Spoljna politika Republike Srbije

"Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će prioriteti spoljne politike Srbije u 2010. godini i na dalje biti: približavanje Evropskoj uniji, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, jačanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, i jačanje ekonomske diplomatije."

Koliko i šta Vlada Republike Srbije čini na spoljno političkom planu? Da li je bilo pozitivnih kretanja nakon ove izjave date u Januaru ove godine na "ambasadorskoj konferenciji" održanoj u našem glavnom gradu? Kuda ide naša spoljna politika i ko sve utiče na nju?

Nekako mi se čini da najbolju saradnju sa inostranim faktorom ostvaruju upravo oni od kojih se to najmanje očekuje.

SARADNJA SRPSKE I HRVATSKE POLICIJE
http://www.rts.rs/page/stories/sr/st...+policije.html

SARADNJA VOJSKE SRBIJE I VOJSKE ITALIJE
http://www.rts.rs/page/stories/sr/st...i+Italije.html

Link ka sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije http://www.mfa.gov.rs/Srpski/indexs.htm

Možda možete pronaći nešto interesantno vezano za konzularna pitanja. Može biti interesantno za forumašice i forumaše koji borave i žive izvan Republike Srbije, ili su na godišnjem odmoru u inostranstvu.

BEČ - Austrija podržava Srbiju na putu evropskih integracija i to bez novih, dodatnih uslova, saopšteno je u Beču posle razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića i austrijskog kancelara Vernera Fajmana.


Tadić je novinarima posle susreta sa kancelarom Fajmanom rekao da Austrija iskreno podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i da od Srbije očekuje da ispuni osnovne, institucionalno ustanovljene uslove koji su predočeni na početku tog procesa.

http://www.kurir-info.rs/vesti/tadic...a-eu-39684.php

"Cvetković sa predsednikom Parlamenta Koreje"

"SEUL - Premijer Srbije Mirko Cvetković završio je danas posetu Južnoj Koreji susretom sa predsednikom Parlamenta te zemlje Park Hutaeom, a prilikom susreta je konstatovano da će ova poseta doprineti unapređenju ukupne saradnje Srbije i Koreje, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...lamenta-Koreje

"Jeremić:Nećemo priznati Kosovo"

Bez obzira na stav MSP, Srbija ne menja odluku !

"VAŠINGTON - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da Srbija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova bez obzira kakvo bude mišljenje Međunarodnog suda pravde. Srbija neće prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, rekao je Jeremić u razgovoru sa grupom novinara u Vašingtonu, a prenosi Vašington tajms."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...riznati-Kosovo

"Želimo fer-plej Evrope"

"Božidar Đelić, potpredsednik Vlade: Španija i Italija prve ratifikuju SSP. Naša aplikacija na dnevnom redu u septembru."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...er-plej-Evrope

"DUNAVSKA strategija projekat je od državnog interesa za Srbiju, koji će nam pomoći da savladamo krizu. Preko nje ćemo privući evropske fondove, nekomercijalne kredite i usmeriti domaće investicije u razvoj infrastrukture, na poboljšanje životne sredine, promociju turizma...

Zbog toga će potpredsednik Vlade i ministar nauke Božidar Đelić u rundi razgovora sa Evropskom komisijom, koja je zakazana za 22. jul, pokušati da za Srbiju u ovoj strategiji izbori poziciju ključne tačke između Beča i Konstance. Srbija je već odvojila 20 miliona evra bespovratne pomoći EU da pripremi i sprovede projekte na Dunavu. Pored toga, poručuje ministar Đelić u intervjuu za ”Novosti”, učešće u Dunavskoj strategiji pomoći će i da se ubrzaju naše evropske integracije:

- Na ovom ključnom evropskom projektu naši partneri u Briselu vide koliko je Srbija prirodni i nezaobilazni deo EU i da bez nje Evropa nije kompletna."

* Evropa baš i ne šalje takve signale. Predsednik Tadić zatražio je da Brisel otvoreno kaže da li želi da nas primi u evropsku zajednicu i da nam na tom putu pomogne

"Belgija preuzima predsedavanje EU"

"BRISEL - Belgija danas preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji.

"U programu belgijskog predsedavanja saopštenom prošle nedelje navedeno je da je "EU spremna da nastavi proces proširivanja" i da će ritam te integracije biti utemeljen na sopstvenim zaslugama svakog od kandidata za članstvo. Zemljama Zapadnog Balkana se pruža mogućnost ulaska u članstvo uz nužne reforme i dinamiku koju ćemo mi snažno podstaći u svojstvu predsedavajućeg, precizira novi predsedavajući EU."

http://www.novosti.rs/vesti/planeta....edsedavanje-EU

Predviđam u najmanju ruku 6 meseci stagnacije kada su u pitanju odnosi Srbije i EU.

ПРАКТИЧНИ САВЕТИ ПРЕД ПОЛАЗАК НА ПУТ У ИНОСТРАНСТВО
(шта вам је потребно и шта треба знати у различитим ситуацијама у којима се можете наћи током боравка у иностранству)


ОПШТЕ ПРЕПОРУКЕ ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ:

Пре поласка обавезно проверити:
- да ли вам је пасош важећи
- да ли је пасош визиран, уколико путујете у државу за коју Вам је виза потребна
- да ли имате друге документе које Вам могу затражити погранични органи државе у коју путујете
- да ли је потребна вакцинација против одређених болести, уколико путујете у државе за које је неопходна вакцинација или на тропске или сличне дестинације

Препоручујемо:
- да фотокопирате прву страницу пасоша и личне карте, као и да не држите сва документа на једном месту (ово може бити од важности уколико се деси да изгубите пасош или будете покрадени)
- да се обавезно здравствено осигурате код овлашћених осигуравајућих друштава за период укупног планираног боравка у иностранству (ово је посебно значајно уколико би током Вашег путовања дошло до повређивања или потребе да Вам се укаже хитна медицинска заштита)
- на интернет страницама Министарства спољних послова Р.Србије пронаћи телефонске бројеве и електронску адресу дипломатско-конзуларног представништва Р.Србије, најближег дестинацији на коју сте се упутили (можда Вам затреба) /link/

ПРЕПОРУКЕ ЗА ПУТОВАЊА У ШЕНГЕНСКИ ПРОСТОР

Погранични органи Вам, поред важећег биометријског пасоша, на увид могу затражити и:
- одговарајући износ финансијских средстава који одговара планираној дужини боравка у шенгенском простору или кредитну картицу,
- ваучер туристичке агенције за туристичка путовања
- резервацију хотела или потврду о приватној адреси на којој ћете боравити,
- позивно писмо (изјава држављанина или лица са одобреним боравком у некој од земаља чланица Шенгенског споразума), када је реч о приватној посети
- позивно писмо фирме, потврда о учешћу на семинару, сајму, конгресу и сл., уколико се ради о пословном путовању
- могу се затражити и други подаци који се приликом преласка границе учине значајним за потврду сврсисходности и оправданости путовања.

ГРЧКА


УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Грчка је чланица Шенгенског споразума, што значи да носиоцима биометријских пасоша Р.Србије није потребна виза за боравак до 90 дана у периоду од шест месеци. Безвизни режим се не односи на носиоце путних исправа Савезне Републике Југославије (тзв. „плави пасоши“) и носиоце пасоша Републике Србије које је издало МУП РС - Координациона управа.Уколико се путује из других разлога са намером да се у Грчкој борави у периоду дужем од 90 дана, потребно је пре путовања добити посебну визу којом се започиње поступак добијања дозволе боравка (нпр. студентска, спајање породице и др).
Уношење и изношење новца у кешу је ограничено обавезом пријављивања, уколико сума новца прелази 10.000 евра.
Уношење кућних љубимаца је регулисано европским законодавством, те је неопходно имати: пасош, потврду о вакцинацији против беснила не старију од 15 дана, сертификат овлашћеног ветеринара о здравственом стању.
Уношење ловачког оружја је дозвољено (једна пушка, резервна цев, 500 метака), и пријављује се грчкој царини, која издаје дозволу за привремени увоз и полицији, која издаје дозволу за привремено ношење оружја. Уколико грчким граничним органима није позната ова процедура, треба се позвати на грчки Закон бр.2168.
Поседовање, коришћење и продаја опојних дрога је забрањена и казне и када су у питању мале количине могу бити изузетно високе. Грчка царина има изузетно строга правила у односу на извоз антиквитета, укључујући и камење са археолошких налазишта, чије кршење може довести до високих новчаних казни или казне затвора.
Контакти пограничних и царинских органа на граничним прелазима:
- Евзони, полиција +30 2343051111, царина +30 2343051200
- Никис, полиција +30 2385045557, царина +30 2385045563
- Доирани, полиција +30 2341097572, царина +30 2341097100
- Промахонас, полиција +30 2323041222, царина +30 2323041232
- Атина, (аеродром), полиција +30 2103531052, царина +30 2103542131
- Родос, полиција +30 2241082882, царина +30 2241082901
- Крф, + 30 2661089600

ТРАНСПОРТ

Најважнији аеродроми у Грчкој су Атина, Солун, Крф, Ираклион (Крит), Родос. Напомињемо да сва већа грчка острва имају аеродроме, који су поред локалних летова, опремљени за прихват међународних чартер летова. Најзначајније луке су: Пиреј, Солун, Патрас.
Железничка мрежа није у потпуности развијена, директна линија са Србијом постоји само из Солуна.
Путна мрежа је доста развијена, са већим бројем аутопутева, коју су у појединим деоницама полуатопутеви: - „Егнатиа одос“ Игуменица-турска граница (још се не наплаћује), „Етники одос“, Евзони-Солун-Атина (путарина око 15 евра укупно), Атина-Патрас (путарина око 10 евра).
Неопходно је поседовање међународне возачке дозволе, поред националне, као и међународног осигурања возила – зелене карте.

БЕЗБЕДНОСТ


Безбедносни ризик је низак у мањим, туристичким местима, на острвима, на Халкидикију и сл. Због увођења економских мера Владе, не могу се искључити штрајкови, демонстрације, напади на државне објекте и банке, па и и сукоби са полицијом у центру Атине (посебно око трга Омоније и трга Караискаки, Ексархија) и центру Солуна (главни трг Аристотелус, улице Цимиски и Митрополеос), због чега саветујемо наше грађане да избегавају наведене крајеве, нарочито у ноћним сатима, јер су чак и када нема демонстрација изложени ризику од крађа и другим непријатностима. Организатори ђачких екскурзија и други путници не би требало да резервишу хотелски смештај у овим крајевима, посебно када су у питању хотели у близини Омоније и Караискакија у Атини.
Треба имати у виду и да су у Грчкој током летњих месеци чести пожари, као и да се Грчка налази на трусном подручју, те су могући земљотреси. Наши моторизовани туристи морају бити опрезни у вожњи јер се у Грчкој вози изразито агресивно и углавном се не поштују правила која штите пешаке.
Телефони за хитне случајеве су: 100 полиција, 166 хитна помоћ, 199 ватрогасци.





ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Здравствене услуге у Грчкој су довољно развијене, слично ситуацији у Србији. Приватне клинике су изузетно опремљене, али су и услуге значајно скупље. Државне болнице не наплаћују своје услуге у хитним случајевима. Напомињемо да су државне болнице по острвима и мањим местима лоше опремљене, те се у озбиљнијим случајевима пацијенти превозе у болнице у Атини и Солуну. Указујемо да је у Грчкој обичај да неко од родбине или пријатеља скоро увек буде са пацијентом (у случају деце по 24 часа), јер медицинско особље недовољно и често незаинтересовано.

НОВАЦ

У Грчкој се користи евро, могуће је користити кредитне и дебитне картице (најзаступљеније - Мастеркард, Виза), мада се оне користе знатно мање него у Србији. Уобичајено је да се углавном користи кеш, тако да мање радње, хотели, ресторани често нису опремљени потребном опремом и не примају картице.
Оквирне цене превоза Атина – Солун су (авион 100 евра, воз 40, аутобус 40), цене смештаја (од 20 евра по особи) и исхране (од 10 евра по особи) се разликују.

ХРВАТСКА


УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Између Републике Србије и Републике Хрватске на снази је безвизни режим тј.до 90 дана није потребна виза. У Републику Хрватску и Републику Србију улази се са пасошем.
Стране валуте у готовини и чекови могу се уносити или износити без ограничења, али се царинику мора пријавити уношење или изношење своте у противвредности у износу од 10.000 евра и више.
Културна добра (личне збирке, археолошки предмети, слике, скулптуре, старе књиге, етнолошко благо и др.) могу се уносити и износити само на основу одобрења надлежног органа за заштиту културне баштине (извозна дозвола).
Привремени увоз и извоз кућних љубимаца (пси, мачке, птице и др.) на краће раздобље може се допустити ако власник поседује међународно уверење о здрављу животиња .
Заштићене или угрожене врсте дивље флоре и фауне, те трофеји и производи израђени од таквих животиња и биљака, могу се уносити или износити само на основу међународне потврде ЦИТЕС, који се достављају надлежним органима земље у коју се извозе.
Животне намирнице, независно од количине која се уноси, морају бити у складу са прописима о храни и подлежу прегледу ветеринарског инспектора на граничним прелазима уласка, док је унос производа животињског порекла (меса и месних прерађевина и свих других производа који садрже месо, јаја, млеко, сир и друге млечне производе, те хране животињског порекла) слободан до количина наведених у табели на www.carina.hr .
Странац који долази у Републику Хрватску ради лова може преко државне границе преносити ловачко оружије и припадајућу муницију само ако је исто уписано у путну исправу у дипломатско-конзуларном представништву Хрватске.
Друмски међународни гранични прелази су Батровци/Љуба/Сот/Шид/Бачка Паланка/Бездан/Богојево.

