je izložen mnogo jačem suncu nego je kod nas.Ne ležim na plaži po ceo dan,uglavnom se krećem
plivam,sedim u restoranu na terasi pod suncobranom i imam dobru boju :)

---

Svaka čast :) ...potpuno je pogrešan koncept - idem da se sunčam.
Kokosovo ulje ima najsličniju strukturu prvom sloju potkožnog masnog tkiva čoveka :)

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od QueenOfClubs

И зашто, зашто је нашим девојкама толико битно да су црне, док је оним црнима битно да су беле?

---

Zato što žive u crno belom svetu :lol:...pa im dosadi i hoće malo da menjaju...da vide kako je drugoj strani :lol:

Razlog zašto se ne treba sunčati nalazi se na donjoj slici. :pusi:

http://13.rs/content/images/spf-fail-4.jpg

jaoj... :pada:

i još jedno jaoj za što su skupe kreme sa sunčanje... :qq: pa ono nije normalno..

5 mitova o preplanulosti kože

Iako nas lekari upozoravaju da sunčanje nije bezbedno, neki ljudi i dalje insistiraju na
preplanulosti. Treba da znate da vas tamna koža može mnogo koštati.

Tamnjenjem se koža prirodno štiti od sunca, ali to je istovremeno izuzetno iscrpljuje.
Ultraljubičasti zraci sunca izazivaju veće ili manje oštećenje kože u zavisnosti od toga
koliko ste mu izloženi.

Duga popodneva na plaži mogu rezultirati opekotinama, plikovima i ljuštenjem. Takođe,
preterano izlaganje toploti može da vodi toplotnom udaru, stanju koje se događa onda
kada organizam izgubi sposobnost termoregulacije.

Kao posledice javljaju se bore, pege i prerano starenje. U najgorem slučaju – i rak kože.

Mnoge zablude postoje kada je reč o bezbednom sunčanju, a predstavljamo vam pravu
istinu koja stoji iza pet najčešćih mitova.

1. Solarijum je bezbedan

Naučnici i lekari se slažu: Ne postoji bezbedan način da pocrnite, a ni solarijum nije
izuzetak. Oni funkcionišu tako što kožu izlažu ultraljubičastim zracima koji dokazano
izazivaju rak kože.

Što duže ostajete u solarijumu, to se izlažete većoj opasnosti, naročito ako ih
posećujete pre tridesete godine. Mnoge zemlje razmatraju ili su usvojile zakone zabrane
upotrebe solarijuma za mlađe od 18 godina.

Pre nekoliko godina, promovisani su solarijumi sa više UVA zračenja, jer su navodno
sprečavali opekotine. Međutim, stručnjaci su upozorili da UVA zraci mogu uticati na
pojavu melanoma.

Nemojte verovari ni u priču da u solarijumu možete nadomestiti manjak vitamina D.
Izlaganje prirodnim sunčevim zracima je sasvim dovoljno uz konzumiranje mlečnih
prerađevina, hleba, jaja i ribe.

2. Krema za sunčanje pruža svu potrebnu zaštitu

Krema je samo delić zaštite od sunca. Koža je upija, a ona odbija UVA i UVB zračenje
hemijskim ili fizičkim putem. Kreme sa “fizičkom” zaštitom sadrže sastojke poput oksida
cinka ili titanijum oskida koji formiraju zaštitni film na koži koji odbija zračenje.

Hemijske sadrže sastojke poput avobenzoena koji apsorbuju zrake. Svaka krema ima
nivo zaštite (SPF). Što je broj veći, to je zaštita bolja.

Kreme sa faktorom 15 sprečavaju prodor oko 93 odsto zračenja, dok SPF 30 odbija oko
97 odsto UVB zraka. Njena efikasnost zavisi od više faktora – koliko ste skloni
opekotinama, koliko je jako zračenje, kao i koju količinu kreme ste naneli.

Znojenje, plivanje, tuširanje, pa čak i visoka vlažnost vazduha smanjuju njenu
efikasnost. Iako na nekim kremama piše da su vodootporne, ne treba da im verujete.

