Dva suprotna osećanja, koja deli tako tanka nit.
Pa me interesuje..
Zašto se za potpuno isti uspeh nekome divimo a nekome zavidimo?
Printable View
Dva suprotna osećanja, koja deli tako tanka nit.
Pa me interesuje..
Zašto se za potpuno isti uspeh nekome divimo a nekome zavidimo?
Mozemo zavideti bas onima kojima se divimo...Citiraj:
Prvobitno napisano od projica
Al opet to ne mora da bude...
Zavisi od naseg stava, naseg srca....
ebi ga, odgovrila bih da nekome zavidim....ovako - ništa.
Iskreno ja nisam zavidan. Često kritikujem okolinu kad neko meni blizak pokaže ovu osobinu. Također (nažalost) više se nikome ni ne divim, e to je već jako pogrešno jer to znači da sam postao prosečan i pomalo bezličan :(
i ja se ne divim nikome :huh: dok to nisi rekao, nisam to ni shvatila.Citiraj:
Prvobitno napisano od G
a sto bi zavideli?..zavidi se kada si u nemogucnosti da svojem idolu pariras znanjem..ili bi da ga kopiras,,ali nema sanse..no.svi smo u nečemu sjani..pa i ne treba da svastarimo i znamo(niti smo u stanju) sve na ovom svetu..
kada u principu imamo svi jako malo znanja i spoznaje...taknuti nesto..videti..nije sto i studiozni pristup..analitika..a koliko se ima nerava..i želje za istim?..u ovom instantdrustvu..nametnute su ideje i reperi kojima streme svi...potrosačko-sexualno drustvo..
da bih zavidela nekome, taj neko treba da bude i da ima nešto što ja želim, a nemam i ne mogu nikada da imam (ili budem)...a toga nema.
što kaže dži - više nema ni osobe kojoj se divim. sve je otišlo u honduras.
Pa ne možemo istovremeno i da se divimo i da zavidimo.Citiraj:
Prvobitno napisano od mona
Obično bude jedno od ta dva.
I naravno, sigruna sam da niko od forumaša ne ume da zvidi.
To je opšte poznata stvar..:lol:
Eto na primer.. sigurno smo nekada od nekoga tamo čuli
kako se divi svom detetu koje je našlo odličan posao, ili položilo neki važan ispit i sl..
a opet.. kada tuđe dete postigne taj isti uspeh gunđaju kako su garant nekoga podmitili
ili imaju više sreće no pameti.. i tako...
Moze da se desi da bas onima kojima se divimo da im i zavidimo, takva je ljubomora :)
Rekoh ne mora da znaci...
To je sve stvar odgoja, mene valjda ispreskakali, kad su bile te lekcije ja bio...bolestan, nit znam kako se zavidi nit kako divi. Bas me uskratili tog meraka:smajlikojijezbunjen:
el ima to 2 u 1 osećanje neki poseban naziv?Citiraj:
Prvobitno napisano od mona
Ili mi bar objasni kako to izgleda kada se nekome istovremeno diviš i zavidiš mu.
I kakva sad ljubomora?
mogu li ja da te naucim kako se diviti necemu,nekome...?Citiraj:
Prvobitno napisano od Tiberius
Bravo! Eto još jednog svetlog forumaškog primera. :)Citiraj:
Prvobitno napisano od Tiberius
Znači to nije nešto što si naučio, nego si se prosto rodio sa tim vrlinama?
Па ствар је јасна.Citiraj:
Prvobitno napisano od projica
Ко је завидан по природи, код њега је дивљење = понос.
možda misli da samo ljubomorna osoba može da zavidi....ali, neka ona kaže.Citiraj:
Prvobitno napisano od projica
Jok, ja sam bez vrlina, sto bi se reklo, bezoblican (da prostis) samo vako, na forumu mi se sve prosvetli, progledam sa puni oci :raz_088:Citiraj:
Prvobitno napisano od projica
Dobro.. zavist može služiti kao pokretač..Citiraj:
Prvobitno napisano od tol
Trudićemo se da dostignemo nečiji uspeh. Jel?
Ali isto tako i dviljenje može biti pokretač.
Zavist i divljenje se dakle već u samom startu razdvajaju.