ТРАНСПОРТ

Из Републике Србије у Републику Хрватску је могуће доћи железницом или друмским путем /аутобус или приватно возило/.
Тел.инф.аутобуске станице Загреб 00385 1 6331982 и 00385 1 6331999
Тел.инф.железничке станице Загреб 00385 1 4577111
Цена железничких карата (оријентационо) на релацији Загреб-Београд износи око 170.00 кн, а цена аутобуске карте износи око 220.00 кн.
У погледу квалитета мреже путева, треба нагласити да су сви већи градови (Загреб, Сплит, Ријека) повезани модерним аутопутевима, који испуњавају најсавременије стандарде. Током летње туристичке сезоне, због великог прилива туриста, могуће су велике саобраћајне гужве, посебно на правцима које воде према мору.
За управљање приватним возилом потребна је возачка, саобраћајна дозвола, картон међународног осигурања (зелени картон).

БЕЗБЕДНОСТ

Иако се постепено смањује број тежих инцидената, саветује се изузетан опрез и крајње уздржано понашање. Градови у којима може доћи до угрожавања безбедности наших грађана су Сплит, Загреб, Книн, Осијек, Вуковар, Сисак, Задар, Шибеник и Дубровник. Уколико је могуће, избегавати транспорт аутомобилом регистрованим у Србији у тим срединама. Ако је то неизбежно, обавезно водити рачуна приликом паркирања-остављања аутомобила (остављати искључиво на обезбеђеним паркинг местима). Избегавати разговоре на политичке теме, нарочито о скорој прошлости. Постоји опасност и даље од минираних подручја, као и наплаћивање превисоких цена појединих услуга.
Препоручује се избегавање места где се одржавају масовна окупљања и спортска такмичења, посебно у којима постоји велика концентрација припадника хрватских екстремних групација (Бед Блу Бојс, Торцида и др.), као и концерата где наступају шовинистички извођачи (Томпсон и др.). Могући су инциденти и негативне реакције у одређеним срединама приликом употребе одређених речи нашег језика и дијалекта.


ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Између Републике Србије и Републике Хрватске на снази је Уговор о социјалном осигурању закључен 15.09.1997.године. Тај Уговор даје право држављанима држава уговорница да у случају краћег, туристичког боравка користе услуге здравственог осигурања само у хитним случајевима.Под тим случајевима се подразумевају несреће при којима је угрожено здравље или живот осигураника и као такве захтевају озбиљан болнички третман, хирушке или друге медицинске интервенције.
Под хитним случајевима се подразумевају и погоршања хроничних болести због којих би без одговарајуће медицинске интервенције живот болесника био угрожен.
Уколико болесник буде примљен у болницу ради хитне интервенције или неодложног лечења потребно је имати оверену (важећу) здравствену књижицу издату у Републици Србији. Здравствена установа у Републици Хрватској преко надлежног хрватског уреда за здравствено осигурање уз медицинску документацију и на одговарајућем обрасцу тражи сагласност од Републичког завода за здравствено осигурање Републике Србије да покрије трошкове лечења. У РЗЗО РС посебна стручна комисија, на основу достављене медицинске документације, одлучује о покривању трошкова и ако их одобри, службеним путем враћа оверен образац Хрватском уреду за здравствено осигурање. Контроле и преписивање рецепата Уговором нису предвиђени.

НОВАЦ

Хрватска национална валута је куна (у мају 2010. 1 € = 7.2 кн). У Републици Хрватској се може користити већина платних картица (ВИСА, МАЕСТРО, ДИНЕРС, АМЕX и др).

ЦРНА ГОРА


УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Држављанима Р.Србије за улазак у Црну Гору нису потребне визе. У Црну Гору се може ући са важећом путном исправом или личном картом Р.Србије. Такође, малолетна лица до 30. септембра 2010. у Црну Гору могу улазити са изводом из матичне књиге рођених, ђачком или здравственом књижицом. После тог датума биће у обавези да поседују пасош или личну карту (за старија малолетна лица).
Туристи у свом пртљагу могу имати сушено воће, поврће, печурке, сирове кафе, зачине, чајеве, укупне тежине до једног килограма, као и један литар алкохолног пића у оригиналној амбалажи са декларацијом. Дозвољено је уношење два литра другог пића које такође мора бити декларисано и у оригиналној амбалажи, а дозвољено је уношење и до пет литара флаширане воде у оригиналној амбалажи. Комбинована и остала храна која је упакована и декларисана, а намењена је за директно конзумирање од стране крајњег потрошача, која не захтева посебни температурни режим чувања, у оригиналној амбалажи, осим уколико се тренутно користи, може се унети у укупној количини до једног килограма.
Обавештење о храни која се може унети на територију Црне Горе, истакнуто је на видним местима на граничним прелазима.
Гранични прелази између Р.Србије и Црне Горе су:
Аеродроми: Подгорица и Тиват;
Железнички: Пријепоље – Бијело Поље;
Телефон Управе граничне полиције Црне Горе: +382 020 242 299
Друмски: Чемерно – Чемерно, Јабука – Ранче, Гостун – Конатар, Вуча – Вуча, Мехов Крш – Драченовац, Кула – Рожаје, Чакор – Чакор;
Интернет сајт Управе граничне полиције Црне Горе: ЦГ: www.upravapolicije.com
Интернет сајт и телефон Управе царине Црне Горе: www.upravacarina.gov.me +382 20 620 433


ТРАНСПОРТ

Црна Гора има солидно развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај, а главни град Подгорица је централни саобраћајни чвор у земљи.
Аеродроми у Црној Гори се налазе у Подгорици и у Тивту.
Главне луке у Црној Гори су Бар, Котор, Рисан, Зеленика и Будва. Постоји редовна бродска веза између морске луке Бар и италијанских лука Бари, Барлета и Анкона. На релацији Каменари – Лепетани организован је редован превоз путника и возила.
Укупна дужина железничке мреже у Црној Гори износи 250 км. Постоје две железничке линије од којих је важнија Бар-Подгорица-Бијело Поље (ка Србији) и део је пруге Београд-Бар. То је и једина електрифицирана железничка линија у земљи. Друга пруга је Никшић-Подгорица-Божај (Албанија). Једини железнички чвор налази се у Подгорици.
Укупна дужина путева у Црној Гори износи 5.277 км, од чега 1.729 км чине магистрални и регионални путеви, док су остало локални путеви. У земљи нема аутопутева, мада постоје деонице путева са три траке. Специфичност Црне Горе је велики број тунела и мостова. Главни континентални правац је на релацији Будва – Подгорица – Бијело Поље и даље према Р.Србији, док јадранска магистрала повезује приморска насеља.


БЕЗБЕДНОСТ

У туристичким местима у Црној Гори нема зона које би требало избегавати. За сваку врсту помоћи, могуће је обратити се припадницима полиције, који се налазе у свим већим улицама и на значајнијим раскрсницама. Пожељно је избегавати разговоре на политичке теме, као и тему борбе против организованог криминала. Могући су проблеми са крађом и џепарењем. Такође, могућа су искуства са претераним ценама услуга и коришћења комуналне инфраструктуре.

ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

Осигураници из Републике Србије у току привременог боравка у Црној Гори имају право на хитну здравствену заштиту. Да би остварили наведено право, осигураници Р.Србије морају од надлежних филијала Републичког завода за здравствено осигурање Р.Србије, у месту пребивалишта, добити образац РС/РЦГ–111 (потврда о праву на давања у натури за време привременог боравка у ЦГ).
За добијање потврде РС/РЦГ-111, неопходно је да се обрате Филијали Завода Р.Србије са неопходном медицинском документацијом. Након непосредног прегледа и увида у достављену медицинску документацију, лекарска комисија Завода даје свој налаз и мишљење. На основу позитивног налаза и мишљења комисије, Филијала Завода Р.Србије издаје потврду РС/РЦГ-111. По правилу, наведена потврда се издаје на временски период од три месеца. Када се током привременог боравка у ЦГ укаже потреба за хитном здравственом заштитом, осигураник Р.Србије је дужан да се са наведеном потврдом обрати Подручној јединици – канцеларији Републичког фонда за здравствено осигурање ЦГ, у месту где му је потребна хитна здравствена заштита. Подручна јединица Фонда ће му након тога издати другу потврду (тзв. болеснички лист), на основу које ће непосредно користити хитну здравствену заштиту у јавним здравственим установама у ЦГ.
У ситуацији када осигураник Р.Србије који се налази у ЦГ има потребу за хитном здравственом заштитом а не поседује потврду (болеснички лист) издату од стране Подручне јединице Фонда ЦГ, односно потврду РС/РЦГ-111 издату од стране надлежне филијале у Р.Србији где је осигуран, здравствена установа је дужна да обавести Подручну јединицу Фонда ЦГ, ради накнадног прибављања потврде.
Уколико Подручна јединица Фонда ЦГ или осигураник не прибаве потврду РС/РЦГ-111 до завршетка лечења, здравствена установа ће наплатити трошкове лечења осигуранику, по ценовнику који важи за осигуранике Црне Горе и издати му рачун за наплаћене услуге.

КОНТАКТИ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА:
- Јавна установа Клиничко-болнички центар Црне Горе. Адреса: Љубљански пут б.б, 81000 Подгорица, Црна Гора, Телефон: + 382 20 412 300; 243 726; Факс: + 382 20 225 284; E- mail: pr@kccg.cg.yu
- Хитна помоћ - 94;
- Хитна помоћ - Подгорица: + 382 (0)20 665 313;
- Дом здравља Бар: Телефон: + 382 (0)30 311 001, + 382 (0)30 312 546; + 382 (0)85 311 197; факс: + 382 (0)30 311 001;
- Дом здравља Бијело Поље: Телефон: + 382 (0)50 32 327; + 382 (0)50 32 952; факс: + 382 (0)50 32 149
- Дом здравља Будва: Телефон: + 382 (0)33 451 274; факс: + 382 (0)33 451 457;
- Дом здравља Херцег Нови: Телефон: + 382 (0)31 333 603; + 382 (0)31 343 111; факс: + 382 (0)31 343 024
- Дом здравља Котор: Телефон: + 382 (0)32 334 540; факс: + 382 (0)32 334 537
- Дом здравља Тиват: Телефон: + 382 (0)32 671 082; +382 (0)32 671 982; факс: + 382 (0)32 671 242;
- Дом здравља Улцињ: Телефон: + 382 (0)30 412 424; + 382 (0)30 412 433; + 382 (0)30 401 166; факс: + 382 (0)30 412 165; + 382 (0)30 401 167
- Дом здравља Жабљак: Телефон: + 382 (0)52 61 504; + 382 (0)52 61 506

НОВАЦ

Локална валута у Црној Гори је евро. Цене превоза, исхране у ресторанима и преноћишта су 10 до 20 % веће него у Р.Србији.


ОСТАЛО

Правна и физичка лица плаћају еко накнаду за коришћење моторних возила и њихових прикључних возила.

1. Друмска моторна возила за превоз путника са најмање четири точка (категорија М1 = 10 €; М2 = 30 €; М3 = 50 €)
2. Друмска моторна возила за превоз терета са најмање четири точка (категорија Н1 = 80 €; Н2 100 €; Н3 = 150 €;)

Еко вињета која се добија плаћањем еко накнаде, важи за период од годину дана.