Prilikom odabira kreme, odlučite se za onu koja ima taštitu od širokog spektra UVA i UVB
zračenja.

3. Postepeno sunčanje štiti kožu

Ako mislite da se koža može pripremiti za dugotrajno izlaganje suncu tako što ćete se
prethodno sunčati, varate se. Naime, ako ste već “uhvatili malo boje” to znači da je
vaša koža već reagovala na UV zračenje.

To je vidljiv dokaz da je ona oštećena. Time što ponovo izlazite na sunce rizikujete
dodatno starenje i čak rak kože. Kada je reč o kremama za samotamnjenje, njima se
nećete zaštiti od sunca.

Međutim, sadrže DHA hemikaliju koja postepeno farba mrtve ćelije na površini kože.
Zato “ten” traje sve dok se koža ne oslobodi tih naslaga, što se desi prilično brzo po
nanošenju, ali je neuporedivo sigurnije od sunčanja.

4. Tamnoputi ljudi ne moraju da brinu

Boja kože zavisi od količine melanina u epidermisu, odnoso spoljnjem delu kože. Melanin
pomaže da se koža zaštiti od negativnih efekata sunca, pa tako crnci imaju zaštitu koja
bi se mogla meriti kao 13,4 SPF jedinica, u poređenju sa svega 3,4 kod belaca.

Ta razlika objašnjava zašto je kod afroamerikanaca rak kože daleko ređi. Iako melanin
proizvodi određenu zaštitu od sunca, čak i izuzetno tamna koža može da izgori posle
dugotrajnog izlaganja.

Melanom, najopasniji oblik kancera, javlja se pak kod svih rasa. Jedan tio melanoma
(ALM) odgovoran je za 50 odsto svih slučajeva obolevanja od raka kože kod tamnoputih
ljudi.

On se naziva i “skrivenim” melanomom jer se razvija na mestima koja nije lako ispitati:
poput dlanova, ispod noktiju ili na mukoznim membranama.

U ranim fazama se čak i ne prepoznaje jer podseća na modricu. Bob Marli, legenda
regea, umro je od melanoma koji mu se nalazio na stopalu, a nije otkriven sve dok se
nije proširio na druge delove tela i postao neizlečiv.

5. Bezbedni ste kad je oblačno

Ako ste ikad dobili opekotine posle dana provedenog na snegu, znate da je ovo mit.
Ultraljubičasti zraci utiču na nas čak i kad je oblačno. Mnogi ljudi duže vremena provedu
napolju nadajući se da će ih oblaci zaštititi, ali ih taj lažni osećaj sigurnosti dovodi do
bolnih opekotina.

Sneg, voda i pesak reflektuju 85 odsto sunčevog zračenja, pa ako skijate ili ste na plaži
morate redovno nanositi kremu za sunčanje. Treba da vodite računa o zaštiti od sunca
svaki put kad planirate duže da se zadržite napolju.

Bogato nanesite kremu za sunčanje 30 minuta pre izlaska, utrljajte je i postupak
ponovite na svaka dva sata. Izbegavajte izlazak iz zatvorene prostorije između 10 i 14
časova kada je sunce najjače.

Nosite laganu, svetlu odeću i šešir sa širokim obodom kao i naočare sa zaštitom od UV
zračenja.

Rezultat: mlađi izgled i zdravija koža.

Preparati koji dobijaju rat protiv sunca
''Blic žena'', Jelena Milentijević, 05. 08. 2011. 00:02

Sunce je zdravo samo za duh. Od pogleda u vedro nebo i raspoloženje postaje vedro. Međutim, koži ne prija. Stručnjaci sve glasnije upozoravaju da je UV zračenje opasno za kožu, a kozmetolozi upozoravaju da koža usled izlaganja suncu dramatično brže stari, objašnjava Ljiljana Maričić-Grujić, urednica časopisa „Estetika“ i jedna od najupućenijih osoba kod nas u najnovije tendencije kozmetičke industrije.

