Printable View
Poinzecija ili Bozicna zvijezda poreklom je iz suptropskog dela Meksika i Centralne Amerike. Po legendi, Asteskoj princezi je zbog neuzvracene ljugavi prepuklo srce i iz kapljice njene krvi nikao je ovaj cvet...
Sobna biljka, kojoj su ustvari listovi raznih boja a cvetovi jedva vidljivi... Leti se moze drzati na balkonu.
http://razbibriga.net/imported/2010/...a2009JPG-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2010/...907zvije-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2010/...zvijezda-1.jpg
Hristov venac - hoja carnosa, sobna biljka puzavica, blagog mirisa. Zaliva se jednom nedeljno leti i jednom u 14 dana zimi. Iz cvetova kaplje lepljiva tecnost (valjda otud ime hristov venac). Voli vetlost ali ne i visoke tempreature. leti do 24C a zimi ne ispod 10C. Cveta celo leto.
http://razbibriga.net/imported/2010/06/P50911546-1.jpg
Šeflera
Kao tipično tropska biljka voli veliku vlažnost vazduha, pa je neophodno orošavati jednom nedeljno. Pogoduje joj umerena temperatura, u zimskom periodu 15-18 °C, a leti max. 24 °C. U periodu vegetacije (od aprila do oktobra) treba umereno djubriti svake 2 - 3 nedjelje. U toku zime ne treba previše zalivati. Bolje podnosi suvu, nego previše vlažnu zemlju. Ukiliko se nalazi u stanu sa grejanjem, treba joj obezbijediti prohladno mesto, bez promaje. Zbog pretoplog i suvog vazduha može doći do biljnih vaši i opadanja listova.
http://razbibriga.net/imported/2010/06/seflera_b-1.jpg
Filadendron Monstera Monstera Deliciosa Dobro uzgojena monstera je veoma naočita biljka. Ona će u kući, iako sporo, narasti i do 230 cm. Veoma sporo raste i godisnje istera jedan do dva lista, ne podnosi temperaturu ispod 13C ni iznad 24C. Zaliva se leti jednom u nedelju dana a zimi jednom u 14 dana. Voli vlazan vazduh, pa se preporuciuje prskanje mlakom vodom s vremena na vreme. Svkih dva meseca joj mozete lisce poprskati sjajem za listove, ne cesce. Moze opstati i u manje osvetljenim delovima kuce.
http://razbibriga.net/imported/2010/...liciosa4-1.jpg
sto se mene licno tice ovako mi je najlespi
http://razbibriga.net/imported/2010/06/300610-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2010/06/de30510-1.jpg
Dracena. Vrlo dobro se prilagodjavaju životu u zatvorenom prostoru i veoma dugo traju ako im se pruži potrebna nega koja podrazumeva sledeće: ne smeju da budu izložene direktnom sunčevom uticaju; ne trpe promaju i nagle prodore hladnog vazduha; ne vole da menjaju mesto; ne prija im preterana vlažnost oko korenja i često prskanje listova (kapljice vode koje se na njima zadrže, prouzrokuju fleke i listovi počinju da žute.
Sredina u kojoj su zahteva stalnu temperatura (idealna od 18-21°C); vole ravnomerno svetlo; redovno zalivanje na svaka 4 dana sa po četvrt litra vode za biljke koje nisu više od pola metra i nešto više vode za veće primerke; đubrenje svakih 15 dana, tečnim proizvodom na bazi algi ili mineralnim đubrivom, potpuno rastvorljivim u vodi; orošavanje dvaput nedeljno, a na svakih 15 dana i vodom u kojoj je rastvoren organski stimulator; mekan i dobro okopan humusni supstrat, pomešan sa tresetom i peskom
http://razbibriga.net/imported/2010/..._e_drace-1.jpg
Divfenbahija - Zahteva toplu i vlažnu klimu i indirektnu svetlost. Posle cvetanja često propada. Ne podnosi niske temperature ili strujanje hladnog vazduha. Zimi mogu dobro izdržati temperaturu i do 14 C, ali moraju biti relativno suve i ne smeju se naglo izložiti višoj temperaturi. Razmnožava se u proleće, reznicama.
http://www.cvijet.info/images/galler...fenbahija-.jpg
Istorija sobnog cveća
Potraga za sobnim cvećem duga je priča o izvanrednom ljudskom trudu. Na zidovima hrama egipatskog faraona Tutmosa trećeg u Karnaku nalaze se rezbarije koje prikazuju gotovo tri stotine biljaka donesenih kao ratni plen sa vojnog pohoda na Siriju, koji se odigrao 5000 godina pre naše ere. Retki su tako rani zapisi, ali zna se da su to u prvom redu bile biljke namenjene za hranu i druge korisne svrhe. U poslednjih 500 godina botaničari i hortikulturni radnici traže biljke u interesu nauke i za potrebe vrtlara. Njihova istraživačka i skupljačka volja ne poznaje granice.
Rano u 17 veku dva Johna Tradescanta vrtlari kralja Charlesa prvog, zaslužni su za donošenje mnogih biljaka u Englesku. Otac ih je donosio iz Rusije, a sin iz Virginije. Uvezli su ukusno voće, cveće, kao što su floks, lupina, pasiflora i drveće na primer ariš i tulipanovac. Kasniji istraživači koji su išli u tropske zemlje, doneli su sa sobom biljke koje je trebalo uzgajati u staklenicima. Od njih su se razvile mnoge današnje sobne biljke.
Razmena novih biljaka bila je sasvim uobičajena, tako da se jednom otkrivena biljka ubrzo počela uzgajati u nekoliko zemalja. Mimosa pudica, na primer, biljka je koju je mlađi Tradescant doneo u Evropu sa Barbadosa 1638 god. Nekoliko stotina godina kasnije, Pierre D'Incarville, francuski jezutski misionar u Pekingu nadajući se da će privoleti kineskog cara Ch'ien Lunga na zamenu kineskog bilja za ono koje raste u Evropi, podmitio ga je sa dve biljke Mimosa. Cara je zabavljalo reagovanje biljke na dodir, pa je poverio d'Incarvilleu da vodi carske vrtove.