БУГАРСКА


УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ


Носиоцима биометријских пасоша Р.Србије није потребна виза за боравак до 90 дана у периоду од шест месеци. Безвизни режим се не односи на носиоце путних исправа Савезне Републике Југославије (тзв. „плави пасоши“) и носиоце пасоша Републике Србије које је издало МУП РС - Координациона управа.
Приликом уласка у Бугарску пожељно је поседовати полису здравственог осигурања (није обавезна) и не траже се докази о обављеним вакцинацијама или друга документа која се тичу здравственог стања путника. Новчана средства која лица треба да поседују по дану боравка у Бугарској су 50 евра по дану, с тим да надлежна лица на граничним прелазима могу да траже на увид и додатних 150 евра уколико се путује аутомобилом.
Новчана средства у вредности до десет хиљада евра не треба писмено пријављивати царинским органима приликом уношења у земљу и путници могу да прођу кроз „Зелени коридор“, што значи да то лице нема ништа за пријављивање царини. Када су новчана средства у вредности од 10000 евра или више ту вредност лице писмено пријављује: општу суму новца у царинској девизној пријави у еврима, порекло тог новца, као и његову намену, правац кретања, превозно средство и лице обавезно пролази кроз „Црвени коридор“.
Страна физичка лица могу да изнесу новчана средства у вредности изнад 25000 лева (12 500 евра) без уверења националне агенције за приходе, после пријављивања истих царинским органима, ако вредност изнетих новчаних средстава није већа од унетих и пријављених царини приликом последњег уласка лица у земљу, за шта се даје на увид претходна царинска девизна пријава приликом уношења новца. За лица испод 16 година пријављивање врши једно од пунолетних лица, које путују са њим.
Лица могу у Бугарску уносити по један примерак акцизних роба без царине (флаша алкохолног пића, бокс цигарета и 2 флаше вина), док је за уношење ловачког оружја потребно прибавити дозволу, на коју се доста чека, па се препоручује благовремено подношење пријаве. За уношење кућних љубимаца потребно је уз пасош љубимца прибавити и ветеринарско уверење да је љубимац здрав, као и приложити податке о власнику љубимца.
Контакт Главне дирекције „Граничне полиције“ Бугарске је булевар Марија Луизија 46, 1202 Софија, тел: 02 23999 и факс: 02 22366, www.nsgp.mvr.bg а контакт царине је „Агенција Митница“ улица Раковски 47, 1202 Софија, тел: 0298594210 www.customs.bg

ТРАНСПОРТ

Међународни аеродроми су у Софији, Пловдиву, Бургасу и Варни.
Морске луке: Варна и Бургас. Луке на Дунаву: Русе, Лом, Видин, Силистра и сл.
Железничке линије - 6,5 хиљада км (65% електрифицирано), повезана туристича места на Црном мору са Софијом.
Путеви - 37.3 хиљада км, магистралама повезана већа туристичка места и луке (Варна, Бургас и др) са Софијом и српско-бугарском границом, иако је на појединим местима стање путне инфраструктуре лоше.
За управљање возилом неопходно је имати међународну возачку дозволу, саобраћајну дозволу и зелени картон. Саобраћајна правила, као и путни сигнали, у Бугарској су усклађени са европским стандардима, па је тако разговор мобилним телефоном дозвољен само уз hands-free систем и обавезно је, по закону, возити са упаљеним светлима.

БЕЗБЕДНОСТ

Са безбедносне стране не постоје веће претње туристима који путују у Бугарску. Претходних година постојале су организоване групе које су, прерушене у полицајце, пљачкале путнике који путују аутомобилом, али је ова појава максимално искорењена и такав случај десио се само једном у претходне три године.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Пожељно је поседовати полису здравственог
Као најбоље здравствене институције издвајају се Пирогов, булевар „Тотлебен“ Софија, тел: 02 9154213,‎ www.pirogov.bg и Војномедицинска академија, улица „Св. Георги Софијски“ 3, Софија, 029226000, www.vma.bg.

НОВАЦ

Локална валута у бугарској је лев и износи: 1 УСА= 1.42 лева и 1 евро = 1,955 лева. Курс динара на данашњи дан износи: 1 лев = 51,15 динара. Могуће је користити уобичајене платне картице: VISA, Master Card, Diners итд. Цене превоза, исхране, преноћишта, одлазак лекару су, и поред чланства Бугарске у ЕУ, на приближно истом нивоу као у Србији.

ОСТАЛО

Путници који путују у Бугарску, или преко ње, требало би да обрате пажњу на временску разлику од једног часа (+ 1 час) у Бугарској. Позивни број је 00 359 а интернет домен .bg.
Више информација може се добити на сајту Бугарске државне агенције за туризам, http://www.bulgariatravel.org, улица Света Недеља 1, Софија, тел:+35929335845 +35929335811 fax: +35929896939.

ЕГИПАТ

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Држављани Србије треба да имају визу за улазак у Египат која са прибавља у Амбасади Египта у Београду. Једнократна виза се може добити и на граничном прелазу. Ова виза важи 30 дана, а од докумената потребан је само важећи пасош. Такса за визу на граници је у мају 2010. износила 15 УСД.
Пограничним органима је потребно предати на увид: пасош у коме се налази утиснута важећа виза издата у египатској амбасади у Београду или визна налепница купљена на граничном прелазу и попуњен евиденциони картон уласка странаца (добија се на граничном прелазу), који задржавају.
Када се ради о индивидуалним доласцима у Египат, нашим држављанима се не тражи да поседују полису здравственог осигурања, али се то препоручује.
Што се тиче лица, која долазе у Египат посредтвом туристичких агенција, полиса здрвственог осигурања је обавезна. Ни једна туристичка агенција не може склопити аранжман без доказа о обезбеђеном осигурању.
Износ страних валута, које странци могу унети није ограничен. Када се ради о индивидуалним уласцима у земљу, погранични органи могу поставити као услов за дозволу уласка поседовањем минималног износа од € 200,00.
Уношење кућних љубимаца је дозвољено уз обавезу поседовања пасоша за животиње у коме су унесене све прописане, а примљене вакцине. Примера ради: за мачку или пса обавезна је вакцина против беснила (вакцинисање треба извршити најкасније две недеље пре пута).
Сваки путник по доласку у Египат може, у free shopu, у року од 48 сати купити робе у вредности од $ 200,оо, што укључује: највише 3 флаше алкохолног пића, или 2 флаше алкохолног пића и 1 картон пива, 300 цигарета или 750 грама других дуванских производа. Куповина техничке робе је искључена.
Уношење најмање количине дроге и других опојних средстава је строго забрањено.
Увоз ловачког оружја се дозвољава на бази реципроцитета, док је унос сваке друге врсте оружја и муниције строго забрањен.
б. Царинска контрола
У Египат није дозвољено уносити веће количине алкохолног пића и дуванских производа. Такође, не може се уносити техничка роба (телевизори, фрижидери, видеорекордери и тсл.) без претходно прибављене дозволе о привременом увозу или плаћене царине.

ТРАНСПОРТ

Међународни аеродроми у Египту: Каиро, Хургада, Sharm El Sheikh, Mаrsa Matruh, Таба, Александрија, Луксор и Асуан. Наши грађани обично долазе на аеродроме: Каиро, Хургада и Sharm El Sheikh.
Египат има само једну железничку линију, која повезује Александрију са Каиром, Луксором и Асуаном.
Путна инфраструктура у Египту је на задовољавајућем нивоу. Сви делови Египта су повезани путном мрежом. Путеви су углавном асфалтирани. Аутопутева има на главним правцима. Путеви који повезују мања места на Југу и Синају још су неасфалтирани.
У Египту се може возити са међународном возачком дозволом издатом у Србији и саобраћајном дозволом. У случају да долазите у Египат сопственим возилом, потребно је да поседујете још и међународно осигурање (Зелену карту), које се може пре поласка на пут извадити у АМСС.
У Египту се санксионишу све врсте саобраћајних прекдршаја као и у другим земљама.

БЕЗБЕДНОСТ

Безбедносна ситуација у већем делу Египта је стабилна. Сигурност странаца је на задовољавајућем нивоу. Бригу о сигурности грађана, који бораве у организацији туристичких агенција води туристичка полиција у сарадњу са безбедносним органима, те нема потребе за предузимањем додатних мера опреза.

ЗДРАВСТВЕНЕ СИТУАЦИЈА

Светска здравствена организација је марта 2006. Египат уврстила у земље у којима су искорењене заразне болести, те није постребно вакцинисање пре поласка у ову земљу.

Препоручује се да се пре поласка на пут, када се ради о индивидуланом путовању, уплати путно осугурање код неке од осигуравајућих кућа у Србији. Трошкови лечења грађана, који бораве у Египту у аранжману наших туристичких агенција падају на терет групног осигурања, које је агенција уговорила са осигуравајућом агенцијом у Србији.
Вода у Египту је бактериолошки исправна, али се препоручује да се за пиће користи флаширана вода, док се вода из водовода може користити за туширање и остале потребе.
У Египту се током целе године могу наћи све врсте воћа и поврћа. Међутим, због начина који већи део Египта користи за наводњавање (користи се вода из Нила), препоручује се да се воће и поврће пре употребе добро опере или термички припреми за употребу.
Сви хотели у Египту, од три звездице па навише имају своју медицинску службу или свог лекара. Што се тиче хотела ниже категорије већина има свог лекара, или склопљен споразум са неким од лекара, који на њихов позив одмах долази.
Услуга у здравственим установама у већим градовима и местима (Каиро, Александрија, Хургада, Sharm El Sheikh и др.) је задовољавајућег квалитета.

НОВАЦ

Локална валута је египатска фунта (ознака: LE). Њена вредност према чврстим валутама варира у зависности од ситуације на међународном тржишту.
Картице наших банака, за које имамо поздан податак да се могу коритити су: Visa Electron и Master Card. Њима се може подизати готовина у аутоматима (исплаћује се у локалној валути), вршити плаћање хотелских трошкова и куповати у већим продавницама. У свим случајевима се зарачунава проценат за накнаду трошкова.

ОСТАЛО

Египат је предоминантно исламска земља. Без обзира што је Египат доста либералан у погледу односа странаца према локалним обичајима, пожељно је да женске особе ван плаже или летовалишта не излазе у шорцевима и мајицама без рукава.
Алкохол се не може конзумирати на јавном месту. Дозвољено је само у хотелима, ресторанима и баровима, који имају дозволу за точење пића, као и приватним становима.

РЕПУБЛИКА МАЂАРСКА


УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ


Носиоцима биометријских пасоша Р.Србије није потребна виза за боравак до 90 дана у периоду од шест месеци. Безвизни режим се не односи на носиоце путних исправа Савезне Републике Југославије (тзв. „плави пасоши“) и носиоце пасоша Републике Србије које је издало МУП РС - Координациона управа.
Нема обавезе поседовања одређеног износа новчаних средстава по дану боравка. Не тражи се поседовање здравственог осигурања приликом уласка у земљу.
Обавзено је пријављивање новчаног износа у готовини ако прелази 10.000 евра. Правило важи не само за готовину већ и за хартије од вредности.
На територију Р. Мађарске лица старија од 17 година могу унети без царине следеће акцизне робе: алкохолна пића само са акцизном маркицом (недозвољено уношење пића из домаће радиности) и то: преко 22% алкохола 1 литар, разна пића и ликери испод 22% алкохола 2 литре, вина 4 литара, пива 16 литара по особи; цигарете (лица старија од 17 година) 40 комада по особи (2 кутије); гориво: осим горива у резервоару возила још највише 10 литара у прописној канти.
За унос ловачког оружја потребно је показати ловачку дозволу и позив од ловачког друштва из Мађарске или иностранства. На граничном прелазу се купује маркица у вредности од 3000 HUF; дозволу издаје царински службеник на граничном прелазу.
За унос кућних љубимаца потребно је показати доказ о вакцинацији.
Нон стоп отворени мађународни гранични прелази за путнички и теретни друмски саобраћај:
• Реске (Röszke) – Хоргош (тел.: +36 62 573200)
• Tompa – Келебија (тел.: + 36 77 552200)
- Само за путнички друмски саобраћај: Hercegsanto – Бачки Брег
(тел.: + 36 79-454-151)
- Само за путнички саобраћај са ограниченим радним временом:
од 1. маја до 30. септембра отворено од 08.00 – 18.00 часова
од 1. октобра до 30. априла од 08.00 – 16.00 часова
• Tisasiget – Ђала (тел.: + 36 62-254-072)
• Bačalmaš – Бајмок (тел.: + 36 77-341-833)
- Железнички гранични прелази:
• Келебија (тел.: +36 77-454-222)
Реске (тел.: + 36 62-273-530

ТРАНСПОРТ

Аеродром Ферихеђ (Ferihegy) у Будимпешти спада у један од највећих на територији Средње Европе. Има три терминала. Са терминала 1. (који се налази ближе Будимпешти) се одвија саобраћај тзв. јефтиних летова (Wizzair, Ryanair и сл.) са терминала 2А летови унутар Шенгенских земаља, а са 2Б сви остали европски и прекоокеански летови. Постоји могућност бесплатног паркирања на аеродрому «Ферихеђ» до 15 минута.Сајт будимпештанског аеродрома је: www.bud.hu.
Железничка мрежа у Мађарској је средње развијена, а квалитет услуга је различит. Унутар Мађарске се препоручује путовање тзв. интерсити линијама између већих градова где су околности путовања вишег квалитета.У Будимпешти има више железничких станица. У правцу Србије возови крећу са станице Келети.
Информације телефоном: +36 1 3719449
интернет: www.elvira.hu
Мрежа друмских саобраћајница у Мађарској је релативно добро развијена и доброг квалитета; то се односи пре свега на мрежу ауто путева. Коришћење ауто путева се плаћа куповином матрица приликом уласка у земљу и на бензинским пумпама. Матрица важи за све ауто путеве на територији земље, у одређеном периоду.
Цене се одређују према категорији возила и према временском року.
Категорије возила:
Д1 – мотоцикли и моторна возила до 3,5 тоне тежине
Д2 – возила између 3,5 и 7,5 тона
Д3 – возила између 7,5 и 12 тона
Д4 – сва возила која нису обухваћена претходним категоријама
Цене матрица:
Категорија 1 дан 4 дана Недељу дана Месец дана Годину дана
Д1 - 1170/1530 HUF* 2 550 HUF 4 200 HUF 37 200 HUF
Д2 2760 HUF - 6 600 HUF 12 600 HUF 106 500 HUF
Д3 2760 HUF - 10 200 HUF 18 000 HUF 159 000 HUF
Д4 2760 HUF - 13 200 HUF 22 500 HUF 198 000 HUF