– Zaštitni faktor je vaš najvernji letnji pratilac, koji mora biti prisutan i u vašoj hidratatnoj kremi, puderu, stiku za usne, kupaćem, pa čak i u majici u kojoj sedite na plaži. Odlična vest je što su ovog leta lansirani čak i anticelulit preparati koji sadrže SPF, tako da sve tipove nege možete da sprovodite i na plaži – kaže ona.

PRE SUNČANJA
Kapsule Heliocare pojačavaju otpornost kože na UV zračenje i pomažu regeneraciju. Uzima se jedna kapsula dnevno tokom godine, a dve tokom leta (2.900 din).
RoC Soleil Protexion + Anti Brown Spots je kombinacija UV filtera, uz ekstrakte soje, koji regulišu lučenje melanina i sprečavaju tamne fleke. Krema je pogodna i za osobe sa mešovitom i masnom kožom (1.806 din).
Transparentni sprej Eucerin, koji štiti kožu od negativnih posledica UV zračenja, stavlja se pola sate pre izlaska na sunce (1.389 din).

NA SUNCU
-417 kozmetika iz Mrtvog mora pruža duplu zaštitu, i od UVA i UVB zračenja, sprečava starenje kože, alergije i sve negativne posledice sunčanja (1.312 din).
Somatoline tretman za vitkije telo sa zaštitom od sunca SPF 30 topi salo, razbija celulit, drenira tkivo i umanjuje fotostarenje kože tela. Zagrevanje na suncu doprinosi delotvornosti kreme (3.780 din).
Exfoliac matirajući fluid SPF 50+ reguliše lučenje sebuma, deluje antibakterijski i antiinflamatorno. Matirajuće čestice otklanjaju višak sebuma, a najnovija generacija zaštitnih faktora efikasno štiti od sunca (1.909 din).

POSLE SUNČANJA
Dr Hauschka maska za lice izvrsno pomaže koži koja je bila izložena štetnom dejstvu sunca (2.663 din).
Heliocare puder SPF 50 sadrži filtere za UVA/B zaštitu i antioksidantnu zaštitu od fotostarenja. Postoji u tri boje, i verzija bez ulja za masnu kožu (2.600 din).
Eucerin After Sun ima laganu, svilenkastu teksturu i koža ga brzo upija. Regeneriše kožu posle sunčanja i ublažava alergijske reakcije (1.049 din).

OD SUNCA SE BRŽE STARI
Možda je preplanuli ten lep, ali ako je lepota zaista vaš cilj, izbegavajte sunce. Evo šta će sve sunčanje izazvati na vašoj koži:
• Bore i opuštena koža direktni su rezultat oštećenja koje uzrokuje sunce na potpornom tkivu građenom od elastina i kolagena.
• Hiperpigmentacija je pokušaj kože da se odbrani od prekomernog sunčanja stvaranjem veće količine melanina, što rezultira flekama na koži.
• Popucali i prošireni krvni sudovi, gruba koža, zadebljanja i keratoze još su neke od posledica izlaganja suncu. Sve ukupno, nimalo lepa slika, daleko od zdrave, jedre i blistave kože kakvoj težimo.
• Najveća opasnost od prekomernog izlaganja sunčevoj svetlosti svakako je melanom –najopasniji tip kancera kože.

KORISTITE ZAŠTITNU ŠMINKU
• Tečni i kameni puderi, kao i bronzeri i rumenila na bazi minerala, sadrže čestice koje reflektuju sunčevu svetlost a ne zatvaraju pore, tako da su idealna zaštita vašeg lica tokom leta u gradu.
• Puder koji ćete koristiti tokom leta treba da bude nešto tamniji od onog koji koristite zimi.
• Danas su dostupni i ruževi i sjajevi za usne sa zaštitnim faktorom. Leti birajte njih.

NA MORU PERITE KOSU SVAKI DAN
Sunce, morska so i hlor najveći su neprijatelji sjajne i zdrave kose. Iako će vas oduševiti lakoća oblikovanja kose pune morske soli, obvezno je isperite slatkom vodom posle kupanja. Bez obzira na to da li imate masnu, normalnu ili suvu kosu, na moru je perite svaki dan. Kosu obavezno štitite sprejovima sa zaštitnim faktorom, a ako ih niste nabavili, vrhove namažite regeneratorom ili kremom za sunčanje. Posle plaže kosu perite after san šamponima, koji će na najbolji način očistiti kosu od soli i krema za sunčanje.

