Gde su sindikati?

:raz_032:

Ja baš nisam nešto upućena u trenutna dešavanja, ali vidim da nešto ne valja
i nije mi jasno ko je kriv..

U fabrici Prvi Maj Pirot, žene rade u smenama za 10. 000 dinara, što je daleko ispod minimalca.
uz to im nije plaćeno ni socijalno niti penziono...
Sa tom platom plaćaju prevoz (mesečna karta blizu 4.000 din) i
lekare i lekove.
Ne mogu da se osiguraju preko muževa niti preko biroa, jer su zvanično u radnom odnosu.
Tužile su vlasnika, i on je navodno raskinuo ugovor sa njima da bi se izvukao,
ali one i dalje rade za istu platu i bez socijalnog...


Kada bih ja sada otvorila privatnu firmu i plaćala samo jednog radnika toliko,
bez da mu plaćam prevoz, topli obrok, socijalno i penziono, koliku bih kaznu platila?

E..a ja nikako da saznam..a šta ti radiš?:)

Ja radim u firmi gde imamo tri sindikata, pa se pobiše ko će više da učini za nas.
Imamo odmaralište, pomoć za lečenje i smrtne slučajeve.
Topli obrok, markica, plaćeni prekovremeni sati, noćne smene i državni praznici
se podrazumevaju.
I ne žalim se.

Ne mogu da verujem da neko dozvoljava da se dešava ovako nešto
kao u fabrici Prvi Maj, a da niko ne odgovara.
To je primer za koji ja znam, a sigurno nije jedini.
Strašno.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od kojica

Ja radim u firmi gde imamo tri sindikata, pa se pobiše ko će više da učini za nas.
Imamo odmaralište, pomoć za lečenje i smrtne slučajeve.
Topli obrok, markica, plaćeni prekovremeni sati, noćne smene i državni praznici
se podrazumevaju.
I ne žalim se.

Ne mogu da verujem da neko dozvoljava da se dešava ovako nešto
kao u fabrici Prvi Maj, a da niko ne odgovara.
To je primer za koji ja znam, a sigurno nije jedini.
Strašno.

---

Pa ne bi se ni ja žalio.Možda ti je zbog toga čudno ovo u prvom maju.
Očigledno sve gledaš kroz svoje preduzeće.:)

Јооој, синдикати.
Немамо их.
Они сад раде само једно: ко ће више да добије од неког "преговора".

Него, оно што мене буни око ове приче:
Не плаћа им се социјално и пензионо а пријављене су?
Како су пријављене са толишном платом?
Како их исплаћују?

Ma ovo nije čudno, ovo je direktno kršenje zakona i nikoga nije briga.

Nakon osam sati rada, te žene ne legnu da odmore, nego trknu na njivu
da odrade još par sati da bi nadoknadile platu koju ne primaju.
Robovlasničko društvo. :(

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od QueenOfClubs

Јооој, синдикати.
Немамо их.
Они сад раде само једно: ко ће више да добије од неког "преговора".

Него, оно што мене буни око ове приче:
Не плаћа им се социјално и пензионо а пријављене су?
Како су пријављене са толишном платом?
Како их исплаћују?

---

Sasvim legalno preko žiro računa.
Dobiju na kraju svakog meseca platnu listu, na kojoj je socijalno i penziono prikazano.

ne znam gde su sindikati.
posle 2000. kod nas na poslu je postala uobičajena rečenica ''pih, sindikati''. onda je jedan kolega rešio da napravi neki ''nezavisnost'' sindikat i niko nije hteo, osim spremačica i onih kurira i tako....onda sam se i ja učlanila, jedina, od nastavnog osoblja....pa su me gledali kao da nisam normalna.
možda nisam, ne znam....ali mi je žao da iko bude izrabljivan na način koji je kojica napisala u uvodnom postu.
to zaista nije civilizovano.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od kojica

Sasvim legalno preko žiro računa.
Dobiju na kraju svakog meseca platnu listu, na kojoj je socijalno i penziono prikazano.

---

А не могу да добију здравствену књижицу?
Ако су пријављене, иако им сад не уплаћују пензионо то ће свакако морати да ураде једном.

А како им је толишна плата... Не знам ел можда предужеће у стечају, или шта.
Сигурно су нашли неку рупу у закону.

Ne mogu da dobiju zdravstvenu knjižicu jer se več mesecima socijalno ne uplaćuje,
samo je prikazano na listi.
Da ima rupe u zakonu, ne bi onaj lik što je sklopio ugovor sa fabrikom utekao čim
je pokrenuta tužba, nego se očigledno radi o nemaru.
On je otišao i slučaj stoji. Sada ne zanju ni za koga rade, pa će kad saznaju protiv
njega pokrenuti tužbu i onda će i on raskinuti ugovor i tako ko zna dokle..

''Dobrodošli ! Poštovani prijatelji,
dobrodošli na internet portal Industrije odeće Prvi maj iz Pirota.

Prvi maj Pirot je prošle godine obeležio 50 godina postojanja a ove beleži drugu godinu od privatizacije. Prvi maj danas, i u budućnosti ima razloga za optimizam. Danas se u proizvodnim halama IO “Prvi maj” proizvode odela za poznate modne kuće iz Nemačke, Holandije, Grčke, Italije, V.Britanije ...