Ne onda kada proverimo da li i mi to možemo.
Ovo ništa ne razumem. :huh:Citiraj:
Prvobitno napisano od tol
Мислим да завист не може бити покретач.
Док дивљење да.
zavist je nemogucnost da imamo ono sto dugi poseduju i cemu se divimo..jer je ulaznica za neki segment drustva..status....ili bi zeleli i mi da posedujemo da bi bili slicni liku idola..da bi bili u centru paznje...postovani..voljeni itd....(komplex vise vrednosti)
koliko je potreba imati osobinu ili sposobnost nečiju ..sad pitanje je patologije...
divljenje je vec plemenitija emocija gde izrazavamo pohvalno neciji uspeh..sposobnost..umeće..bez elemenata zavisti...znaci postujemo osobu sa njenim kvalitetima i ne kompariramo kroz prizmu naših potreba...i nemogucnosti da ih prikazemo kaovlastitim kvalitetima posto-poto..sa ciljem da se izdigemo iznad drustva..divljenje se pruza do granice zavisti i tu zastaje.
Ovo su dva oprećna mišljenja. Jel tako?
Jedna smatra da zavist ne može biti pokretač, a druga da divljenje nije pokretač?
Divimo se onome koji zakači novu plavušu, a zavidimo onom koji se rešio stare plavuše. Tako nekako. :mrgreen:
Pa ne znam Pričo. Mož da bidne da jeste, a da ja ne znam. Nešto ne baratam tim terminima najbolje.
Завидела сам једној мојој другарици...
Давно је то било...
Ратно време, време несташица.
Мени се све ствари упропастиле од лоших прашкова а она све добијала из Немачке.
Мислим, тако је почело...
Увек је имала шта год је пожелела, а ми смо живели баш скромно.
А онда сам једног дана схватила да је она несрећна и да ће целог живота бити таква.
Да она заправо ни у чему не ужива, да живот пролази поред ње.
Да јој сви редом соле памет а она као мува без главе не зна куда ће.
И тако живи дан данас.
Има све, а нема ништа.
Касније сам схватила да ја стварно немам ни један једини разлог да завидим било коме.
Сама сам свој живот направила оваквим, могла сам више, могла сам мање...
У суштини, задовољна сам иако свесна да увек може више.
Само, по цену чега...
И та завист... Мени је то ... како да кажем... самопонижавајуће.
Зашто бих у себи гајила то ружно осећање и коме је завист било шта добро донела?
Она не може да надахне човека, да га гурне напред.
Баш напротив, сматрам да је деструктивна.
jeste, kvin...ali mislim da je kojica htela liniju da podvuče - između zavisiti i divljenja...da su osobe, kojima zavidimo, u stvari osobe kojima se divimo, ali smo suviše sujetni da to priznamo....
Па мени је то неспојиво, ето.
Дивим се многима.
Али не видим ниједан разлог зашто бих завидела било коме.
Свако је кројач своје судбине и у свему има и добро и лоше.
Завидети може само онај ко не види себе...
ma znam, bre...nego, da li uvek treba da pričamo samo iz svog ugla?Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
Sto volem zeMska mudrovanja, oma znam kako je nastala filozofija. Nek neko samo kaze da nisu sve izmislile, nego nisu take ko mi, da se `vale. Sad s `vatih sta je to zavidnost. Mi (srecom nesam sam) im samo zavimo na svemu tome :pusi:
Да би причао из неког другог угла треба да разумеш...Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Ето, описах своје искуство и шта сам из њега закључила.
За друге не знам.
Кад сам учила филозофију не видех иједног женског филозофа.Citiraj:
Prvobitno napisano od Tiberius
Мора да су мушкарци преписивали. :raz_128:
Tole me je juče zbunila i evo još uvek razmišljam, da li je moguće da se nekome divimo
ako je postigao uspeh koji mi ne želimo.
I nešto ne mogu da neđem primer.
Па ја се стварно дивим уметницима.
А заиста никад нисам имала жељу да се бавим било којом уметношћу.
treba da se diviš osobama koje s njima žive :mirka:Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
Па и њима. :lol:
e, tako već može da se razgovara :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
Citiraj:
Prvobitno napisano od Gđa Živka
Ja imam...misao da se zavist radja iz prikrivenog straha.