ŠTITITE SE CELE GODINE
Dok se ranije verovalo da je UVB zračenje glavni krivac za oštećenja kože, budući da izaziva crvenilo i opekotine, danas se zna da je UVA zračenje podjednako štetno jer oštećuje DNK kože. Ono je i opasnije jer se njegovo dejstvo ne vidi golim okom.
UVB zračenje varira tokom godine, dok je UVA zračenje konstantno tokom cele godine. Količina UVA zračenja koja dopire do površine zemlje mnogo je veća od količine UVB zračenja. Zato uvek proverite da li vaša krema štiti i od UVA zraka. Takođe je važno da i kad prođe leto lice mažete kremom sa SPF 15.

Saveti za bezbedan boravak na suncu
Gordana Golubović, 26. 08. 2011. 00:02 ''Blic Žena''

Letnja žega nikome ne prija, pa tropske vrućine mogu da izazovu ozbiljne tegobe i kod potpuno zdravih osoba. Zato se u danima s ekstremno visokim temperaturama treba pridržavati osnovnih pravila – na jakom suncu boravite što kraće, oblačite se i hranite lagano i uzimajte što više tečnosti. Ne preporučuje se da dugo boravite u sparnim i zagušljivim prostorijama, ali je zato često tuširanje mlakom vodom poželjno.

U najtoplijem delu dana na ulicu ne treba da izlazite bez šešira ili marame na glavi, a preporučuje se da nosite laganu odeću svetlih boja. Da biste sprečili dehidrataciju, treba da uzimate dva do tri litra tečnosti dnevno, najbolje obične vode ili mineralne negazirane vode s malo limuna.

POSLEDICE JAKOG SUNCA
Ukoliko zanemarite zaštitu, usled dugog boravka na jakom suncu i pregrejavanja tela možete da doživite sunčanicu i toplotni udar. Do tegoba uzrokovanih vrućinom dolazi kada telo više nije u mogućnosti da održava normalnu telesnu temperaturu. Kod ljudi se temperatura tela reguliše znojenjem, ali u slučaju produženog i intenzivnog izlaganja vrućini, to ponekad nije dovoljno.
Osnovni simptomi sunčanice pokazuju se postepeno, a na nju ukazuju suva koža i crvenilo lica, povišena temperatura, zujanje u ušima, jaka glavobolja. Može da dođe i do kratkotrajnog gubitka svesti zbog pada krvnog pritiska.

ORGANIZAM TRAŽI VODU
Slični simptomi prate i toplotni udar. Međutim, u ovom slučaju tegobe nisu posledica delovanja sunčevih zraka na glavu, već nagle promene telesne temperature. Do toplotnog udara može da dođe, recimo, kada uđemo u pregrejani automobil koji je dugo stajao na suncu ili kada sa velike spoljne temperature uđemo u previše rashlađen stan. Zbog poremećaja termoregulacije dolazi do malaksalosti, vrtoglavice, ubrzanog lupanja srca i tegoba koje prate sunčanicu.
Osobu koja je doživela toplotni udar ili sunčanicu treba skloniti u hladovinu, osloboditi suvišne odeće i stavljati joj hladne obloge. S obzirom na to da je organizam izgubio dosta tečnosti, osobi koja je kolabirala treba dati vodu, ali u malim gutljajima.

OBAVEZNA TERAPIJA ZA HRONIČNE BOLESNIKE
Žegu i sparinu posebno teško podnose hronični bolesnici, kojima visoke temperature pogoršavaju simptome osnovnih bolesti. Najteže je osobama koje pate od kardiovaskularnih bolesti, angine pektoris, visokog pritiska, bubrežnim bolesnicima i pacijentima koji su preležali infarkt miokarda. Za njih je jako važno da se pridržavaju mera zaštite od vrućina i da se ne izlažu preteranom naporu, jer to može da pogorša bolest. Naravno, najvažnije je da redovno uzimaju prepisane terapije.