Misionari, diplomati, zaposleni u trgovačkim kompanijama (posebno njihovi lekari) i kapetani brodova bili su šareno društvo povremenih sakupljača bilja u svim delovima sveta. Neki su napravili velika dela. Na primer: Jean Delavey jezuitski sveštenik kojem je sedište bilo blizu Kantona, poslao je 200 hiljada primeraka bilja prironjačkom muzeju u Parizu. Ipak su glavni posao sakupljanja biljaka obavili pravi botaničari, prirodnjaci i hortikulturisti ili obični vrtlari kako su ih snobovski nazivali. Neki su od njih bili bogati amateri sa dovoljno oduševljenja, vremena i novca da izvan zemlje provedu mnoge naporne godine. Većina je imala pokrovitelje. Botaničke ili hortikulturne vrtove ili društva, komercijalne rasadnike kraljevske ili aristokratske porodice, za koje je uzgajanje retkih biljaka bilo još jedan znak prestiža.
U Rusiji, carice Ana, Elizabeta i Katarina Velika bile su pokroviteljice većine ekstravagantnih naučnih istraživanja, u koje su bile uključene i prirodne nauke. Zbog pomanjkanja ruskih naučnika u njima su sudelovali uglavnom nemci.
Engleski kralj George treći, koji je zajedno sa svojom majkom zaslužan za osnivanje Kraljevskog botaničkog vrta u Kewu poslao je prvog stalnog profesionalnog sakupljača bilja u Kinu. Kraljev razuzdani nezakoniti sin, George Rex takođe je pridoneo zbirci sobnih biljaka. Na njegovom imanju u Južnoj africi, neki vrtlar iz Kewa otkrio je vrste Streptocarpus Rexii i Clivia nobilis. U vreme vladavine Georgea trećeg, njegov prijatelj i vrtlarski savetnik Sir Joseph Banks bio je nekrunisani kralj britanske hortikulture i svetac - zaštitnik istraživača bilja, iako ga takvim nisu svi smatrali. Bio je autokrat, što je razumljivo s obzirom na obrazovanje koje je stekao u Harrowu, Etonu i Hristovoj crkvi u Oxfordu i na nasleđeno bogatstvo. Imao je uticajne prijatelje i u sve se mešao. Banx je i sam bio botanički istraživač, prvo na Labradoru i New Foundlandu, a onda u Australiji sa kapetanom Cookom od 1768 do 1771 godine. Kad je postao kraljevski savetnik za vrtove u Kewu razaslao je sakupljače bilja na sve strane, u Južnu i Severnu Ameriku, Australiju, na ostrva Tihog okeana u Indiju i Južnu Afriku. Velike količine semenja i bilja slivale su se u Kew, iako je mnogo više bilja propalo na putu ili je izgubljeno na moru.
U 19 veku egzotično bilje postalo je unosan posao, jer je sve više ljudi počelo uzgajati biljke u svojim domovima. Kina, Japan i Južna Amerika bile su prepravljene sakupljačima iz preduzeća za uzgoj bilja, koji su tražili tropske biljke kako bi zadovoljili potrebe društva.
Početkom tog veka poslenja modna ludost bili su kaktusi. Isprva su bili skupi ali kad im je cena pala počeli su ih uzgajati svi, bez obzira na stalež. Charles Dickens istakao je da je jedna slabost dadilje Paula Dombeysa, gospođe Pipchin, bila ljubav prema kaktusima. Onda je počelo ludovanje za papratima. U godini 1848 uzgoj paprati proglašen je "modnom obavezom". Od 1856 prema Gardner's Chronicalu, paprat je postala sveopšti ljubimac. Krajem veka modna ludost bile su orhideje.
Veliko oduševljenje za sobno bilje zatim je splasnulo i sve dok nisu prošla dva svetska rata i velika svetska kriza između njih uzgoj sobnog bilja nije dostigao prethodnu važnost.
Kina i Japan dali su veliki doprinos ukrašavanju naših prozora uprkos tome što strancima dugo vremena nije bilo dopušteno da posećuju te zemlje: od početka 17 veka Japan je bio zatvoren za strance 200 godina. Zbog duge hortikulturne tradicije u obe zemlje mnoga "otkrića" bila su stvari kultivisane podvrste. Kineski doprinos su vrste rodova Aspidistra Gardenija i mnoštvo ljiljana. Mnoge vrste roda Hydrangea i Chrisanthemom dolaze iz Japana.
Severna Amerika je dala mnogo više biljaka za uzgoj u vrtu nego u kući. Kolonosti 16 veka doneli su u Evropu biljke sa istočne obale, ali su početkom 19 veka botaničari pošli stopama Lewisa i Clarkea prema zapadu, hrabro prkoseći neprijateljstvu Indijanaca i komaraca.
Iz Centralne I Južne Amerike i Kariba došle su mnogobrojne egzotične biljke među kojima rodovi Fuchsia, Philodendron, Monstera, Calathea, Rhoeo, Dieffenbachia i Bromelije.
Sakupljači biljaka klonili su se dugo vremena severne Afrike zbog opasnosti da ne padnu u ropstvo. U ekvatorijalnoj Africi pretila je opasnost smrti od malarije ali nagrada za nju bila je Impatiens Wallerana, rodovi Dracaena i Sansevieria. Na vrhu Južne Afrike žetva je bila bogata, uključujući različite vrste rodova Erica, Gladiolus, Chlorophytum, Pelargonium i Saintpaulia.
Istočna Indija privlačila je kasnije sakupljače biljaka, koji su tragali po svetu za orhidejama, a sa Polinezije potiču još uvek popularne biljke kao što su Pandanus Veitchii, vrsta roda Codiaeum i više vrsta roda dracaena.
Rani sakupljači biljaka smatrali su teškim skupljanje u Australiji i na Novom Zelandu jer im je u tim zemljama pretila opasnost od ljudoždera, osim toga mnoge od tih biljaka nisu bile pogodne za severnu hemisferu. Ipak, odatle imamo vrstu Cissus Antarctica, različite vrste roda Eucalyptus i Callistemon i biljka Hoya Carnosa.
Većina zbirki biljaka nastaje slučajno, kao poklon ili kupovina nasumice, iako je upravo u tome draž, mogu nastati i mnogi problemi ako držite različite biljke zajedno ili ako ih smestite na nepodesno mesto u sobi. Možda ćete pomisliti da nemate dovoljno bilja da bi ono zahtevalo neki razrađen plan, ali ako ne budete pažljivi ono što posedujete uskoro se može pretvoriti u uvelu gomilu žutog lišća.
Pre nego što stvarate ili dopunjavate zbirku morate voditi računa o nekoliko činilaca. Temeljno razmotrite zahteve koji se pred vas postavljaju: hoćete li imati vremena i sklonosti da se brinete o potrebama svojih biljaka? Vodite li usamljenički život ili ste veoma društveni? Šta je sa ostalim ukućanima – mala deca, kućne životinje, osobe podložne alergijama – koji žive u istom prostoru? Morate misliti o veličini, arhitektonskim rešenjima i dekoru prostora u koji nameravate da smestite bilje: kakvo je osvetljenje, koja vrsta grejanja, stepen vlažnosti i na kraju kako želite da izgleda određeni prostor. Imajući sve to na umu, lakše ćete odabrati broj i vrstu biljaka koje najbolje odgovaraju vašim prilikama.
