Printable View
pa eto, zamislila sam da ovde pričamo ili postavljamo tekstove vezane za potrošnju u svakodnevnom životu u ovoj našoj srbijici....da se žalimo na nešto što nam smeta u prodavnicama ili da saopštimo nešto što je povoljno i dobro.
na primer, donji tekst je za mene informativan, a nadam se i za vas.
Од првог јануара гаранција минимум две године
У првих шест месеци потрошач ништа неће морати да доказује, јер уколико се уређај поквари у том року сматраће се да је имао скривену ману, односно да је недостатак постојао и када је производ купљен, објашњавају у организацијама за заштиту потрошача
„Ако не морате, не журите са куповином. Одложите је за наредну годину јер ћете од првог јануара имати бољу заштиту и много већа права него сада”, савет је грађанима из водећих организација за заштиту потрошача.
Разлог таквој препоруци је што тада на снагу ступа нови закон о заштити потрошача, а једна од главних новина које овај пропис доноси су другачија правила за гаранције.
– Шта год купили гаранција ће од првог јануара износити две године. Битно је потрошачима објаснити да ће постојати два рока. У првих шест месеци терет доказивања је на трговцу и потрошач ништа не мора да доказује. Јер уколико се уређај поквари у тих шест месеци сматра се да је имао скривену ману, односно сматра се да је тај недостатак постојао и када је производ купљен – објашњава Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.
Новина је и што када се деси да, на пример, технички уређај престане да ради купац више неће морати сам да тражи сервис и да носи апарат на поправку.
– Потрошач нема више никакве везе са сервисером. Када се уређај поквари у гарантном року, приговара се код трговца, односно тамо где је роба и купљена – истиче Вера Вида, председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС).
Када истекне првих шест месеци, гаранција траје до истека друге године од куповине, али тада ће потрошач ипак морати да докаже да је правилно руковао производом. Процедура остаје иста. Када потрошач рекламира квар или недостатак има право да захтева поправку, а уколико то није могуће може да захтева нов производ. Новина је, ипак, у томе, што више неће постојати рок од 45 дана за поправку поквареног уређаја, какав је сада случај.
Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС), објашњава да нови закон предвиђа да недостатак мора да буде уклоњен у такозваном разумном, односно примереном року и не барата конкретним бројем дана.
– У закону се не наводи прецизан рок за поправку јер услови поправке нису увек исти. Уколико се, на пример, клима-уређај поквари усред лета, разуман рок за поправку је два или три дана, а не месец дана. Али уколико поправка потраје потрошач ће свакако имати права да тражи нов производ – објаснио је Николић.
У организацијама за заштиту потрошача, ипак истичу, да ће бити проблематично спровести у стварност део прописа о разумном року. Продавцу разуман рок за поправку мобилног телефона може да буде 15 дана, а купцу који остаје без мобилног телефона то је предуго. У таквој ситуацији, кажу наши саговорници, потрошачи би требало да играју на карту тржишног инспектора и да пријаве неспоразум.
Битно је нагласити да је реч о минималном гарантном року од две године, док гаранције од три или пет година на поједине производе остају као и до сада. Осим тога када нови пропис буде почео да се примењује више неће бити могућа ниједна од ситуација на коју су указивали читаоци „Потрошача”.
– Купила сам лаптоп у једној познатој продавници рачунарске опреме и добила гаранцију од годину дана. Али када је после осам месеци „цркла” батерија и компјутер више није могао да ради уколико није без престанка прикључен на струју, у продавници су ми рекли да гаранција од годину дана важи само за рачунар, али да за батерију износи шест месеци. Због тога сам нову морала да платим више од 70 евра – пожалила се редакцији „Потрошача” читатељка из Београда.
Таква ситуација, истичу у НОПС-у, више неће бити могућа.
– Не може један производ да има одвојене гаранције. Гаранција на цео производ ће, према новом Закону о заштити потрошача, морати да буде две године. Чак и да купите само батерију трговац ће њену исправност морати да гарантује две године. Наравно, то важи само уколико купац правилно рукује са њом и придржава се упутства – објашњава Николић.
Корист од нових, строжих прописа биће двојака. Не само да ће потрошачи добити дужи минимални рок за рекламирање недостатака на роби већ би више обавеза за трговце требало, претпостављају у НОПС-у, да уведу ред на тржиште, односно да због дужих гаранција побољшају квалитет производа који се продају.
– Више ником неће користити да купцима нуди лош производ. То је добробит за потрошаче јер ће довести до вишег квалитета производа. Поједини трговци већ сада питају како ће да гарантују да ће производ да ради. Одговор је да ће их нови прописи приморати да буду одговорнији, да воде рачуна од кога набављају робу и да она буде квалитетна. Биће им веома битно и да њихови добављачи буду поуздани, да провере да ли имају имају сертификате и системе квалитета и тиме ће наш потрошач бити заштићен попут оних у Европи – закључују у НОПС-у.
Jedemo najlošiji hleb u Evropi
S. Tuvić - V. Spasić | 12. 12. 2010.
Svaki stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 105,9 kilograma hleba, što je tri puta više od evropskog proseka. Da je proizvodnja hleba unosan biznis potvrđuje i podatak da u Srbiji ima više od 7.000 zanatskih pekara. Međutim, retko ko zna da se u većini tih pekara proizvodi najnekvalitetniji hleb u Evropi. Pekari podvaljuju na više načina, a najgore je što u testo ubacuju nedozvoljene boje da bi hleb izgledao kao crni, iako je beli.
Male pekare su glavni krivci za nekvalitetne pekarske proizvode. One zakidaju kupce na više načina zbog čega imaju i prilično dobru zaradu.
- Gramaža je najlakši način da se nešto naplati više nego što treba, da se smanji težina, a da cena ostane ista ili čak veća. U tome im pomažu razni aditivi, koji najčešće nisu štetni, ali povećavaju volumen proizvoda i poboljšavaju njegov izgled. Imate utisak kao da ste kupili nešto veliko, a u stvari u ustima vam je nešto kao pena. Zatim, umesto brašna tip 500 stavljaju tip 600, koji je jeftiniji i nekvalitetniji. Tu su i nedozvoljene boje da bi hleb izgledao kao crni, a u stvari je beli - kaže naš sagovornik iz pekarske industrije.
Više prevara, definitivno, može da se izvede kod peciva jer tu ima mnogo različitih proizvoda kod kojih se može varati i sa težinom i sa izgledom. o tome da je glavna zarada pekara na pecivu govori i podatak da većina proizvodi vrlo malo hleba. Ali i kod hleba se smanjuje težina, pa, na primer, vekna od 500 grama obično ima 480 ili 490 grama. Pekari se brane da vekna, prema propisima, može da kalira do pet odsto. Prevare sa crnim hlebom prilično su česte, pa nije čudo što u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede kažu: Crni hleb se u Srbiji ne proizvodi. Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda definisano je da se pravi samo od brašna tipa 1100, koje se više ne melje u mlinovima. To brašno dobija se mlevenjem celog zrna pšenice, u njegov sastav ulazi i omotač i klice zrna pšenice. Kod belog brašna klice i omotač se odvajaju, a zatim se pšenica melje.
Šta mi to onda svako jutro kupujemo u prodavnicama misleći da uzimamo zdrav crni hleb bogat balastnim materijama, mineralnim materijama, proteinima? Odgovor je - vekne napravljene od belog brašna u koji se dodaje ražano, heljdino brašno, prepržen slad, kakao... Tako se postiže samo izmena boje, a vekna ima sve karakteristike belog hleba.