Pored proizvodnje za ino kupce, “Prvi maj” je prisutan i na domaćem tržištu posredstvom sopstvene maloprodajne mreže koja se sastoji od 40 maloprodajnih objekata. Naši planovi za budućnost su daleko veći i ambiciozniji, što će se na domaćem tržištu dogoditi boljom i raznovrsnijom ponudom u adaptiranim maloprodajnim objektima, a na ino tržištu dodatnim proširenjem poslovne saradnje i povećanjem broja kupaca. S ozbirom da “Prvi maj” ima najveću vrednost u dobrim i vrednim radnicima, očekivanja za naredni period su optimistična.''

ostalo možete pogledati ovde:
http://prvimajpirot.com/index.php?op...d=17&Itemid=27

Kako vam ovo zvuči nakon moje priče?

:dash2:

Inače, imaju poslovni prostor u svim većim gradovima u Srbiji.
Samo u Beogradu u užem centru grada su poslednjih godina
rasprodali ne zna se koliko poslovnog prostora, niti se zna gde
su te pare otišle.

"Prvi maj" bez viška radnika
Vlasnik Industrije odeće "Prvi maj" iz Pirota - beogradski konzorcijum "Irva investicije" i trgovinsko preduzeće "Jabuka", uz kupoprodajni ugovor od 1.750.000 evra, obavezao se da u narednih godinu dana neće biti viška radnika, saopštila je ta fabrika odeće. Kupac se obavezao i da će, uz minimalni socijalni program, prihvatiti i dopunski socijalni program, odnosno isplatiti zaostala potraživanja radnika u iznosi od 120 miliona dinara, navodi se u saopštenju. Generalni direktor "Prvog maja" Miroslav Golubović istakao je da je prodaja fabrike "jedini put koji vodi u budućnost". "Pretila nam je opasnost od stečaja, ali smo uspeli da se izvučemo. Očekujem da će vlasnik imati sluha da razvija proizvodnju. Dajemo im dobar 'brend', barem za domaće tržište, ali i za izvoz, budući da da smo poznati u Evropi", rekao je Golubović. On je kazao da je kupac prihvatio i planirane investicije od četiri miliona evra, isplatu komercijalnih obaveza od osam miliona evra, država je otpisala dug od devet miliona evra, a uspešno je završen i socijalni program. Zadovoljstvo zbog uspešno završene privatizacije izrazio je i predsednik opštine Pirot, Vladan Vasić, rekavši "da je 'Prvi maj' sa oko 2.000 radnika jedan od stubova Pirota" i da očekuje razgovor sa vlasnicima kako bi se upoznali sa daljim planovima. Predsednici fabričkih organizacija Samostalnog sindikata i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Zoran Živković i Goran Živadinović rekli su da očekuju da će se posle kupovine fabrike povećati uposlenost kapaciteta i standard radnika. "Imamo obećanje vlasnika da u narednih godinu dana neće biti viška radnika. Sve smo to definisali kolektivnim ugovorom, koji predviđa da se za odlazak iz fabrike posle tog roka isplati 300 evra po godini staža", rekao je Živković. Živadinović je istakao da je veoma važno što je kupac prihvatio dodatni socijalni program i obavezu da isplati ranija potraživanja radnika i to u devet rata, a u šest rata regres za prošlu godinu.
Izvor: B92

Како ће синдикати реаговати на ову вест? Да ли уопште постоје синдикати или су они само партијске подружнице? Каква ће нам бити јесен?:huh:

ММФ: одмрзавање плата и пензија било би контрапродуктивно

http://static.politika.co.rs/uploads...EVREMOVICH.jpg

Евентуално повећање стимулисало би инфлацију и увоз, повећало минус у државној каси, поништило ефекте фискалне одговорности – каже Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а.



Делимо забринутост потпредседника владе Млађана Динкића због високог нивоа незапослености у Србији, али видимо најмање три разлога због чега његов најновији предлог о одмрзавању плата и пензија није добар, каже за „Политику” Богдан Лисоволик, стални представник Међународног монетарног фонда у Београду. Верујемо да је високу стопу незапослености било боље решити на други начин него подизањем плата у јавном сектору и то онима чија су радна места релативно сигурна и пензионерима који уопште нису на тржишту рада, додаје он.

– Прво, верујемо да веће плате у јавном сектору и пензије кроз већу потрошњу, углавном стимулишу инфлацију и увоз, а позитиван ефекат на производњу и самим тим запошљавање ће бити релативно мали.

Друго, потенцијално одмрзавање би можда и поништило спровођење реформе договорених кључних јавних расхода у области пензија и фискалне одговорности. Сматрамо да постоји ризик за даље повећање већ високог фискалног дефицита. Веће плате у јавном сектору и пензије ће стога морати да се финансирају кроз значајно повећање пореза, вероватно кроз повећање ПДВ-а – казао је Лисоволик и додао да ће током следећих неколико недеља ММФ детаљно разрадити све могуће опције.

„Све у свему, рано одмрзавање плата и пензија видимо као контрапродуктивну меру”, закључује Лисоволик.

Иначе, са Међународним монетарним фондом договорено је да се плате и пензије повећају догодине и то по формули: стопа инфлације плус половина прошлогодишњег реалног раста бруто домаћег производа, односно свега што као земља произведемо за годину дана.

