Religijska kulturna bastina kroz vekove

Opus sakralnih objekata zauzimaju posebno mesto u istoriji covecanstva.
Podrucje arhitektonskog stvaralastva kojem genezu mozemo potraziti u samom osvitu civilizacije zacijelo je sakralna arhitektura. Sakralna arhitektura je materijalna interpretacija susreta totaliteta i coveka. Njezina je zadaca otvoriti holistički prostor mogucnosti da covek istupi iz svoga svakodnevnog ophodjenja sa svetom, postavi se u totalitet odnosa i postavi pitanje o smislu vlastitog postojanja.

Arhitektura je umjetnost oblikovanja prostora volumenom.
Ona je likovna umetnost koja ima prakticnu namenu.

Odmah nakon kuce za sebe, ljudi su razvili gradjevine za svoje bogove.
U sakralnu arhitekturu spadaju: hramovi, svetista, mauzoleji (monumentalna grobne gradjevine), crkve, manastiri, samostani,sinagoge, dzamije,pagode ... Hramovi sirom sveta (od mezopotamskih visokih stepenastih hramova, ogromnih egipatskih, ili potpuno prekrivenih skulpturama u Indiji), gradjeni su da budu velicanstveni i bogati kako bi se bogu udobrovoljilo i navelo da poseti ta mesta za molitve i obrede.

Stari svet

Egipat

http://razbibriga.net/imported/2010/08/PT013292-1.jpg
Grobni hram Hatsepsute, Deir-el-Bahari, oko 1480.p.n.e.

http://ancientempires-tours.com/luxor4.jpg
Hram Amon-Mut-Khonsua, Luksor

http://razbibriga.net/imported/2010/08/abusimbel-1.jpg
Abu Simbel, Grobni hram Ramzesa II.

bravo ninani za temu!

http://razbibriga.net/imported/2010/...teTemple-1.jpg

Stari Bliski istok

http://razbibriga.net/imported/2010/...azanbil2-1.jpg

Dur-Untas, ili Coka zanbil, iz 13. veku p. n. e. je jedan od najbolje ocuvanih zigurata na svetu. Nalazi se u blizini Suze, Iran.

Grcka

http://razbibriga.net/imported/2010/...Poseidon-1.jpg
Posejdonov hram (oko 460.g.p.n.e.)

Hvala za ovaku lepu temu :) da odmorim oči...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Man

Hvala za ovaku lepu temu :) da odmorim oči...

---

nema na cemu :) potrudicu se da dam mali, skromni doprinos upoznavanja sa sakralnom arhitekturom kroz vekove.
nadam se da ce biti interesantno i poucno...:)

http://razbibriga.net/imported/2010/...tenon298-1.jpg

Partenon ( 448-432 g.p.n.e.) Akropolj, Atina

tvoje teme su uvek interesantne i vrlo poučne :) biće mi zadovoljstvo da ih ispratim...

http://razbibriga.net/imported/2010/..._Maidens-1.jpg

Karijatide u Erehtejonu, Atena, (421.-407. g.p.n.e.)
U Erehtejonu nalazilo se svetiste Atene, Posejdona i Erehteja.

Akropolj

u prevodu “grad na brdu“, sa hramovima podignutim u slavu bogova je svakako najvece i najlepse svetiliste stare Atine, gde se preplicu svi stilovi klasicne grcke arhitekture i umetnosti.
http://razbibriga.net/imported/2010/08/Akropolis-1.jpg
Akropolj ili Acropolis u originalu, što na grckom znaci visoki grad, sagradjen je na vrhu Svete stene i simboluzuje snagu i zastitu gradjana. Ogromno svetiliste posveceno Atini verovatno je sagradjeno sredinom 6.v. p.n.e. Gradjevina od krecnjaka u Dorskom stilu naziva se i "Plavobradi hram" po uklesanim skulpturama tri coveka - zmije sa plavim bradama.

http://razbibriga.net/imported/2010/...675964c4-1.jpg

Vecina originalnog Akropolja, ukljucujuci i stari Partenom, unistena je pod naletom Persijanaca 480.godine p.n.e. Kada su se Peloponeski ratovi zavrsili Atinjani su obnovili sveto mesto i ceremonijalno zakopali objekte obožavanja i umetnička dela. Tokom 5. veka pre nove ere Akropolj je dobio svoj konacan izgled. Hramovi Akropolja postali su jedan od najpoznatijih arhitektonskih dela anticke i moderne istorije. Danas je Partenom jedinstveni internacionalni simbol grcke civilizacije. Njegova graficka ilustracija se cak nalazi na logou UNESCO-a simbolizujuci kulturu i edukaciju.

