Prva jutarnja kafa za -milione ljudi širom sveta više je od pukog napitka.
„Otići s nekim na kafu“ isto je što i družiti se s nekim. Ono što malo ko zna, je da je put kafe iz njene postojbine u Abisiniji (Etiopija) u Evropu stigao preko Beograda. Tako je Beograd prvi evropski grad koji je imao kafanu.
„Magični napitak“ za čije je pravljenje potrebno tačno šest zrna ploda afrčke biljke kafa, je postao glavni „izgovor“ za svakodnevno čavrljanje bliskih osoba.
Iako u svetu mnoge vrste kafa rastu divlje, samo dve su komercijalizovane:
Arabika i Robusta.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Arabika
Arabika je finija vrsta kafe, prepoznatljiva po izbalansiranoj aromi i naglašenoj kiseloj komponenti ukusa. Ova vrsta se uglavnom uzgaja u ekvatorijalnoj zoni , na 900 do 2000 m nadmorske visine, a zbog velikih troškova kultivacije njena cena na tržištu je daleko iznad cene Robuste, ali i dalje čini 60% ukupne proizvodnje sirove kafe.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Robusta
Za razliku od Arabike koja zahteva za svoj rast veću nadmorsku visinu, veću količinu svestlosti, manje vlage , Robusta može da raste i na močvarnom zemljištu i u tropskim šumama i na nižim nadmorskim visinama, do 700m. Ova vrsta kafe otkrivena je krajem 19. veka u Kongu a danas se, uglavnom, proizvodi u zapadnoj Africi i Indoneziji. Ovo je kafa ″punog″ ukusa i izuzetno jake arome.
Kako po senzorskim, tako i po vizuelnim karakteristikama, zrna kafa Robuste i Arabike se izuzetno razlikuju. Za razliku od Arabika, čije je zrno ovalno, uglavnom raznih nijansi zelene boje, Robustu karakterišu okruglasta zrna, žućkasto – braon boje. Takođe, značajna razlika je prisutna i u pogledu sadržaja kofeina - Robuste u proseku imaju 2 do 2.5 puta veći sadržaj ovog alkaloida nego Arabike.