Шта то конкретно значи и коликом повећању грађани и пензионери могу да се надају догодине?

Ако се зна да је Међународни монетарни фонд (ММФ) за ову годину снизио пројекцију раста за Србију са два на 1,5 одсто, а планирана инфлација у 2011. години износи пет одсто, онда то значи да би повећање плата и пензија следеће године могло да износи око шест одсто (пет плус 0,75).

Да пара за евентуално повећање још у току ове године нема, сведоче и бројке у буџету. У првих шест месеци минус у државној каси достигао је 54 милијарде динара, што је мало више од планираног полугодишњег дефицита. Како објашњава Мирослав Здравковић, уредник сајта „Економија.орг” слободно може да се каже да је буџетски дефицит у планираним оквирима, јер су у летњим месецима приходи обично већи од расхода, па ће се то врло брзо надокнадити. Иначе, приликом последње посете ММФ-а буџетски минус је повећан са четири на 4,75 одсто, јер су порески приходи у првих неколико месеци ове године утањили. Међутим, у последње време, приноси од пореза на додату вредност су повећани, па стручњаци очекују да може да се догоди да минус чак буде мањи од планираног.

– Уколико се то и деси, боље је смањити задуживања државе – сугерише Мирослав Здравковић.

Исто то предложили су и стручњаци ММФ-а приликом последње посете Србији.

Да је предлог Млађана Динкића проблематичан сматра и Милојко Арсић, економски саветник премијера Мирка Цветковића. Према његовим речима, са становишта кредибилитета наше земље није добро сада инсистирати на одмрзавању плата и пензија.

– Само што смо се са ММФ-ом договорили каква ће политика плата и пензија бити до краја године, сада тражимо да се то промени. То је неозбиљно. Са друге стране, предлог је билансно неодржив, јер средства за то у државној каси нема. Није ни морално да садашње подстицање тражње у будућности пореским приходима финансирају грађани Србије. Јер да бисмо покрили минус од 4,75 одсто, држава мора да се задужи за 1,5 милијарди евра. Ако би још дошло до повећања плата и пензија онда би то значило да ћемо морати да се задужимо још више. Једно је кад се зајам узме за изградњу путева или мостова, а потпуно друга ствар кад се кредитом повећавају плате и пензије – сматра Милојко Арсић и додаје да све то зна и премијер Цветковић.

Предлог министра Динкић показује и нејединство у влади, јер у тренутку кад се говори о неопходности доношења закона о фискалној одговорности и смањењу дефицита у буџету за 0,75 одсто годишње, није добро да потпредседник владе јавно говори како није важно колики ће тај минус бити, додаје наш саговорник.

– Динкић наводи да је важнији опоравак тражње од смањења дефицита. Али дискутабилно је и да ли би повећање плата и пензија заиста утицало на повећање домаће тражње, а самим тим на економски опоравак. То правило важи у Америци, али у малој земљи као што је Србија то би само додатно повећало спољнотрговински дефицит. Пре мислим да би тим новцем грађани куповали робу из увоза него домаћу робу – уверен је Арсић.

У тренутку када се у Србији прича о новом моделу раста и подстицању извоза, професор Арсић се боји да би евентуално одмрзавање значило повратак старој пракси да трошимо незарађено.

Он подсећа да иако дуг државе износи око 32 одсто бруто домаћег производа, односно свега што за годину дана произведемо, укупан дуг приближава се суми од 80 одсто БДП-а. Стручњаци истичу да не би било добро да се у Србији одигра грчки сценарио, јер нама нема ко да помогне. Далеко смо од чланства у Европској унији, а и не бисмо смели да дозволимо да међународна заједница добије још један разлог да нас уцењује, а то је презадуженост.

----------------------------------------------------

Подгревање нереалних жеља

У буџету нема средстава за одмрзавање плата и пензија, а евентуално повећање које предлаже министар Млађан Динкић додатно би продубило минус у државној каси, сматра Иван Николић сарадник Економског института.

– Последњих месеци тешко се финансира дефицит који је ММФ проширио са четири на 4,75. То је само подгревање нереалних очекивања јер не може се трошити нешто чега нема. Тиме би се увећала потрошња, али не и производња, дошло би до веће инфлације и већег притиска на курс. За политику министра Динкића карактеристична је еуфоричност и приближавање бирачима. Овим ставом министар жели да подигне рејтинг који није на нивоу на којем би он желео да буде – закључио је Николић.

----------------------------------------------------

Пензионерима већи бонус

Јован Кркобабић, потпредседник владе, предложиће да пензионери са најнижим примањима добију још додатних две, три хиљаде динара помоћи, сазнаје „Политика” незванично.

Од расположивих две милијарде динара, колико је договорено са ММФ-ом, на помоћ од 5.000 динара моћи ће да рачунају најстарији суграђани чија пензија не прелази 15.000 динара. То значи да ће око 400.000 пензионера моћи да се нада да ће у септембру добити нешто тежи месечни чек. При том ће они са најнижим пензијама добити и две, три хиљаде динара више. На питање одакле средства и да ли то значи да ће некоме морати да се одузме да би се најстаријима дало више наш извор одговара:

– Никоме неће ништа бити одузето. У постојећем буџету већ постоје неискоришћена средства намењена за социјална давања, тако да подела те помоћи неће повећати минус у државној каси, нити ће подразумевати ребаланс буџета, односно прекрајање прихода и расхода.

