Srpska svadba

Srpska svadba

Tradicionalna srpska svadba se održava u kafančugi, uz zavijanje orijentalne muzike i zaplitanje jezikom mnogobrojnih rođaka od kojih većinu vidite prvi put. Razni čudni ljudi će želeti da vam budu najbliži prijatelji dok budete ispijali „unučad“ ukrštenih ruku. Pre svega toga, tradicionalno se „ide po mladu“, koju njena porodica neće da pusti dok im se ne plati (tu se potvrđuje ona izreka da para vrti gde burgija neće). Kako bi bili bolji od drugih naroda, Srbi svadbene običaje dupliraju. Prvo „Da“ izgovarate u opštini pred matičarem, koji je tek u novija vremena teško odviknut od upotrebe termina „bračni drug“. Tom prilikom se smatra da osobi sa kojom planirate da provedete ostatak života (podrazumeva se, srećnog) treba da stanete na nogu, prljajući joj cipele (žene su na to posebno osetljive). Onda sledi čestitanje svih zvanica. Zatim vam u crkvi, posle dugog i kompikovanog rituala, pop drži bukvicu na temu prevencije „bele kuge“, dok se vašoj mladoj ide u WC. Onda ponovo sledi čestitanje svih zvanica. Onda se kreće na obžderavanje i opijanje, uz neizbežnu svađu pripadnika dve različite porodice koje su se zahvaljujući vašem nemaru spojile. Alkohol i hrana se neprestano dopunjavaju dok god ima onih koji se još uvek nisu stropoštali, tako da nekolicina dočeka fajront u prisebnom stanju. Rezultat svega toga je da srećni mladenci svoju prvu legalnu zajedničku noć najčešće provedu obeznanjeni, dok rodbina na putu kući obavezno polupa nekoliko automobila i pregazi neke prolaznike. Zato, ako ne želite da se blamirate, nemojte angažovati tipa sa kamerom.

Kakva su vaša iskustva :raz_095:

ne secam se najbolje :raz_006:

A, ako vam ne ide bračni život možete da se razvedete ili završite kao Ksenija i Filip. Tako ćete dobiti ono što ste oduvek želeli – slavu. :mrgreen:

jedino nije bilo pijanih ..... sa moje strane je bilo oko 50 ljudi ..ali zato za goste druge strane nije bilo mesta pa su nosheni stolovi , prekriveni s izguzvanim carshavima .... brat se naljutio jer su mu premestili goste, pa su pred njim na stolu smestili muzeve drugarice ( koje btw on ne podnosi organski ) ....kum zakasnio u kafani pa sam dremala u sobi tamo za presvlacenje.... robertu je to sve bilo normalno ( pa svadba je pobogu nemoze sve biti pod konac, ali i kako mu nece biti normalno kad ima zivce ko nogara od stola) ...i tako.... zasvirao valcer ....pa odma posle toga kolce za kuma li bese neznam .... da ponovim pijanih nije bilo ( ali nije to bilo srpska svadba sad sam se setila hihihihi , mozda sam i promashila temu :) ) :P :lol:

Obično su tu torte od metar ipo, i vrlo su ukusne :pusi:

e torta mi je bila lepa :P ...i ja :sojka: :lol:

Ma meni su svadbe uglavnom smor..
ali u maju sam bila na jednoj, ljudi moji kakva luda zurka.. :uraaaaaa::ura::raz_080:

fala lepo
nije je bilo
nit ce je ikad biti ponovo
ma sta radio sa sebe
dalje u zivotu

sutra idem na jednu srpsku svadbu, pa ću vam preneti utiske...:igrac:

mi smo se venčali u najužem krugu - mi, kumovi i 2-3 prijatelja.....a u crkvi smo se venčali tek kad smo izrodili decu, tako da nas je i na tom venčanju bilo 6oro (mi, kumovi, deca).

išli smo na nekoliko svadbi, sve užas velike - ništa ispod 150 ljudi. meni je to noćna mora, a ne svadba.