Najbolji način za stvaranje zbirke je da počnete sa biljkom koja cveta i ne zahteva mnogo truda, kao što je hortenzija. Možete odabrati boju koja će vam pristajati uz dekor. Ako biljka uvene, neprimetno je možete ukloniti ali ako dobro uspeva, što će se dogoditi ako je smestite na hladno i tamno mesto, postaće dekorativan detalj, a ne gomila zelenila. Na neupdaljiv način će uneti boju u sumornu sobu.
Možda želite da oživite svoj enterijer izražajnim biljkama. Tada odaberite bujnu odraslu palmu, kakva je Howeia: još efektnije će biti ako dve palme smestite simetrično: možda ćete se opredeliti za jednu od brojnih vrsta dracena. Sličan utisak može dočarati i još veća biljka kao juka (Yucca).
Možda ćete zaželeti da ukrasite kuću mnoštvom zelenila, tako da izgleda kao da biljke prožimaju čitav prostor. Tada ćete zaista morati dobro da razmislite o razmeštaju biljaka. U prostranoj sobi sobi sa mnogo prozora, nekoliko polica i plafonskih greda koje mogu da posluže kao podupirač biljkama penjačicama, pravom biljkom na pravom mestu možete da postignete začuđujući efekat, kontrast cveća i lišća, velikih i malih biljaka, gipkih penjačica i kompaktnih oblika kaktusa. Nemojte zaboraviti da biljke treba redovno zalivati i prihranjivati. Neravnomernim zalivanjem i prihranjivanjem nekim biljkama ćete pružiti više nego što im je potrebno dok ćete drugima uskratiti.
Pored toga što će dugačka niska polica ukrašena nizom paprati izgledati lepše, pametno će biti iskorišćen senovit položaj koji odgovara tim biljkama. Uglove ispunite višim biljkama – dracena, na primer, ima grubu koru pa fikus ljupkim lišćem čini uspeli kontrast. Velike prozore možete ili ispuniti biljkama koje vole sunce, ili ugraditi u njih police za okrugle kaktuse. Treća je mogućnost da ga zaklonite biljkom iz porodice fikusa ali ne smete da dopustite da naraste toliko da sakrije čitav prozor.
Uz dobar raspored biljaka, jedna soba može da izgleda kao mnogo različitih prostorija ali pri ukrašavanju gradskog prostora biljkama nezaboravite da svaka biljka ima određen karakter stvroren uslovima života na svom prirodnom staništu. Ništa ne može promeniti njene osnovne potrebe i zato je važno da biljke za svoju zbirku odaberete i smestite tako da ne bude većih sukobljavanja između biljnog i ljudskog sveta.
http://www.indoor-plants.co.uk/branched_beaucarnea.jpg
Meni omiljena sobna biljka je nolina (zovu je i "slonova stopa")...
koja u prirodi izgleda ovako
http://razbibriga.net/imported/2011/...a_Dracae-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/..._Areca_2-1.jpg
Palme su priznate kao najlepše i najdekorativnije sobne biljke. One su rasprostranjene u celoj subtropskoj i tropskoj oblasti. Ima ih preko hiljadu vrsta i raznih oblika, manjih i većih, ali nisu sve pogodne za gajenje i negu u stanu. Krasi ih njihovo raznovrsno, široko, lepezasto i perasto lišće, koje može biti svetle ili tamno - zelene, žućkaste ili sivkaste boje. Njihovo gajenje nije tako prosto i jednostavno. Odrasle jedinke narastu u kući 3 - 4 m vrlo sporo, možda dva lista godišnje, u stakleniku malo brže.
Podnose tamna i senovita mesta, iako brže raste na svetlu. Palma Kencija podnosi zimi nisku temperaturu do 10°C, iako joj više odgovara 16°C. Najviša letnja temperatura može biti 24°C. Zimi ih držati samo vlažnim, zalivajući svakih 10 - 14 dana. Leti zalivajte barem dva puta nedeljno. Leti dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana. Leti im godi prskanje raspršivačem za finu maglu dvaput, a zimi jedanput nedeljno. Podnose različite uslove vazduha koje stvara čovek ali ne godi im dugi boravak u prostoriji bez prozračivanja. Ne trpe promaju. Presađivanje: dok je mlada jedanput godišnje u proleće. Odraslim biljkama u velikim posudama u proleće samo zemenjujte površinski sloj zemlje. Za palme su najbolje duboke saksije. Ne treba ih stavljati u plitke posude. Odstranjujte mrtve listove što se povremno javljaju pri dnu biljke. Mogu trajati vrlo dugo ako se zimi previše ne zalivaju jer tada naglo trunu i venu.
http://razbibriga.net/imported/2011/01/phoenix-1.jpg
Koprivica
Od mnogobrojnih sorti vredno je istaći: sorte jednobojnog tamno-crvenog, gotovo crnog lišća, crveno-smeđeg, smeđeg sa žutom ivicom, crvenog sa zelenom ivicom, pa onda sorte sa lišćem naročito lepih živih šara i tamno-pegavih boja. No, cvet je neprivlačan pa ga treba otkidati da ne iscrpljuje biljku.
Koprivica je doneta iz istočne Indije u Evropu.
Koprivica je dobro poznata i veoma omiljena sobna biljka. Mnogo se koristi za dekoraciju i za javne parkove. Gaji se samo zbog svog lepog i šarenog lišća. Ima je mnogo vrsta, s jednobojnim, pegavim ili šarenim lišćem. Naročito su lepe one vrste čije lišće ima bakarni sjaj.