А. Николић
Извор : Политика објављено: 20.07.2010.

ММФ: Синдикатима не одговара српска бајка

Просечна пензија у Србији не би требало да падне на 40 одсто просечне плате, бар не према предвиђањима Међународног монетарног фонда, иако се о томе спекулише у српској јавности, потврдио је јуче за „Политику” Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а у Србији.

http://static.politika.co.rs/uploads...STANKOVICH.jpg

Очекујемо да ће тај однос бити знатно изнад 40 одсто, али, искрено, очекујем пад са тренутно високог садашњег нивоа. У супротном, Србија једноставно неће моћи да финансира своје високе расходе за пензије, који сада у бруто домаћем производу учествују с око 13 одсто – објашњава Лисоволик.

У Европској унији, истиче он, само Грчка и Италија имају веће учешће расхода за пензије у БДП од Србије.

Коментаришући нови нацрт закона о пензијама, који је прошао српску владу, Лисоволик истиче да он подиже минималне пензије и штити најугроженије пензионере.

– Из угла буџета, верзија закона која је поднета парламенту апсолутни је минимум за постизање средњорочног циља – да се расходи за пензије сведу на 10 одсто БДП. Предлог да се у закон унесе одредба којом се прописује да пензије не падају испод 60 одсто просечне зараде није у складу са намером да се расходи за пензије сведу на одржив ниво – истиче стални представник ММФ-а у Србији.

Он верује да ће синдикати бити много мање забринути због реформе пензијског система након што га виде у контексту кретања реформе пензијског система у Европи.

Велики број европских земаља настоји да на исти начин смањи и садашње и будуће трошкове намењене за исплату пензија, и то кроз повећање старосне границе, пооштравање услова и индексације, односно формуле за прилагођавање висине пензија.

– Негирајући неопходност за таквим корацима заправо причају бајке и гаје илузије да ће српски радници бити срећни што плаћају све више пензијске доприносе и све више порезе како би финансирали пензиони систем који је у односу на снагу економије један од најскупљих у Европи – категоричан је Лисоволик.

Из европске перспективе, сматра наш саговорник, предлог новог закона о пензијама у ствари није толико рестриктиван као што је то случај у многим европским земљама.

Од 27 садашњих чланица ЕУ, само три земље – Пољска, Италија и Бугарска – за сада сматрају да је нормално да старосна граница за пензионисање жена треба да буде нижа него код мушкараца. Баш као и у Србији. Преостале 24 земље већ су предузеле мере да у потпуности изједначе границу за пензионисање мушкараца и жена.

Од тога, 19 земаља је већ одлучило да подигне старосну границу до 65 година или више. У Србији ће та граница и после усвајања овог закона бити 60 година. То је најнижи ниво у Европи, у рангу је са Бугарском и Пољском.

Упитан да ли постоји могућност да се у нови закон унесе амандман који би заштитио раднике који су проглашени технолошким вишком и налазе се на бироу, због чега синдикати прете врућом јесени, Лисоволик је рекао да „препознаје потребу за флексибилношћу у помагању људима да остану на тржишту рада у познијим годинама, ако су вољни и способни да то ураде. Али ове иницијативе не би требало претерано да оптерете буџет или да одложе доношење закона после септембра”.

Јасна Петровић
објављено: 04/08/2010 Извор : ПОЛИТИКА

KO GUŠI SINDIKALNI POKRET U SRBIJI?


Sindikalni pokret u Srbiji u izvornom smislu ne postoji. Zapravo, u posleratnoj Jugoslaviji nikada istinski nije ni postojao. Besmisleno je u ovom trenutku baviti se onim što je nekada bilo, okrenimo se razdoblju od 1993. god. do danas. I još više, suzimo krug na organizaciju koja je po svom utemeljenju i početnim programskim platformama trebalo da označi prekretnicu u načinu shvatanja delovanja sindikata, okrenimo se Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“ i Branislavu Čanku, lideru ove Centrale.
Činjenice govore da su rad UGS „Nezavisnost“, gotovo od njegovog osnivanja,
finansirale takozvane nevladine organizacije, ponajpre Soroš, što je dovelo do prvog velikog raskola u organizaciji. Više i opširnije o tome pisao je jedan od osnivača UGS „Nezavisnost“ i čovek koji je autor prvog Statuta ove organizacije, Pavluško Imširović u svojim kritičkim tekstovima na
http://pavlusko.wordpress.com/2009/0...cije%E2%80%9C/
Sredinom devedesetih počinje značajnije finansiranje, koje se vrši preko američkih sindikata AFL-CIO i kampanja za obuku aktivista, za organizatore i instruktore preko USAID-a, američke vladine organizacije. Obuka je vršena u Segedinu i Budimpešti, a
primenjivane su dobro poznate metode rada. Sve u svemu ni nalik obuci sindikalnih
aktivista, ali uz verovatno obilatu finansijsku pomoć o kojoj je pisao Kačarević
u rubrici „Ko je ovaj čovek“ u dnevnom listu „Glas Javnosti“, uz konstataciju da
je Branislav Čanak imao otvoren račun u jednoj budimpeštanskoj banci, a na koji
je ovlašćenje imala i njegova supruga. Koliko sredstava i kada su uplaćivana niko
nikada nije saznao, ali je javna tajna da su Čanak i nekadašnji potpredsednik
UGS-a Dušan Mitrović nekako baš u to vreme postali suvlasnici lista „Danas“ sa
ukupnim akcionarskim kapitalom od blizu 60.000 evra ili 19% upravljačkih akcija.
Naravno, Čanak nikada nije zaboravio ovaj tekst Kačarevića, te je hraneći
sopstvenu sujetu na prvoj strani sajta UGS „Nezavisnost“ iskoristio hapšenje
kolege i preneo tekst iz lista „Danas“.
http://www.nezavisnost.org/pages/pos...arevica338.php
Takođe, u to vreme je značajno porastao broj članova UGS-a, ali ne kao posledica
aktivne sindikalne politike i zaštite interesa radnika (kojom su se, istini za
volju, bavili pojedini članovi rukovodstva), već kao sinonim otpora režimu Slobodana Miloševića. Radnici su uglavnom želeli promene, UGS je bio nešto novo,
drugojačije i upakovano u masnu priču Čanka. Ne treba zanemariti podršku i
kampanju nerežimskih medija i njihovu ulogu u omasovljenju „Nezavisnosti“. Ipak,
iole potkovanom sindikalcu nije promakla činjenica da se interesi radništva samo
uzgred spominju i tobož rešavaju, a da je politika i omasovljenje protesta zapravo primarni cilj.