* Матрица за 4 дана у периоду између 1. маја и 30 септембра кошта 1530 HUF.
Мотоциклисти приликом куповине матрице на 4 дана плаћају пола цене од наведене.
Цене горива су променљиве и у просеку су нешто више него у Србији, а постоје разлике и у зависности од тога где се бензинске пумпе налазе (најскупље је гориво на пумпама поред ауто путева).
Напомена: на путевима на територији Мађарске су честе полицијске контроле саобраћаја, строго се кажњавају и кршења саобраћајних прописа. (прекорачења брзина кретања, вожња под утицајем алкохола - толеранција нула). Приликом саобраћајне контроле од возача се тражи поседовање важеће возачке дозволе, саобраћајне дозволе, осигурања и путне исправе односно личне карте.
Санкције за поједине саобраћајне прекршаје:
- прекорачење брзине: 30.000 – 300.000 HUF, ако се прекорачи брзина са 15 km/h казна је 30.000, у случају прекорачења од 100 km/h 300.000 HUF;
- употреба мобилног телефона у току вожње: између 10.000 – 30.000 HUF;
- невезивање сигурносног појаса: 10.000 – 30.000 HUF.
Приликом изрицања казне возач добије уплатницу са којом треба да изврши уплату у пошти. Кажњени возачи се евидентирају и уколико се казна не уплати у одређеном року ступа на снагу привремена забрана уласка у Мађарску. Веома су строге контроле и ригорозне казне за неплаћено паркирање у Будимпешти и у другим градовима Мађарске. Често се догађа да се казне постављају већ након неколико минута, цене казне се повећавају уколико се не плате у назначеном року.
У Будимпешти и у већим градовима Мађарска је веома добро организована мрежа градског саобраћаја. У Будимпешти цена карте за једну релацију, без обзира на врсту превоза (метро, градски аутобуси, трамваји, тролејбуси), кошта 320 HUF. Постоји могућност куповине збирне карте и недељне претплате. У градском превозу су честе контроле и казне су веома строге у случају непоседовања важеће карте.





БЕЗБЕДНОСТ

У случају било каквих неприлика на територији Р. Мађарске, следећи телефонски бројеви могу бити од користи:
- Хитна помоћ: 104
- Полиција: 107
- Ватрогасци: 105
- Помоћ: 112
- Амбасада Р. Србије у Будимпешти: (+36 1) 3229838
- Ауто клуб – помоћ на путу: 188
- Туристичка полиција (0-24): (+36 1) 4388080
- Лекарска помоћ, на енглеском језику (Falck SOS Hungary): (+36 1) 2000100
- Нон стоп отворена апотека у Будимпешти: Teréz krt 41. - (+36 1) 3114439

Скреће се пажња на обазривост приликом посета ноћним баровима, где страни туристи често постану жртве тзв. конзум-девојака када рачуни за пиће могу да достигну баснословне цифре.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА
Држављани Србије на основу билатералног споразума о здравственом осигурања имају права на медицинску помоћ на територији Р. Мађарске у случају хитних интервенција. У случају хитног здравственог проблема потребно је звати хитну помоћ на тел. 104, која ће дати обавештење и о дежурним болницама у Будимпешти или у другим градовима.
НОВАЦ

Национална валута у Мађарској је форинта (HUF). Однос форинте према другим валутама варира и креће се између следећих вредности:
1 ЕUR 255 – 275 HUF
1 USD 205 – 215 HUF
1 CHF 185 – 195 HUF

Банкарске картице банака из Србије могу се користити у Мађарској.
Цене услуга и робе су, као и у другим градовима Европе, и у Мађарској веома различите у зависности од места куповине. Најповољније цене су у великим тржним центрима. Цене намирница у Мађарској су у просеку ниже него у Србији.
Различитост цена важи и за ресторане. У већим градовима постоје ресторани где нуде мени по прихватљивим ценама (између 750 – 1.200 форинти) и ресторани где се за одређени износ (између 2.700 – 5.000 форинти по особи) може конзумирати храна и пиће без ограничења количине. Цене такси услуга су веома различите, скреће се пажња да се обавезно тражи укључивања таксиметра јер је, поготову у Будимпешти, честа појава да таксисти одређују нереално високе цене страним туристима. Сви хотели у Мађарској одговарају европском нивоу предвиђеном за дату категорију. Цене смештаја зависе од позиције и од категорије, али су ниже него у другим европским центрима (Беч, Рим, Берлин и сл.).


ОСТАЛО

Телефонирање у Мађарској: за излаз у међународну мрежу укуцава се 00, приликом позива броја у Мађарској, која је у другој мрежној групи, пре позивног броја мрежне групе се укуцава 06 (нпр. ако се из Сегедина зове број из Будимпеште укуцава се 06-1, ако се зове из Будимпеште Сегедин 06-62 и сл.) Ако се из Србије зове неки број у Мађарској после 00-36 укуцава се позивни број мрежне групе (без нуле с почетка те групе). Приликом позива броја мобилног телефона из Мађарске потребно је укуцати свих 11 бројева. Позивни бројеви мобилних мрежа су 06-20, 06-30 или 06-70, што би за позиве из Србије било +3620, +3630 и +3670 плус седмоцифрени број.

ШПАНИЈА

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Носиоцима биометријских пасоша Р.Србије није потребна виза за боравак до 90 дана у периоду од шест месеци. Безвизни режим се не односи на носиоце путних исправа Савезне Републике Југославије (тзв. „плави пасоши“) и носиоце пасоша Републике Србије које је издало МУП РС - Координациона управа. Приликом уласка у Шпанију, погранични органи могу да питају за сврху путовања (навести где се иде, ако је у питању приватна посета позивно писмо особе код које се иде или резервација хотела у којем се одседа, повратна авионска карта, итд.), као и доказ о поседовању минималне суме новца за путовање која износи 569,97 евра, или за дужа путовања 63,33 евра дневно. На сајту шпанске Амбасаде у Београду препоручује се да се наведена минимална сума носи у готовини, а остало се може доказати поседовањем кредитне картице уз извештај о стању на рачуну у банци. Неопходно је здраствено осигурање (исто које се вадило приликом апликације за визу, распитати се у Амбасади Шпаније у Београду које важи, пошто то може да се мења).
Уношење суме од преко 6.000 евра мора бити пријављено. Није потребан никакав доказ о вакцинацији за путовање у Шпанију.
Старијима од 18 година дозвољено је да носе 200 цигара или 100 сигариљоса или 50 томпуса или 250 гр дувана који се увија. Што се тиче алкохола, може се унети само један литар (преко 22% алкохола) или два литара (испод 22% алкохола).
Уколико водите са собом кућног љубимца неопходан је пасош или потврда ветеринара, у зависности од тога која је животиња у питању. Власници морају да потврде (у писаној форми, укључујући и верзију на шпанском језику) да поседују животињу најмање три месеца или од дана њеног рођења уколико има мање од три месеца. Неоходна је и потврда да је животиња вакцинисана против беснила и да има чип или печат.

ТРАНСПОРТ

Готово сваки град у Шпанији има аеродром, а најважнији су: Мадрид-Барахас, Барселона, Валенсија, Лас Палмас де Гран Канарија, Палма де Маљорка, итд. Железница је једна од најмодернијих у Европи, возови су брзи и удобни (Мадрид-Барселона 670км за 2ч 30мин), али је путовање возом много скупље од путовања авионом.
За путовање колима потребна је полиса осигурања, тзв. „зелени картон“, као и међународна возачка дозвола.
На ауто путу је дозвољено кретање брзином од 120км/ч, главним путевима 100км/ч и 50км/ч у насељеним местима. Обавезно је везивање свих путника у колима (и оних који седе на задњим седиштима)

БЕЗБЕДНОСТ

Треба избегавати шетње празним улицама у сиромашнијим деловима, увек водити рачуна о својим личним стварима, држати их уз себе. Не остављати мобилне телефоне или новчанике на столове у кафићу због могућих крађа. Број полиције за хитне случајеве је 091.


ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Није потребно никакво посебно вакцинисање за путовање у Шпанију. Уколико немате здраствено осигурање, примиће вас у болницу у хитним случајевима, али ћете морати да платите за све услуге. Стога најбоље распитати се код свог здраственог осигурања или у шпанској Амбасади које осигурање покрива ову земљу. Лекови се купују у апотекама (све су обележене зеленим крстом). Дозвољено је пити воду из чесме. Болнице се налазе углавном увек највише на 15 минута од насељеног места. Списак болница могуће је наћи на интернет страници Министарства здравља Шпаније: http://www.msc.es/ciudadanos/prestac...osSNS/home.htm

НОВАЦ

Локална валута је евро. Могуће је користити платне картице наших банака – виза, мастер. Приликом куповине платном картицом обавезно је показати пасош.
Готово сви већи градови имају метро, карта за метро важи и за аутобус, цена једне карте за једну вожњу је 1евро или за 10 вожњи 9евра. Цена производа и услуга зависи од места које се посећује, као и од сезоне, а отприлике износе: пиво од 2 до 6 евра, карте за биоскоп од 4 до 6 евра, за позориште од 12 до 30 евра, за оперу или концерт од 50 до 100 евра, дневни мени у ресторанима 10 евра, док је регуларни мени од 18 евра по особи у најјефтинијим ресторанима до 90 евра по особи у најскупљим. Цене смештаја у хотелима: 5 звездица од 200 до 300 евра, 4 звездице од 100 до 200 евра, 3 звездице од 70 до 100 евра, 2 звездице и мање до 60 евра.

ОСТАЛО

Шпанија је модерна европска земља, у којој живи око 4 милиона странаца, стога је начин облачења разноврстан. У хитним случајевима позвати број 112 који је бесплатан са свих оперетера у Шпанији, а информације се могу добити на шпанском, енглеском, француском и немачком језику. Остављање бакшиша није обавезно, мада је уобичајено у ресторанима и баровима. Постоји могућност повратка пореза на купљену робу (tax free), о чему се детаљније информисати у свакој продавници посебно. На Канарским острвима увек је сат мање него на полуострву и Балеарима. Ручак у ресторанима се служи од 13ч до 15.30ч, а вечера од 21ч до 23ч, док се у међувремену може јести у бројним баровима (tapas bar). Радње су отворене од 9.30 до 13.30 и од 16.30 до 20ч. Велики тржни центри, као и радње у центру отворене су цео дан од 10ч до 22ч. Зе међународне позиве из Шпаније окренути 00 + позивни за државу (Србија 381) + позивни за град без нуле на почетку (Београд 11) и број. За слање разгледнице потребно је купити маркицу на киоску (quiosco tobacco) или у пошти (correos) и убацити у жуто сандуче који су постављени свуда по граду.

ТУНИС

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Са Тунисом се не примењује визни режим, без визе је дозвољен боравак до 3 месеца, а продужење (уколико је потребно) се врши благовремено поднетим захтевом (око 1 месец пре истека периода од 3 месеца) у полицијској постаји по месту боравка. Не постоји обавеза поседовања полисе здравственог осигурања, нити потреба подношења доказа о вакцинацији. Не постоји обавеза поседовања одређене своте новца по дану боравка.
Што се тиче акцизне робе која се уноси и износи, постоји ограничење на количину цигарета (200 ком), цигара (50 ком), дувана (500 гр); што се тиче алкохолног пића – до 25% алкохола 2 литре, 1 литар за пиће које садржи више од 25% алкохола;
Уколико износ новца који се уноси премашује 25000 ТНД (око 13400 евра), мора да се пријави на царини, као и сума која се износи у висини од и преко 5000 ТНД (око 2680 евра); пријава се врши на формулару „Пријава увоза девиза“ пре напуштања царинске зоне.
Када је реч се у Тунис долази приватним возилом, царински органи издају дозволу за управљање возилом на територији Туниса у трајању од 3 месеца, после чега мора да се регулише статус возила.
Дозвољен је унос ловачког оружја, уз обавезну пријаву на царини и дозволу туниског МУП. Унос других типова оружја је забрањен.
Кућни љубимци – морају да имају ветеринарску књижицу, као и санитарну потврду, издату од стране надлежних органа. Забрањено је уношење раса које су опасне, као што је пит бул.
Дела од културног и историјског значаја морају се обавезно пријавити и потребна је претходна дозвола туниског МУП за њихов унос и износ.
Контакти пограничних и царинских органа: Генерална дирекција царине, тел: +216 71799700, факс: +21671791644, адреса: Rue Asdrubal Lafayette, 1002 Tunis, погранична канцеларија на аеродрому у Тунису, тел: +21671751191, +21671288239, у луци Тунис, тел: +21671333193, +21671330066, на аеродрому у Монастиру, тел: +21673521104.