Nećem ni da se prisećam! :angry:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Zazijavalo

Nećem ni da se prisećam! :angry:

---

priseti se molim te...:)

i to ako može u a4 formatu...:lol:

Dobro de. :undecided:
Prvo, zima bila žešća. Neka budala (koja nisam bio ja :pusi: ) smislila da idemo u neku selendru bogu iza potoka di ima jena crkva starinska - brvnara. Vozijo nas kum lično s kumom. Stalno se osvrtao (jer mu se pokvarilo grejanje, pa je virio napred kroz malecku rupu u ledu na vetrobranu koju je stalno obnavljao grebanjem noktima, a kuma održavala rupu na zadnjem staklu da vide dal se popa drži za nama, jer je plan bio ako popina službena crna Dačija zaglavi u snegu, da se istovarujemo i obavimo šta ima na licinom mestu. (Popa posle priznao da ne bi bilo baš kanonski). Kako se put penjao uzbrdo, a gomila snega rasla kao u francuskim komendijama, sve više Dačija ostajalo je napola pozabadano u šanac pored puta.
Vlasi se smeju, mašu da se ne zaustavljamo i pokazuju palčeve uvis. Pokazo bi i ja njima neke prste, al se ne valja, kažu. Srbi ne pokazuju ništa. Izvlače se kroz prozore (kojima mož se otvori prozor) i bacaju kape u sneg, pa ih gaze. I točkove šutiraju isto. Oni što ne mogu da izađu psuju žene što su ih nagovorile na avanturu. Ućute tek kad im Dačija od ljuljanja upadne dublje u sneg.
Kakvo razočaranje. Brvnara spolja omalterisana. Pitam popu dal bih mogao da odvalim parče maltera od ćoška da vidim jel baš brvnara jerbo ja neću da se venčavam ako nije brvnara. :mrgreen: Popi pogled leden...
Uspele tri Dačije. Mi, popa i pojac i jedan što niko nije znao ko je, sa još jednim takvim.
- Bezbedaš - šapne kum.
- Otkud znaš? - pitamo mi isto šapatom.
- Viš da ima nove zimske gume. Zato je i stigao dovde. - kaže kum i mete prst na usta.
Brava crkve se zaledila. Pojac obija nekakvom kladom, a popa se krsti i prevrće očima. Na zvuk malog zvona počinju da dolaze meštani. Sasvim tiho, iz svih pravaca. Zaustavljaju se u nepravilnim gomilicama. Ćute. Ne mrdaju. Kao statisti u sceni iz "Tarasa Buljbe" pred bitku. Ispred mene i crkvenih vrata je visoka koščata žena ispranih plavih očiju. Pitam se kako da je zaobiđem, ali žena se sama povuče jedan korak. Nagazi na nekakav kamen i jedva održi ravnotežu. "Bem, ti svadbu" - kaže za sebe. Srpkinja... :mrgreen:
Iznutra crkva isto omalterisana i okrečena u plavo. Pod od dasaka. Pokušavam da zapamtim di je ona skroz odvaljena da se ne sapletem kad obilazimo (kao što se kaže za duhove :) ). Statisti ćutke ulaze za nama. Popa ume da poje, nije da nije, jedino mu bije para iz usta kao ždrepcu na pijaci. Bezbedaš pustio suzu i šapuće svom pajtašu kako se on na svom venčanju prvo ižljubio sa partijskim sekretarom.
Na povratku idemo na kraju kolone, kao komordžije. Nije bilo mesta da se probijemo na čelo. :lol:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Zazijavalo