(1)Širom Srbije najednom su otvorena regionalna povereništva, više kao potpora
projektu alternativnog parlamenta, koja je podrzana na skupu koji je 19. juna
organizovala „Fondacija za mir i rešavanje kriza“ i UGS „Nezavisnost“, u okviru
Partnerstva za demokratske promene. Građanski parlament je bio u drugom planu,
dok je u prvom dominiralo pitanje jedinstvene strategije za demokratske promene.
Pod tim se, najkraće receno, podrazumeva podrška jedinstvenim izbornim listama
opozicije na predstojecim izborima, koji bi istovremeno bili prelazni, odnosno
njihovi rezultati važili bi do dogovora o ustavotvornoj skupštini. Što se alternativnog parlamenta tiče, zaključeno je da bi taj problem trebalo da razmotri uže koordinaciono telo sastavljeno od stranaka i nevladinih organizacija. Više
učesnika (Nebojša Popov, Vladimir Pavlov, Vesna Pajević, Dobrosav Nešić, Živan
Berisavljević) plediralo je da se dođe do strategije odbrane od represije, odbrane od ugrožavanja života i strategije o solidarnosti u situaciji kada režim sve bezobzirnije primenjuje nasilje. Prema mišljenju Nebojše Popova, Partnerstvo za demokratske promene i Građanski parlament Srbije mogli bi da sačine precizan plan odbrane društva od avanturističke vlasti koja ne preza ni od krvoprolića.
Poseban zaključak u vezi s tim nije donet. Organizatori su istakli da su nosioci
aktivnosti Partnerstva za demokratske promene „Fondacija za mir i rešavanje kriza“
i UGS „Nezavisnost“, a da bi u koordinaciji tih aktivnosti trebalo da učestvuju Otpor,
više grupacija nevladinih organizacija i Građanski parlament Srbije. (1)(izvor
„Republika“ tekst Olivija Rusovac)
Nosilac projekta i glavni koordinator je bio Zoran Stoiljković profesor FPN,
potpredsednik UGS „Nezavisnost“ i sadašnji član vladine Agencije za borbu protiv
korupcije dok je osnivač i glavni čovek bio Boris Vukobrat.
http://www.fondmir.com/OLDversion/docs/boris_yu.html
Uz ovu, delovalo je kroz UGS još nekoliko NVO nepoznatog porekla i količine
kapitala, kao što je Centar za proučavanje alternativa,
http://www.crnps.org.rs/direktorijum...cje&v=9&page=1

smešten na neobičnoj lokaciji i sa još čudnijim osnivačima.

Neverovatno zvuči podatak da je izdavačka delatnost u ekspanziji, knjigopisci gotovo uvek jedni te isti, honorari deo projekta, a radnici bez plata, kolektivnih ugovora, bez prava.
Danas se s pravom nameće pitanje da li je i kada UGS „Nezavisnost“ zaista bio sindikat?
U neku ruku sindikatom i radništvom se isključivo bavio „niži“ stalež po fabrikama i nešto jako malo po granskim sindikatima.Vrh piramide bi tek prozborio koju o radnicima, onako usput između dva daleka putovanja koja su, naravno, uključivala sve troškove i lepe dnevnice iz sindikalne članarine.