Od mnogobrojnih sorti vredno je istaći: sorte jednobojnog tamno-crvenog, gotovo crnog lišća, crveno-smeđeg, smeđeg sa žutom ivicom, crvenog sa zelenom ivicom, pa onda sorte sa lišćem naročito lepih živih šara i tamno-pegavih boja. No, cvet je neprivlačan pa ga treba otkidati da ne iscrpljuje biljku. Koprivica ne podnosi hladnoću pa je treba zimi smestiti u prostoriju u kojoj ima dovoljno toplote, 12 do 15°C i vlažnog vazduha. Njena nega je jednostavna. Treba je samo redovno, a za vreme letnjih vrućina i po dva do tri puta dnevno obilno zalivati, po mogućstvu kišnicom ili mekom vodom, jer ona ne podnosi kreč. Ne sme se dozvoliti da se zemlja u saksiji sasuši. Ako je izložena jutarnjem suncu, njene šare i boje su intenzivnije i tada je mnogo lepša. U hladovini je ne treba držati. Traži plodnu, ali ne tešku zemlju: 3 dela klijališne, 2 dela listovke i 1 deo peska. Razmnožava se semenom ili reznicama. Veoma je pogodna za cvetne činijice u kombinaciji s drugim cvatućim ukrasnim
http://razbibriga.net/imported/2011/01/koprivica-1.jpg
Kucna sreca
Soleirolia solerolli
Kucna sreca je nežna i šarmantna biljka laka za uzgajanje. Njeni zbijeni listici idealni su za jednostavne kucne aranžmane, a može se koristiti i kao podloga za vece biljke u žardinjerama ili staklenoj bašti. Njen bujan rast možete obuzdati potkresujuci je makazama ili kidajuci izdanke s vecih primeraka. Treba ih stalno potkresivati što jeste dosadan ali neizbežan posao.Svetlost: Fina svetlost ce biljci dati cvrstinu, ali izbegavajte direktno sunce koje ce sparušiti nežne listice.
Sobna temperatura: Podnosi i -5°C, dok visoke temperature uticu na neuredan rast. Idealna je niža temperatura oko 10-16°C.
Zalivanje: Zemlja treba da bude vlažna. Listovi ce brzo požuteti ako se biljka osuši. Više temperature iziskuju vecu vlagu.
Posebna nega: Jedino o cemu treba da vodite računa jeste da se ova biljka ne osuši. Da biste dobili nove biljke iskopajte kašikom jedan njen deo i zasadite ga u saksiju sa svežom zemljom. Držite je na hladnom i vlažnom mestu i uskoroce poceti da ispunjava saksiju.
Visina: 18 cm.
Mesto: Na prozorskoj dasci na severnoj strani.
http://www.homeflowers.ru/images/sto.../helxine02.jpg
http://img86.imageshack.us/img86/9354/dscn0037po6.jpg
http://www.cvijet.info/images/galler...0cea-sreca.jpg
Razne sobne biljke ne samo da su ukras doma, vec "gutaju" i razne stetne materije iz vazduha, darujuci vas kiseonikom.
svakom domu treba da rastu kaktusi, kazu strucnjaci. Sto veci - to bolji! Ovi bodljikavi ukrasi upijaju radioaktivne cestice iz vazduha. Osim toga, kako jos navode, biopolje kaktusa stimulise erogene zone oba pola. Ove"zelene vojnike" treba rasporediti u "prve borbene redove", odmah pored prozora.
Da bi ste dezinfikovali i dezodorisali vazduh u prostoriji, nabavite bar jedan korencic muskatle. Dokazano je da ova biljka pomaze kod nesanice i glavobolje.
Limun, ili drvo nekog drugog citrusa, mocan je cistac vazduha i veoma dobro utice na vegetativni nervni sistem organizma. Ruza - kraljica cveca, ako raste u stanu zajedno sa bosiljkom i nanom, garantuje cist vazduh u prostoriji.
Naucnici koji se bave uticajem biljaka na ljudski organizam savetuju da se u stanovima gaje i beli i crni luk u jednoj saksiji. Oni prociscavaju vazduh i garantuju miran san, bez nocnih mora. O Vasem zdravlju brinu i "fluidi" persuna celera i mirodjije.
http://razbibriga.net/imported/2011/01/4he8aa-1.jpg
http://www.stansfields.org/allrebutiasinflower.jpg
Chlorophytum Hlorofitum
http://www.zelenilo.com/images/proiz...orofitum42.jpg
Dekorativni, linearni listovi su zbijeni u gustu rozetu.
Na dugim cvetnim stablima, po precvetavanju se razvijaju rozete mladih biljaka.
Leti se gaji na sunčanim i polusenovitim mestima uz obilno zalivanje, a zimi u prohladnim prostorijama uz smanjeno zalivanje.
Scindapsus Scindapsus
Puzava dekorativna biljka koja zahteva sobne temperature, umereno zalivanje i često orošavanje
http://www.zelenilo.com/images/proiz...psusKozlac.jpg
Aglaonema – Aglaonema opp.
http://www.cvijet.info/images/galler...glaonema3-.jpg
Sobna biljka koja je iz porodice Aracee
a stigla nam je iz Filipina, Bornea i Indonezije. Ime je dobila
najvjerojatnije po svome predivnom lišću. Jer joj je ime izvedeno iz
grčkog jezika a u prijevodu bi značilo „svjetleća nit“.
Aglaonema ima oko 40 - 50 vrsta!
Najpoznatije u nas, i najčešće uzgajane kao sobno cvijeće su: Aglaonema
trewbii, Aglaonema pseudo bracteatum i Aglaonema crispum.
Ovo je iznimno dekorativna biljka
koja nije jako zahtjevna za brigu i uzgoj. Možete je staviti i na dosta
sjenovita mjesta i ona će biti zadovoljna. Isto tako dobro će podnijeti
i kraća vremenska razdoblja na direktnome suncu.
http://razbibriga.net/imported/2011/01/Aglaonema1-1.jpg
Zalijevanje je potrebno tijekom ljetnih dana
svaki 4-5 dana, a tekuće gnojivo dodavati svakih 15 dana. Te ju jednom
do dva puta tjedno prskati s vodom. Dok u zimskom razdoblju treba
polijevati samo onda kada se zemlja prosuši i bude suha. I zimi može
živjeti u suhim prostorijama. A idealna temperatura za uzgoj ove sobne
biljke je između 18 i 14 *C.
Nemojte koristiti sjajila za lišće kod ove biljke jer će joj to naškoditi. Nego samo s mokrom krpom obrišite lišće kada se nakupi prašina na njem.
Kada dođe proljeće
biljku treba presaditi i to svake godine. Presađujete ju uvijek u
proljeće i to u laganu mješavinu zemlje s tresetom, te malo pijeska i
perlita. Isto tako u proljeće se vrši i razmnožavanje. Točnije u
svibnju!
Razmnožavanje je vrlo jednostavno.
Sve što trebate da učinite je da, kao što smo već rekli u svibnju
razdvojite busene i posadite ih u posude s tresetom i pijeskom.