ETRURSKA UMETNOST

Etrurska umetnost je umetnost drevnog naroda Etruraca koji su ziveli u sredisnjoj Italiji od 9. do 3. v. p. n. e. Najznacajniji primeri ove kulture je tzv. sepulkralna (grobna) arhitektura. Etrursko verovanje u zagrobni zivot je vera da covek nastavlja ziveti na mestu na kojem je pokopan.

http://razbibriga.net/imported/2010/...erveteri-1.jpg
bracni sarkofag Cerveteri (6. v.p.n.e.)
Ikonografija na sarkofagu. Muskarac i zena prikazani su u terakoti, u lezecem polozaju i plahta preko njih je simbol mlade i braka.

http://razbibriga.net/imported/2010/...1016_mid-1.jpg
Seianti Hanunia Tlesnasa (Chiusi, severna Etrurija).
Sarkofag je otkriven 1886.

http://razbibriga.net/imported/2010/...rcoleJPG-1.jpg

Herkulov hram ili Hram Herkula pobednika u Rimu

http://razbibriga.net/imported/2010/...Cerbone_-1.jpg

Etrurska kamena grobnica

http://razbibriga.net/imported/2010/...inting_1-1.jpg

Frulaš - zidna slika iz grobnice

Najstarije etrurske grobnice, ciji je spoljni oblik bio obelezen zemljanom humkom, svojim unutrasnjim izgledom podsecale su na kuce zivih, sa zidovima od kamena i tavanicom od naslaganih nizova kamena, dok se svod oslanjao na kameni stub.

http://www.italycarservice.it/img/lo...rveteri_05.jpg
grobnice sa humkom, Cerveteri

http://razbibriga.net/imported/2010/08/cerveteri2-1.jpg

Unutrasnjost etrurske grobnice

http://razbibriga.net/imported/2010/...L23Etru1-1.jpg

detalj zidne slike iz tzv. Grobnice leoparda “Dva plesaca”
480-470 g.p.n.e. Monterozzi, Tarkvinija, Italija.

http://razbibriga.net/imported/2010/...L23Etru2-1.jpg

rekonstruisani model Etruscanskog hrama

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Lilu

Stari Bliski istok

---

Kapija Boginje Istar, Vavilon
http://razbibriga.net/imported/2010/08/Ishtargate-1.jpg

Vavilonska Boginja Istar. U Vavilonskim svetim zapisima, bila je nazivana kao "Svetlost Sveta", "Boginja nad Boginjama" i "Dodelilac Snage". Kapija Boginje Istar, napravljena od prilike oko 575 godina pre nove ere, i bila je glavni ulaz u Vavilon.
Bila je osma od osam kapija unutrasnjeg grada, ali je smatrana glavnom. Vavilonski kralj Nebukodonozor II posvetio je kapiju Boginji Istar. To je jedna od najimpresivnijih spomenika Bliskog Istoka. Istar Kapija je ukrasena zmajevima, bikovima i lavovima.
Ova kapija poslednji ostatak drevnog Vavilona jer je jedina bila sagradjena od kamena i emajliranih plocica. Sve ostalo bilo je sagradjeno od nepecene cigle, koja se vremenom pretvorila u blato.
Kapija se ispocetka, zajedno sa Zidiniama Babilona, smatrala jednim od Sedam svetskih cuda, sve dok je nije zamenio Svetionik u Aleksandriji.


Nekoliko godina pre Drugog svetskog rata Nemci su ovu kapiju otkopali, podelili je na delove i odneli je u Berlin, gde su je ponovo sastavili. Rekonstruisana kapija danas se nalazi u muzeju Pergamon u Berlinu. Kapija je visoka 14 m., siroka 30 m.

http://razbibriga.net/imported/2010/...tarGate1-1.jpg
rekonstruisana kapija Boginje Istar, Pergamon, Berlin

http://razbibriga.net/imported/2010/...e_detail-1.jpg
detalj kapije Boginje Istar

p.s. Boginja Istar je boginja rata, ljubavi i plodnosti. Izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je sa neba palo u reku Eufrat. U starom Vavilonu bila je slavljena i obozavana. U njenu cast gradjeno je mnostvo hramova koji su bili ukrasavani obojenim jajima.
Ove svetkovine smatraju se pretecom Uskrsa.