ТРАНСПОРТ

Има укупно 6 аеродрома, од којих су најважнији у главном граду Тунису (тeл: +2161 755 000, факс: +2161781460) и Монастиру (тeл: +216 3460300, факс: +2163460318), отворени 24 сата; оба аеродрома имају барове, ресторане, duty-free shop, банке и мењачнице, као и могућност изнајмљивања аутомобила.
Луке: у главном граду Тунису (за робу и путнике, остале луке су за робу, постоји Туниска поморска компанија преко које се може путовати, адреса: 5, Avenue Dag Hammarskjoeld - 1001 Tunis – Tunisia, тел: + 21671341777, факс: + 21671345736), редовни доласци и одласци су из-за Марсеј и Ђенову, а према осталим италијанским градовима (Напуљ, Палермо, Салерно, Ливорно) сезонски.
Железничка мрежа постоји од главног града према свим већим градовима, али углавном је користе Тунижани (странци узимају такси, аутобусе или тзв. луаже-минибусеве, који превозе од града до града).
Путна инфрастуктура између већих градова и туристичких места je добра.

Документа за управљање возилом су међународна дозвола и међународно осигурање, саобраћајна дозвола за коју се тражи превод на француски или арапски. Што се тиче поштовања саобраћајних прописа, обавезно је везивање појаса (само возач, али није тако строго контролисано; казна 10 ТНД), на снази је забрана причања мобилним у току вожње (казна 60 ТНД), а у току је постављање радара за детектовање брзине на свим већим путним правцима (казна-уколико је брзина до 120км/h, треба платити 60 ТНД, а уколико је већа - 60ТНД+10ТНД по сваком прекораченом километру, уз покретање прекршајног поступка).

БЕЗБЕДНОСТ

Тунис је стабилна земља, без изражених ризика од тероризма, оружаних сукоба или елементарних непогода; постоји Служба за цивилну заштиту, која може да се контактира у случају саобраћајне несреће (амбулантна кола), пожара, шлеповања аутомобила и сл, у граду Тунису тел: +21671960210, а у Сусу, тел: +21673233632.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Нема обавезних или препоручених вакцина, нема подручја у којима владају епидемије или одређене болести. Општа санитарна ситуација добра, препоручено конзумирање флаширане воде, не са чесме, а што се тиче хране, нема ограничења у конзумацији.
Контакти здравствених установа које пружају квалитетне услуге су:
Тунис (болница Charles Nicolle, тел: +21671578007, клиника El Amen, тел: +21671791533), Сус (болница l’hopital universitaire Sahloul, тел: +21673369411, клиника Les Oliviers, тел: +21673242711), што се тиче Хамамета, нема познатих болница или клиника због близине, било главног града, било Набела, тако да дајемо податке за Набел (болница l’hopital regional de Nabeul, тел: +21672286496, клиника Les Violettes, тел: +21672224000) .

НОВАЦ

Локална валута је туниски динар (ТНД), а 1ТНД=1000 милима; У мају 2010. 1евро =1,86 ТНД, 1 УСД=1,46 ТНД, када је реч о платним картицама, могуће користити VISA, MASTER, AMERICAN EXPRESS за подизање новца са банкомата, а у хотелима могуће плаћање истом врстом картица, али само у већим и познатијим хотелима; у продавницама, посебно на тезгама, где се најчешће купује, плаћање се врши искључиво кешом.
Цена такси превоза: старт дању – 400 милима (око 1/4 евра), а ноћу 600 милима (око 1/3 евра), обрачун по таксиметру се врши према пређеним километрима и времену утрошеном у вожњи, при чему је сваких 87 метара 30 милима, а сваких 30 секунди 30 милима. Цена исхране у ресторану - ако је у питању ресторан брзе хране, 5-10 евра, а у већим ресторанима – 10-50 евра, цена преноћишта – у току сезоне од 80 до 400 ТНД (45-215 евра), у зависности од категорије хотела, цена посете лекару – у болницама од 70 до 100 ТНД (38-54 евра), а у клиникама 150-200ТНД (80-108 евра).

СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ


УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ САД

Држављанима Републике Србије је потребна виза за улазак у САД. Виза се не може добити на граничним прелазима Информација о поступку подношења захтева за визу и потребним документима се може добити на сајту Амбасаде САД у Београду. www.belgrade.usembassy.gov
Приликом уласка у САД, уобичајено је да вас службеник пограничне службе упита о разлозима доласка, локацији и дужини планираног боравка у САД. Важећа америчка виза није апсолутна гаранција да ће вам улазак у САД бити одобрен, односно, постоји могућност да вам већ издата виза буде отказана. Службеник пограничне службе може ускратити улазак страном држављанину у САД, и поред поседовања америчке визе, уколико утврди да постоје разлози за то.
Пре уласка у САД неопходно је попунити фомулар I94 (беле боје). Уколико путујете у САД ваздушним путем, наведени формулар се може добити и у авиону. Формулар садржи два дела, један о доласку и други о изласку из САД. Службеник америчке пограничне службе ће, након пасошке контрoле, задржати део формулара који се односи на улазак. Део формулара који се односи на излазак из САД ће вам бити враћен заједно са пасошем. Уколико путујете пословно или туристички у САД, на исечку формулара, који се односи на повратак, биће уписан датум до када најдуже можете остати у САД. Веома је важно да наведени излазни исечак формулара i94 чувате све време током боравка у САД јер се приликом изласка из САД враћа и представља доказ да сте напустили САД. Уколико исти изгубите, нестанак се неодложно мора пријавити америчким имиграционим органима. Више информација у вези са формуларом i94 можете наћи на сајту америчких имиграционих власти: https://www.usimmigrationsupport.org/form-i94.html
Такође, приликом уласка у САД неопходно је попунити и царински формулар који се предаје службенику америчке царинске службе. Уношење хране, алкохола и производа биљно-животињског порекла је веома рестриктивно. Унос лекова или медикамената за личну употребу за период боравка до 90 дана је дозвољен, уколико се исти не могу набавити у САД. При томе, треба имати у виду да се не могу уносити лекови или медикаменти који су стриктно забрањени од стране надлежног америчког органа (Food and Drug Administration). Информацију о производима чије је уношење у САД забрањено или ограничено можете наћи на: http://www.cbp.gov/xp/cgov/travel/clearing/restricted/
Уколико сте двојни држављанин, Р.Србије и САД, упозоравамо вас да према америчком закону, држављани САД могу приликом уласка или изласка из САД користити искључиво америчку путну исправу.
Није потребно да важећу америчку визу преносите из старог пасоша у нови. У таквим случајевима, приликом уласка у САД неопходно је да са собом имате важећи пасош, као и стари пасош са важећом америчком визом.


Уношење новца у готовини у износу од 10.000 долара и више је неопходно пријавити приликом уласка у САД.
Кућни љубимци се могу уносити у САД и том приликом надлежни органи могу затражити ветеринарско уверење за псе или мачке. Такође, исти могу бити подвргнути здравстевној контроли о трошку власника. Пси морају бити вакцинисани против беснила најмање 30 дана пре уласка у САД, изузев младунаца испод три месеца старости. Вакцинисање против беснила за мачке није потребно. Све остале животиње ће бити преконтролисане или стављене у карантин пре уласка у САД. Више инфомација о уношењу кућних љубимаца или животиња можете наћи на сајту америчких пограничних органа: http://www.cbp.gov/



ТРАНСПОРТ

Током туристичког или пословног боравка у САД, можете управљати моторним возилом уколико поседујете међународну возачку дозволу и националну возачку дозволу.


БЕЗБЕДНОСТ

Потребно је имати у виду да САД могу бити мета терористичких напада. Актуелне информације у вези са тероризмом, као о корисне информације у вези са путовањем у САД поводом безбедносних мера које амерички органи предузимају можете наћи на: http://www.tsa.gov/travelers/index.shtm
У САД је присутан криминал у већини градова, тачније, у одређеним деловима градова који се сматрају мање безбедним. Стога саветујемо дражвљанима Републике Србије да, уколико је могуће, избегавају места и подручја која су недовољно безбедна. Посебно скрећемо пажњу на криминал у вези са дрогом који је значајно присутан у америчким савезним државама уз границу САД са Мексиком. У питању су следеће државе: Калифорнија, Тексас, Нови Мексико и Аризона.
У случајевима непријатних догађаја, потребно је одмах контактирати полицију на телефон 911. Поред обавезне пријаве полицији, саветујемо вам да контактитаре надлежно дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије у САД.
Сезона урагана у јужно-источним америчким државама траје од јуна месеца до краја новембра. Актуелну информацију у вези са ураганима можете добити на сајту Националног центра за урагане: http://www.nhc.noaa.gov/
Сува и веома топла клима у Калифорнији је често узрок појаве шумских пожара који могу веома брзо да се шире, посебно у условима снажног ветра. У том случају потребно је пратити информације локалних власти и медија.






ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Иако поседовање полисе здравственог осигурања није услов за улазак у САД, препоручујемо вам да исту имате с обзиром да су цене здравствених услуга у САД веома високе. Само преглед код лекара може да износи од 60 до 150 долара. Потребно је имати у виду да Амбасада и конзулати Србије у САД не могу да помогну при плаћању евентуалних трошкова здравствених услуга.



НОВАЦ

У САД се могу користити све врсте кредитних картица (Visa, Master Card, American Express). Мењачнице су веома ретке и исте се могу наћи углавном на аеродромима и у већим хотелима. Стога уколико планирате пут у САД и желите да понесете део новца у готовини, саветујемо вам да исти, пре пута, замените у америчке доларе.

ОСТАЛО

Према америчком закону, држављанима САД, као и страним држављанима на боравку у САД, забрањено је путовање на Кубу. Законом су предвиђени случајеви када је то могуће и то уз одговарајуће одобрење америчких власти. Такође, забрањен је унос свих врста производа и публикација Кубе у САД.
Куповина и конзумирање алкохоола је регулисано законима савезних америчких држава. Највећи број држава забрањује куповину или конзумирање алкохола лицима млађим од 21 године.
Приликом куповине, имајте у виду да у истакнуте цене производа није укључен порез. Регулатива у вези са порезом се разликује од државе до државе.

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ ПРЕДСТАВНИШТАВА СРБИЈЕ У САД

Амбасада Републике Србије - Вашингтон
2134 Kalorama Rd. NW
Washington, DC 20008
Телефон: 202 332 0333
Факс: 202 332 3933, 202 332 5974
www.serbiaembusa.org
Е-mail: consular@serbiaembusa.org
Амбасада је надлежна за следеће америчке савезне државе:
Alabama AL, Arkansas AR, Delaware DE, District of Columbia DC, Florida FL, Georgia GA, Loisiana LA, Maryland MD, Mississippi MS, North Carolina NC, Oklahoma OK, South Carolina SC, Tennessee TN, Virginia VA, West Virginia WV.

Генерални конзулат Републике Србије - Њујорк
62 West 45th Street, 7 Floor
New York, NY 10036
Tелефон: 212 596 4241
Факс: 212 596 4363
www.serbiaconsulatenyc.com
E-mail: ConsulateGeneralSerbia@verizon.net
Генерални конзулат у Њујорку је надлежан за следеће америчке савезне државе:
Connecticut CT, Maine ME, Massachusetts MA, New Hampshire NH, New Jersey NJ, New York NY, Pennsylvania PA, Puerto Rico PR, Rhode Island RI, Vermont VT, Virgin Islands VI.

Генерални конзулат Републике Србије - Чикаго
201 East Ohio Street, Suite 200
Chicago, IL 60611
Tелефон: 312 670 6707
Факс: 312 670 6787
www.scgchicago.org
E-mail: info@scgchicago.org
Генерални конзулат у Чикагу је надлежан за следеће америчке савезне државе:
Alaska AK, Arizona AZ, California CA, Colorado CO, Guam GU, Hawaii HI, Illinois IL, Indiana IN, Idaho ID, Kansas KS, Kentucky KY, Michigan MI, Minnesota MN, Missouri MO, Montana MT, Nebraska NE, Nevada NV, New Mexico NM, North Dakota ND, Ohio OH, Oregon OR, South Dakota SD, Texas TX, Utah UT, Washington WA, Wisconsin WI, Wyoming WY.

РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА


УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ



Држављанима Србије са биометријским путним исправама није потребна виза за боравак до 30 дана, уз обавезно попуњавање миграционе карте и пријаву боравка у року од 3 дана. Полиса здравственог осигурања и поседовање одређене количине новца није обавезно. Приликом уласка треба пријавити износе веће од 10.000 УСД, као и техничку робу.

ТРАНСПОРТ

Руска Федерација има добро развијену мрежа друмског, железничког и авио саобраћаја. Саобраћајни центри су Москва, Санкт-Петербург, Сочи, Екатеринбург.
Најзначајнији аеродроми су: Москва – Шереметјево, Внуково, Домодедово, Санкт-Петербург – Пулково, Сочи – Адлер. Постоји велики број свакодневних линија са свим странам света, као и велики број унутрашњих летова. Два пута дневно се одвија авио саобраћај на релацији Москва-Београд.
Редовна железничка линија на релацији Москва-Београд полази свакога дана са железничке станице «Кијевска» у 21,35 часова.
Саобраћајне гужве у Москви су велике, па се препоручује коришћење метроа. Такси саобраћај је тек у развоју, користе се услуге «дивљих таксиста» у главним градовима.