Napomena:
Ukoliko listovi na biljci počinju da žute, to Vam je od previše
zalijevanja, a isto tako to se dešava ukoliko vam je biljka u
prohladnoj prostoriji. Te ju zna napasti i štitasta uš, koju možete
prepoznati i vidjeti ukoliko sa donje strane lista primijetite bijele
mrlje.
http://www.cvijet.info/images/galler...b31-ginura.jpg
Ginura – lat. Gynura aurantiaca
Sobni cvijet koji potječe
iz južne Azije i Indonezije. Prepoznatljiv po svom ljubičastom lišću.
Biljka je puzava i može narasti i do jedan metar dužine. Cvijeta
tijekom ljeta sa žutim cvjetovima veličine 1-2 centimetra.
Voli sunčana i svijetla mjesta na kojem nije izložena direktnome suncu. Ukoliko nema dovoljno svijetlosti, biljka ce izgubiti svoju predivnu ljubičastu boju.
Ginura vrlo dobro podnosi
centralno grijanje i suhi zrak. Isto tako tolerantna je i prema
umjerenoj hladnoći. A tijekom ljeta se može iznesti i u vrt, na
sjenovito mjesto.
http://razbibriga.net/imported/2011/01/ginura1-1.jpg
Zalijevati ju redovito
svakih tri do pet dana tijekom ljeta i jednom tjednom zimi.
Prihranjivanje možete vršiti jednom do dva puta mjesečno tijekom ljeta.
I izbjegavajte prskanje vode po lišću.
Biljku svake dvije do tri
godine potrebno presaditi u novu i svježi propusni humus.
http://www.cvijet.info/images/galler...9c-zvoncic.jpg
Sobni zvončić - lat. Campanula isophylla
Sobna cjetajuća biljka
koja dobro cvjeta na istočnom prozoru, ali procvjetat će i na
sjevernom. Kad je u cvatu, treba je zaštiti od najjačeg sunca. Najbolje
ju je nabaviti u srpnju ili kolovozu.
Ako želimo da nam biljka stalno cvjeta,
jedanput tjedno je nadohranjujemo otopinom gnojiva za cvijeće. U doba
cvjetanja redovito uklanjajte ocvale cvjetove, jer će biljka inače
stvarati sjeme i nepotrebno se iscrpljivati.
http://razbibriga.net/imported/2011/01/zvoncic2-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/01/zvoncic1-1.jpg
http://www.cvijet.info/images/galler...-Afelandra.jpg
Afelandra – lat. Aphelandra squarrosa
Afelandra je prekrasni sobni cvijet
koji je porijeklom iz Brazila. Njegovo lišće je zimzeleno s
prepoznatljivim bijelim prugicama koji je posebno ističu i daju joj
dozu posebnosti. Cvjetovi su žute ili narančaste boje koji proviruju iz
braktela istih boja, te tako čine klas dužine i do desetak centimetara.
Od ovoga sobnog cvijeta postoje dvije glavne vrste koje se uzgajaju, i
to: Aphelandra leopoldi i Aphelandra lonitae.
Cvijet zahtjeva visoku vlažnost zraka
uz temperaturu koja treba iznositi od 16 do nekakvih 20*C . Također
zahtjeva mnogo svijetla, ali ne da bude na direktnome sunčanom
svijetlu.
http://razbibriga.net/imported/2011/01/Afelandra1-1.jpg
Voli često zalijevanje,
ali pri tome treba pripaziti da joj se voda zadržava u podlošku posude,
jer to bi moglo dovesti do truljenja korijenja i propasti biljke.
Ukoliko joj ne osigurate pak dovoljnu količinu vode i nedostatak vlage
dolazi do brzog otpadanja donjih listova na biljci.
Kako bi
to spriječili, možete učiniti vrlo jednostavnu stvar. A to je da u
podložak posude stavite malo šljunka ili već nečega drugoga, što će
podiči cvijetnjak od podloška. Tako čete spriječiti direktan doticaj
vode s zemljom i korijenjem.
Biljku uz redovito zalijevanje treba i redovito svaki tjedan gnojiti s tekućim gnojivom za cvijeće.
http://razbibriga.net/imported/2011/01/Afelandra2-1.jpg
Biljku je najbolje posaditi
u tresetastu zemlju u koju ste stavili i malu količinu šljunka radi
bolje propusnosti vlage. Kada vam biljka naraste i potrebna joj je veća
posuda treba izvršiti presađivanje. Presađivanje možete izvršiti bilo
kada tijekom godine osim u zimskom periodu tj. fazi mirovanja.
Ukoliko želite razmnožiti
Vašu biljku, to možete učiniti najbolje u kasno proljeće. I to tako da
odrežete reznicu s vrha stabljike i stavite je u vodu ili stavite u
hormon za zakorjenjivanje zelenkastih biljaka i ugurate u zemlju.
Limun
Limun i narandža gaje se na isti način. Njihova dnevna nega nije teška, ali je gajenje prilično složeno. Veliku pažnju zahteva pri presađivanju, prezimljavanju i zalivanju. Limun i narandža su zimzeleno drveće ili džbunovi. Mnogi ljubitelji ih gaje u stanovima zbog plodova, a naročito je limun dosta odomaćen i gaji se u posudama kao neka mala voćka. Ima ih niskih oblika, poreklom su iz Japana, izrastu 50 do 60 cm visoko i donose plodove. Leti im prija sunčano mesto napolju na terasi ili u bašti gde nema promaje, a gde ih treba izneti čim nastane stalno toplo vreme. U doba vegetacije treba ih dosta zalivati, ali odviše vlažnu zemlju ni tada ne podnose. Leti ih treba prihranjivati tečnim hranjivima. Presađuje se svake treće ili četvrte godine u jaku i hranjivu zemlju sa dodatkom 15% rečnog peska. Prilikom presađivanja treba paziti da im se žile ne povrede i ne prirezuje se. Drže se obično u drvenim sanducima ili drvenim bačvicama, zbog jako razvijenog korenovog sistema. Lišće limuna je ovalno, kožasto, tamno-zeleno i sjajno. Cvet im je bledo roza boje. Cveta u maju, a često i u avgustu i širi veoma prijatan miris. Najbolje prezimljuje u svetloj prostoriji pri temperaturi 6 do 8°C. Od previše suvog vazduha otpadne mu list zimi. Razmnožava se semenom, ali se mora posle dve godine kalemiti. Limun pri pravilnoj nezi cveta i donosi plodove svake godine, koji potpuno sazrevaju za 9 meseci.
http://img153.imageshack.us/img153/2329/limun.jpg
Trikovi zbog kojih kućne biljke bolje napreduju
Biljke donose život i boje u kuću i zahtevaju malo održavanja. Sledite ove jednostavne savete i vaše biljke će napredovati kao nikada pre.
http://razbibriga.net/clear.gif
PAŽLJIVO POZICIONIRAJTE BILJKE
Potražite najbolje mesto u kući za svaku biljku i ne plašite se da isprobate različite lokacije dok ne pronađete najbolje mesto.