Zasto jednu zgodnu devojku hvale,i prihvacena je,popularna i omiljena, a druga koja je podjednako zgodna biva ogovaran,izopstena itd?
zasto Beyonce prihvataju siroke mase, a sto Amy Whinehouse podmecu drogu u pice samo da bi je sabotirali?
Sto je neka tamo Vendi ili Goga Selukic ( sacuvaj Boze ) vise poznata od Ksenije Pajcin? ok,Kseniaj nije uopste imala glas ni Bog zna kakve pesme ali mogla bih dati levu ruku da je kao osoba bila deset puta veci zmaj od prve dve i mnogo vise harizmaticna ( verovatno su i njoj uspesnije, manje lepe podmetale nogu i zato,cak i da je imala glas i pesme ne bi bila sposobna dostici neke visine )
Sto su se svi odusevili na glas Whitney Houston i podrzavali je,a Aguileri su gadjali kola jajima?
bar sto ovakvih slucajeva tice, prva asocijacija mi je popularnost,popularnom odnosno prihvacenom u drustvu i uspesnom ces se pre diviti nego uspesnom koji nema popularnost,to je ono, '' ona moze da uspe ali necu da uspe i OVA '' , ona prva kojoj se za isti uspeh dive i slave njen uspeh ima tu popularnost, odnosno zaledjinu odnosno sire narodne mase koji je podrzavaju i cine njen uspeh ''prihvatljivim '' a za isti uspeh se ova druga kufi. iako verovatno nije ni popularnost konacan odgovor. druga mi je neki osecaj pretnje,ili ugrozenosti, pa se radja zavist, ali zavist cesto ne ide sama,vec nazalost zavist radja zelju da se skloni objekat zavisti. Pa se desavaju podmetanja,sabotiranja,izopstavanja,sirenje glasina, urusavanje imidza,lazno optuzivanje,na bilo koji nacin da se objekat tvoje zavisti ''spusti na kolena '' do obicnog sveta... to je Bodlerov Albatras :-) njegova velicina,snaga,lepota previse upadaju u u oci drugima,i mornari na brodu uhvate na kraju pticu nekim kanapima cini mi se, i onda je ''spustaju'' na brod dok zivotinju to boli,i onda kad je svezu rugaju joj se,pa belo perje postane sivo...Ljudi redje prastaju neciju posebnost i superiornost jer ih podseca na sopstvenu prosecnot.
Завист је једно од најраспрострањенијих осећања, али истовремено и оно које
показујемо с највећим оклевањем. А како и не бисмо? Од седам смртних грехова,
завист је једини због кога ћемо се увек осећати лоше (за разлику од, на пример,
прождрљивости). Док ми сикћемо и зеленимо, неко ниже успехе и добија оно што
бисмо желели за себе: новац, углед, омиљеност. А сама чињеница да презиремо
некога због онога што сами нисмо успели да постигнемо, чини нас још неуспешнијим
у сопственим очима.
Историја нам казује да је ова ружна побуда била покретач неких веома значајних
догађаја. Микеланђело је унајмљен да ослика Сикстинску капелу на захтев архитекте
Брамантеа који се надао да Микеланђелова даровитост неће толико да заблиста ако
се окуша у послу у коме није имао много искуства. Тако и ми данас покушавамо да
наудимо онима којима завидимо, и готово увек на сопствену штету. Зашто? Онај који
завиди жели по сваку цену да осујети објекат свог презира и при том губи моћ
здравог расуђивања. Не каже се без разлога да је неко „слеп од зависти”. Завидљиве
особе обично сматрају да је туђ успех незаслужен, док свој истичу као потпуно
оправдан.
Психолози тврде да завист настаје из несигурности. Кад разочарани у сопствену
вредност уочавамо прижељкиване способности у другима. Али, то је само једна
страна медаље. Завист, као и многе друге мане, чини неизбрисиви део људске
природе. Присутна је и у библијским причама и грчким митовима. Каин је убио
Авеља јер је био љубоморан на пажњу коју је бог поклањао његовом брату.