- To je klasična obmana potrošača. Pekari se vode ekonomskom računicom, jer da bi se proizveo crni hleb od integralnog brašna potrebno je više truda, teže ga mešaju mašine, potrebno je više radne snage i proizvod nikada ne može biti mekan, elastičan kao beli. Zato pekari boje belo brašno i tako obmanjuju ljude - objašnjava Jasna Mastilović, direktorka novosadskog Instituta za prehrambenu tehnologiju.
Ona kaže da je baš zbog nezainteresovanosti proizvođača integralno brašno T1100 prestalo da se proizvodi u velikim mlinovima. Brašno dobijeno mlevenjem celog zrna pšenice još se ponegde melje u mlinovima na kamen. No i to je problematično, jer mali mlinovi nemaju čistionice, tako da u brašno ulaze i razne nečistoće. Ovogodišnje ispitivanje kvaliteta hleba, koje je radio Pokret za zaštitu potrošača Beograda u saradnji sa Privrednom komorom Beograda, pokazalo je da je kvalitet hleba opao u zoni odličnog i vrlo dobrog kvaliteta za šest, odnosno pet odsto u odnosu na prošlu godinu.
Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede stalno se javljaju nezadovoljni potrošači sa pritužbama da su u hlebu našli šrafove, ostatke platnenih vreća i razne druge nečistoće. Smetaju im i spljoštene, nedopečene vekne, koje se mogu videtu u rafovima prodavnica.
e, zato mesim hleb.....kad vidim one crne hlebove, koji nemaju blagi vezu sa integralnim ili raženim brašnom, smuči mi se.
Један ценовник за Београд, други за унутрашњост
Корпа са десетак намирница мање кошта Крушевљанина или становника неког другог града у унутрашњости него Београђанина иако пазаре у истом трговинском ланцу. Готово сви водећи трговци у Србији кроје различите ценовне нивое за сваки део земље у којем послују, па су литар млека или килограм шећера на рафовима истог супермаркета али у различитим градовима јефтинији неколико динара.
Узрок томе је, објашњавају трговци, прилагођавање стандарду локалног становништва, јер просечна плата у Београду и Лесковцу није иста. Осим тога, на локалу трговци често сарађују са тамошњим добављачима који нуде јефтиније производе, али на ниже цене него у престоници утиче и то што је цена земљишта, закупа или комуналија у унутрашњости вишеструко нижа него у главном граду.
Цене намирница у већини великих трговинских ланаца варира, у просеку, око седам одсто од града до града, што значи да има производа који свуда исто коштају, али и оних чије се цене код истог трговца разликују и више од десет процената.
– Политика формирања цена и ценовна стратегија трговаца условљене су многобројним факторима од којих су најдоминантнији трошкови пословања који су различити за сваки продајни објекат. Сваки има посебну структуру трошкова, ценовну стратегију, циљни сегмент потрошача и то су главни разлози зашто цене не могу бити идентичне у хипермаркету, супермаркету или малој радњи у комшилуку – објаснили су у „Делтиним” „Макси” супермаркетима и „Темпо” хипермаркетима.
– Ту су и куповна моћ становништва, трошкови изградње, закупа и одржавања објекта. Чест је случај да се у појединим градовима због ниске куповне моћи становништва, трговци одлучују на смањење трошкова, што резултира нешто нижим нивоом услуге, али за последицу има нижи ниво цена на полицама. У овим случајевима се мање улаже у маркетинг и уређење продајних објеката, што утиче и на снижавање цена – кажу у „Делти”.
Исто је и код других водећих трговаца. Није реткост да многи цене у супермаркетима у Крагујевцу или Кикинди спусте на ранг ценовника у београдским хипермаркетима.
Милан Зубер, директор ЦБА, националног ланца удружене трговине Србије, који послује у двадесетак градова широм земље, каже да се сваки трговац прилагођава куповној моћи потрошача.
– Али, много више на ниво цена утиче величина објекта, односно да ли је реч о хипермаркету, супермаркету или минимаркету. На цену утиче и понуда која је другачија од града до града. Постоји много брендова који се нуде само на локалном нивоу, које производе мање познате фирме и чије су цене повољније од националних брендова – истакао је Зубер.
Они који немају продавнице у централним београдским општинама већ углавном послују у централној Србији, попут ланца „Дис”, немају различите ценовне нивое.
– „Дис” у свим малопродајним објектима има исту ценовну политику и она се не разликује од места до места. Фактори који утичу на формирање цена су најпре сам добављач, потом брзина и количина обрта, како и трошкови унутар малопродајног система – рекао је Иван Шулеић из маркетинга „Диса”, додајући да понуда није иста у свим градовима.
– Један део асортимана увек прилагођавамо тржиштима на којима се налазе наши маркети. Различита је навика потрошача, на пример, у Панчеву и Крушевцу или у Крагујевцу и Лазаревцу. Тако, на пример, у хипермаркету у Крушевцу у понуди имамо кафу локалног произвођача „Амигос” која се по продаји налази одмах иза тржишних лидера. Слично је и са неким другим робним групама. И што је продајни објекат ближе Београду то се боље продају скупљи и квалитетнији производи него у градовима који су даље и јужније од главног града – објаснио је Шулеић.
Економисти кажу да су различити ценовни нивои потпуно логични и да сваки трговац слободно формира цене.
– Као што у кафани у Лесковцу пиће не кошта колико у Скадарлији у центру Београда исто тако и малопродајне цене не могу бити исте. Сваки продавац предвиђа са којом комбинацијом цена ће имати највећу зараду. То је потпуно легитимно. Тамо где су мање плате, мање су и марже, што за резултат има ниже цене за потрошаче – закључује Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште.
извор: ''Политика''' 12.12.2010.
Ukratko, ma gde bio, plate te kolko da ne crkneš. :)Citiraj:
Тамо где су мање плате, мање су и марже, што за резултат има ниже цене за потрошаче
eh...kako si to lepo sročio....Citiraj:
Prvobitno napisano od Zazijavalo
Junetina skuplja osam, a kafa 14 odsto
Marija Škrbić | 24. 01. 2011. - 20:00h 00:24h |
BEOGRAD - U vodećim trgovinskim lancima, kako saznaje „Blic”, danas ili najkasnije do kraja ove nedelje juneće meso poskupeće osam odsto. Tako će cena junećeg buta sa 595,9 skočiti na čak 643,14 dinara po kilogramu. Kafa „grand” će 1. februara, kako kažu trgovci, poskupeti 14 odsto, a slatkiši kompanije „Štark” pet odsto. Kao razlog za poskupljenje junećeg mesa klaničari su trgovcima naveli nestašicu junadi. U decembru su junad koštala 1,7 evra po kilogramu, a sada se za kilogram plaća 1,9 evra.
- Stoke jednostavno nema, pa mnogi sada kolju i telad tešku svega 150 do 200 kilograma, i to ne samo muška, nego i ženska grla. Ako se ovako nastavi, uskoro ćemo postati zavisni od uvoza, a cene mesa otići će nebu pod oblake - priča jedan od klaničara.
On dodaje da će, iako ni domaćih svinja nema mnogo u ponudi, cene svinjetine mirovati bar do polovine februara.
- Svi smo svesni da narod nema novca i da ako sada dignemo cene svinjsko meso nećemo imati kome da prodamo. A realno bi bilo da cena ovog mesa skoči za 10 odsto - kaže naš sagovornik.
Mlekara „Lazar” iz Blaca snizila je cene svog mleka za osam, a jogurta i sitnog sira za po 15 odsto. Litar mleka od 2,8 odsto mlečne masti umesto 43 sada košta 39,9, litar jogurta umesto 70 sada staje 59,9, dok kilogram sitnog sira umesto 210 sada košta 179,9 dinara. Milan Vidojević, vlasnik ove mlekare, objašnjava da u proizvodnji ova tri proizvoda mlekara koristi mleko sa svoje farme, što kompaniji daje mogućnost da proizvode prodaje jeftinije. Ova mlekara u Nišu ima 19, a u Prokuplju i Aleksincu još sedam prodavnica.