Dobro de. :undecided:
Prvo, zima bila žešća. Neka budala (koja nisam bio ja :pusi: ) smislila da idemo u neku selendru bogu iza potoka di ima jena crkva starinska - brvnara. Vozijo nas kum lično s kumom. Stalno se osvrtao (jer mu se pokvarilo grejanje, pa je virio napred kroz malecku rupu u ledu na vetrobranu koju je stalno obnavljao grebanjem noktima, a kuma održavala rupu na zadnjem staklu da vide dal se popa drži za nama, jer je plan bio ako popina službena crna Dačija zaglavi u snegu, da se istovarujemo i obavimo šta ima na licinom mestu. (Popa posle priznao da ne bi bilo baš kanonski). Kako se put penjao uzbrdo, a gomila snega rasla kao u francuskim komendijama, sve više Dačija ostajalo je napola pozabadano u šanac pored puta.
Vlasi se smeju, mašu da se ne zaustavljamo i pokazuju palčeve uvis. Pokazo bi i ja njima neke prste, al se ne valja, kažu. Srbi ne pokazuju ništa. Izvlače se kroz prozore (kojima mož se otvori prozor) i bacaju kape u sneg, pa ih gaze. I točkove šutiraju isto. Oni što ne mogu da izađu psuju žene što su ih nagovorile na avanturu. Ućute tek kad im Dačija od ljuljanja upadne dublje u sneg.
Kakvo razočaranje. Brvnara spolja omalterisana. Pitam popu dal bih mogao da odvalim parče maltera od ćoška da vidim jel baš brvnara jerbo ja neću da se venčavam ako nije brvnara. :mrgreen: Popi pogled leden...
Uspele tri Dačije. Mi, popa i pojac i jedan što niko nije znao ko je, sa još jednim takvim.
- Bezbedaš - šapne kum.
- Otkud znaš? - pitamo mi isto šapatom.
- Viš da ima nove zimske gume. Zato je i stigao dovde. - kaže kum i mete prst na usta.
Brava crkve se zaledila. Pojac obija nekakvom kladom, a popa se krsti i prevrće očima. Na zvuk malog zvona počinju da dolaze meštani. Sasvim tiho, iz svih pravaca. Zaustavljaju se u nepravilnim gomilicama. Ćute. Ne mrdaju. Kao statisti u sceni iz "Tarasa Buljbe" pred bitku. Ispred mene i crkvenih vrata je visoka koščata žena ispranih plavih očiju. Pitam se kako da je zaobiđem, ali žena se sama povuče jedan korak. Nagazi na nekakav kamen i jedva održi ravnotežu. "Bem, ti svadbu" - kaže za sebe. Srpkinja... :mrgreen:
Iznutra crkva isto omalterisana i okrečena u plavo. Pod od dasaka. Pokušavam da zapamtim di je ona skroz odvaljena da se ne sapletem kad obilazimo (kao što se kaže za duhove :) ). Statisti ćutke ulaze za nama. Popa ume da poje, nije da nije, jedino mu bije para iz usta kao ždrepcu na pijaci. Bezbedaš pustio suzu i šapuće svom pajtašu kako se on na svom venčanju prvo ižljubio sa partijskim sekretarom.
Na povratku idemo na kraju kolone, kao komordžije. Nije bilo mesta da se probijemo na čelo. :lol:

---

aaaaaaaaaaaaaaaaaa :raz_114: hvala ti što si se prisetio :)

ja moje svadbe volim da se secam jer sam stvarno ponosna na nas kako smo je organizovali i proslavili sa gostima
i dan danas se prica o njoj naravno u pozitivnom smislu
pravila bi je ponovo da mogu :)

BILO JE SVE OK SEM PEVAČICE JER MOJA DRAGA NIJE HTELA DA GLEDAM U PEVAČICU:raz_068:

Сећам се бескрајног љубљења.
Са родбином, пријатељима и онима које први пут у животу видим.
Сећам се музике. Била је добра. Стварно добра.
Седео је само онај ко није могао да устане. Због старости.
Сећам се да су ми довезли торту без ичега на врху.
А требало је да буде нека корпица. Пало је успут, рекоше.
Сећам се да ми је неко викао – згази га, згази га.
И кад сам погледала збуњено, тај неко је жестоко опсовао.
Сећам се кише и да је престала да пада чим смо ушли у ресторан.
Сећам се да ми је било мало мука и да нисам могла ни да једем ни да пијем.
И тако... још понеких слика које нису нимало романтичне.
Ето.

pa dajte slike sa svadbi da vidimo kaki ste bili.
nemojte ste sise

Ljudi jel moze iko da mi pomogne....
drugarica i ja smo planirale dugo da cemo jadna drugoj kumovati na svadbi ali mi je skoro rekla da bi trebalo da jedna devojke iz druge porodice bude kuma jer je njen brat kumovao njenom bratu na svadbi(nisam sigurna da li su njihovi roditelji kumovali na svadbi roditelja moje drugarice) To mi je najbolje drugarica i nekako mi logicno da ja kumujem, i ona je tako mislila, ali njeni roditelji misle da ovako treba da bude...

Sta mislite o tome, bila bih zahvalna za bilo kakav komentar posto ne znam sta da mislim i nekako sam bas povredjena.....