Врховно божанство Грка Зевс толико је завидио савршености и срећи људских бића
да је решио да их раздвоји. Зато свако од нас мора у животу да тражи своју другу
половину. Ту долазимо до кључне ставке у покушају да објаснимо завист. Не завиди
се толико на успеху, колико на срећи и испуњености. По тврдњама Платона, Сократ
је постао жртва оптужби моћних демократа само због зависти коју је изазвала
његова мудрост.
Вероватно најславнија прича на тему зависти је она о Моцарту и Салијерију. Иако се
заснива на пуким оговарањима, она су била довољна да надахну руског песника
Пушкина да 1830. напише кратку драму у стиховима. У овом комаду Салијери, пун
зависти према младом музичару, наручује од њега реквијем с намером да га после
изда као свој. Завист је нешто што прати особе обдарене посебним даром. И не
завиде им увек они који га немају. Напротив, изгледа да надарене особе из
супарништва црпе снагу за нове успехе. Тако је међусобна завист подстакла Вердија
и Вагнера да стварају ремек-дела.
Чувени филозоф Бертранд Расел каже да је завист један од најјачих узрока људске
несреће. То је општи и можда најлошији део људске природе. Не само да је
завидљива особа несрећна због своје зависти, већ жели и да нанесе зло другима.
Иако негативна, за Расела је завист била покретачка снага иза успостављања
демократског система и морамо је истрпети уколико желимо да достигнемо већи
степен социјалне правде. За многе социологе је завист према моћи и богатству оних
који држе власт била та која је довела до рушења и успостављања нових политичких
система кроз историју. Тежња ка једнакости заправо је покушај да осујетимо друге
да имају више од осталих.Ма колико се трудили, не можемо да умањимо значај
зависти у кројењу људске судбине. Она је дубоко усађена у поре цивилизације и
утиче на наше поступке много више него што бисмо желели да признамо. Можда не
можемо да је отклонимо, али можемо да се потрудимо да будемо они којима ће други
завидети.
М.Б
I šta ako postanemo oni kojima će drugi zavideti? :hm:
To nas zavisti ne oslobađa. :nene:
Onda ćemo zavideti onima koji manje znaju ili manje imaju. ''Ah, kako je njima
lepo. Nemaju pojma koliko su srećni.'' :lol:
Kao dete sam zavidela drugaricama kada dobiju neku igracku, bicikl... sta ja znam, pre mene. Nekako sam uvek kaskala za njima u tim stvarima iako sam posle nekog vremena i ja dobila iste te stvari.
Vremenom, kako odrastas (bar ja) shvatila sam da mi zavist nista dobro ne donosi.
Danas zaista ne zavidim nikome. Cak sta vise, srecna sam i ponosna na sve moje prijatelje koji ostvare neki uspeh u zivotu bio on mali ili veliki.
Svesna sam toga koliko ja mogu i sta mogu a sta ne i zasto bih u necemu za sta nisam "rodjena" drugom zavidela?!
Za mene licno, ljudi koji zavide su nesrecni ljudi, iskompleksirani. Umesto da tu zavist okrenu u svoju korist, da im ona bude na neki nacin pokretac u zivotu oni se "dave" i izjedaju iznutra ... propadaju.
Ako bi poradili malo na sebi, stavili prst na celo i zapitali se... zivot bi im bio mnogo lepsi.
Nikad nisam zavidela na materijalnome. Ni kao dete,bila sma titov pionir,tad smo svi sve imali,posle nagli pad,90-te,ko se snasao,snasao se. Moji se razveli tad,mama u haosu,sama nas odgajala, na sto strana,gledajuci je kako se muci,trceci sa jednog posla na drugi da nam obezbedi parce hleba,svakodnevno imajuci pored svega toga,zivaca za nas,za razgovor,za uvek skuvan rucak i osmeh,zakljucila sam jos tad,da je ona vredna divljenja. I dan danas to mislim. Nije ona postigla mnogo u zivotu,ali je cela njena zivotna prica vredna divljenja. Jedino na sta sam zavidela,kao dete,jeste harmonija u porodici. I otac. Zavidela sam drugaricama na dobrim ocevima. Al to nije bila pakosna zavist. Samo sam zelela i ja to da imam. Sem toga,nisam nikad osetila zavist ni prema kome.