RIM

U rimskoj umetnosti preovladava arhitektura. Arhitektura antickog Rima nastala je iz praistorijskog razvoja gradnje na Apeninskom poluostrvu, kao i uticaja grcke arhitekture, ali i kulture civilazacija koje su joj prethodile, prevashodno bliskoistocnih. U rimskoj arhitekturi pojavljuje se shvatanje koje ne zatvara, već pokriva prostor – i statičnost jeste jedna nova karakteristika.
Bazilikarni oblik jeste takođe karakteristika rimske arhitekture. Uzimajuci grcke elemente, Rimljani su stekli preduslove za monumentalnost, tako i sasvim nove pojmove kao sto je luk i svod bez kojih ne bi postojala arhitektura zapada.

Razvoj arhitekture od samog pocetka odrazava specificno rimski karakter i rimski nacin privatnog i javnog zivota, tako da su svi elementi pozajmljeni od Etruraca i Grka ubrzo dobili nesumnjivo rimsko obelezje. Rimljani su shvatili etrurski polukruzni luk i koristili sve njegove mogucnosti. Redjanjem lukova u istom smeru dobija se oblicasti svod, a ukrstanjem dva oblicasta svoda pod uglom od 90º stvara se krstasti svod. Rotacijom polukruznog luka za 360º stvara se kupola
(najpoznatija je Hadrijanova kupola Panteona ).

Sve ove rimske konstrukcije izvedene su zahvaljujući jednom od najvecih dostignuca rimske civilizacije, a to je cement ( oko 4. veka pre nove ere ). Od 2. veka pre nove ere u rimskoj arhitekturi se upotrebljava i beton, u koji se moze umesati kamen i tako ga je lakse oblikovati. Na taj nacin su izgradjeni mnogi objekti, a elementi luka i kupola koje on omogucava su postali karakteristika rimske arhitekture.

Zgrade ogromnih dimenzija po pravilu se grade od opeka u malteru, dok se na povrsini upotrebljava kamen koji se donosi iz Azije i Afrike. Sjaj i raskos u koji su Rimljani bili zaljubljeni, ogledali su se u unutrasnjem prostoru.

FORUM ROMANUM

Rimski forum (latinski: Forum Romanum) je anticki trg ili forum koji je nastao u doba rane rimske republike oko 509. godine p.n.e. Forum se prostirao na oko 5 hektara i ukljucivao je nekoliko objekata i okvirnih komponenata od kojih su najvaznije:
Sveti put -Via Sacra, hramovi, svetilista i dr.

http://razbibriga.net/imported/2010/..._cropped-1.jpg

Forum Romanum, rimski forum ne tako velika dolina izmedju Palatina i Kapitola, mesto gde je Rim poceo da se razvija kao grad, pruza u svom sadasnjem stanju rusevina i razvalina svedocanstvo istorije. Glavno srediste politickog, gradjanskog, duhovnog zivota Rima smatran je centrom sveta. Avgust je 20.g.p.n.e. podigao MILIARUM AUREUM, od koga su se merile razdaljine do svih gradova Rimskog Carstva. Grandiozan po svojim arhitektonskim delima u republikansko doba, impozantan u doba Carstva, zaboravljen u srednjem veku, nepristupacan oko 1000 godina, izlozen pljacaknju i prvim otkricima u vreme renensanse, Forum je doziveo prva arheoloska istrazivanja tek pocetkom 20.v.

http://razbibriga.net/imported/2010/08/ital7363-1.jpeg
Sveti put, (Via Sacra) Rim

PANTEON

http://razbibriga.net/imported/2010/...ome_6220-1.jpg

Velicanstveni Pantenon je jedna od svetski najinspirativnijih arhitektura. Izgradjen kao Hram za Bogove za vreme vladavine Hadrijana. Njegov savrseno proporcijalan krov je oslonjen na cvrste i postojane mermerne stubove. Jedini izvor svetlosti koji prolazi kroz centralni okulus je bio koriscen od Rimljana kao jedinica za merenje vremena, kao i za datiranje ravnodnevnice i suncevih prekretnica.

http://razbibriga.net/imported/2010/...CeilingV-1.jpg

Kao sto mu ime nagovestava Panteon je bio posvecen “svim bogovima” ili tacnije receno, sedmorici bogova planeta. Prema tome, izgleda logicno pretpostaviti da zlatna kupola ima simbolicno znacenje i da je predstavljala nebeski svod.

http://razbibriga.net/imported/2010/...pantheon-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2010/...n_thumb2-1.jpg

Unutrasnjost Panteona u kojoj se dosta verno odrazava prvobitna struktura iako je od 608.g. preuredjen u hriscansku crkvu.

http://razbibriga.net/imported/2010/..._fortuna-1.jpg

Hram Fortune virilis. Kraj 2.v.p.n.e.

http://razbibriga.net/imported/2010/...f68c88dc-1.jpg

Sibilin hram, Tivoli, pocetak I v.p.n.e.