БЕЗБЕДНОСТ

Безбедносна ситуација је стабилна. Најчешћи облици угрожавања туриста су крађе и џепарења.


ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Не захтева се посебна вакцинација приликом уласка. Препоручује се конзумирање флаширане или филтриране воде за пиће.


НОВАЦ

Национална валута је рубља. Валутни односи у мају 2010: 1 УСД – 30,20 рубаља, 1 евро – 38,70 рубаља. Плаћање се може вршити свим врстама кредитних картица (виза, мастер кард, американ експрес и др.), као и готовински. Постоји широка мрежа мењачница, али треба водити рачуна о курсним разликама и наплати провизије.
Присутна је велика разноликост у квалитету смештаја и цена услуга. Ноћење у просечном хотелу у Москви кошта од 150 УСД навише.



ОСТАЛО

Постоје ланци страних хотела и ресторана, културна понуда је веома богата и разноврсна, али су цене услуга високе. Тржни центри и продавнице раде свих седам дана у недељи од 10 до 22 часа.
Клима је арктичка, субарктичка, умерена и делимично субтропска

КАНАДА


УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Држављанима Републике Србије је потребна виза за улазак у Канаду. Виза се добија у Амбасади Канаде у Београду. Не постоји обавеза вакцинације за путовање у Канаду.
Може се унети до 10.000 канадских долара у готовом новцу.


БЕЗБЕДНОСТ

Ниво безбедности на целој територији Канаде је на високом нивоу, ризици од оружаних сукоба не постоје.
Криминал у Канади је на ниском нивоу, а највише је сконцентрисан у већим градовима.
У сверним пределима Алберте и Британске Колумбије током зиме су честе појаве снежних лавина и олуја. У случају опасности, број телефона службе за пмоћ је 911.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Канада је земља високих хигијенских стандарда, не постоје региони подложни избијању епидемија. Током дужег боравка за време дугих и веома хладних зима, препоручује се узимање хране богате витамином Д.
Лекарске услуге су скупе, па се препоручује се путно здравствено осигурању.

НОВАЦ

Курс канадског долара у мају 2010. износи око 1,1 КД – 1 УСД. Могу се користити Мастеркард, Виза, Американ експрес платне картице.
Цене превоза су доста високе, примера ради, аутобуска карта од Монтреала до Отаве (200 км) износи око 80 КД, карта у градском превозу важности два сата кошта 3,5 КД. Цене исхране у ресторанима крећу се од 10 до 50 КД по особи, а цене смештаја од 35 до 200 КД.

ОСТАЛО

Обичаји су слични европским, али треба водити рачуна о изражавању, посебно у погледу аутохтоног становништва. Треба избегавати речи „индијанац и јенки“, а уместо њих користити “first nation i american“

Neophodni postupci u slucaju gubljenja isprava ili novca u zemljama EU i potpisnicama Šengenskog sporazuma



Bez validnog dokumenta nije moguće nastaviti putovanje niti se vratiti u R.Srbiju zbog čega je o krađi ili nestanku dokumenta (pasoša, lične karte i vozačke dozvole) neophodno obavestiti policiju zemlje u kojoj se naš državljanin nalazi i zatražiti izdavanje potvrde da je prijavljen gubitak odnosno krađa. U nekim od zemalja EU i potpisnica Šengenskog sporazuma policijski organi neće izdati takvu potvrdu ukoliko naši državljani ne znaju broj pasoša, lične karte ili vozačke dozvole pa je poželjno da kod sebe imaju fotokopiju dokumenta ili da bar znaju broj isprave čiju krađu prijavljuju. Prijava nestanka isprava se ne može obaviti u nekoj drugoj zemlji EU čiji organi, sa pravom, odbijaju da izdaju potvrdu o nestanku isprave. Lice koje prelazi unutrašnju granicu Šengenskog područja i ulazi na teritoriju bilo koje zemlje potpisnice bez putne isprave čini prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna u iznosu od 200 do 1200 eura.

Po dobijanju potvrde iz policije o prijavi nestanka ili krađe putne isprave neophodno je da se naši državljani obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu R.Srbije u zemlji u kojoj su ostali bez dokumenata, u cilju izdavanja putnog lista, dokumenta sa kojim se mogu vratiti u R.Srbiju. Napominjemo da diplomatsko-konzularna predstavništva R.Srbije u drugoj državi EU nisu nadležna za izdavanje putnog lista, a posebno je delikatan slučaj kada naši državljani nisu ni prijavili nestanak isprava. Sa putnim listom ne može putovati u druge zemlje, jer ovaj dokument važi isključivo za povratak u Srbiju. Važno je znati da bezvizni režim EU ne važi i za putne listove, za većinu zemalja EU, pa je potrebno, pre povratka u Srbiju, pribaviti vize zemalja kroz koje će se tranzitirati.

U slučajevima kada su naši državljani ostali bez novčanih sredstava ili kada ih nemaju dovoljno da plate novčane kazne za učinjeni prekršaj u zemljama EU, zbog čega su im, na osnovu zakona zemalja prijema, u cilju obezbeđenja privremeno, zadržane putne isprave, postoji mogućnost da rodbina ili prijatelji uplate novac na račun najbližeg diplomatsko-konzularnom predstavništva R.Srbije, koje im potom može isplatiti novac na ruke ili da se obrate Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, gde će dobiti precizne informacije kako da se, u svakom konkretnom slučaju, najbrže dostavi novac.

PUTNE ISPRAVE:
Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije. Putnu ispravu sme da koristi samo lice na čije ime je izdata.

Molimo da putne isprave za vreme boravka u inostranstvu čuvate. U slučaju gubitka ili oštećenja obratite se najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Potreban Vam je biometrijski pasoš Republike Srbije:

Biometrijske pasoše Republike Srbije izdaju nadležni organi unutrašnjih poslova.

Za sada zahteve za biometrijske pasoše možete podneti u sledećim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu 1.

Da biste podneli zahtev za biomerijski pasoš potrebno je da budete lično prisutni, kao i vaša maloletna deca za koja podnosite zahtev. Uz zahtev obavezno priložiti sledeća dokumenta u originalu:

* uverenje o državljanstvu (da nije starije od šest meseci);
* domaći izvod iz MK rođenih (da nije stariji od šest meseci);
* poželjno je da priložite digitalnu fotografiju 5x5cm ("en face", na jednobojnoj sivoj pozadini)
* dokument koji dokazuje Vaš identitet (na uvid): plavi pasoš ili lična karta.

Za sada molimo da unapred zakazujete termine za predaju zahteva u Vašem konzulatu ili ambasadi, gde ćete dobiti i detaljnije informacije i odgovore na pitanja u vezi sa podnošenjem zahteva.

Zakonski rok za rešavanje Vašeg zahteva je 60 dana.

Posedujete plavi pasoš sa oznakom „SR Jugoslavija“.

Plavi pasoši sa oznakom „SR Jugoslavija“ važe do 31. 12. 2010. godine. Do tada bi trebalo da izvršite zamenu za biometrijski pasoš R. Srbije. Ukoliko niste obezbedili biometrijski pasoš ili nemate vremena da ga obezbediti, a ističe vam stari plavi pasoš, postoji mogućnost da ga, dok ne obezbedite biometrijski pasoš, dobijete po posebnoj proceduri, o čemu će Vas obavestiti Vaš konzulat ili ambasada.

S obzirom da veći broj DKP R. Srbije, na žalost, još ne raspolaže potrebnom opremom za prijem zahteva za biometrijske pasoše, preporučujemo našim građanima koji borave u inostranstvu da do daljeg iskoriste svaku priliku da lično podnesu zahtev za novi biometrijski pasoš kod nadležnog organa unutrašnjih poslova po mestu svog prebivališta u Srbiji. Izdavanje biometrijskog pasoša za građane koji borave u inostranstvu moguće je po posebnoj hitnoj proceduri.


Izgubili ste putnu ispravu u inostranstvu

Ukoliko ste izgubili putnu ispravu na proputovanju, prijavite nestanak isprave policijskom organu zemlje u kojoj boravite i zatražite potvrdu o prijavi gubitka. Sa tom potvrdom obratite se najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu R. Srbije, koje će Vam, po sprovedenom postupku utvrđivanja identiteta i državljanstva, na osnovu utvrđenih činjenica, izdati putni list za povratak u Srbiju.



1 Pariz, Beč, London, Berlin, Diseldorf, Frankfurt, Štutgart, Hamburg, Minhen, Salcburg, Bern, Cirih, Strazbur, Rim, Milano, Trst, Vašington, Njujork, Čikago, Otava, Toronto, Kanbera, Sidnej, Podgorica, Prag, Moskva, Brisel, Hag, Kopenhagen, Stokholm, Pretorija

"EU dalje od konsenzusa o širenju"

"Beograd -- Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je da je EU sve dalje od konsenzusa neohodnog za nastavak procesa proširenja.On kaže da je zbog niza spoljnih negativnih ekonomskih i političkih okolnosti stav jednog broja zemalja EU "otvrdnuo" po tom pitanju."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=442932

"Održana Skupština srpske dijaspore"

"Beograd, Na skupu u Domu narodne skupštine u Beogradu, Tadić je rekao da će Srbija štititi nacionalni, verski i kulturni identitet Srba u regionu i dijaspori."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=442970

"Van Rompej stiže u Beograd"

"Beograd -- Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej stiže u posetu Srbiji u okviru turneje po regionu tokom koje će potvrditi evropsku perspektivu zapadnog Balkana.
Van Rompej će u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem nakon čega će se dvojica zvaničnika obratiti novinarima."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=443251

"Kosovo pred vladom sveta"

"SVETSKA vlada u utorak će na hitnoj sednici u Njujorku razmatrati situaciju na KiM, pogoršanu novim napadom, u kome je ranjen Petar Miletić, poslanik u skupštini Kosova. Na sastanku SB UN učestvovaće predsednik Srbije Boris Tadić, a na Ist River se uputio i Skender Hiseni, koji će tražiti da iznese stav vlade Kosova.
Hoće li Hiseni dobiti priliku da govori kao što je slučaj na redovnim sednicama SB kada je bio predstavljen samo imenom i prezimenom, u ponedeljak nije bilo potvrđeno."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...d-vladom-sveta

"Излагање добро, ефекти скромни"

"Опозиционе и владајуће странке сматрају да је добро што је одржана седница СБ, али различито гледају на њене домете.За излагање на седници Савета безбедности УН о Косову председник Борис Тадић добио је похвале од владајућих странака и дела опозиције. Странке су јединствене у оцени да је добро што је седница СБ одржана, али на њене домете гледају различито. Опозиција не дели мишљење портпаролке Демократске странке Јелене Триван да је Србија овом седницом и те како постигла свој циљ."

http://www.politika.rs/rubrike/Polit...kromni.sr.html

"Tadić u poseti Crnoj Gori"

"Podgorica, Cetinje -- Predsednik Srbije Boris Tadić boravi u poseti Crnoj Gori. Najavljeno je potpisivanje ugovora o izručivanju optuženih za organizovani kriminal i korupciju."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=444089

http://razbibriga.net/imported/2010/07/834_4-1.jpg

"Usvojena rezolucija o Kosovu"

"Strazbur -- Evropski parlament usvojio je većinom glasova rezoluciju kojom se preostale članice EU, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pozivaju da to učine."

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=444061

"Srpski oficiri stižu u NATO"

"Spremna misija Srbije pri Partnerstvu za mir: Ambasadoru Branislavu Milinkoviću ovih dana će se pridružiti i šef vojnog dela kancelarije general Nebojša Đukanović.NAŠEM ambasadoru pri NATO Branislavu Milinkoviću narednih dana konačno će se pridružiti i general Nebojša Đukanović, šef vojnog dela srpske kancelarije u Partnerstvu za mir.

Kako ”Novosti” saznaju, posle višemesečnih priprema, general Đukanović trebalo bi da otputuje u Brisel do 15. jula, čime će se stvoriti uslovi da Misija pri Alijansi i formalno bude otvorena.

Naša misija je faktički ”proradila” još prošlog decembra, kada je ambasador Milinković predao akreditive generalnom sekretaru NATO. Tada je, posle usvajanja izmena Zakona o odbrani i vojsci, započet i postupak za ”kadrovsko popunjavanje” vojnog dela misije.

Pored generala Đukanovića, planirano je da u našoj kancelariji budu još osmorica oficira. Šestorica će biti iz čisto vojnog domena, a dvojica eksperti iz oblasti politike odbrane. Sa civilnim delom, Misija će brojati petnaestak članova.

Naši zvaničnici poručuju da otvaranje vojne misije pri NATO nije znak faktičkog približavanja članstvu u ovom savezu, niti to dovodi u pitanje vojnu neutralnost. Svrha Misije je bolja svakodnevna komunikacija sa Alijansom, učešće u radu 100 stručnih komiteta i unapređenje saradnje sa 50 država-članica ovog političkog saveza.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je kašnjenje u otvaranju kancelarije naveo kao jedan od ”minusa” Vlade u prethodnom periodu, smatra da je velika šteta što to nije učinjeno još 2006, kada smo stupili u Partnerstvo."