Koliko radnika zna da su finansirali sastanke svog lidera Čanka na kojima nije
bilo ni reči o njima? Kako objasniti da im je doživotni predsednik Čanak jedan od
utemeljivača organizacije NED? Oganizacije koja je za jedan od svojih deklarisanih ciljeva postavila - „uspostavljanje svetske demokratije“. Nije ni čudo s obzirom na to da joj je „otac“ Ronald Regan i da joj je vidljivi godišnji budžet veći od 30 miliona
dolara, a da ima „upravljački udeo“ u stostruko većem budžetu Ju-Es-Ejda (USAID).
SSSR je hteo svetsku komunističku revoluciju. A NED-ova nova svetska demokratska revolucija zamišljena je da bude izvedena pod neprikosnovenim vođstvom Sjedinjenih Američkih Država. Zato je samo mesec pre bombardovanja SRJ - u februaru 1999. - NED u NJu Delhiju osnovao „Svetski pokret za demokratiju“. Za Srbiju je bitno da zna da u upravnom odboru tog pokreta sedi Igor Blažević, češki „soroševac“ rodom iz Trebinja, koji vodi praški festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima. Takođe: da su tom skupu prisustvovali Sonja Biserko, u ime Helsinškog komiteta Srbije, NED-ov sindikalac Branislav Čanak, Srđan Darmanović iz Crne Gore i Saša Mirković u ime ANEM-a i B92.
http://wmd2.biggerplanet.net/assembl...eastern-europe

Svetska demokratija i bahatost, osionost i tiranija Branislava Čanka. Nekako ne ide jedno sa drugim. Ili možda ide, samo to radništvo ne mora da zna.

Sasvim sam svestan činjenice da se prepliću razne priče u ovom tekstu o UGS-u i
da mogu da dovedu do zbunjenosti čitaoca, ali jednostavno to je deo priče u kojoj
je novac jedini i pravi cilj. Novac, a ne briga o radniku. Politički, a ne sindikalni uticaj. Do političkog uticaja je moguće stići novcem od donacija, projekata, članarina. Do sindikalnog uticaja treba stići teškim i pregornim radom. Ali to nije posao Čanka, to će već uraditi neko drugi.

Puno potpisa na ugovorima za donacije i projekte. Samo jedan Čankov potpis na
Opštem kolektivnom ugovoru za sve ove godine. Nažalost, ni taj ugovor se ne
poštuje.

Kvalitetan sindikalni aktivista, koji stvara organizacije u UGS-u, vodi i razvija
socijalni dijalog, zaključuje kolektivne ugovore i uči, veoma je poželjan, ali
samo dok ne počne previše da zapitkuje ili, ne daj Bože, da razmišlja suprotno od
velikog Čanka. Tad nastaje lavina, tortura i neviđeni pritisak. To je zabranjeno
u UGS-u. Svi moraju da misle kao šef. U suprotnom-napolje!

Zašto?

Zato što se tad otvara gomila pitanja:

- Gde su 48 autobusa sindikalne pomoći kojima su se javno hvalili radnici i
sindikalci „Autosaobraćaja“ Kragujevac?
- Čiji su?
- Kako propade firma sa sindikalnim autobusima kada su u njenom UO tri člana, dva
sindikalca i pravnik UGS-a?
Zna li Čanak nešto o tome?
http://nezavisnost-askg.com/index.ph...d=47&Itemid=54


- Ko predstavlja radnike u Socijalno-ekonomskom savetu RS?
- Kako baš da svi budu iz redova zaposlenih u UGS-u?
- Kolika im je plata, a kolika nadoknada?
- Ko ih je tamo poslao?
- Stvaraju li se tako poslušnici?
http://www.socijalnoekonomskisavet.rs/

LIDER

Izvinjavam se zbog dužine teksta.

Bem li ga izgleda da ide na bolje....ako Lideri opet ne prodaju...
A ako prodaju , e onda prvo njih po labrnji.

Радници дигли глас против закона о пензијама

На великом протесту у Крушевцу, организованом због предлога измена и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању, најављена борба за повлачење тог закона.

http://static.politika.co.rs/uploads...-krusevac-.jpg
Протест радника у Крушевцу Фото Р. Станковић



Крушевац – На Тргу косовских јунака у Крушевцу јуче се окупило око две и по хиљаде чланова више синдиката, који су протестовали због предложених измена и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Синдикални лидери су за „накарадни закон“ окривили Владу Републике Србије и Међународни монетарни фонд.
– Дошли смо до најнижих плата у целом окружењу, а земља смо која може да храни цело то окружење. Зар у окружењу није светска економска криза? Зар њих она не погађа? Е, нас погађа приватизација од пре девет година која је комплетно уништила српску привреду. Приватизација која је отерала раднике са посла, изгубила петсто хиљада радних места, а данас нема пара ни за раднике ни за пензионере – истакао је Љубисав Орбовић, председник Већа самосталног синдиката Србије.
Ранка Савић, председник АСНС, позвала је раднике и грађане Србије да се придруже протестима по Србији:
– Имамо пуно, пуно разлога да нас буде више. У минулих 20 година много тога смо прошли. Изнурени смо од муке. Продали су нам фабрике. Њихов једини циљ је био да окрену паре, да остваре профите, да на местима наших фабрика граде шопинг-молове и стамбене квартове. Њих не занима да ли смо гладни, да ли остајемо без посла. Њих занимају једино њихови профити и да политичка елита живи добро.
На јучерашњем скупу усвојена су четири закључка: да се повуче из скупштинске процедуре Предлога измена и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању; да убудуће сви предлози закона прођу предвиђену процедуру, која укључује и Социјално-економски савет, а да скупштинска процедура уследи након усаглашавања предлога; да се од Владе Србије затражи почетак доношења и потписивања посебних колективних уговора за све делатности и да влада оживи привреду и побољша стандард свих грађана.
Ове закључке су подржали окупљени који су у Крушевац допутовали из Београда, Ниша, Пирота, Јагодине, Новог Сада, Параћина, Лесковца, Панчева, Беле Паланке... Захтевали су и да просечна пензија не сме да буде нижа од 60 одсто од просечне зараде у Србији, да минимална пензија не може да буде нижа од 25 одсто од просечне зараде у републици, да је неприхватљиво подизање захтеваног стажа за одлазак у пензију...
Р. Станковић