Mislim da oni nisu u pravu ,to što je brat te devojke kumovao bratu tvoje drugarice,
nema nikakvog značaja ,jedino ukoliko to nije staro kumstvo...tada su stvari malo
drugačije u srpskim običajima.Kum se ne menja ukoliko nije dao dozvolu za takvo šta,
i ako kum prihvata da drugi svedok ne bude njegova supruga ,jer ima i takvih slučajeva,
gde mladoženjin kum insistira na tome da njegova supruga bude kuma mladi.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od srpkinja86

Ljudi jel moze iko da mi pomogne....
drugarica i ja smo planirale dugo da cemo jadna drugoj kumovati na svadbi ali mi je skoro rekla da bi trebalo da jedna devojke iz druge porodice bude kuma jer je njen brat kumovao njenom bratu na svadbi(nisam sigurna da li su njihovi roditelji kumovali na svadbi roditelja moje drugarice) To mi je najbolje drugarica i nekako mi logicno da ja kumujem, i ona je tako mislila, ali njeni roditelji misle da ovako treba da bude...

Sta mislite o tome, bila bih zahvalna za bilo kakav komentar posto ne znam sta da mislim i nekako sam bas povredjena.....

---

ako misliš da kumujete jedna drugoj u smislu da budeš svedok u opštini - nema problema...ali ako misliš u crkvi (nisi se izjasnila kakvo je svedočenje u pitanju), onda ne možete jedna drugoj...na primer, sin mog kuma može da bude kum mojoj deci, ali ne može obratno.
p.s. verovatno jeste staro kumstvo, čim insistiraju na tome....nemaš zašto da budeš povređena, nije dobro da se tako osećaš.

Чекајте мало...
Ово је женска свадба колико капирам...
Удаје се њена другарица...
Будући муж те девојке има кума а не она.
Она може да узме другарицу за куму уместо старог свата и ту нема старо кумство или не...

njen brat je kumovao bratu iz neke druge porodice...to je nekakvo kumstvo sa tom porodicom.

Ne volim da se prisjecam svoje prve svadbe,ali da bih to iskustvo podijelila sa vama,moram.To je za mene bio pakao.Prvo,prije svadbe niko mi nije dozvolio da imam svoje zelje kako ce ta svadba izgledati,morala sam da prihvatim sve njihove obicaje,jer kazu tako treba.Tako mora,jer to su njihovi obicaji,a ja jel te,ulazim u njihovu porodicu.Dobro.Prihvatila sam.Uspjela sam samo da se nekako izborim da imam svoju kumu kao svjedoka u opstini.I to su htjeli da mi kuma bude kumova djevojka.Jedva sam se izborila.Mislila sam i da sam uspjela i u tome da mladozenja sjedi poslije vjencanja zajedno sa mnom...Ali idemo redom.
Kada su me "kupili" otisli smo u opstinu da se vjencamo,poslije toga u crkvu.Mladozenja u crkvu kasnio,jer su zaboravili ponijeti crno vino,i Boze,bas on je morao da ode po to vino.U crkvu ulazim sa djeverom i djeverusom,umjesto sa mladozenjom,i cekam,cekam.Svestenik zeza:"Da se nije predomislio?".Ja ljuta...pojavi se nekad.Poslije vjencanja stigli u restoran i gle cuda-ne mozemo sjediti skupa.Iako smo vjencani.I dalje me djever voda i drzi pod ruku kao mecku.
Nasi kumovi nisu sjedili pored nas(u ovom slucaju mene,jer je mladozenja morao biti pred vratima i docekivati goste),vec su sjedili negdje u cosku,doduse za mladenackim stolom,ali u cosku.I morali su kuma,kum i njegova djevojka sjediti na 2 stolice,jer za njih za tim stolom nije bilo mjesta.
Ja nisam smjela da ustanem i igram,jer mlada mora da sjedi dok ne prodje tacna(jabuka).Kada je krenula napokon jabuka,po obicaju sam isla sa djeverom pod ruku i onda sam odjednom cula preko mikrofona mladozenjinog svata kako se dere i udara nekim cekicem po stolu:"Maaasalaaa,maaaasalaaaa...evo nama stigla nevjesta...bla,bla,bla.Evo kum dao toliko i toliko,stari svat toliko,a vidi kuma napisala pismo(djevojka u koverat stavila novac)..." I tako se derao do poslednjeg gosta.
Sjecam se samo svog stida,bijesa i razmisljanja-sad cu pobjeci.Hocu,sad cu pobjeci.Ali nisam.Bilo je to strasno iskustvo.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

njen brat je kumovao bratu iz neke druge porodice...to je nekakvo kumstvo sa tom porodicom.