SKLONITE DETE SA JAKOG SUNCA
Na visoke temperature posebno su osetljiva deca, a naročito bebe između šestog meseca i prve godine života, jer nemaju dovoljno razvijen termoregulacioni sistem.
Zato u danima kada je temperatura izrazito visoka bebe šetajte samo u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima.
Decu ne treba utopljavati, ali je važno da im dajete što više tečnosti. Pratite ponašanje svog deteta, jer razdražljivost ili plačljivost često ukazuju na to da je žedno.
Ni starija deca ne bi trebalo da se izlažu suncu između 10 i 18 časova, posebno na betonskim i asfaltnim površinama.
Ukoliko dete u tom periodu, ipak, boravi napolju, glavu treba da mu zaštitite šeširićem ili kačketom, a telo namažete kremom za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom.

Preplanuli ten za mnoge deluje privlačno, ali posledice koje na vašu kožu i zdravlje ostavljaju sunčevi zraci trebalo bi da vas nateraju da ovog leta ipak uživate u hladovini. Dovoljno je da pogledate fotografiju vozača kamiona kome je jedna polovina lica najmanje deset godina starija od druge usled višedecenijske izloženosti sunčevim zracima.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Budući da sunčevi zraci oslobađaju slobodne radikale koji negativno utiču na kolagen i elastin u koži, neophodno je da koristite kreme sa zaštitnim faktorom i onda kada je minimalna površina kože izložena suncu. Osim toga, hronična izloženost UVA zracima izaziva zadebljanje kože i uništava elastična vlakna, te koža gubi mladolikost, odnosno brže stari.

Što veći faktor
Preparati za sunčanje treba da sadrže kombinaciju UVA i UVB filtera, a njihova osnovna karakteristika je SPF - zaštitni faktor koji nas štiti od štetnog sunčevog zračenja. Ukoliko koristite pudere tokom leta, izaberite onaj koji sadrži zaštitni faktor. Većina ljudi misli da zaštitni faktor 50 plus pruža dugotrajniju zaštitu, što nije istina. Između faktora 30 i 50 plus nema velike razlike, osim u ceni.

Štetni zraci od podne
Ukoliko ne morate, najbolje je da ne izlazite na sunce između 11 i 16 časova jer je tada UV zračenje najintenzivnije. Dermatolozi čak preporučuju da lice zaštitite faktorom 20 tokom cele godine, a ne samo preko leta.
U periodu najjačeg zračenja trebalo bi da nosite garderobu od guste tkanine i ukoliko je moguće, dugih rukava.

Do 20 minuta dnevno
Lekari napominju da je dvadesetominutno izlaganje suncu dnevno neophodno zbog proizvodnje vitamina D, ali da to nikako ne treba činiti bez zaštitne kreme. Oni koji su u većem riziku da obole od raka kože - osobe sa svetlim tenom, pegama, oni koji imaju više od 20 mladeža na telu i osobe koje u porodiciimajuslučaj raka kože - treba da izbegavaju sunce.

Kako izabrati kremu
Većina ljudi kreme bira prema ceni, ne znajući da tako sebi čini magareću uslugu. Pri kupovini izbegavajte kreme koje sadrže retinil-palmitat ili oksibenzon, jer su ti sastojci potencijalno štetni po zdravlje.
Izbegavajte da koristite kreme u spreju jer mogu ispuniti vazduh otrovnim česticama.
Ključno kod krema jeste njihovo pravilno nanošenje. Obavezno pročitajte uputstvo da biste znali koliko pre izlaganja suncu treba da namažete kremu.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Dokaz o štetnosti sunčanja
Čovek na fotografiji koja je šokirala svet ima 69 godina, ali jedna polovina njegovog lica izgleda znatno starije od druge jer mu je zbog prirode posla ta strana decenijama direktno bila izložena suncu.Slučaj su otkrili i proučavali Dženifer Gordon i Hoakin Brijeva, dermatolozi sa Univerziteta Nortvestern u SAD. Nalaze su objavili u “New England Journal of Medicine”.
- Hronična izloženost UVA zracima izaziva zadebljanje kože i uništavanje elastičnih vlakana - napisali su u nalazu.

izvor: blic.žena.rs

1. Који је највећи заштитни фактор?
Ако правилно употребите крему, фактор 50 нуди максималну потребну заштиту. Кад на полицама продавница или апотеке видите фактор 80, па чак и 100, у питању је само маркетинг, каже Брус Кац, њујоршки дерматолог. Компаније знају да већи бројеви наводе потрошаче на помисао да добијају већу заштиту, али то није тачно. Америчка агенција за храну и лекове је чак предложила да се забрани истицање фактора већег од 50.