http://razbibriga.net/imported/2010/...basilica-1.jpg


Leptis Magna, Libija, pocetak 3 v.n.e.

http://razbibriga.net/imported/2010/...589d-1.jpg?v=0

vestin hram

http://ic2.pbase.com/u41/bmcmorrow/u...lebanon921.JPG
Venerin hram, Balbek, Liban 2 i 3 v.n.e.

http://razbibriga.net/imported/2010/...9eb35fdb-1.jpg
Bahusov hram, Balbek

http://www.leakyroofproductions.com/...Mars_Ultor.jpg
ostaci Avgustovog foruma u Rimu i hram Marsa Osvetnika

Sakralne gradjevine, kao najbogatije i najvece u gradu, mozemo promatrati kao ogledalo drustva u kojem su nastale i odraz cele kulture jedog naroda. Tako je crkva, oduvek, osim za verske obrede, sluzila za drustvena okupljanja i bila je srediste kulturnog života. Kroz srednji vek, crkva je bila jedina galerija umetnosti, muzej slikarstva i skulpture, jedina koncertna dvorana u gradu, kolska ustanova … Ipak je prvenstveno sluzila duhovnim potrebama stanovnika, njihovom poimanju Boga i zivota. Naravno, ta shvatanja su se menjala tokom vremena, a s njima i arhitektura crkve.


Crkveno graditeljstvo ili crkvena arhitektura oznacava arhitekturu hriscanskih crkava koja se moze posmatrati u vremenima nastajanja pocev od ranog hriscanstva, do perioda postmoderne arhitekture. Umetnicki stilovi koji su uticali na razvoj izgleda i konstrukcije crkvenih zgrada od postanka hrscanstva do danas su:

Rano hriscanstvo
Predromanika
Romanika
Gotika
Renesansa
Barok i rokoko
Klasicizam, eklekticizam stilova i moderna
Postmoderna

RANOHRISCANSKA UMETNOST

U prvom triumfalnom trenutku hriscanske misli, umetnost je, kao i nauka i filozofija u onoj meri u kojoj je predstavljala izrazavanje bozanskog, pretpostavljala simbolican jezik. Freske u katakombama, mozaici u baptisterijima i bazilikama, kao i figurativne skupture koriste motive iz stvarnosti samo zbog simbolicnog znacenja koje se iza njih skriva. Golub kao simbol vecnog mira, jagnje kao simbol cistote bez greha, feniks kao simbol vaskrsnuca i besmrtnosti,riba kao znak prepozavanja hriscana, predstavljaju najuobicajnije teme.

Veliku ulogu u starohriscanskoj umetnosti imali su simboli (Anticka Grcka kao ni Rimska umetnost nije znala za simbole). Simboli su slozeni i tajnog su karaktera (iz bojazni od proganjanja), pa su predstavljani tajni znaci, u ciji su smisao bili upuceni samo posvceni. Tajnovita simbolika je bila jasna samo teoloski dobro obrazovanim vernicima.

Ako bi trebalo da izrazimo njihovu namenu u jednoj jedinoj recenici, treba navesti cuvenu izreku koja opravdava predstavljanje hriscanskih tema:
Quod legentibus scriptura, hoc idiotis pictura
Ili slobodno prevedeno slika prenosi boziju rec nepismenima.


Starohriscanska umetnost se razvijala u prvim vekovima nove ere na svim teritorijama Rimske imperije.Njen razvoj moze se pratiti od najstarijih ocuvanih somenika iz II veke pa sve do pojave umetnosti u doba seobe naroda i preromanike na Zapadu,odnosno do formiranja vizantijske umetnosti na Istoku.

KATAKOMBE

Umetnost katakombi se razvila posle II veka. Podzemna hriscanska groblja (katakombe) su jedini izvor za poznavanje rane hriscanske umetnosti. U podzemnim su se grobnicama sahranjivali hriscani, dok god je njihova religija bila zabranjena i progonjena. Jos uvek stoji na antickim osnovama, ali su teme drugacije dogadjaji iz Starog i Novog zaveta.
Pocetkom 4 v. umetnost izlazi iz katakombi i dobija propagandni karakter simbolickih vrednosti (mada su se i posle toga, do V veka hriscani sahranjivali u katakombama, po tradiciji, a posle toga katakombe su zabranjene).


http://razbibriga.net/imported/2010/...allisto4-1.jpg
najocuvanija rimska katakomba sv. Kalista

http://razbibriga.net/imported/2010/...catacomb-1.jpg
ulaz u katakombu sv. Kalista

http://razbibriga.net/imported/2010/...l_niches-1.jpg
katakomba sv. Priscila, Rim