STVORITE UTISAK KAO DA STE U ŠUMI
Ako soba izgleda previše tamno da bi biljke u njoj "preživele", nemojte da se zavaravate. Najviše biljaka koje gajimo u stanu potiču iz tropskih i suptropskih regiona, posebno ekvatorijalnih šuma i cvetaju u sredinama gde ima malo direktnog sunca. Idealno mesto je ispred velikih prozora okrenutih istoku ili zapadu, ali da svetlost bude filtrirana kroz mrežaste zavese.
LJUBITELJKE SUNCA OKRENITE KA SEVERU
Ako imate biljke koje vole puno sunca, stavite ih na sims okrenute ka severu ili severoistoku. Redovno proveravajte nivo vlažnosti zemljišta i kako izgleda lišće - da nije osušeno. Na najmanji znak propadanja, pomerite biljke ka sredini sobe.
BILJKE ZA KUPATILO
Paprati i ostale biljke koje vole vlagu odlične su za prostorije sa dosta pare kao što su kupatila. Uz to će kupatilo izgledati luksuznije, pa makar da ste sami sklepali ormariće i bojili staru kadu nekoliko puta.
VODA SE SIPA U TANJIRIĆ
Ako zalivate biljke tako što sipate vodu pravo u zemlju, ože da nastane poplava, ili da tečnost uopše ne stigne do korena biljke. Umesto toga, sipajte vodu u posudu ispod saksije. Osetljive biljke brzo će napredovati uz ovaj metod. da bi ovakvo zalivanje urodilo plodom, sve saksije bi trebalo da imaju rupe na dnu kroz koju biljka može da apsorbuje vodu.
KLIMA I BILJKE SE NE VOLE
Ako ne želite da vaša biljka umre od toplote ili hladnoće, ne stavljajte ih u delove stana koji su izloženi promaji, blizu izvora toplote ili na udaru klime.
NE PRETERUJTE SA ZALIVANJEM
Zalivajte biljke samo kada je zemlja suva na dodir - previše zalivanja je često uzrok sušenja kućnog cveća. Zabijte prst u zemljište, pa ako na prstu ne ostane zalepljena zemlja, vreme je za zalivanje. Ne zaboravite da je biljke potrebno češće zalivati leti.
BILJKE VOLE DA IH PRSKATE VODOM
Biljke u zatvorenom vole da povremeno uzmete raspršivač, nalijete u njega vodu i isprskate im listove. Voda bi trebalo da bude na sobnoj temperaturi. Prskanje je posebno korisno ako živite u prostoru sa centralnim grejanjem ili je klimatizovan, pa vazduh može postati veoma suv.
DODAJTE ĐUBRIVO S VREMENA NA VREME
Hranite biljke malim količinama đubriva. Najbrže i najjednostavnije rešenje je tečno đubrivo u preporučenoj dozi, obično na svake dve do četiri nedelje - proverite šta je napisano na etiketi.
KORISTITE KOCKICE LEDA
Efikasan način da zalijete vaše biljke direktno i stalno je da koristite kockice leda. Rasporedite nekoliko po zemlji u saksiji i ostavite ih da se otope.
Biljke vole da "piju" pivo, kafu i mleko
Kozmetički tretman bananom ili nemasnim mlekom očistićete i ubrzati rast lišća vaše omiljene biljke. Za zalivanje u vodu dodaje malo mineralne vode, talog kafe ili čaj i imaćete bujnu i zdravu vegetaciju u svom stanu.
http://razbibriga.net/imported/2011/...ver=1322479115
Čišćenje listova od prašine zahteva posebnu pažnju jer različiti tipovi biljaka različito reaguju na određene metode.
PRSKANJE KIŠNICOM
Nećete pogrešiti ako što češće biljku poprskate kišnicom ili destilisanom vodom. Hemikalije iz vodovoda nisu dobre za biljke, pogotovo one mlade. Za biljke s mekim listovima (bršljan, filadendron i geranije) poprskajte vodu po lišću tri puta nedeljno i to i s donje strane.
PAMUČNA KRPA ZA "DLAKAVCE"
Biljke s dlakavim listovima čiste se pamučnom krpom namočenom u kišnicu ili destilovanu vodu. Možete koristiti i mekanu četkicu. Pri četkanju stavite dlan ispod lista kako biste izbegli oštećenje. Veće listove bez dlačica možete povremeno oprati sunđerom.
KORA OD BANANE ZA GLANC
Zbog aminokiselina koje podstiču rast čišćenje listova biljke korom od banane je za biljke svojevrstan "kozmetički tretman s hranjivom kremom".
KISELA VODA
Biljke se hrane i preko korena, pa će oživeti ako ih zalivate vodom u koju ste dodali malo kisele vode, kesicu čaja ili taloga kafe. Može da prođe i pivo- u razmeri voda i pivo 1:1.
ZA BILJKE DIJETETSKO MLEKO
Biljke dobro reaguju ako pri čišćenju u vodu dodate malo nemasnog mleka. Tom mešavinom operite pojedinačno i svaki list s obe strane. Voda s mlekom listovima će dati blistavi sjaj. Mleko mora da bude nemasno, jer u suprotnom začepljuje pore listova.
SOBNE BILJKE ZIMI
Za vreme hladnih dana sobne biljke često propadaju. Da biste imali lepo cveće u toku cele godine, potrebno je da znate kako i gde biljke čuvati, koliko i kada ih zalivati i kako ih pravilno negovati tokom zime
Zimi biljke moraju da se prilagode novim uslovima u zatvorenom prostoru. Za opstanak biljke potrebna je svetlost, vlažnost vazduha, adekvatna temperatura i pravilno zalivanje.
Vlažnost vazduha. Potrebe biljaka za vlažnim vazduhom su različite. Opšte pravilo je da je većim biljkama potrebno 40 odsto, dok je manjim potrebno 50-60 odsto vlažnosti vazduha. Vlažnost vazduha možete da povećate orošavanjem odstajalom vodom sobne temperature u ranim jutarnjim časovima, postavljanjem raznih posuda sa vodom na radijatore ili peći. Važno je da se biljke drže na udaljenosti od dva do tri metra od grejnog tela.