2. Правилно наношење креме
Правилна употреба се може изразити формулом 30-20-2-1. Број 30 се односи на минималан заштитни фактор, 20 је број минута колико треба да прође од наношења препарата до изласка на сунце. Изузетак су креме са титанијум диоксидом или цинк оксидом које су одмах активне. Два се односи на број сати који сме да прође без наношења новог слоја, а јединица се односи на количину – једна унца креме или 28 грама да би се на цело тело нанео слој који гарантује заштитни фактор с кутије.

3. Како да крема не уђе у очи?
За људе који се пуно зноје, хемикалије из средства за сунчање могу да надраже очи. У том случају треба на паковању тражити физичке а не хемијске блокаторе сунчевих зрака. Уместо октокрилена и оксобензона требало би тражити креме са цинк оксидом или титанијум диоксидом. Иритацију може да изазове и парфем који се додаје препарату, па треба испробати неколико док се не нађе права формула.

4. Колико дуго „фактор” пружа заштиту у дневној креми за лице?
Уколико се нећете много знојити и нећете пуно времена провести напољу, заштита би требало да траје два до четири сата. У супротном, ако проводите цео дан на плажи или у башти, поред редовне креме са заштитним фактором потребна је и посебна, водоотпорна са већом заштитом за лице. Неке бочице треба промућкати пре употребе да би се помешали активни састојци.

5. Може ли исхрана да помогне против опекотина?
Неки састојци, посебно фитохемијске супстанце, повећавају способност коже да се одбрани од штетног деловања сунца. Једна студија је показала да ликопен, пигмент из црвеног воћа и поврћа, може да спречи оштећење коже. Друга је показала да људи који орално узимају препарате са алфа и бета каротеноидима (има их у наранџастом и жутом воћу и поврћу) мање изгоре на сунцу. Ипак, салата не може да замени средство за сунчање.

7. Да ли су хемикалије из крема за сунчање шкодљиве?
Мали број студија је подигао сумњу у апсолутну безбедност оксибензона и ретинил палмитата, који се налазе у неким препаратима за сунчање. Показало се да оксибензон ремети рад хормона у ћелијама рака, али када је проучаван његов ефекат приликом наношења на кожу није било значајније промене хормонског статуса. Ретинил палмитат је доведен у везу са раком коже када се наносио у веома великим дозама на мишеве. Не постоји ниједна студија на људима која је показала да овај састојак изазива канцер, каже Стивен Ванг, директор дерматолошке хирургије у болници „Слоун Кетринг“ у Њу Џерзију.

8. Да ли ћу ипак добити довољно витамина Де?
Када сте нанели средство за сунчање, онеспособили сте тело да производи витамин Д, који је заслужан за здравље костију и може да спречи неке врсте рака. Међутим, чак и људи који редовно користе ова средства никад не наносе довољну количину током целог дана тако да потпуно онемогуће производњу витамина Де. Чак и ако сте цели намазани, вероватноћа је да ће део УВ зрака ипак продрети. Ако много бринете због тога, можете узимати витамин Де као додатак исхрани. Довољна је дневна доза од 600 јединица.

9. Треба ли штитити и косу?
Сунце може да промени боју косе, а препарати са УВ филтерима или антиоксидансима спречавају да боја избледи или да влас изгуби еластичност. Ако волите своју боју косе, можете да је сачувате неким спрејем са заштитним фактором. Тиме се ипак нећете заштити од рака, који се врло често јавља на кожи главе. Зато је потребно носити шешир, саветују амерички дерматолози.

http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Faktor-sto-je-cist-marketing.sr.html