Ne miruju ni cene ostalih osnovnih životnih namirnica. Pod izgovorom rasta cena sirovina, u radnjama je ovih dana došlo do novih korekcija cena šećera i brašna. Tako je na zahtev proizvođača, šećer kompanije „Te-to” juče poskupeo za dodatnih 2,6 odsto (poslednja korekcija izvršena 6. januara za 6%) i sada košta 86,9 dinara. Cene ove namirnice korigovali su i drugi proizvođači, pa „Sunokov” šećer u „Intereksu” umesto 78 sada košta 89, dok u „Sos marketima” za šećer ovog proizvođača umesto 86 sada treba izdvojiti 95,5 dinara po kilogramu. U ovom trgovinskom lancu, sredinom prošle nedelje za 15 odsto korigovana je i cena brašna proizvođača „Mlin test”. Kilogram T-500 umesto 37 sada košta 48,5 dinara.
Više cene šećera i brašna sa sobom vuku i poskupljenje slatkiša. Kompanija „Štark” je trgovcima poslala nove cenovnike po kojima će proizvodi ove kompanije od 1. februara biti skuplji u proseku za pet odsto. To znači da će tabla mlečne čokolade „najlepše želje” u pakovanju od 90 grama u radnjama ubuduće koštati 102 dinara.
Veliki udarac na džep potrošača biće i najavljeno poskupljenje kafe. Zbog rasta cena sirove kafe na svetskoj berzi, kompanija „Grand” će od 1. februara u maloprodaji korigovati cene svojih proizvoda za 13-14 odsto. Tako će cena 100 grama kafe „grand gold” sa sadašnjih 86,9 skočiti na 99,06 dinara, dok će pola kilograma „gold” kafe umesto 389,90 koštati čak 444,48 dinara.
sunce im poljubim :mirka:
Domaće povrće biće skuplje 10 do 12 odsto
M. Škrbić | 28. 01. 2011. - 00:02h |
BEOGRAD - Domaće povrće koje se prodaje na pijacama početkom sledećeg meseca poskupeće za 10 do 12 odsto, a znatno više cene imaće i povrće iz uvoza, upozoravaju stručnjaci.
Razloge za ovakve najave, kažu, treba tražiti u smanjenoj proizvodnji i lošem rodu do koga je lane došlo usled loših vremenskih prilika, zatim u značajnim količinama povrća koje su otišle u izvoz (kako u svežem stanju, tako i kroz prerađevine), u nedostatku skladišnih kapaciteta, rastu cena energenata, semena, đubriva i hemijskih sredstava i slabljenu domaće valute.
- Veliki deo prošlogodišnje proizvodnje završio je u izvozu. Dobar deo koji je preostao u nedostatku modernih hladnjača nije imao gde da se čuva, tako da su zalihe domaćeg povrća sada pri kraju. To znači da će do pristizanja novog roda iz staklenika cene povrća već početkom februara ići nagore - kaže Vojislav Stanković, saradnik Privredne komore Srbije.
Pored poskupljenja domaćeg, kaže Stanković, znatno više cene treba očekivati i kod uvoznog povrća. To potvrđuje i Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, “s obzirom na to da je gorivo već poskupelo, kao i da je najavljeno poskupljenje struje“.
:facepalm: dokle više...bez mesa mogu, ali ne i bez povrća
sve sto je dobro ima i da kosta
kad odem u ideu , sve sto je K plus je jeftinije od nasih domacih proizvoda koji su mnogo kvalitetniji, i ukusniji i bolji naravno
Колике су провизије банака?
Пословне банке значајан део прихода од накнада остварују у пословима са страним валутама. Ради доношења правилних одлука, грађани би требало да буду упознати са најчешћим накнадама и провизијама које пословне банке наплаћују у трансакцијама везаним за стране валуте.
Најчешћи послови везани за стране валуте које грађани обављају у пословним банкама су конверзија валута, приливи из иностранства, уплате ка иностранству и уплате или исплате са девизних рачуна. У сваком од ових послова грађани пословним банкама плаћају одређене накнаде и провизије:
Купујете страну валуту
Иако приказују куповне и продајне курсеве за конвертибилне валуте на дневним курсним листама, пословне банке не примењују у потпуности односе које су на таблама наведени. Наиме, док за продају стране конвертибилне валуте пословна банка не наплаћује додатне провизије, код куповине стране валуте од стране клијента обрачунава се провизија, која се креће од 0,4 до 1 одсто на однос наведен на дневној курсној листи. То значи да када купујете страна средства плаћања није довољно да погледате курсеве које објављују банке у својим просторијама као елемент за поређење, већ је неопходно да знате и колика је провизија банке за продају валуте. Ово најчешће није случај са мењачницама, међутим, препоручљиво је проверити да ли постоји провизија и код њих. Истовремено, пословне банке уобичајено нуде већи избор када је у питању куповина стране валуте, док се код великог броја мењачница избор своди на 2-3 најчешће коришћене стране валуте.
Веома је важно да при конверзији валута, било да је реч о куповини или продаји стране валуте, сачувате извештај о обављеној трансакцији, како бисте у случају оштећења, фалсификата или сличних проблема имали доказ о начину стицања стране валуте.
Конверзија из једне стране валуте у другу
Поред наплате допунске провизије за куповину стране валуте од банке, код мењачких послова банака постоји још једна провизија, која се наплаћује при конверзији једне стране валуте у другу. Занимљиво је да само мањи број банака у Србији врши директну конверзију из једне стране валуте у другу.
Код ове врсте услуге углавном се узима однос вредности две валуте које су присутне у конверзији и на тај однос се обрачунава 2-5 одсто провизије банке.
Имајте у виду да ову врсту трансакције можете обавити и у банкама које не раде директну конверзију из једне стране валуте у другу, али на начин да банци продате девизна средства по куповном курсу банке, а потом купите другу страну валуту по продајном курсу банке. Међутим, уколико на овај начин обављате трансакцију, обично ће Вам курсне разлике куповних и продајних курсева направити значајно скупљу врсту услуге банке.
Плаћања ка иностранству и приливи из иностранства
Већини је познато да банке наплаћују накнаде за слање новца у иностранство. Накнаде за ову услугу се углавном састоје од накнаде пословне банке и трошкове међународног трансфера – SWIFT-a.
Међутим, мање је познато да пословне банке у одређеним случајевима наплаћују и пријем новца из иностранства. Наиме, у случајевима пријема хонорара, страних пензија и месечних зарада из иностранства не наплаћују се провизије, међутим, код већине осталих пријема страних средстава плаћања из иностранства и пријемна банка (банка код које је отворен рачун на који су средства уплаћена) наплаћује провизију од примаоца. Ове провизије се крећу углавном од 0,5 до 2 одсто на примљен износ средстава. Пракса је да се наплата провизије врши из средстава која су примљена, али могуће је и да прималац сам уплати провизију у динарима независно од примљених девизних средстава.
Треба напоменути да се ова накнада не наплаћује код посебних аранжмана банака (Комерцијална и Агробанка имају посебне аранжмане код пријема новца из иностранства, који су значајно јефтинији и код којих се не наплаћује провизија од примаоца) и код Western Uniona ili MoneyGram-а, који су најбржи начин преноса средстава, али и најскупљи, с тим да провизију плаћа само пошиљалац средстава.