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...i-stizu-u-NATO

"Rezolucija EU - pritisak na Hag"

ZVANIČNI Beograd ne pokazuje preteranu nervozu zbog rezolucije Evropskog parlamenta, u kojoj se članice EU koje to nisu učinile pozivaju da priznaju nezavisnost Kosova, ali neće ni sedeti skrštenih ruku ukoliko se pritisci nastave.

"Srpske vlasti poručuju da nije vreme za zaoštravanje situacije, da treba sačekati kraj meseca i mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu. Politički direktor MSP Borko Stefanović rekao je da je rezolucija deklarativnog karaktera i da nema nikakvu snagu. Isto je za ”Novosti” poručio i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji naglašava ”da EU nije država i Evropski parlament nema ingerencije da prizna bilo koga”:

- Španija, Slovačka, Rumunija, Kipar i Grčka nisu priznale Kosovo i nema nikakvih naznaka da će se to promeniti.

U to je ubeđen i ministar za KiM Goran Bogdanović. On naglašava da su zemlje koje su htele da priznaju Kosovo to uradile i bez ovog dokumenta."


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...ritisak-na-Hag

"Подела блага ју-дипломатије"

"До краја идуће године, Србија ће иселити особље из 24 дипломатско-конзуларна представништва, али Хрватска, БиХ, Словенија и Македонија желе да то учини одмах.Брак између република Титове Југославије одавно је разведен, али као и у свакој бурној вези без потписаног предбрачног уговора, која почиње страствено, а окончава се мржњом, следи оно најтеже – подела имовине."



http://static.politika.co.rs/uploads...-raspodela.gif

"Ни готово две деценије после раскида, амбасаде, конзулати, резиденције, станови и плацеви широм света, који су припадали СФРЈ, још нису раздељени. Дипломатски преговори око дипломатског блага земаља сукцесора достижу врхунац, јер Србија мора да пресели особље из 24 дипломатско-конзуларна представништва, с тим да се бивши посвађани супружници не слажу око термина. Наша страна намерава да оконча бракоразводну парницу некада моћне југословенске дипломатије предајом кључева до краја идуће године, док Хрватска, БиХ, Словенија и Македонија траже да се, према дипломатској реторици, уселе у „најкраћем року”. Или, у преводу, одмах.

Половином прошлог месеца амбасадори и отправници послова четири државе послали су протестно писмо Србији зато што је у последњем тренутку отказала састанак Комисије за сукцесију дипломатско конзуларних представништава у свету, заказан за 17. јун, саопштивши да су на првом делу састанка 21. маја нашој страни изнели ставове о томе да је Србија, од потписивања Загребачке резолуције крајем 2006. године, имала довољно времена за пресељење свог дипломатско-конзуларног особља.
Генерална секретарка Министарства спољних послова Србије Мирјана Живковић, међутим, каже за „Политику” да у Загребачкој резолуцији, јесте дефинисана расподела 44 објекта, али не и рокови.

„Мислимо да је предлог да се исељење обави до краја идуће године разуман рок. Међутим, 21. маја у Београду та сагласност није постигнута, а предвиђени наставак разговора, планиран за 17. јун у Сарајеву отказан је из техничких разлога. Србија жели добру регионалну сарадњу и зато ће следећи састанак бити организован када наша страна буде сигурна у успех састанка. Односно, када се рокови коначно утврде”, каже Живковићева.

Према резолуцији из Загреба, Хрватској припада десет, БиХ осам, Македонији четири, Словенији три објекта. Њихова предаја бившим чланицама СФРЈ које Србија користи није јефтина работа, а управо чињеница да ће селидба у нове објекте представљати додатно оптерећење за буџет, јесте основни разлог тензија између екс-ју супружника.

У Споразуму о сукцесији, расподела дипломатско-конзуларне имовине води се као „анекс Б” и регулише власништво над 123 објекта – 67 амбасада и генералних конзулата, 33 резиденције, 17 станова и кућа и пет грађевинских парцела. То заправо представља деобни биланс дипломатско-конзуларне имовине бивше СФР Југославије, а о каквом је благу реч, сведочи податак да је на основу процене ревизорске куће „Peat Marwik” из 1992. године, коју је ангажовала УН, вредност на дан 31. децембар 1990. године износила 266,40 милиона долара.

„Двадесет објеката који припадају Србији, према тој процени, вреди 42,6 милиона долара, док су 24 објекта која напуштамо процењена на 44 милиона. Србија се стара о свим објектима у складу са Споразумом у оквиру расположивих средстава”, каже Живковићева.

На наше питање, да ли ће МИП куповати или закупљивати нове објекте, пошто преда кључеве сукцесорима, она одговара да се Министарство спољних послова залаже за оно прво, за шта је добило позитиван сигнал и од владе и премијера. „Ту су могуће разне комбинације. Могуће је продати неке објекте или плацеве за којима више нема потребе, а за то можемо купити бар две зграде у другим земљама”, указује Живковићева.

Наша страна у примени „анекса Б”, иначе, покушава да утиче на примену и осталих анекса, јер Живковићева подсећа да Споразум о сукцесији није примењиван у осталим сегментима, поготово када је у питању враћање имовине српским предузећима на територији бивших република, као и остваривању права грађана Србије у новонасталим државама. Иначе се процењује да је имовина Србије и њених грађана и предузећа далеко већа у другим републикама од њихове имовине у Србији.

Подсетимо, споразум о сукцесији из 2001. године налагао је да земље потписнице најкасније шест месеци од парафирања, као акт добре воље изврше поделу пет објеката. Тако је 2001. године БиХ преузела амбасаду у Лондону, Хрватска амбасаду у Паризу, Македонија зграду некадашњег конзулата у Паризу, Словенија амбасаду у Вашингтону, а СР Југославија резиденцију у Паризу. Након распада СФРЈ, Словенија је у Клагенфурту задржала конзулат, Хрватска резиденцију у Бечу, док је све остало у поседу Србије.

У намери да омекшају бракоразводну парницу, помињане су и неке идеје да бивше југословенске републике заједнички користе барем једну зграду, по угледу на Скандинавце који деле амбасаду у Берлину, али је та замисао о дипломатском суживоту за сада утопија.

Осим утопијских, постоје и романтичарске теорије о дипломатском раздуживању Србије, са дозом жала да је у расподели имовине Србија могла боље да прође. Те тезе се заснивају на историјским списима који бележе да су поједине зграде, нарочито оне велелепне, купљене у време Краљевине Србије о чему нема доказа у дипломатском архиву. "

"Politika online" 11.07.2010.

"LAKŠE DO CRNOGORSKOG DRŽAVLJANSTVA"


http://www.kurir-info.rs/static/imgs...0-07/10097.jpg


" PODGORICA - Osobe koje traže crnogorsko državljanstvo, a nisu dobile otpust iz državljanstva država -bivših jugoslovenskih republika zbog toga što u njima nisu služile vojni rok, moći će lakše da dobiju državljanstvo Crne Gore.
Prema izmenama Zakona o drzavljanstvu, koje je danas usvojio crnogorski parlament, dovoljno je da te osobe daju izjavu da se odriču drzavljanstva druge države da bi bili primljeni u crnogorsko drzavljanstvo. Skupstina Crne Gore usvojila je i izmene Zakona o tajnosti podataka, kojima je predviđen jednostavniji postupak pristupa takvim podacima.
Većinom glasova vladajuće koalicije, crnogorski parlament je odbio predložene zaključke opozicione Socijalističke nardone partije (SNP) o radu vlade u oblasti lokalne samouprave. Prema ocenama SNP, Vlada Crne Gore je previše centralizovala nadležnosti lokalne samouprave."

Kurir 11.07.2010.

"Srbija i Turska bez viza"

"Premijeri Srbije i Turske Mirko Cvetković i Redžep Taip Erdogan dogovorili su čvrstu saradnju koja se odnosi na izgradnju infrastrukuture i saradnju u aviosabraćaju i prosveti.
Saradnja Srbije i Turske je dobra i mogla bi da bude još bolja, ocena je dvojice premijera. Za Tursku, Balkan je region koji treba da bude zona stabilnosti i mira."


http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=444873

"Srbija se bori za nove pregovore"

http://razbibriga.net/imported/2010/..._200x304-1.jpg

"Beograd -- Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da su sve snage usmerene na to da se Srbija izbori za novi početak pregovaračkog procesa o Kosovu i Metohiji.

On je za "Blic" rekao da bi bilo logično da se u Generalnoj skupštini UN formira većina koja smatra da se do rešenja za Kosovo može doći samo novim pregovorima.

Jeremić je dodao da sve ukazuje na to da će mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jednostarno proglašene nezavisnosti Kosova, biti saopšteno u bliskoj budućnosti.

Ministar diplomatije Srbije je zaključio da po tom pitanju Srbija ima pravo na optimizam.

Izvor: Sajt b92

Дијаспора не верује матици

Клима се мења корак по корак, тренутно највише улажу наши људи који живе у Немачкој, а у плану је да се привуку и Канада и Аустралија, каже министар за дијаспору Срђан Срећковић.

http://static.politika.co.rs/uploads...oto-TANJUG.jpg

За ових десет година колико градим у Србији било је много успеха, али и много глупости, зависи како се гледа... Можда је исувише рано, несигурно је, много је посредника... Постоје препреке у добијању дозвола у изградњи, ево шест месеци не могу да укњижим стан. Повлачим се из Србије, у Црној Гори сам још шест месеци па идем даље, има сигурнијих, перспективнијих земаља у свету, попут Либије, Никарагве..

– Ја сам инвестирао у памет Србије, јер сматрам да је наш народ природно талентован и добро образован. А и клима се много променила у односу на период деведесетих када сам покушао да преузмем део „Крушика” који се бави батеријама. Тренутно сам укључен са министром Ђелићем у пројект електромобила. Идеја је да се у наредне две године у Немачкој развију и произведу батерије за електромобиле. Потребно је много, да кажем, специфичне радне снаге, хемичара, физичара и зато тражимо 100 најталентованијих младих научника Србије.

Ове две приче – Мирка Латиновића, грађевинара из Русије кога смо пронашли на јахти на Црногорском приморју, и др Дејана Илића, професора и проналазача из Немачке кога смо прекинули у обиласку, како каже, двадесете фирме ове недеље, а који се по разним светским листама наводе међу десет најуспешнијих Срба у свету, јасно показују чиме је све оптерећен недавни позив премијера Мирка Цветковића за већа улагања дијаспоре у матицу.

Латиновић, власник компаније „Трејдјуник” из Москве, каже да је први пут у животу дошао у Србију пре бомбардовања, да је градио када овде нико није градио, да је тачно да имамо добру климу, добру храну и да није скупо, али да је за велике инвестиције још рано.

„Довољно је да један успешан човек из иностранства само прелиста наслове дневних новина, па да у Србији не остане ни за ручак, зашто њему све ово треба. Изузетак је једино општина Инђија”, прича човек који је са својом браћом и супругом Олгицом пројектовао и изградио пословно-стамбени комплекс у Инђији, са хотелом и хелиодромом, хотел „Сплендид” у Бечићима у којем су недавно одсели Бред Пит и Анџелина Џоли...

На основу истраживања др Дејанa Илићa на универзитетима у Дрездену и Грацу, у „Варти” је његов тим развио револуционарни систем микробатерија који се данас користи у готово свим преносним уређајима од мобилних телефона, преко лаптоп рачунара до ајпода.

– Трудим се да улажем у памет ове земље, предајем и даље на неколико светских универзитета. У нашој јавности се сматра да је довести инвеститора јако лако – окренеш кључ и он дође. Добро је, рецимо, што је било неколико посета Немачкој за годину дана и нашег председника и разних министара, важно је да се за Србију чује. Али није довољно довести само велике фирме и договарати се на врху, морају се довести и мала и средња предузећа – став је нашег научника.

На недавно одржаној првој Скупштини дијаспоре, осим што су наши људи позвани да улажу у матицу, министар за дијаспору мр Срђан Срећковић је најавио и 193 пројеката за инвеститоре из дијаспоре. На наше питање да конкретно наведе неке од њих, Срећковић одговара да ће сви бити јавно представљени у наредних месец дана. „Наши из дијаспоре желе да улажу у Србију али до сада нису имали конкретне информације о томе где то треба да ураде”, објашњава министар за дијаспору.

С друге стране, Јасмина Вујић, професорка са Берклија која је била потпредседник Савета дијаспоре пре девет година, каже да је несхватљиво шта се чекало осам година, колико је прошло од када су изнете те идеје са конкретним предлозима.

– Закон о дијаспори је тек недавно донет и мада је дијаспори формално омогућено да гласа у земљама боравка (тј. у конзулатима и амбасадама), није јој омогућено да гласа путем писама или преко Интернета, што смо ми тражили. То практично значи да већина у дијаспори и даље не може да гласа, јер су растојања огромна. Врло мало или скоро ништа није урађено на повраћају имовине (денационализацији) и рехабилитацији неправедно осуђених – каже саговорница из Америке.

Професорка Вујић и Мирко Латиновић слажу се у мишљењу да дијаспора највише замера што још не постоји правна држава и што је све обојено страначком припадношћу. Министар Срећковић тврди да се то сада мења.