---

Не бре, тој другарици треба друга девојка да буде кума јер је брат те девојке био кум њеном брату.
Е сад ко је разумео ово, свака му дала. :lol:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mihaela

Ne volim da se prisjecam svoje prve svadbe,ali da bih to iskustvo podijelila sa vama,moram.To je za mene bio pakao.Prvo,prije svadbe niko mi nije dozvolio da imam svoje zelje kako ce ta svadba izgledati,morala sam da prihvatim sve njihove obicaje,jer kazu tako treba.Tako mora,jer to su njihovi obicaji,a ja jel te,ulazim u njihovu porodicu.Dobro.Prihvatila sam.Uspjela sam samo da se nekako izborim da imam svoju kumu kao svjedoka u opstini.I to su htjeli da mi kuma bude kumova djevojka.Jedva sam se izborila.Mislila sam i da sam uspjela i u tome da mladozenja sjedi poslije vjencanja zajedno sa mnom...Ali idemo redom.
Kada su me "kupili" otisli smo u opstinu da se vjencamo,poslije toga u crkvu.Mladozenja u crkvu kasnio,jer su zaboravili ponijeti crno vino,i Boze,bas on je morao da ode po to vino.U crkvu ulazim sa djeverom i djeverusom,umjesto sa mladozenjom,i cekam,cekam.Svestenik zeza:"Da se nije predomislio?".Ja ljuta...pojavi se nekad.Poslije vjencanja stigli u restoran i gle cuda-ne mozemo sjediti skupa.Iako smo vjencani.I dalje me djever voda i drzi pod ruku kao mecku.
Nasi kumovi nisu sjedili pored nas(u ovom slucaju mene,jer je mladozenja morao biti pred vratima i docekivati goste),vec su sjedili negdje u cosku,doduse za mladenackim stolom,ali u cosku.I morali su kuma,kum i njegova djevojka sjediti na 2 stolice,jer za njih za tim stolom nije bilo mjesta.
Ja nisam smjela da ustanem i igram,jer mlada mora da sjedi dok ne prodje tacna(jabuka).Kada je krenula napokon jabuka,po obicaju sam isla sa djeverom pod ruku i onda sam odjednom cula preko mikrofona mladozenjinog svata kako se dere i udara nekim cekicem po stolu:"Maaasalaaa,maaaasalaaaa...evo nama stigla nevjesta...bla,bla,bla.Evo kum dao toliko i toliko,stari svat toliko,a vidi kuma napisala pismo(djevojka u koverat stavila novac)..." I tako se derao do poslednjeg gosta.
Sjecam se samo svog stida,bijesa i razmisljanja-sad cu pobjeci.Hocu,sad cu pobjeci.Ali nisam.Bilo je to strasno iskustvo.

---

Ајој Михаела. :(
И ја сам морала да се придржавам њихових обичаја, али ми то није тешко пало, само кад су ми удовољили за музику. :lol:
Шалим се, нису били лоши нити необични.
Е да. Осим за музику, изборила сам се да ме не купују.
То ми је најодвратнији обичај.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mihaela