објављено: 17.09.2010. Извор :ПОЛИТИКА

Шта да се ради
Да ли ће закон спречити мобинг - Јасмина Маричић-Вукотић
Запослени трпе јер се плаше отказа

Кад се поступак код послодавца покрене послодавац је дужан да мобера премести у другу радну средину ако је мобираном, према мишљењу медицине рада, угрожено здравље ...

http://static.politika.co.rs/uploads...kotic-foto.jpg



Закон о спречавању злостављања на раду примењује се од 4. септембра, а 4. октобра 2010. истиче рок послодавцима за испуњење обавезе да писменим путем обавесте запослене о забрани злостављања и правима, обавезама и одговорностима запосленог и послодавца у вези са том забраном.

Запослени су и пре него што је донет закон у својим пријавама инспекцији рада наводили да су малтретирани, да трпе терор, а неретко су спонтано помињали своје здравствене тешкоће и постављене лекарске дијагнозе. Захтеви су често били насловљени као молба, више апел за помоћ. Навешћу неке карактеристичне примере.

Запослена НН била је на месту руководиоца службе која се бави високостручним пословима. У раду службе није било проблема, а запослена је добијала признања за свој рад. Међутим, променом руководећих људи премештена је на ниже послове, полако су јој, део по део, одузимани послови док на крају ништа више није радила. Долазила је на посао док јој нису закључали канцеларију и рекли да не мора више да долази. Затим је уследио отказ. Интервенцијом инспекције враћена је на посао. Рекло би се да је свој ход по мукама завршила. Међутим, при покушају да се врати на своје радно место речено јој је да нема где да ради, да може да седи у ходнику, а ако неће – слободно може да иде кући, плату ће добијати. У страху да не добије нови отказ због недоласка на посао, а немајући где да ради, запослена је отворила боловање. Пронашла је други посао, овог пута на одређено време јер другог није било, а од мобера је морала да оде по сваку цену.

Таквих примера је нажалост све више. Запослени трпе злостављање јер се плаше отказа, а тај страх је врло реалан. Што мобинг дуже траје, то на жртву оставља веће последице.

Међутим, има и примера да запослени малтретирају директора. Запослени НН, који ради у једном великом, још неприватизованом предузећу, већ дуже време је иритиран поступцима свог директора и проналази му грешке на сваком кораку. Сматра га јединим кривцем за свој лошији материјални положај. Већ неколико година против директора подноси пријаве разним органима и организацијама, тужбе суду, јер по његовом мишљењу директор према њему врши и дискриминацију и мобинг, те од свих којима се обраћа тражи само једно – да се директор казни. Дугогодишњи анимозитет запосленог према директору довео је до проблема у комуникацији са другим запосленима и уместо да се у фирми радни процес одвија неометано, настају проблеми.

Закон забрањује било који вид злостављања на раду и у вези са радом, а такође забрањује и злоупотребу права на заштиту од злостављања.

Важно је рећи да се поступак у вези са мобингом води код послодавца ако су мобер и жртва запослени код истог послодавца. Тек ако поступак код послодавца не успе, запослени може поднети тужбу суду. Ако запосленог мобира неко из руководећег тима код послодавца, запослени може и директно, без икакве претходне процедуре, да поднесе тужбу суду, а може и да поднесе захтев за покретање поступка посредовања. Ово пак значи да закон има превентивни карактер, јер поступак заштите мора бити брз и ефикасан а настали проблем треба решити за што је могуће краће време. Кроз посредовање за које су одређени кратки рокови од осам, а најдуже 30 дана, могућност брзог и квалитетног решавања спора је велика.

Док траје поступак заштите, запослени не може добити отказ уговора о раду нити његов положај може бити додатно отежан.

Кад се поступак код послодавца покрене послодавац је дужан да мобера премести у другу радну средину или га удаљи с посла ако запосленом који је мобиран, према мишљењу службе медицине рада, прети непосредна опасност по здравље или живот или му прети опасност од настанка ненакнадиве штете. Уколико послодавац то не учини, запослени који је мобиран има право да одбије да ради и да о томе обавести инспекцију рада. Кад послодавац премести или удаљи мобера с посла, запослени који је мобиран је дужан да се врати на рад.

*Инспектор рада првог одељења инспекције рада у граду Београду
Јасмина Маричић-Вукотић
објављено: 01.10.2010. Извор : ПОЛИТИКА

U mojoj firmi su svi koji su usli u taj neki nezavisni sidikad podobijali otkaze... mame mi... i sad ljudi nemaju posao a ovi iz sindikata ih navukli da strajkuju... sad se tuze sa gazdom, al slaba vajda od toga, kad pokidase zivce cekajuci nov posao.

Ma, sindikati su pukli. U svim tranzicionim drustvima sindikati su generalno vrlo slabi,
kod nas posebno.