– Није тачно да се мало улаже у Србију. Наши људи су од 2000. до сада директно инвестирали 550 милиона долара у мала и средња предузећа у Србији у којима ради 22.000 људи. Потенцијал јесте много већи, али деценијама уназад наши људи из дијаспоре нису имали поверења у институције државе због претходне праксе и претходног односа државе према њима, али сада корак по корак враћамо то поверење – каже министар.

На наше питање да ли је могло да се уради више, он одговара да је „лично и без лажне скромности задовољан оним што је урађено за ове две године”.

– Кад сам постао министар суочио сам се са непријатном чињеницом да није било никакве нормативне основе за политику према расејању. Усвојили смо први закон о дијаспори, конституисан је Савет за Србе у региону, у току је израда националне стратегије за развој односа матичне државе и дијаспоре и Срба у региону, који ће бити основа за дугорочну политику која не треба да зависи од интереса политичких странака – истиче Срећковић.

По његовим речима, подаци говоре да тренутно највише улажу наши људи који живе у Немачкој, а да је у плану да се привуку и Канада и Аустралија, државе у којима има велики број наших успешних пословних људи.

Борислав Капетановић, председник Заједнице српских клубова у Бечу и делегат Скупштине дијаспоре сматра да је проблем број један стицање поверења.

– Тај процес је у једној узлазној линији, што је свакако резултат озбиљнијег ангажовања државе и министра Срећковића, Не треба заборавити да је дијаспора у протеклом периоду била сматрана противником владајућег режима и да је много наврата била преварена приликом улагања својих зарађених средстава, а ти проблеми и до данас у великој мери нису решени – мишљење је Капетановића. Он додаје да држава мора да обезбеди веће гаранције и сигурност свима онима који желе и могу на било који начин да улажу у Србију, јер интерес и жеља постоје.

Сандра Гуцијан

Извор: Политика

"Ključna ocena EU o Srbiji na jesen"

"Na jesen u izveštajima Evropske komisije o napretku biće data ocena napretka Srbije na putu ka evropskoj integraciji od prošle godine. Uporedo sa saradnjom sa Hagom, to će za Evropsku uniju biti osnova za procenu stanja stvari i, što je još značajnije, načina za napredovanje - poručio je u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“ Stiven Vaneker, ministar spoljnih poslova Belgije, zemlje koja predsedava EU."

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/19...rbiji-na-jesen



http://razbibriga.net/imported/2010/07/869_strip-1.jpg

"Tadić sutra u Briselu"

Dogovoreni susreti s belgijskim premijerom Ivom Letermom i s predsednicima oba doma belgijskog parlamenta

http://razbibriga.net/imported/2010/..._310x186-1.jpg

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić putuje sutra u radnu posetu Belgiji, saopštila je danas pres služba predsednika.
On će se u Briselu sastati s belgijskim premijerom Ivom Letermom i s predsednicima oba doma belgijskog parlamenta Armanom de Dekerom i Patrikom Develom.
Tadić će, takođe, prisustvovati sklapanju međudržavnog sporazuma o socijalnom osiguranju, koji će potpisati šefovi diplomatija dveju zemalja Vuk Jeremić i Stiven Vanaker

Izvor : VEČERNJE NOVOSTI

Jeremić sutra u Kazahstanu na sastanku OEBS-a

"Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić boraviće od sutra u Kazahstanu, gde će učestvovati na neformalnom ministarskom sastanku OEBS-a, saopšteno je danas u Beogradu

U saopštenju ministarstva spoljnih poslova Srbije dodaje se da će tokom boravka u Almatiju Jeremić imati i niz bilateralnih sastanaka sa šefovima diplomatija država članica OEBS-a."

Одговор Београда на понуду из Брисела после 26. јула

Србија ће се тек после састанка Савета министара ЕУ изјаснити да ли прихвата понуду да пише заједничку резолуцију са ЕУ

http://static.politika.co.rs/uploads...L-ADROVICH.jpg



Србија ће на понуду из Брисела да заједничким снагама пишу резолуцију о Косову о којој би се гласало у Генералној скупштини, одговорити тек после 26. јула, односно после министарског састанка ЕУ, кажу за „Политику” у Министарству спољних послова. Чињеницу да се неће изјашњавати раније објашњавају тиме што ће тек након објављивања закључака овог скупа бити јасно који је став ЕУ, пошто међу 27 држава чланица ове организације има и пет земаља које нису признале независност Косова. Србија, како кажу, жели да постигне договор са ЕУ, али не може пристати на разговоре који не подразумевају да је на столу и питање статуса Косова. Исто тако, како кажу у министарству, мора бити јасно да било какав преговорачки процес који би уследио не може изгубити своју институционалну „пупчану врпцу” са УН.

На питање да ли постоји бојазан да би нека велика сила која подржава независност Косова могла Генералној скупштини да предложи свој текст резолуције, у министарству кажу да је то мало вероватно, јер да се о томе размишља, ЕУ не би нудила договор Србији.

„Ако се у понедељак усагласе шта им је став можемо са њима да причамо о евентуалном договору, а ако би се неко одлучио пре тога да поднесе резолуцију онда нема никаквог договора”, поручују из Министарства спољних послова.

На спекулације да би евентуално Суд правде могао да препоручи специјални статус за север Косова, у министарству кажу да су то бесмислице и да је посао суда да одговори на питање да ли је проглашење независности у складу са међународним правом.

У дипломатским круговима за „Политику” је потврђено да је Србији предложено да ЕУ буде „коспонзор” српске резолуције. Услов који Брисел поставља Београду је да српска резолуција буде таква да се у њој јасно каже да сви разговори које буду водили Приштина и Београд буду под окриљем ЕУ и уз учешће САД и да се у њима не доводи у питање статус Косова као ни подела територије. Уколико Београд пристане, разговори би почели одмах, у Бриселу, пре него што дође до гласања у Генералној скупштини. Из Брисела је такође јасно поручено Београду да неприхватање понуде значи озбиљно довођење у питање европске перспективе Србије.

Порука Београду која би требало да му „помогне” да се лакше одлучи на кооперативност са ЕУ стиже и из Вашингтона где се два дана уочи изрицања саветодавног мишљења премијер Косова Хашим Тачи срео са највишим званичницима Стејт департмента. Планирано је да га прими и потпредседник Џозеф Бајден. Извор „Политике” из кругова блиских власти, међутим, каже да српска делегација неће ићи у САД иако су претходних дана процуреле информације да се и наши званичници спремају на пут преко океана.

Прека неким незваничним информацијама Београд би могао врло брзо, у року од 48 сати након саопштавања саветодавног мишљења, Генералној скупштини да достави свој предлог резолуције. У њему би се, позивајући се на онај део мишљења Суда правде који ће највероватније констатовати да декларација о проглашењу независности није у складу са међународним правом, предлагали нови преговори о статусу Косова. У међувремену Србија лобира како би за своју идеју придобила што већи број земаља. У Министарству спољних послова, међутим, тврде да такве спекулације нису тачне.

Уколико се Београд одлучи на овај корак у Бриселу кажу да су српским званичницима поручили да у српској резолуцији не сме да се помиње реч статус јер ће, у том случају, против ње у УН гласати све земље ЕУ које су признале Косово. У Београду, у круговима блиским власти тврде да резолуција још није написана.

Ј. Церовина

---------------------------------------------------

Како се доносило мишљење Суда правде

Саветодавно мишљење, како тврди извор „Политике”, писала су тројица судија који су већински били на српској страни. Њих је већином од 8:7 изабрало судско веће које чини 15 судија. У међувремену је, међутим, кинески судија поднео оставку тако да оно што су написала тројица судија није могло да добије натполовичну већину, а председавајући јапански судија Хисаши Овада није желео у тој ситуацији да употреби право „златног гласа”( глас који пресуђује) и разреши ситуацију. Онда се гласало од параграфа до параграфа, али је остала тајна какав је резултат тог гласања.
Извор: Политика објављено: 20.07.2010.

Više od 50 diplomata u misiji sprečavanja daljih priznanja

Pred današnje objavljivanje mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu o nezavisnosti Kosova Srbija je pripremila jasan plan daljeg delovanja na međunarodnoj sceni, a cilj je da se spreči da još zemalja prizna Prištinu i da Generalna skupština UN pozove na pregovore dve strane. Kao prva mera, u više od 50 zemalja biće poslati diplomatski izaslanici koji će objasniti stav Srbije i potrebu da se pregovorima dođe do obostrano prihvatljivog, mirnog i održivog rešenja, saznaje "Blic" od izvora iz državnog vrha.

http://razbibriga.net/imported/2010/...ver=1279733076

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija spremna za svaku odluku Suda, ali da očekuje mišljenje koje će značiti da Albanci nemaju pravo na etnički motivisanu secesiju od Srbije.


- Ukoliko bi mišljenjem Međunarodnog suda pravde bio uspostavljen novi princip, u čitavom svetu bi se otvorio proces stvaranja novih država, što bi destabilizovalo mnoge regione sveta - rekao je Tadić i istakao da očekuje da će mišljenje Suda biti zasnovano na osnovnim principima međunarodnog prava, te da neće stimulisati secesionističke pokušaje u svetu.


- Srbija uvažava i političku realnost i svesna je da istorija ne svedoči uvek o fer rešenjima, ali zato jasno i na vreme ukazuje šta su osnovni parametri od kojih polazi i da nikada neće priznati Kosovo - rekao je predsednik Srbije.


On je upozorio da "ne bismo više živeli u istom svetu ukoliko bi odluka Suda legalizovala secesionistički pokušaj" Prištine.


Na pitanje da povodom nezvaničnih vesti kaže da li EU želi zajedno sa Srbijom da pripremi rezoluciju s kojom će Srbija izaći pred UN, Tadić je rekao da EU "želi da sarađuje po pitanju reagovanja Srbije na odluku Suda, ali da Srbija ima crvene linije koje predstavljaju integritet naše države na Kosovu i Metohiji".


- Razgovaramo sa EU kao partneri i kao zemlja koja želi da postane članica EU, ali istovremeno našim evropskim prijateljima sam izneo stav da Srbija ima svoje principe od kojih neće odustati... Nastavićemo razgovore sa EU, ali nikada nećemo ugroziti principe na kojima počiva suverenitet Srbije - kazao je Tadić i najavio da će posle saopštavanja mišljenja MSP u Srbiji biti otvorena diskusija "kroz sve institucije sistema, sa opozicijom i nevladinim organizacijama" i da će građani Srbije biti obavešteni o daljim koracima kada je reč o Kosovu.


- Vlada i ja, kao predsednik, držaćemo se Ustava po tom pitanju. Idemo optimistično, imamo plan i osmišljen pristup - poručio je Tadić. Kako "Blic" saznaje iz izvora u vrhu Vlade Srbije, odgovor na ponudu Evropske unije o zajedničkoj rezoluciji biće poslat tek nakon saopštavanja odluke Suda u Hagu. U međuvremenu se diplomatskim kanalima pokušava ublažiti tvrd stav EU da se u rezoluciji ne smeju pominjati pregovori o statusu.


Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji predvodi pravni tim Srbije koji će prisustvovati javnom čitanju mišljenja u Hagu u tri po podne, otputovao je sinoć u Hag. U Hag je doputovao i ministar spoljnih poslova u privremenoj kosovskoj vladi Skender Hiseni. Sekretar MSP Andrej Poskakuhin rekao je za Tanjug da se danas u Hagu očekuju predstavnici svih država koje su učestvovale kako u pisanoj tako i u usmenoj raspravi od iznošenja pitanja legalnosti pred Međunarodni sud pravde.


Iako Međunarodni sud pravde savetodavno mišljenje donosi u punom sastavu od 15 stalnih sudija, u ovom slučaju glas sudije iz Kine morao je da izostane jer mu je krajem maja prestala dužnost, na kojoj je bio 10 godina. Njegov naslednik iz Kine, koji je izabran 29. juna, nema pravo glasa jer nije od početka uključen i upućen u predmet, koji je do sada prošao više pisanih faza i usmenu raspravu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče da ne treba očekivati da će savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, koliko god ono bilo izbalansirano, biti pružena međunarodno-pravna podrška kosovskim Albancima za njihov akt secesije.


Jeremić je uveren da će mišljenje Suda otvoriti put Srbiji da ispravnost svoje politike potvrdi na jesen u Generalnoj skupštini UN.


- Uložićemo sve napore da novih priznanja bude što manje i da na jesen ove godine bude usvojena rezolucija Srbije. To će biti jako težak, ali ne i nemoguć zadatak - kazao je Jeremić i podsetio da će prvi korak u tom pravcu biti sednica Saveta bezbednosti UN o situaciji u pokrajini, koju Rusija kao predsedavajuća najavljuje za 3. avgust. Kosovski premijer Hašim Tači je u SAD poručio da nema pregovora o teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Kosova.


- Optimista sam i verujem da će odluka Međunarodnog suda pravde biti u korist Kosova - izjavio je premijer Kosova Hašim Tači i naglasio da neće biti specijalnog statusa, autonomije tog područja ili podele Kosova.

Izvor: Blic