Temperatura. Temperatura vazduha u prostoriji treba da bude između 15-20 stepeni Celzijusa. Pojedine biljke kao datura, oleander, bugenvilija, neke palme, hristov venac, hrizanteme, treba držati na temperaturi 4-10 stepeni. Ciklame i azaleje vole hladniji prostor 10-13 stepeni. Kaktusi se čuvaju u svetloj prostoriji gde temperatura ne sme da bude niža od osam stepeni i ne treba ih zalivati da bi naredne godine cvetali.
Presađivanje. Zimi biljke miruju pa ih zato ne treba presađivati. Ako smo primorani da to uradimo, onda koristimo novu zemlju, a biljke presađujemo u broj veću saksiju. Mineralna đubriva se dodaju biljkama samo u periodu intenzivnog rasta (proleće, leto i rana jesen). Međutim, postoje vrste koje cvetaju u toku zime (kamelija, božićna zvezda, božićni kaktus...) ili krajem zime (azaleja, ciklama, kalanhoja), kao i one koje cvetaju u toku cele godine kao što su ljubičice i one se moraju prehranjivati.
Zalivanje. Koliko treba zalivati neke biljke zavisi od vrste, mesta na kome se nalazi, kao i temperature u prostoriji. Ako je soba svetla i topla, biljke treba češće zalivati. Biljke koje cvetaju u toku zime treba češće zalivati, a one koje se u to vreme odmaraju ređe. Biljke koje cvetaju potrebno je zalivati samo dva puta nedeljno.
Koje biljke vole vodu, a koje ne
Ako je temperatura u stanu veća od 20 stepeni, u sredinu rozete bromelija (lisnate i cvetajuće biljke kao što su ananas, indijansko pero, tilandzija, ehmeja...) treba sipati vodu, ali ne kvasiti suviše supstrat. Palme zalivajte jedanput u 10-12 dana. Dracenu, kroton i fikuse zalivajte jedanput u 10-15 dana. Božićni kaktus koji cveta u decembru i januaru, ne treba zalivati sve dok se ne pojave cvetni pupoljci. Biljke koje cvetaju u toku zime ili krajem zime zalivaju se svaka dva do tri dana, čim se primeti da se zemlja prosušila. Ovo važi i za ciklame, kamelije, azaleju... Afričke ljubičice, iako cvetaju u toku zime, ne podnose mnogo vlage pa ih treba zalivati umereno iz tacne. Na zalivanje kaktusa i sukulenata (biljke mesnatih listova) treba u toku zime zaboraviti, ukoliko se čuvaju na temperaturi 8-10 stepeni. Ako se čuvaju na sobnoj temperaturi, zalivaju se na 20-30 dana. Biljke koje u toku zime zahtevaju hladnije mesto i temperaturu 5-10 stepeni zalivaju se tek toliko da ne budu suve. Vodena palma mora biti dobro zalivena tokom cele godine. Voda za zalivanje treba da odstoji i da bude sobne temperature.
Orhideje
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Prilikom izbora vrste orhideje najvažniju ulogu igra temperatura. Za vašu dnevnu sobu predlažemo da je ukrasite onim orhidejama koje dobro podnose toplotu.
Ako tražite idealne rascvetale dragulje za svoju dnevnu sobu, to je – predlažemo – Phalaenopsis. Temperatura od 20- 25°C preko cele godine po njihovom je ukusu, s tim što bi noću ipak trebalo da bude hladnije za oko 4°C, s tim što ne bi trebalo da temperatura pada ispod donje granice od 16°C.
Phalaenopsis izgleda vrlo upečatljivo i uzgajivači su kreirali enorman broj oblika i boja, a hibridne sorte su lake za negu. Biće im vrlo prijatno u toplim dnevnim sobama, a precvetale stabljike možete da skratite na pola, pa da biljke držite šest nedelja na temperaturi od 18 °C, tako ćete podstaći formiranje novih cvetova.
Oncidium je poznat kao orhideja vrlo zahvalna za negu, koja neumorno cveta: u sunčanim i svetlim prostorijama i koja zimi i noću, pre svega, ne bi trebalo da stoji na suviše toplom mestu. Sasvim je dovoljna temperatura od 15°C, npr. u kuhinji. Naš savet je da ne odsecate precvetale stabljike jer bi na njima mogao da se pojavi još poneki cvet.
Cimbidijum orhideje (Cymbidium) stižu iz tropskih i suptropskih predela Azije, kao i iz severne Australije. „Gorostasi“ s krupnijim cvetovima rastu na većim visinama pa i im i u urbanim uslovima više prijaju zimske bašte s adekvatnom temperaturom. Za sobne ljubimice bolje je odabrati vrste sitnih cvetova i kratkih listova. Ako napravite buket od njih, ostaće lep i do tri-četiri nedelje. Ako nosite ovaj cvet kao poklon kada idete u goste, stavite ga u epruvetu napunjenu vodom.
Dendrobium je ogroman rod orhideja i danas sadrži oko 1200 vrsta, uglavnom im tokom letnjih dana prija temperatura od 30°C, a zimi ne sme da padne ispod 20°C (preko dana) odnosno 18°C (noću).
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Za kreativne ljubitelje sobnih biljaka one u mini-formatu pravi su hit: iskoristite ih da za tili čas napravite interesantne aranžmane.
One su odličan izbor za sve koji imaju malo prostora, a veliku ljubav prema sobnom bilju. Danas je izbor sve veći, od mini orhideja kao na naslovnoj fotografiji, preko malih spatifiluma, kalanhoja koje bogato cvetaju ili lepo prošaranih havorcija (na slici desno) koje izgledaju dekorativno a i lake su za negu.
Međutim, minijaturne sobne biljke imaju svoje posebne zahteve i o njima treba voditi računa.
Čak i kada su mlade, za mnoge minijaturne biljke treba odabrati isto stanište i održavati ih na isti način kao i njihove velike rođake. Raspitajte se o zahtevima biljke prilikom kupovine!
Proverite kakvo je optimalno zalivanje za vaše ljubimice. Male saksije koren brzo zauzme, pa se zemlja brzo suši. Zato se preporučuje češće zalivanje, dok „žedne“ biljke treba redovno potapati u posudu s vodom. Međutim, kod havorcija, treba s vremena na vreme ostaviti zemlju da se osuši.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Za male saksije bilo bi dobro da obezbedite i zaštitni sloj. Zemlju prekrijte mahovinom; ne samo što će izgledati lepše već će mahovina štititi supstrat od isušivanja.
Neophodno je redovno presađivanje ovih biljaka. Najkasnije kada biljka počne da gubi snagu i da slabi, treba je presaditi u veću saksiju.