Ne volim da se prisjecam svoje prve svadbe,ali da bih to iskustvo podijelila sa vama,moram.To je za mene bio pakao.Prvo,prije svadbe niko mi nije dozvolio da imam svoje zelje kako ce ta svadba izgledati,morala sam da prihvatim sve njihove obicaje,jer kazu tako treba.Tako mora,jer to su njihovi obicaji,a ja jel te,ulazim u njihovu porodicu.Dobro.Prihvatila sam.Uspjela sam samo da se nekako izborim da imam svoju kumu kao svjedoka u opstini.I to su htjeli da mi kuma bude kumova djevojka.Jedva sam se izborila.Mislila sam i da sam uspjela i u tome da mladozenja sjedi poslije vjencanja zajedno sa mnom...Ali idemo redom.
Kada su me "kupili" otisli smo u opstinu da se vjencamo,poslije toga u crkvu.Mladozenja u crkvu kasnio,jer su zaboravili ponijeti crno vino,i Boze,bas on je morao da ode po to vino.U crkvu ulazim sa djeverom i djeverusom,umjesto sa mladozenjom,i cekam,cekam.Svestenik zeza:"Da se nije predomislio?".Ja ljuta...pojavi se nekad.Poslije vjencanja stigli u restoran i gle cuda-ne mozemo sjediti skupa.Iako smo vjencani.I dalje me djever voda i drzi pod ruku kao mecku.
Nasi kumovi nisu sjedili pored nas(u ovom slucaju mene,jer je mladozenja morao biti pred vratima i docekivati goste),vec su sjedili negdje u cosku,doduse za mladenackim stolom,ali u cosku.I morali su kuma,kum i njegova djevojka sjediti na 2 stolice,jer za njih za tim stolom nije bilo mjesta.
Ja nisam smjela da ustanem i igram,jer mlada mora da sjedi dok ne prodje tacna(jabuka).Kada je krenula napokon jabuka,po obicaju sam isla sa djeverom pod ruku i onda sam odjednom cula preko mikrofona mladozenjinog svata kako se dere i udara nekim cekicem po stolu:"Maaasalaaa,maaaasalaaaa...evo nama stigla nevjesta...bla,bla,bla.Evo kum dao toliko i toliko,stari svat toliko,a vidi kuma napisala pismo(djevojka u koverat stavila novac)..." I tako se derao do poslednjeg gosta.
Sjecam se samo svog stida,bijesa i razmisljanja-sad cu pobjeci.Hocu,sad cu pobjeci.Ali nisam.Bilo je to strasno iskustvo.

---

Ocigledno je da jesi pobegla,doduse nesto kasnije...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od PRCKO

Ocigledno je da jesi pobegla,doduse nesto kasnije...

---

:bisa: Jesam pobjegla...poprilicno brzo.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mihaela

:bisa: Jesam pobjegla...poprilicno brzo.

---

neka si, vala :)

svadba je super za one koji dolaze na svadbu.... da jedu da se napiju itd..... a za mladence kosmar.... kad se samo setim moje rodjene sestre.... nije mogla mesecima da spava normalno... te kako ce ovo da izgleda te ono.... te sta ce ovi da misle .. te oni.... renovirali smo ceo stan zbog svadbe... kupila nam je svima sta da obucemo po njenoj zelji.... i miijardu drugih stvari.... klasicno mucenje...

tako da ono... ma koja svadba..... ako vec mora da se ozvanici.... dva svedoka i vidimo se ...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od beli_89

tako da ono... ma koja svadba..... ako vec mora da se ozvanici.... dva svedoka i vidimo se ...

---

tako je, bravo.
meni se diže kosa na glavi od tih gungula.

Mene je moja svadba smorila. Ne spadam u osobe koje vole da su u centru paznje, a sta je mlada nego upravo najgledaniji lik. Ne volim da igram kolo, niti umem, ne volim narodnjake, bar ne te koje sviraju po svadbama, tako da sam cesto diskretno gledala muzu na sat da vidim koliko do kraja ima, jer je sala bila zakupljena do odredjenog vremena, takav je aranzman bio. To je bila jedina lepa stvar koje se secam, sto nije bilo nastavljanja pijanih svatova do ponoci, nego smo se lepo oko 19h svi razisli. Da ja umem da se opustim i uzivam, mozda mi ne bi tako tesko to palo, djipala bih i ja sa njima, ali sta cu kad sam `vaka naopaka.

O cmakanju u opstini nemam reci, osmeh sa pocetka vencanja pretvorio se u izvestacenu grimasu i ponavljanje kao papagaj hvala, hvala, hvala... bah!

Ajd moja je bila bez narodnjaka i zaista lijepa,vesela..al ove sadašnje ubijaju..
najstrašnija je bila jedna na kojoj sam bila ja kuma...a sve se događalo ispod šatora za 700 ljudi:qq:
e,to kad sam preživjela..a u tim krajevima kum je glavni,pa onda kuma..ne možete vjerovati kakva je to bila muzika..a tek trava,a kuma u štiklici,oće je izuju pa popnu na klupice..gore šareni baloni..joj :aha:

Na svadbi moje zaove pevao je Dzej, tada veoma popularan, jer je mladozenja faca sa Dorcola, a ovaj mu je pajtas, pa da se znai kad se Sima zeni :mrgreen: Ono je bilo neko romsko zapomaganje, kao da sam na starom sajmistu na svadbi, katastrofa, ali bitno je da je bio Dzej, koji se nije potrudio da peva nesto iz svog repertoara (koji takodje ne volim) vec je doveo sa sobom nekog klavijaturistu, i bacili su u depresiju sve svatove. Najveseliji deo svadbe je bio kada je neka pevaljka, kao iz pornica utekla, zapevala, u minicu ispod pupka, ma neukus totalni, promasaj. A onda su lokalni krimosi izvadili iz zbunja naoruzanje i poceli da pucaju ko sumanuti u vazduh, ja samo sto nisam pala pod sto. Secam se da su nam prijatelji rekli tada, da su setali po keju, kad je pocelo pucanje, i da je narod bio uspanicen. Srpska posla. Mrzim pucanje, petarde, i bilo kakvo slicno ispoljavanje `radosti`.

tačno znam o čemu pišeš:) a zamisli moj blam na toj gore pomenutoj svadbi:qq:
valjda je red da kuma naruči pjesmu pa kad me ta nazovipjevačica pitala šta ja to naručujem,a ja ne znam ni jednu da guknem..i što sam eventualno znala,od stresa zaboravih:)
a ona zapjeva neku o dva prstena na ruci..."svoje snove ostvarili nismo" tog se sjećam iz pjesme užasan blam.

a ja ne znam - te pesme koje se pevaju po svadbama....to nema goreg užasa od pesme nego to :(

U Banatu se razbija tanjirr i plaća se kolač od mlade

Послато са K01A уз помоћ Тапатока

A KOD nas u Bar,gađamoooo plišanog medveda iz 3 puta ako ne pogodimooo nema mlade

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od mihaela

Ne volim da se prisjecam svoje prve svadbe,ali da bih to iskustvo podijelila sa vama,moram.To je za mene bio pakao.Prvo,prije svadbe niko mi nije dozvolio da imam svoje zelje kako ce ta svadba izgledati,morala sam da prihvatim sve njihove obicaje,jer kazu tako treba.Tako mora,jer to su njihovi obicaji,a ja jel te,ulazim u njihovu porodicu.Dobro.Prihvatila sam.Uspjela sam samo da se nekako izborim da imam svoju kumu kao svjedoka u opstini.I to su htjeli da mi kuma bude kumova djevojka.Jedva sam se izborila.Mislila sam i da sam uspjela i u tome da mladozenja sjedi poslije vjencanja zajedno sa mnom...Ali idemo redom.
Kada su me "kupili" otisli smo u opstinu da se vjencamo,poslije toga u crkvu.Mladozenja u crkvu kasnio,jer su zaboravili ponijeti crno vino,i Boze,bas on je morao da ode po to vino.U crkvu ulazim sa djeverom i djeverusom,umjesto sa mladozenjom,i cekam,cekam.Svestenik zeza:"Da se nije predomislio?".Ja ljuta...pojavi se nekad.Poslije vjencanja stigli u restoran i gle cuda-ne mozemo sjediti skupa.Iako smo vjencani.I dalje me djever voda i drzi pod ruku kao mecku.
Nasi kumovi nisu sjedili pored nas(u ovom slucaju mene,jer je mladozenja morao biti pred vratima i docekivati goste),vec su sjedili negdje u cosku,doduse za mladenackim stolom,ali u cosku.I morali su kuma,kum i njegova djevojka sjediti na 2 stolice,jer za njih za tim stolom nije bilo mjesta.
Ja nisam smjela da ustanem i igram,jer mlada mora da sjedi dok ne prodje tacna(jabuka).Kada je krenula napokon jabuka,po obicaju sam isla sa djeverom pod ruku i onda sam odjednom cula preko mikrofona mladozenjinog svata kako se dere i udara nekim cekicem po stolu:"Maaasalaaa,maaaasalaaaa...evo nama stigla nevjesta...bla,bla,bla.Evo kum dao toliko i toliko,stari svat toliko,a vidi kuma napisala pismo(djevojka u koverat stavila novac)..." I tako se derao do poslednjeg gosta.
Sjecam se samo svog stida,bijesa i razmisljanja-sad cu pobjeci.Hocu,sad cu pobjeci.Ali nisam.Bilo je to strasno iskustvo.

---

Skoro sve isto samo sto ja nisam pobegla ni tad ni malo kasnije.