Gazde su gazde...:raz_088:

a gazdama ih je načinila država..
koju vode iste takve gazde...

E dobro ajde ovako... 45 godina pa i više je stambena politika rešavana dodelom stana ... Isti su otkupljivani za boks ili 2 loših cigareta. Koliko danas jednom čoveku treba da zaradi stan od 150 000 evra ? Koji je to posao koji to može da omogući? Mnogima je država dala da posredno ili neposredno budu gazde ali oni sede u svojim stanovima od jedne do više stotina hiljada evra i ručaju paštetu :huh:...
Sa takvima ne pričam o imanju i nemanju gazdama i sl. Dakle sve je pitanje preduzimljivosti i sposobnosti...Usput, stan od države nisam dobio. ;)

A stanovi su se dodeljivali odakle? Valjda iz stambenog fonda.
Pa tako imaš one koji su nešto dobili i one koji nisu dobili ništa,
a svi su davali.
Preduzimljivi se snašli sami, nepreduzimljivi dobili stan.
To ti je socijalizam...:lol:

U čemu je problem?

Синдикат правосуђа наставља штрајк

http://static.politika.co.rs/uploads...22/i/1/sud.jpg



БЕОГРАД– Синдикат правосуђа наставиће штрајк и поднеће пријаву против Министарства правде због саопштења у којем је обећавало стимулацију само радницима који прекину штрајк, изјавила је данас секретар синдиката Слађанка Милошевић.

„Синдикат је, на проширеној седници Републичког одбора, донео одлуку да одбије понуду Министарства правде, настави штрајк и поднесе пријаву против Министарства због саопштења да запослени у правосуђу неће примити стимулације ако наставе штрајк”, рекла је Милошевићева на конференцији за новинаре у Београду.

Она је навела да је „срамна” понуда Министарства правде да се најмање плате државних службеника и намештеника повећају за 30 одсто, уз истовремено смањење највећих плата у државној администрацији.

„Није ни тачна информација да Министарство предлаже повећање од 30 одсто, јер ће неке категорије са тим повећањем и смањењем распона примати и ниже зараде”, објаснила је Милошевићева.

Она је навела да су запослени у администрацији у генералном штрајку али да и даље испуњавају минимум процеса рада.

„На данашњој седници већина је одбила предлог Министарства и изјаснила се за штрајк. Они који су прихватили предлог, као самосталне јединице синдиката, не могу доносити одлуке о прекиду штрајка”, прецизирала је Милошевићева.

Председница Синдикалне организације у Привредном суду Гордана Ненадић потврдила је да тај суд поштује одлуке Републичког одбора Синдиката и да ће штрајковати док се преговори не заврше.

Министарство правде је на сајту објавило да су запослени у Привредном суду одлучили да прекину штрајк. Објављено је да су штрајк прекинули и Апелациони суд у Београду, Прекршајни у Новом Саду и Виши у Сомбору.

Синдикат правосуђа тражи да запослени у администрацији имају основицу као судије и тужиоци од 28.000 динара, рекла је Слађанка Милошевић.

„Сада је зарада запослених у правосудној администрацији између 16.000 и 21.000, у зависности од стимулације која износи 1.800 динара”, казала је Милошевић.

Милошевић је навела и да би Министарство правде требало да објасни где су потрошене милионске донације намењене јачању правосудног система.

„Само канадска амбасада издвојила је 400 милиона долара за правосуђе. Када смо питали Министарство шта је са тим парама, рекли су нам да немају довољно особља које би водило евиденцију о томе где је тај новац уложен”, казала је она.

Синдикат правосуђа позвао је на данашњу конференцију представнике Министарства правде, Министарства финансија и Министарства за рад и социјалну политику, међутим, нико од позваних се није појавио.

Министарство правде је јутрос затражило од свих правосудних органа да до 13 сати доставе обавештења да ли су запослени прекинули штрајк.

Према ранијим наводима из ресорног министарства, у четвртак у 17 сати истекао је рок да Синдикат прихвати понуду да се најмање плате државних службеника и намештеника повећају за 30 одсто уз истовремено смањење највећих плата у државној администрацији, судству и тужилаштву, као и да се исплати додатна стимулација од 3.000 месечно.

Министарство је нудило и измену правилника о систематизацији која би судијским и тужилачким сарадницима омогућила веће плате пребацивањем у виша звања - саветник и виши саветник, а администрацији из звања млађи референт у референт.

Најављена је и иницијатива за измену Закона о платама државних службеника по којој би се прековремени рад исплаћивао месечно уместо тромесечно.

Министарство је обећало да ће контролисати додатке за остварене резултате, као и да ће издвојити 440 милиона динара за награде у буџету за 2011. годину. Тај новац би се, како се наводи, прикупио већом наплатом судских такси.

Министарство правде синоћ је саопштило и да радници у правосуђу који данас буду штрајковали, неће добити стимулацију од 6.600 динара по запосленом за октобар, новембар и децембар. Та стимулација је збир обећане стимулације од 3.000 и двомесечних износа ситмулације од 1.800 коју запослени примају уместо повишице од 2008. године.

Пошто од јануара до јуна стимулације нису исплаћиване, од јула запослени добијају двомесечне износе - по 3.600 месечно, а то ће бити, према најави, ускраћено онима који су и даље у штрајку.
Извор : Бета и ПОЛИТИКА