Курс код уплата и исплата са девизне штедње
Пословне банке уобичајено на рачуне девизне штедње не наплаћују трошкове отварања или одржавања. При уплати и исплати страног ефективног новца, такође нема провизија нити накнада. Међутим, када желите да расположиве динаре претворите у страни ефективни новац и положите га на девизну штењу, пословна банка ће применити продајни курс за вас и наплатити вам провизију за куповину стране валуте пре полагања на девизну штедњу.
У случају да желите да подигнете средства са девизне штедње, врло често ће питање службеника у пословној банци бити: „Да ли желите исплату у динарима или у валути?“. Уколико се одлучите за динаре, пословна банка ће за вас применити куповни курс и тако по нижем односу него у случају уплате девизних средстава исплатити динаре.
У наведеним ситуацијама, пословна банка при овим пословима поред уплате и исплате средстава, обавља и мењачке послове чије трошкове пребацује на клијента.
Izvor ''Politika'' 27.01.2011. godine
nedavno smo dizali ušteđevinu koju smo čuvali u banci da bi kupili auto...lepa suma koju su mi darovali moji roditelji....
stajala je u banci 4 godine,oročavali smo sredstva,dizali neku smešnu kamatu na 6 meseci,tek toliko da pokrijemo grejanje za kuću za dva meseca....
otišli smo da podignemo svoj novac i pazi iznenađenja...kod podizanja novca banka je po khm khm zakonu uzela sebi 1,3 % ukupne sume novca koji su obrtali 4 godine....
jel se to zove pljačka il nekako drugačije????
Pa nije, po zakonu je. :raz_088:
Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
sad znam i čijem zakonu....:raz_068:
nije pljačka, zago....porez na dodatu vrednost :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od Zaga
oš kamatu? e - ima da platiš tu svoju želju.
ma sve ja to razumem..na kraju krajeva čuvali su mi novac...ali tražilli muž i ja sitna slova u ugovoru,nigde ne piše...Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
kažu,nakanadno doneta odluka....samo sam želela da budem obaveštena,ništa više....
Pa kako može da bude doneta naknadno odluka? Morao bi to da bude neki aneks ugovora koji bi oper morali vi da potpišete.
Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
ništa...zato sam više iznervirana nego zbog novca koji uzeše....
novac dođe i ode,ali princip je princip...i pošteno poslovanje...
možda su poslali obaveštenje na adresu na kojoj ne živiš, a piše u l.k.?Citiraj:
Prvobitno napisano od Zaga
pošto otplaćujemo stambeni kredit,u lk nam piše adresa gde živimo....Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
znači,nije to...ma rekoše oni,jaooooo možda je bio naš propust ako niste dobili obaveštenje,znate bili smo u haosu,pre par meseci ih je kupila neka grupacija,pa preseljenje,pa papirologija...šta ću,bila sam malo nadrndana,al nisu ni one krive u tolikoj meri...
na kraju krajeva,bilo mi ih je žao..to su mame mojih učenika....i stvarno mi bilo žao...
samo smo rekli da ne dozvole da nam se to na bilo koji način drugi put desi....
дозволе има седам произвођача
када у септембру буду почели да се примењују нови правилници сматраће се да возе технички неисправан аутомобил сви они који не буду имали прву помоћ неког од овлашћених произвођача и дистрибутера
„паковања комплета за прву помоћ произвођача са дозволом агенције за лекове и медицинска средства обележена су ознаком стандарда srpsz.b2.001”, напомињу у министарству здравља
од свих комплета прве помоћи који се налазе на тржишту, дозволу агенције за лекове и медицинска средства има њих седам. податак да су протекле године инспекције са тржишта повукле серије комплета неколико произвођача који нису имали дозволе нити испуњавали безбедносне стандарде, говори потрошачима да би требало да буду обазриви. јер, када у септембру буду почели да се примењују нови правилници они који не буду имали прву помоћ неког од овлашћених произвођача сматраће се да возе технички неисправан аутомобил.
александар туцовић из агенције за лекове и медицинска средства каже да се комплети за прву помоћ у моторним возилима сматрају медицинским средствима, па да би се нашли у промету потребно је да буду уписани у регистар медицинских средстава.
– одобрење за стављање у промет агенције за лекове и медицинска средства србије имају комплети за прву помоћ произвођача каран ко., београд, галеника а. д., београд, мбс техно д. о. о., београд, медитекс ад, степановићево, представништво тосама д. д., београд, алтиос д. о. о., београд и европа лек д. о. о., београд – објаснио је туцовић, додавши да су паковања комплета за прву помоћ ових произвођача обележена ознаком стандарда srps z.b2.001.
– како агенција није надлежна за утврђивање усаглашености медицинских средстава са тим стандардом, затражили смо и мишљење института за стандардизацију србије пре него што смо издали дозволе. надзор над прометом на велико и мало медицинских средстава, па према томе и комплета за прву помоћ у моторним возилима, обавља министарство надлежно за послове здравља – рекао је туцовић.
јелица радуловић, начелницаинспекције за лекове имедицинска средства министарства здравља, потврђује да надзор над производњом комплета за прву помоћ за моторна возила обављају инспектори за лекове и медицинска средства министарства здравља.
– инспекцијски надзор над прометом на велико медицинских средстава, као и прометом на мало у апотекама и специјализованим продавницама такође обављају инспектори за лекове и медицинска средства. а како се комплети за прву помоћ могу продавати и на другим затвореним продајним местима у којима се обавља промет на мало у складу са прописима којима се уређује трговина, у том случају инспекцијски надзор је у надлежности тржишне инспекције – истакла је радуловићева.
инспектор контролише да ли се у продаји налази комплет прве помоћи који је уписан у регистар медицинских средстава агенције за лекове и медицинска средства србије, да ли га је произвело лице које има дозволу за производњу и да ли је обележено према одредбама закона о лековима и медицинским средствима.
– инспектор има овлашћење и да узоркује медицинско средство и да га преда на контролу квалитета агенцији за лекове и медицинска средства србије и националној контролној лабораторији – казала је она.
у току прошле године било је више инспекцијских контрола продаје комплета за прву помоћ и уочене су неправилности и у производњи и у промету на велико комплета за прву помоћ.
– због тога смо донели неколико решења о забрани производње и промета, као и о повлачењу са тржишта неколико серија овог медицинског средства за које је агенција за лекове и медицинска средства издала негативни сертификат анализе – појаснила је радуловићева, напоменувши да свако медицинско средство, па и комплети за прву помоћ морају да буду уписани у регистар медицинских средстава који води агенција за лекове и медицинска средства србије.
шта ће се десити уколико неко у колима буде имао комплет прве помоћи без ознаке српског стандарда, односно производ који није међу ових седам који имају дозволу?
– ако бисте се после септембра са таквим комплетом појавили на техничком прегледу тамо би вам констатовали техничку неисправност возила. то би исто рекао и саобраћајни полицајац приликом контроле. мислим да тих комплета још има на појединим тезгама или у такозваној уличној продаји и свакако их треба избегавати – истиче дамир окановић, председник комитета за безбедност саобраћаја, додајући да је комплет прве помоћи типа а за мотоцикле, а типа б за моторна возила.
комплет који нема ознаку српског стандарда, напомиње он, није безбедан. у овом случају и цена може да буде знак упозорења.
– такви комплети коштају и по 800 динара, док регуларни стају више од 2.000 динара. не би требало да гледају на то као на неку формалност и на део опреме који би требало да покажу приликом контроле, већ као на нешто што би, не дај боже, могло да им затреба – рекао је окановић.
извор : ''политика'' 31.01.2011. године
Мало ме је збунило све ово јер знам да се и раније узимао порез на камату...Citiraj:
Prvobitno napisano od Zaga
Још од пре неколико година...
Сад изгуглах ово, можда ће те занимати:
Porez na kamatu na deviznu štednju od 1. januara 2010. vraćen je na 20 odsto, kao što je i bio 2008. godine, dok je prošle godine ovaj porez iznosio je nula odsto zbog ekonomske krize. Da je kamata na deviznu štednju visoka, uvideli su stručnjaci, ali i Vlada Srbije, iz koje najavljuju da će porez uskoro biti smanjen.
Zbog prošle godine, godine ekonomske krize, Vlada je odlučila da u 2009. godini ne bude poreza na kamatu na deviznu štednju. Tim potezom Vlada je, prema podacima Narodne Banke Srbije, vratila deviznu štednju u Srbiji na 6 milijardi evra.
Ove godine, ta odluka je poništena a porez na kamatu vraćen je na 20 odsto, kao što je bio i pre 2009. godine. Ipak, iz Vlade najavljuju da će porez na kamatu biti prepolovljen.
Većina Subotičana koje smo anketirali ima nema, ili ne želi da kaže da li ima, devizni račun. Oni koji su prokomentarisali trenutni porez na kamatu od 20 odsto, rekli su da nisu previše iznenađeni takvom odlukom.
Prema pisanju jednog dnevnog lista teško je prognozirati kada će novi poreski zakoni biti usvojeni, a samim i početi primena poreza na štednju od 10 odsto. Hitnog postupka u skupštini Srbije verovatno, u ovom slučaju neće biti, pa pre proleća novi zakon nije realno očekivati.
Kako uspevate da pregurate mesec? ANKETA
Ekipa "Blica" | 03. 02. 2011. - 15:16h |
S obzirom na to da je prosečna plata u novembru iznosila 34.444 dinara, a da je poskupelo gotovo sve što može, postavlja se pitanje - kako opstajemo?
Lančano poskupljenje počelo je s prvim januarskim danima, skočile su cene cigareta od pet do 30 dinara i goriva od 0,3 do pet dinara po litru. Cene brašna su prošlog meseca porasle 15 odsto, ulja 7,5, a šećera od 8,6 do 10 odsto, što je izazvalo i rast cena konditora za pet do 20 odsto. Pokupelo je i juneće meso, voće, kafa, mineralna voda i alkoholana pića...
Usled rasta cena sirovina, goriva, te struje i uglja, i cena hleba “sava” će od 10. februara koštati 55 dinara po vekni, ulje će poskupeti 10 odsto, brašno dodatnih sedam do 10 odsto, a kafa još 14 procenata.
"Blic" vas pita kako sklapate kraj s krajem?
КАКАВ ЈЕ КВАЛИТЕТ МАСЛИНОВОГ УЉА
Од екстрадевичанског до комине
Разлике у ценама на нашем тржишту јесу велике, али оне су слика квалитета овог производа, кажу дистрибутери. – Ни сунцокретово у разумним количинама није штетно, јер су организму потребне масноће, истичу нутриционисти.
У чему се разликују многобројне врсте маслиновог уља на нашем тржишту, шта те разлике значе, као и шта купцима говоре велике варијације у ценама ових производа?
Под налетом тренда о здравој исхрани традиционалне намирнице почеле су да добијају конкуренцију, па је тако у све више корпи потрошача уместо сунцокретовог почело да завршава маслиново уље. Раст продаје неколико пута скупљег производа, а за који се претпоставља да је здравији, са почетком кризе био је успорен. Али, интересовање потрошача за ову намирницу не јењава, па смо одговоре на питања читалаца потражили у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде и код великих дистрибутера маслина на нашем тржишту. Забуна за купце је утолико већа што им се у великим трговинским ланцима нуди између 60 и 70 различитих артикала неколико добављача.
У компанији „Фудленд” кажу да на нашем тржишту има неколико категорија маслиновог уља – девичанско (виргино) маслиново уље, рафинисано маслиново уље, обично маслиново уље и маслиново уље од комине.
– Под девичанским (виргино) маслиновим уљем подразумева се уље врхунског квалитета. Због једноставног цеђења и филтрирања масних киселина приликом производње, девичанско је најздравије од свих врста маслиновог уља. Богато је природним антиоксидансима и есенцијалним витаминима. Укус и боја варирају, као код добрих вина, па је од тамнозелене до жућкасте боје, а укус зависи од поднебља и временских услова под којим се гаје маслине – објашњава Јована Лопушина из „Фудленда”.
И у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде потврђују да је реч о најквалитетнијој врсти маслиновог уља на нашем тржишту.
– Девичанско маслиново уље добијено је маслине искључиво механичким или другим физичким поступком, под условима, посебно термичким, који не доводе до промена у том уљу и које није било подвргнуто никаквом другом третману сем прања, млевења, декантације, цетрифугирања и филтрирања – објаснио је Душан Пајкић, директор Генералног инспектората.
И ова врста маслиново уља се дели на још три – екстра, девичанско и обично.
– Екстрадевичанско (виргино) маслиново уље је доброг укуса и специфичног мириса које садржи највише један одсто слободних масних киселина, рачунате као олеинска киселина. Под девичанским (виргино) маслиновим уљем подразумева се уље доброг укуса и специфичног мириса које садржи највише два одсто слободних масних киселина, док се под обичним маслиновим уљем подразумева уље доброг укуса и мириса које садржи највише 3,3 процената слободних масних киселина – објашњавају у „Фудленду”.
Осим девичанског на полицама трговина налази се и рафинисано маслиново уље које се добија рафинисањем девичанског (виргино) уља, али који не доводи до промена у структури триглицерида. Овако произведено уље жућкасте је боје и укуса и ароме слабијег интензитета од девичанског.
– А што се обичног маслиновог уља тиче, подразумева се уље добијено мешањем рафинисаног маслиновог уља и девичанског маслиновог уља које служи побољшању боје и укуса – рекли су у Генералном инспекторату.
Једна од највећих непознаница потрошача је маслиново уље од комине. Читаоци „Потрошача” кажу да га због прихватљиве цене често пазаре, али сумњају да није истог квалитета као и девичанско. Да ли је то тачно или није?
У овом случају цена је најбољи показатељ, саветују наши саговорници. У „Фудленду” кажу да разлике у ценама на нашем тржишту јесу велике, али да су оне слика квалитета маслиново уља. Колико пара, толико и музике, правило је и када се пазари маслиново уље.
– Под маслиновим уљем од комине подразумева се производ добијен мешањем рафинираног уља комине маслина и девичанских маслинових уља, осим маслиновог уља лампанте. Комина, која је чврст остатак коштица и пулпе након центрифугирања, садржи у себи још пет одсто уља које се може екстрахирати уз помоћ органских отапала. Тако добијено сирово уље подвргава се рафинацији и додаје му се мало девичанског уља и тако настаје уље комине маслине. Овако добијено уље је слабијег квалитета, али може се користити за пржење – рекла је Јована Лопушина.
Осим на цену и врсту маслиновог уља, у Генералном инспекторату саветују потрошачима да обрате пажњу на рок употребе и нарочито на начин чувања ове намирнице.
– Треба добро затварати боцу јер отварањем и излагањам ове намирнице кисеонику она губи на квалитету и ужегне, а држањем у фрижидеру се кристализује. Препоручена оптимална температура по многима је 14 степени, као и чување у тамној боци – саветују у Генералном инспекторату.
Стефан Деспотовић
објављено: 03.02.2011. ''Политика''
Kilogram brašna od četvrtka 60 dinara
M. Škrbić | 08. 02. 2011. - 00:02h |
BEOGRAD - Potrošači u Srbiji ovih dana ponovo se suočavaju na nestašicama osnovnih životnih namirnica. U “Sos marketima” juče nije bilo šećera, dok u pojedinim objektima “Maksija” osim šećera nije bilo ni brašna. Iz šećerana poručuju da Srbija šećera ima dovoljno i da su za nestašice u radnjama krivi potrošači koji u strahu od novih poskupljenja kupuju veće količine nego inače. Mlinari s druge strane kažu da su za manjak brašna na rafovima krivi trgovci, najavljuju nove cene brašna koje će od prekosutra biti skuplje za sedam odsto.
Novi cenovnici
Dejan Pilja, komercijalni direktor kompanije “Žitko”, kaže da je pšenica već dostigla cenu od 28 dinara po kilogramu, zbog čega je ova kompanija morala ponovo da koriguje cene brašna i testenina, i to za sedam odsto.
- Novi cenovnici na snagu stupaju prekosutra. Kilogram brašna T-500 u maloprodaji će koštati oko 60, a glatkog brašna T-400 oko 75,76 dinara. I cene brašna T-550/1 u džakovima od 50 kilograma biće povećane na 40,5 dinara, što je cena kakva odavno nije zabeležena - kaže Pilja.
:facepalm: nisu normalni.
Извор: "Курир"
PLATA U SRBIJI VREDI 1.100 EVRA
Četvrtak, 10. Februar, 2011.| Autor:
To je izjavio ekonomista Miladin Kovačević. Po njegovoj računici, 37 evra u Srbiji jednako je 100 u EU. Drugi stručnjaci iznenađeni
BEOGRAD - Al’ ga sračuna!
Saradnik Ekonomskog instituta iz Beograda Miladin Kovačević izjavio je da je Srbija s prosečnom zaradom od oko 350 evra pri dnu u poređenju sa regionom, ali da kada se decembarska zarada preračuna u evre prema paritetu kupovne moći, onda se vidi da 37 evra u Srbiji vredi kao 100 evra u EU, „po čemu je prosečna zarada u Srbiji jednaka 1.100 evra, što je tek nešto manje nego u Sloveniji“.
Njegov kolega Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna ispitivanja, oštro je demantovao Kovačevića.
- Pa gde to može da bude?! To je toliko netačno da ja nemam reči kojima bih iskazao tu netačnost! Pa nama su cene namirnica više od cena u EU! Gorivo nam je skuplje od goriva u EU. Nama je skoro sve skuplje nego u zemljama EU! I kako je onda moguće da naša plata toliko vredi?! - kategoričan je Kanjevac. Kao dokaz za svoju tvrdnju, on savetuje Kovačevića da ponese 104 dinara, odnosno jedan evro i da vidi šta će moći da kupi s tim novcem.
- Do juče sam Kovačevića smatrao ozbiljnim stručnjakom, međutim, sada sam skeptičan - smatra Kanjevac.
MILADIN KOVAČEVIĆ: SRBI, MNOGO JEDETE!
Petak, 11. Februar, 2011.| Autor: KATARINA MARTIĆ
BEOGRAD - Prosečna zarada u Srbiji vredi više od 1.000 evra i tačka! A Srbi previše jedu!
To je za Kurir izjavio savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Kovačević, koji je juče izazvao ogorčenje većine stanovnika Srbije, koji sa prosečnom platom jedva krpe kraj s krajem.
Telefoni naše redakcije od juče ujutru su se usijali, što od preterane količine poziva, što od vrućih i nimalo biranih reči kojima su naši čitaoci komentarisali izjavu ovog ekonomskog stručnjaka.
Ipak, Kovačević i dalje tvrdi da je to računica koju je izveo na osnovu podataka Eurostata (Evropska agencija za statistiku) i da svako može otići na njihov sajt i uveriti se u to.
- Stvar je vrlo prosta! Oni su izračunali da odnos kupovne moći iznosi 2,7. Taj broj pomnožite s prosečnom platom u Srbiji, koja je u decembru iznosila 375 evra. I koliko dobijate - 1.012,5 evra! Pa dobro... Nisam imao digitron pri ruci kad sam to izjavio, pa sam malo omašio. U svakom slučaju, to pokazuje da mi za 37 evra u Srbiji dobijamo onoliko koliko dobije, recimo, stanovnik Nemačke za 100 evra - stručno nam je objasnio Kovačević.
Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da se tako meri kupovna moć u Evropi, ali da ona ne odslikava našu stvarnost:
- Metodologija koja se primenjuje u Evropi ne pije vodu u našoj zemlji.
Kovačević, međutim, i dalje tvrdi da je problem u narodu, a ne u računu:
- Kod nas je simptomatična pojava rasipništva, pa čak i u hrani! Zavisnici smo od obilne i masne hrane, koja prilično košta. Daću vam primer Holanđana - oni gala ručkom smatraju čorbicu i salatu s gauda sirom! A kod nas? Pogledajte kako ručaju siromašne porodice... Meso, iće, piće... To se gosti!
Животе :facepalm:
:krsti:
e, zato ja ne čitam ''kurir'', da se ne bih iznervirala sabajle....kakav debil, majko mila.
Kursne razlike
Vidim da je tekst o užičkim zimskim prilikama izazvao puno reakcija cenjenog publikuma. Gde bi mi bio kraj da sam političar? Još kad bih imao čarobni štapić, pa da situaciju promenim nabolje - možda bi mi i patrioti oprostili što nisam završio fakultet. Ni onaj se, čije je Užice bilo dugi niz godina, nije nešto istakao u školovanju. A njegov se vakat , u poređenju sa današnjim, čini kao zlatno doba. Uopšte, cenjeni publikume, bolje nam ide kada stvari u svojim rukama drže zanatlije i gimnazijalci.
Nemamo mi, naime, sreće sa akademskim građanima. Evo, ovih je dana svojih pet minuta slave dočekao izvesni Miladin Kovačević, ekonomista, a možda i doktor nauka, koji je u velikom stilu obznanio srpskom narodu i senatu da prosečna plata u Srbiji možda jeste mala, ali da zahvaljujući našim posebnostima i zaostalostima, vredi čitavih 1.100 evra. Samo mi to, izgleda, ne umemo da cenimo. Koji režim ne bi poželeo takvog ekonomistu? Koji mu to režim ne bi ustupio medijski prostor? Jer, pazite, po tom novom, Kovačevićevom kursu, onaj misteriozni satelit, recimo, ispada mnogo jeftiniji. Gotovo pa bagatela. Prosto mami hadžije da kupe još jedan.
Ne sumnjam ja da je Miladin upotrebio neki naučni metod. Ne bi valjda čovek izlazio u javnost sa neproverenim činjenicama. Doduše, nauka se u nas ne ceni dovoljno, neće Miladin doživeti slavu Novaka Đokovića, a trebalo bi. Mogu samo da zamislim kakvu bi revoluciju u ekonomskoj nauci izazvala argumentovana studija o tome da se u našem „lideru u regionu“ za 37 evra može kupiti dobara u vrednosti od čitavih 100. Što je, saglasno Miladinu, ovde stvarno i moguće. Samo to, da ponovim, rulja ne zna da ceni. Nego traži leba preko motike.
Statističkim hokus-pokusima može se stići do svakakvih brojki. Pretpostavljam da je, recimo, staro gvožđe u nas izuzetno jeftino, a vispreni ekonomista sigurno nije propustio da i to obuhvati svojim naučnim radom. Koji odašilja nedvosmislenu političku poruku: budite zadovoljni, kupujte staro gvožđe i heroin. Artikal takođe mnogo jeftiniji nego na trulom zapadu. Na kome, uzgred rečeno, hiljadu i sto evra i nisu neke pare. Jeste, ovde je to sanjana plata, ali toliko otprilike zarađuje baba sera u nekoj minhenskoj pivnici. Pri tom joj i deca zaposlena. A i muž ima neku crkavicu. Da minhenska baba sera zna da je tih hiljadu i sto evra u stvari samo trista, kako Miladin naučava, eto ti nje prekosutra pred klozetom neke beogradske kafane. Jer se ovde, cenjeni publikume, sranje više ceni i adekvatnije plaća.
S. Basara, ''Danas'' 11.02.2011.
:raz_114:
Чувајте плаћене рачуне
Плаћате ли рачуне на време? Да ли уплатнице чувате у уредној фасцикли или сте међу оним потрошачима који плаћају рачуне сваких шест месеци и најчешће не могу ни да пронађу уплатнице после месец дана. Чак иако сте међу онима који рачуне плаћају тек пошто стигне тужба, правила су иста за све.
Постоје законски рокови застаревања потраживања, али најчешће ћете на крају платити све што сте годинама избегавали. И то не само основни дуг него и камате које често удвоструче ваше дуговање. Потрошач је ове недеље истраживао колико је заиста потребно чувати уплатнице као доказ плаћених рачуна. Јер, дешава се често да и компаније које испоручују услуге после одређеног временског периода испоставе рачуне које сте већ платили.
Једини начин да докажете да сте у праву је да донесете уплатницу на увид. У овом броју „Потрошача” одговорили смо на питања оних читалаца који су желели да сазнају шта кажу прописи, а шта они који испостављају рачуне.
Сви учесници нашег истраживања још једном су апеловали на грађане да плаћају своје обавезе на време, јер то је једини начин да избегну плаћање затезних камата и чак добију могућност да рачуне измирују и уз попусте.
Пореска управа: Општи рок застарелости десет година
У пореској управи Србије сазнајемо да је општи рок застарелости потраживања пореза десет година. Пореска управа препоручује да се уплатнице о измиреним обавезама по основу јавних прихода, пореза, по могућности чувају трајно. То грађанину, пореском обвезнику, омогућава да уколико Пореска управа после десет година пошаље опомену за неизмирене обавезе по основу јавних обавеза порески обвезник може документовати уплатницом да је исте обавезе измирио. Пореска управа у том случају предузима радње за брисање потраживања.
У сваком пореском решењу стоји да је обвезник дужан да се информише о стању свог дуга да би избегли високе камате које на годишњем нивоу износе више од 23,5 одсто.
Пореска управа је у 2010. години наплатила све јавне приходе и доприносе у износу од 854 милијарде динара, што показује дисциплину грађана када је реч о плаћању пореза.
ЕДБ: Чувати уплатнице две године
Уплатнице за електричну енергију требало би чувати две године.
Иначе, на адресу Потрошача стигла су питања за ЕДБ, а једно од њих односило се на могућност отплате дуга за електричну енергију на рате. У ЕДБ сазнајемо да се овакви споразуми потписују у пословницама којима потрошачи припадају и да дуг за електричну енергију може да се плати одложено а, с тим што се један део уплаћује одмах, а остатак у више рата.
Да ли се јефтина струја укључује аутоматски у поноћ, да ли постоји могућност да домаћинства немају јефтину струју и како то могу да провере?
Нижа тарифа се укључује аутоматски преко МТК-а уређаја. Може се десити да потрошач нема јефтину струју, али он то у сваком тренутку може да провери. Наиме, најпре би требало да види да ли светли лампица на бројилу. Уколико не светли то не значи аутоматски да немате нижу тарифу, јер се може догодити и да је лампица прегорела. Осим на овај начин, потрошачи такође могу да провере и путем рачуна да ли је потрошња у том месецу била само у вишој тарифи.
„Радијус вектор”: Кориснике редовно обавештавамо
Нисмо до сада имали проблема када је реч о непрокњиженим уплатама због којих је потребно да корисник доказује да је уплата извршена. Наше кориснике сваког месеца упознајемо са стањем уплата, односно обавештавамо их да уколико уплата није доспела на наш рачун, да ће бити приказана на следећем рачуну. „Радијус вектор” нема своја уплатна места и наши корисници своје рачуне уплаћују или у банкама или у пошти, тако да и грешке које настају, настају на тим уплатним местима.
Значи, саветујемо корисницима да се држе позитивних законских прописа, без обзира на то што ja лично знам да неће имати проблема са нашом компанијом, јер је корисник на првом месту.
Телеком Србија: Најмање годину дана
Одредбама Закона о облигационим односима утврђени су рокови застаревања одређених потраживања приликом наплате месечних рачуна. На основу тих одредби, потраживања за пружене телекомуникационе услуге која се исказују месечним рачуном застаревају након годину дана, што значи да корисник након плаћања треба да чува рачун наредних годину дана.
Постоје, међутим, и случајеви када је због покренутих судских поступака пожељно чувати признанице о плаћеним рачунима и по истеку тог рока. Наиме, дешава се да судски поступци који су покренути благовремено трају дуже, тако да суд може да затражи доказ о плаћеном рачуну и након рока од годину дана.
Самим тим, Телеком Србија саветује својим корисницима да чувају признанице за плаћене телекомуникационе услуге одређено време по истеку рока од годину дана, како би на најбољи начин заштитили своја права.
Са задовољством констатујемо да наши корисници углавном редовно измирују рачуне за фиксну и мобилну телефонију, што говори и податак да је наплативост рачуна око 95 одсто.
Уколико се пак догоди да корисник не измири своја дуговања, у првом следећем рачуну добија и опомену за период за који није регулисана обавеза. Привремено искључење фиксне телефонске линије у одлазном саобраћају спроводи се у случају када корисник има неизмирена дуговања за остварени телефонски саобраћај закључно са претпоследњим рачуном.
Корисник тако има до 60 дана на располагању да плати месечни рачун за телефонски саобраћај. Поред тога, уз рачун за одређени месец доставља се у одговарајућом року и опомена пред искључење за дуг, како би корисници могли да га измире и избегну искључење.
По уплати свих неизмирених дуговања корисника, издаје се налог за укључење и корисник поново може да користи телефонску линију. Напомињемо да је утужење крајња мера којој се прибегава након што се кориснику да одговарајући рок да измири своја дуговања.
ЈКП „Инфостан: Пожељно три године
ЈКП „Инфостан“ месечно штампа и дистрибуира уплатнице обједињене наплате на 635.000 адреса на територији Београда. Од новембра 2009. године домаћинствима сваког месеца стижу нове, редизајниране уплатнице на А4 формату, на којима корисници имају прецизан увид у све измирене и неизмирене обавезе.
На тај начин корисници сваког месеца на рачуну јасно могу видети да ли имају дуг, да ли је за тај дуг донето судско решење или он датира из текуће године и колико износи сам дуг. Поред редовног месечног увида у стање дуга путем рачуна који домаћинствима стиже на кућне адресе, корисници на нашој интернет страници www.infostan.co.rs могу приступити онлајн упиту стања и на тај начин проверити да ли су им уплате правилно евидентиране.
У делу онлајн упит стања корисници имају детаљан увид у уплате из претходних десет година. Поред тога, корисници у делу преглед архиве рачуна могу приступити електронским копијама својих рачуна, које могу одштампати и извршити уплату са њима, не чекајући да им рачун стигне редовном поштом.
Уплатнице обједињене наплате пожељно је чувати три године, како би у случају неадекватног прокњижења уплате корисници имали доказ да су исту платили.
Корисници сада на новом рачуну сваког месеца јасно могу видети да ли имају дуг и из ког периода датира. Сва домаћинства која редовно измирују своје рачуне, на уплатници добијају и захвалницу која им је потврда да немају неизмирених дуговања.
''Politika'' 11.02.2011.
О не, није довољно.Citiraj:
Једини начин да докажете да сте у праву је да донесете уплатницу на увид. У овом броју „Потрошача” одговорили смо на питања оних читалаца који су желели да сазнају шта кажу прописи, а шта они који испостављају рачуне.
Прошле године ми у пореској управи нису признали уплатнице док нисам донела потврду из банке да заиста јесте уплаћено.
Да, да... Да ми је неко причао и ја бих га гледала бело.
Наиме, прошле године сам од пореског добила да платим око 30.000 динара за неизмирени порез за стан из 2005. године. (дуг плус камате)
Пронашла сам све уплатнице и по цичи зими стала у ред.
Ладно ми рекоше да им треба потврда из банке.
У банци су ме гледали као да сам с Марса пала.
И издаше ми некакву потврду на крају, коју су у пореској без речи узели и рекли видећемо.
Од тад ми ништа није стигло.
Хтедох скоро да бацим уплатнице за вртић. Ипак нећу.
Док сам жива. :facepalm:
bacila sam uplatnice za vrtić, ali nisam za knjige na rate :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
a uplatnice za telefon čuvam....i sve drugo....skoro 15 godina.
mada, to zauzima baš dosta prostora.
Како да не.Citiraj:
ЈКП „Инфостан: Пожељно три године
Да ли се сећате како су пре две године људи добијали да измире дуг од пре више од 10 година...
Па ко је тужен грешком а није сачувао признанице... :neutral:
e ne čuvam baš previše dugo račune,al barem jedno dve godine se vuku po fasciklama....
do sada nisam imala problema....
e Quini,pročitah sad tek onaj tekst oporezu na štednju i ne mogu da verujem...znači država zaista jeste u totalnom haosu....
čas ima poreza,čas nema....misim,mi ko da smo ovce...
sad mi i nekako jasnije što nas nisu obaveštavali....nisu ni oni verovatno znali,el ima il nema....
užas...
I ja cuvam sve racune,papire...Desilo mi se da samo jedan mjesec nisam uplatila RTV pretplatu,zaboravila...Poslije par mjeseci dolazi na vrata republicka kontrola...ili da platim ili na sud.Strasno.U prvi mah ne mogu da shvatim sta mi covjek prica,znam da redovno sve uplacujem.I pokaza on-evo vidite niste uplatili za oktobar.Hmmm.Ja zaboravila.Naravno da sam odmah platila,smijesna je to cifra,ali ne mogu da vjerujem da su mi dosli kuci,i to republicka.
Naucicete se vi jos svacega iz tog "demokratCkog", sve uredno, po...demokratskom.
Uskoro, a to je stvarno uskoro, imacemo sve "blagodati" demokratije...one prave...liberalno Kapitalisticke:cry: sto smo zeljeli, to smo dobili:pusi:
ma, tiberije....što se ti žališ?Citiraj:
Prvobitno napisano od Tiberius
:lol: dakle, stvarno....nikad mi nećemo nigde da se maknemo od svog dvorišta....Citiraj:
Prvobitno napisano od mihaela
Јуче сам ишла у Темпо и депримирала се.
Не због цена, тамо купујем хемију а она није значајно поскупела.
Ваљда јер се увози :facepalm:
Тамо раније нисам малтене могла да нађем паркинг место, да прођем од људи, ред сам чекала по читав сат.
Сад сам све завршила за сат.
Нема људи, а и оно што има, корпе полупразне или купују за продавнице...
Шећера нема. Уље је 150 а брашна има укупно 12 килограма. Бројала сам. :facepalm:
Јефтин је селотејп, самолепљиви папирићи, хемијске...
Можда се сетим још нечег...
Da sve veća kriza ide...to se osetno vidi to što i sama kažeš...
Nekad se išlo sa punim korpama...danas na žalost sve gora situacija,hranićemo se nezdravo...
Ja sam bila u sredu u Metrou,ista situacija....ljudi ima ali svi nešto razgledju a korpe poluprazne...
sve poskupelo a potrebne namirnice nema na lageru..ili samo male količine.:(
Čuvajte se lažnih akcijskih sniženja
Umesto planirane uštede, za proizvode koji su na akciji potrošači plaćaju više na popustu nego po redovnoj ceni
Ovom prilikom bavimo se temom koja je, na žalost, još uvek prisutna u određenim srpskim trgovinama. Reč je o prodaji bele tehnike, ali ime prodavnice nećemo pomenuti jer ne zaslužuju reklamu, čak ni na ovaj način. Samo ćemo reći da je reč o jednoj od vodećih trgovinskih kuća za prodaju audio-video i bele tehnike sa više od 10 prodajnih objekata u Srbiji (ime trgovca poznato redakciji).
Pored stalnih akcijskih ponuda, sniženih cena u određenom periodu, kao posebni prodajni podsticaj uvedeni su i dnevne akcije. Prosečan potrošač tada može da planira kupovinu potrebnog proizvoda tačno određenog dana, jer će uštedeti i do 10%. Moramo priznati veoma zanimljiv pristup koji potrošačima zaista nudi uštedu. Naravno, ovaj popust se ne obračunava na akcijske artikle, odnosno popusti se ne sabiraju. Ali, nije sve baš tako.
Na samom početku ovog meseca na svojoj internet prezentaciji objavili su nov raspored dnevnih akcija koji važi za februar. Tako potrošač može da planira kupovinu, a da uštedi izvesnu količinu novca. Međutim, ako ste planirali da kupite električni šporet i uštedite tih 10 odsto dočekalo vas je vrlo neprijatno iznenađenje. Naime, cena je upravo pre početka pomenute akcije povećana za više od 12 odsto, odnosno celih 2.000 dinara.
Situacija je sledeća: umesto planirane uštede, moraćete da date čak više novca uz obračunat popust, nego što biste morali samo pre nekoliko dana, uz primenu redovne cene. Dakle, da nije sve kao što piše, uverili smo se i sami. Ne sporimo pravo trgovca da prilagođava cene uslovima tržišta, ali ovakav način zaista nije primer etičkog postupanjai predstavlja klasičnu obmanu potrošača.
Ako već postoji raspoloženje da se proizvodi učine dostupniji potrošačima, treba ispoštovati osnovna načela profesionalnog poslovanja i korektnog odnosa prema potrošačima. Ne može se objaviti akcijsko sniženje cene ako se pre toga upravo tim proizvodima poveća cena. Čemu onda popusti, čemu navodna briga o potrošačima?
Ovakav primer, na žalost, nije usamljen. Niti u pogledu artikala koji su na ovaj način prezentovani kroz određene povoljnosti u ovoj trgovini, niti je ona jedina. Proverili smo: vrlo često je proizvod sa akcijskom cenom, dakle nižom, zapravo skuplji od prethodne redovne ponude.
Osnovna poruka potrošačima jeste da zaista provere cene proizvoda u većem broju prodajnih objekata. Samo tako će biti sigurni da će za svoj novac dobiti najviše. Jer, nekada ni „akcija“ ne znači nižu cenu.
Zoran Nikolić, NOPS
objavljeno: 17.02.2011. ''Politika''
Na žalost, to je sve učestalija praksa....
Mada, ko prati akcije (a ja se stalno kao nešto trudim da ih ispratim, ne bi li sebi priuštila neku sitnicu sa 'popustom'), ako se obrati pažnja u gotovo 70 i kusur % slučajeva je to već dve-tri godine unazad praksa... (barem ja toliko dugo pratim)
Samo što to fino zakukulje&zamumulje, pa ljudi i ne provaljuju...
Meni se recimo prošlog meseca desilo da sam u Avonu uzela stvar koja je bila na 'super popustu', a onda u katalogu za sledeći mesec izašla sa nekih 12% nižom cenom od one 'sa' popustom... :raz_088: