Printable View
Da li vam je lakše da ličnu traumu suzbijete tako što ćete ignorisati realnost?
Da li vam je lakše da zažmurite na neke stvari?
Eufemizam u govoru često odaje ljudsku sklonost ka krivljenju stvarne slike, zarad psihofizičke koristi.
Ja lično poštujem, znanje, istinu i realnost, kakvi god da su. Smatram da suočavanje sa strahovima jača svest i priprema čoveka na staloženu reakciju u iznenadnim, a nelagodnim situacijama.
Kakav je vas stav?
Ih, jašta neg se lažemo. :lol:
Nekad je to jedini način da odeš još malkice dalje bez rupe u slepoočnici.
Na priliku, nađeš finu devojku koja kao da je pala sa zvezdane maglice kad su vile išle na kolektivni godišnji odmor. I, mada je sasvim jasno da će to biće nakon žalosno malog broja godina da se pretvori u vračaru koja će ti zagorčavati život, ti slažeš sebe da će uvek ostati onakva kakva je bila kad si je prvi put ugledao i polomiš se da je osvojiš, umesto da je umlatiš kocem da u budućnosti ne muči ni tebe ni sebe. :pusi:
Zazmuriri ispred nekih stvari po meni ne znaci uvek i lagati samog sebe.
Neznam, ja to shvatam kao svesno cenzurisanje negativnih misli, prirodni odbrambeni mehanizam, jer ponekad preterano nepotrebno kukumavcimo zbog sitnice, a sve to zavisi od perioda u kom se trenutno nalazimo. O vecimstvarima se iole normalan covek ne bi mogao slagati, ali se zato kod sitnica ukljuci taj "odbrambeni mehanizam" pa se nekako lakse prebrodi dok ne prodje :). Meni to logicno ( bar kad se radi o manje bitnim stvarima) , jer je bolje boritise s problemom gledajuci ga s vedrije strane. :kojica:
ma, ne lažem ja sebe....ali, nekad ne mogu da se pomirim s istinom, pa se razbolim i tako.
ne .
Мал занимљивост пре неких месец дана у свадби његове сестре , мој другар који стално нешто петља али је готиван лик ,прилично напит.,приђе ми и каже
"Брате ...цео живот лажем сам себе , ал боље да се сам лажем него да ме лажу други.Ал молим те немој да кажеш овим мојима да сам ти то признао."
Ne, nije mi lakše da zažmurim, zato što je otrežnjenje iz tog sna teže od prihvatanja realnosti... Nije lako ni prihvatiti, ali mi je daleko strašnija varijanta zataškavanja, ili odlaganja neizbežnog... pod ovim, ili onim opravdanjem.
Ne kažem da vidim sve kristalno jasno, ali nisam sklona iluzijama. I drago mi je što je tako, malo šta može da me uhvati nespremnu.
Ne lazem sebe, suocavanje sa istinom samo jaca coveka i osposobljava ga za dalju borbu...
Како ћемо се суочити са неком ситуацијом зависи од типа личности и онога што смо научили у детињству посматрајући своје најближе у таквим ситуацијама.Citiraj:
Prvobitno napisano od Пркос
Неко прихвата пре, неко касније, неко лакше, неко теже, неко плаче док то не избаци из себе, неко крије бол у себи, неко се разболи...
Свако се суочи са проблемом или болом кад тад. Нико од тога није побегао, а који ће одбрамбени механизам применити и не зависи много од његове одлуке...
Не могу да осуђујем људе зато што нису исти као ја. Свако се бори онако како уме. И то је ОК.
А како се ја борим... Нисам имала неке велике губитке у животу. А за ове мање... Волим сама да се суочим, никога не мешам, не причам док све не прође.
Прво, не волим никога да оптерећујем својим проблемима, а друго, не желим нико да се меша и утиче на моју одлуку.
Трудим се да увек задржим ведар дух, јер, живот ме је научио да је сваки проблем решив, а ови мањи губици се брзо надокнаде.
Важно је да човек себи не дозволи очај.
lepo ti reče čovek.Citiraj:
Prvobitno napisano od Mile sa klise
to što neko misli da se zavaravamo verom u večni život nije strašno, biće njima užasno kad shvate on zaista postoji.
Неко своди живот на чисту тренутну материју , неко осећа и разуме да је живот много више
danas slagah sebe da ću imati snage da odradim sve što treba...i u tom laganju sam zaspala....onda je zvonio telefon, zove me brat, pričamo... a ja ubeđena da je ponedeljak. pita on:
- je l gledaš utakmicu?
- kakvu utakmicu?
- pa mi sa ganom.
- pa to je bilo juče.
- kako juče? ej, bre sad igraju...čekaj, je l danas nedelja?
- nije, bre, ponedeljak je.
...onda muk s druge strane...i onda:
- je l ti to mene zajebavaš?
auuuuuuuuuuuuu, što mi je bilo neprijatno!
Lažem sve u šesnaest ... mislim sebe :sojka:
Ponekada
Ne . :trepp:
Ne lažem sebe, ali vidim da je drugim ljudima prihvatljivije da čuju laž nego da prihvate istinu kao takvu.
pa, ako lažem...onda se brzo ispravim...ne volim laž, sve mi se vidi na licu :neutral:
Ista stvar ovde. Ne mogu da sakrijem laz ni od sebe, zamisli.:shocked:
mrzim lazove i laz
ne lazem sebe niti ima potrebe za tim
covek treba biti svestan svega i ne bezati od odgovornosti ili neceg drugog pa lazuci sebe imati opravdanja za neke stvari
Gotovo smem da tvrdim da svi kadkad lažemo sebe.I to nije strašno, to je jedna vrsta optimizna i podstrek.Citiraj:
Prvobitno napisano od andromeda
I kad mi je bilo najteže nisam imala potrebu da se lažno tešim. Bolje se suočiti sa istinom ili sa nekim problemom odmah, nego odlagati iste za kasnije.
U najgoroj poziciju su ljudi koji nisu svesni sebe ili ne žele da budu svesni sebe, svojih kvaliteta i mogućnosti, pa lažući sebe stvaraju lažnu nadu i očekivanja koja kasnije crpe energiju i dovode do maksimalnog razočarenja...:aha:
U ljudskoj je prirodi da ponekad kao noj zagnjuri glavu u pijesak..da ponekad zažmiri sam pred sobom..problem nastaje ako to radi dugo.
Najteže je sa sobom..priznati sebi veliki je korak..