Na kraju, ekperimentišite i sami. Recimo, azaleja se može uzgajati u obliku stable i to tako da ne bude viša od 20 cm. Pažljivo i polako oblikujte biljku i bićete prijatno iznenađeni efektima.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sobne biljke za kupatilo
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Ako imate makar i mali izvor prirodne svetlosti u kupatilu, nemojte propustiti da u njega unesete bar nekoliko biljaka. Pročitajte koje biljke će se lepo osećati u prostoriji gde je najčešće toplo, a vazduh izuzetno vlažan…
Jarkozeleni sveži listovi izuzetno su osveženje u jednobojnim kupatilima. Asparagus, bršljan, gospina paprat ili ukrasne trave, kao što je na primer šaš, osećaju se posebno dobro u vlažnom miljeu. Savet: po svaku cenu izbegavajte promaju!
Postojbina kritske paprati (Pteris cretica „Roeweri”) su tropski i suptropski predeli. Otuda je kupatilo, u kojem je toplo, vlažno i polusenovito, idealno stanište za biljke ovog tipa. Sjajan efekat se postiže ako uz zelene biljke postavite kupatilski nameštaj i druge detalje u plavim tonovima.
Talasasti listovi adama (Alocasia macrorrhiza) iznad kade mogu da dočaraju atmosferu sa letovanja. Ova prašumska biljka obožava tropsku klimu. Najbolje je da se pobrinete da u svim prostorijama bude visoka vlažnost vazduha. I vaša koža biće vam zahvalna. Naš savet je da kupite male biljke, jer su one jeftine a brzo mogu dostići visinu od jednog do dva metra.
Stanovnik prašuma, Asplenium nidum ili – jednostavno – paprat! Ona voli senovito i vlažno stanište, ali ne i promenu staništa. Jednom nedeljno možete da potopite čitavu saksiju u vodu na desetak minuta, a onda ostavite da se dobro ocedi.
U kupatilu će se odlično snaći i sobni bambus Pogonatherum paniceum koji voli svetlost i može se razmnožavati deljenjem bokora. Kao hidrokulturu možete da zasadite palmu Chamaedorea elegans. Ona dolazi iz Meksika, a najviše joj prijaju meka voda i visoka vlažnost.
Najbolje sobne biljke za zdrav stan
Osim što izgledaju dekorativno, neke sobne biljke deluju i kao pročišćivači vazduha.
Ne samo da obavljaju dobar posao u kreiranju prijatnog osećanja u bilo kom enterijeru, određene vrste biljaka nam zaista – život znače. Poznata je činjenica da se u svakom domu i kancelariji kriju neželjeni gosti poput toksina i ostalih nečistoća, ali kako nam biljke mogu tačno pomoći da ih se rešimo?
Osim što možete uživati u izgledu sobne biljke posmatrajući svakodnevno živi organizam koji raste i razvija se i donosi toliko potreban dodir prirode u vaš životni ili poslovni prostor, neke sobne biljke čak i naučnici preporučuju za filtriranje vazduha. Naime, u poslednjih nekoliko godina, naučnici NASA-e otkrili su da postoje različite biljke koje pročišćavaju vazduh u našem domu i stabilizuju količinu vlage. Apsorpcijom štetnih materija te nam biljke pomažu u borbi protiv najčešćih uzroka zagađenog vazduha u stanu, piše Naturala.
Jedan od najtoksičnijih zagađivača - formaldehid, možemo pronaći u dezinfekcijskim sredstvima, dezodoransima, tepisima, iverici, lepku...Formaldehid deluje nadražujuće na sluznicu i uzrokuje dermatitis i glavobolje i čest je uzrok astme. Još jedno od štetnih jedinjenja koje možemo naći u kućanstvu je benzen. Koristi se kao rastvor i za proizvodnju boja, lakova, sredstava za pranje, insekticida.
Kao neke od najefikasnijih u uklanjanju molekula formaldehida, NASA navodi filadendron scandens (Philodendron scandens), zmajevac (Dracaena fragrans), zeleni ljiljan (Chlorophytum comosum) pa čak i bršljen (Hedera helix).
Međunarodna inicijativa "Biljke za ljude" u svom istraživanju je spomenula tri sobne biljke: areca palmu (Chrysalidocarpus lutescens), sabljicu ili svekrvin jezik (Sansevieria trifasciata) i đavolji bršljan (Epipremnum aureum). U istraživanju koje je bilo sprovedeno u hotelima i raznim kompanijama, postavljenje biljke donele su pozitivne rezultate. Naime, kod zaposlenih i gostiju smanjile su se iritacije očiju, glavobolje i respiratorni problemi.
I za ljubitelje cveća stiže dobra vest. Hrizanteme, afričke ljubičice, ciklame i sve vrste orhideja takođe upijaju štetne materije. Zato, iskoristite ne samo lepotu biljaka, već i njihovu funkcionalnost.
Biljke koje poboljšavaju vazduh u vašem prostoru, smanjuju uticaj štetnih materija u prostoru i povećavaju količinu kiseonika su:
Aloe vera (Aloe vera)
Bambus palma (Chamaeodorea seifrizii)
Bršljan (Hedera helix)
Filodendron (Philodendron)
Fikus (Ficus robusta)
Fikus benjamin (Ficus benjamina)
Kućna paprat (Nephrolepis exaltata)
Kineski kozlac (Aglaonema crispum)
Krizantema (Chrysanthemum morifolium)
Drvo života (Dracaena fragnans)
Dracena (Dracaena deremensis)
Patuljasta banana (Musa cavendishii)
Patuljasta datulja (Phoenix roebelenii)
Zeleni ljiljan (Chlorophytum comosum)
Izvor: Smedia
Pozdrav svima. Ovde sam dosao jer sam nedavno dobio biljku šafleru kojoj su se listovi savili ka zemlji i izgledaju kao da u njima nema zivota i cela biljaka je veoma tamne zelene boje. Na vrhu biljke je bilo 2 lista koji si pri stablu bili crni, verovatno truli ja sam ih bez napora otkinuo. Vrh stabljike gde sam ih otkino je crn, a ostali listovi su svi pognuti ka zemlji (nisu truli-crni al su malo potamneli krajevi pri stablu). Stablo je visine 20cm. Stoji u terarijumu-vivarijumu temperatura je od 13-22 stepeni,vlaznost 50-60 osoravam je 2-3x dnevno i zalivam je jednom u nedelju dana. Mozda se u prevozu smrzla. Imate li neki savet?
nebi trebao da je ošoravašCitiraj:
Prvobitno napisano od Nikola91
:place: