Dušan Radović - Beograde,dobro jutro

Dušan - Duško Radović, pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik, je rodjen 29.novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B.

Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija "Studio B", koji su kasnije objavljeni u tri knjige "Beograde dobro jutro".

Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečijeg hora "Kolibri":

* Mrak
* Šta je na kraju
* Pesma o mleku
* Tatin muzičar
* Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...)


http://razbibriga.net/imported/2010/...350jpgt1-1.jpg

Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duska Radovica, uz zvuke melodije U ranu zoru zoru kad svane dan.
Beogradjani su ga godinama uzimali okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.

Svako jutro svakog radnog dana, svaki razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo On. Samo je džezvama za kafu, i eventualno, nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.

Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svakog jutra i mi bi ih nosali sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.
I tako godinama, samo po pet. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.

Za ljubav je važna i neophodna ona lepa i slatka glupost. A za brak se traži ona odvratna i surova pamet.

U parku kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta neko je prepoznao drvo iz svog kraja
i sad se jadaju jedno drugom: šta ćes ovde, gde se čak i voda plaća?

U slučaju zemljotresa, prvo zaustavite luster koji se klati.
Uvežbavajte tu logiku i gde god možete uklanjajte dokaze.

http://www.youtube.com/watch?v=WXiEE60TdZw

U čemu je problem

- Bilo je brakova i muškaraca i ranije. I sve je to uglavnom, uspelo da se sačuva. Kako? Mora da je nekada postojalo nešto čega danas nema.
I jeste postojalo je. Mnogi će se ironično nasmejati na ove moje reči, ali ja ću slobodno reći svoju misao: to je bio bračni krevet! ... da, drage moje bračni krevet.

Dok je bilo bračnih kreveta bilo je i brakova. Dok su muž i žena delili postelju, delili su i zlo i dobro. Brak se držao na bračnoj postelji.

Medjutim danas smo se modernizovali. To danas nije komforno, nije higijenski. Muž i žena spavaju u odvojenim krevetima, pa, ako može i u zasebnim sobama.

Muž i žena nisu više zajedno čak ni noću. A noć i teskoba bračne postelje vezivale su ih bukvalno, fizički jedno za drugo. Nije bilo mrdanja. Sve je na tom malom prostoru moralo da se rešava.

A danas? Pretvorili smo kuće u motele, a muževe u goste. Svako ima svoju sobu, svoj krevet, svoj život. Dozivamo se ali se niko ne odziva.

Prema tome ako nam je brak uopšte potreban, i važan i ako želimo da nam muževi nešto znače u životu – vratimo se u one stare, sirotinjske, nehigijenske bračne postelje!
Molim vas ceo problem je u tome!

"Sacuvaj me Boze, njene ljubavi, koja zive rane soli, koja kaznjava i boli....izbavi me vecnih sumnji i ljubomore koje more dok ne pokore....sacuvaj me Boze, njene ljubavi, onog ludila i strasti, sam se nikad necu spasti..."

Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bog zna kako.

Gledamo ga upitno a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda:
danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.


Bili ste tako dobri, sve do malopre, sve dok ste spavali. A sad moramo strepeti za sve ono što ste u stanju da uradite budni.

Ne morate i ovo jutro počinjati poznatim zanovetanjem: Da se ja nešto pitam... Proverili smo kako izgleda tamo gde se vi nešto pitate i videli da nije sjajno.

S one strane vam je sve što je bilo, ceo vaš život, od rodjenja do ovog jutra.
S ove strane vam je ono što će tek biti, od ovog jutra na dalje.
Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena.

Zašto se ulične korpe za otpatke ne podignu na visinu koševa za košarku?
Bila bi to provokacija kojoj niko od naše košarkaške nacije ne bi odoleo.
Koševi bi bili puni, a grad čist.

Duško Radović

Stida se treba osloboditi na vreme, dok još možemo da radimo sve ono čega se stidimo.


Duško Radović

Budite iskreni i strogi prema svima koje volite, do kojih vam je stalo,
a lepo vaspitani za sve druge prema kojima ste ravnodušni.

Na jednoj strani su nam želje, na drugoj uspomene.
A mi smo negde na sredini daleko i od jednih i od drugih.

Košutnjak je pun manijaka. Jedni trče za ženama, a drugi bez razloga..

Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio - otkad nije
pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo,
na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika
u dubokim i punim tanjirima... Rasplakao se naš sugrađanin u polumraku antrea i nekoliko
vrelih suza kanulo je u davno ohlađenu i zaboravljenu kašiku.

Duško Radović

Čim očevi počnu da pričaju kako je bilo, deca znaju kako će biti.

Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra.
Mostovi su puni automobila.
I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani.
Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.

Duško Radović

Rano jutros zatekli smo senku Palate Beograd daleko,čak na Palati pravde.
Sad bar znamo kakva je to senka pala na ovu visoku pravosudnu ustanovu.

Skromni ljudi stidljivo plaču, znaju meru i u plakanju.
Mali ljudi ne plaču, već cmizdre, oni nemaju ni pravih muka, ni pravih suza.
Lako plaču samo zaboravni.
Ima onih koji nikada ne plaču, koji čuvaju suze za svaki slučaj.
Malo je života za mnogo plakanja,
mnogo je plakanja za malo života...

Duško Radović

Neko je jutros srećan, presrećan, jer je našao mesto za parkiranje.
Neko drugi je tužan i žalostan, jer mu se rodilo žensko dete.

S one strane vam je sve što je bilo, ceo vaš život, od rođenja do ovog jutra.
S ove strane vam je ono štoće tek biti,od ovog jutra na dalje.
Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena.

Ovo kvarno jutro kao da je iščupano iz vilice noći, u zubnoj ambulanti,
u Ivana Milutinovića ulici.
Tumaramo po kalendaru, jedan dan dodaje nas drugom, nigde suvog mesta i sunca.
Spopale nas neke magle i kiše, sve neki pogrešni, promašeni dani.

Ulažite u stomak!
To ulaganje daje brze i vidljive rezultate.......
Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno...

Duško Radović

Niko ne veruje lepim ženama. Suviše su lepe da bi bile verne.
Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima.

Duško Radović

http://www.youtube.com/watch?v=KRjluvbKWGk

http://www.youtube.com/watch?v=xBXU7AjPZgA

http://www.youtube.com/watch?v=NbysoybjOuI

Ne dosađujte svojoj deci, ne pričajte im ponovo kako ste se mučili dok ste sve to stekli.
Izazvaćete sasvim suprotne efekte.
Prvo, po vama se vidi da ste se mučili.
I drugo, po tome šta ste stekli, ne vidi se zašto ste se mučili.

Duško Radović

Što je brak duži, reči i rečenice su kraće.

Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.

Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same; vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.

Budite dostojni tuđe ljubavi, zavisti ili ljubomore.

Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.

Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo sa njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo.
Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive.

Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih kombinacija.
To je česta životna priča. Ili ste sami..ili ste suvišni.

Duško Radović

Najlepše stvari dešavaju se drugima.međutim ,oni to ne znaju.
Oni kao i mi,misle da se najlepše stvari dešavaju drugima.

Duško Radović

Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli...

D. Radovic

Malo para kvari telo, a mnogo para kvari dušu. Zato je čovek na velikoj muci. U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu, ako ostane bez duše?

Duško Radović

Sreda, 23. jul 1975.

Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta hoće - da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na "jedinici" i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na "dvojku", pa na "trojku", magla je isparila, i evo našeg grada u lepom plavom jutru.

Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra.
Mostovi su puni automobila.
I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani.
Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.

Na Autobuskoj stanici Beograd zatrazen je tajm - aut. Autobusi se okupili oko svojih dispečera i dogovaraju se da predju na presing.

Ratno ostrvo, kao kuče, otresa vodu u kojoj je doskora bilo.

Bulevar Revolucije i ovog jutra teče nizbrdo.
Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice. Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro.

Pre nego što će joj se desiti ono što ce joj se desiti, Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put, kao da ne zna da je iza okuke čeka stari probisvet Dunav.

Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.

Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke,
a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.

Duško Radović

Nasmešite se sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine.
Oprostite životu i svetu što nisu savršeni.

Duško Radović

"Ako ne možete jedno bez drugo uzmite se, pa će te moći" --- D.Radović