Printable View
Da li imate običaj da, jednom godišnje ili jednom u par godia odete negde
sasvim sami, bez porodice, a da to nije čak ni neki obavezujući službeni put,
nego baš onako za svoju dušu?
Ne, ne mislim da bi to trebala da bude neka ''vikend švaleracija'' il tako nešto,
nego baš odmor od svih obaveza i problema.
Сваке године сам ишла делимично сама... То јест са сином.
Тако да сам ја у ствари чезнула да идемо сви заједно.
А сама нисам ишла. И немам жељу.
Ne bih da idem sama, smorila bih se :dosada:
Ako mi treba luft dovoljno je da nekad odem do grada sama nesto da kupim ili obavim, pa i tada obicno pomislim bolje da sam pozvala neku drugaricu.
to radim najmanje jednom godišnje....vikend, produženi, sama...jedini način da se resetujem kako valja.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Ne znam, eto, neko šalje decu na rekreativnu, pa se malo odmori.
Još ima i opravdanje da je to dobro za decu, da će se oni tamo
družiti sa vršnjacima i učiti da se osamostale. Moji neće nikuda bez
nas, jer im niko ne posvećuje toliko pažnje koliko mi.
Neko pošalje decu kod babe i dede. Nama su baba i deda u komšiluku
pa i kad ih pošaljemo to je samo smejurija od trčkaranja tamo vamo.
Na zimovanju i letovanju se toliko izmorimo da bi njima bilo zabavno
da mi odmah po povratku treba jedna nedelja da se odmorim.
Ne bih išla bez njih na letovanje ili zimovanje, jer tamo definitivno samo
zbog njih i idem, ali mi prija da odem negde u prirodu, recimo u proleće
ili u jesen i da me makar tri dana niko ništa ne pita.
tvoja deca su mala....tako sam i ja kad su bili u tim godinama....a sad, kad su ''velike''...dozvoljavam sebi nekoliko dana odmora....jer, nadam se da sam u njih ulila dovoljno samostalnosti da mogu da opstanu nekoliko dana bez mene, emotivno i fizički.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Мислим да свако мора пар пута годишње да "одмори" од деце пар дана минимум. Нарочито док су мала.
За мог сина су се сви "отимали" пошто је дуго био једино унуче...
А и он воли да луња. Он се увек радовао сваком путовању, само да неко хоће да га води.
Моја мама га је сама водила на море барем пет пута и на растанку је увек био широк осмех. :)
И сад летњи и зимски распуст проводи код његових, али он то заиста жели.
Кад год може оде за викенд с мојима у викендицу.
И са вртићем је ишао на летовања и зимовања.
Он ко да се у превозу родио. :lol:
Тако да сам ја жељна да будем с њим и да са њим идем на одмор и да бар неки празник проведемо заједно...
А да одем негде сама, или са другарицом... Не знам, немам жељу. Било би ми досадно.
meni ne bi.
Dok sam imala obavezu da budem prisutna ,gde god da je trebalo da budem prisutna ,bila sam .
Sad je došlo i mojih pet minuta i mislim da mi uopšte nije problem da odvojim neko vreme koje
je samo za moju dušu.Letovanje mi je period godine kada punim baterije za onaj ostatak kada
treba da budem majka janja za sve i svašta.....pa .pošto nisam nepotrošiva ,to mi bude baš merak,
odmorim se od svih i svega i posvetim vreme svojim željama i potrebama.
nisam ni ja nepotrošiva, naprotiv....planiram, ako bude sreće, da odem na produženi vikend u prijepolje ovog meseca....imam dobru drugaricu tamo.....i da skoknem do mileševe :)
o da, o da, o da:)
mnogo volim da sam sama sa sobom u nesvakidašnjem okruženju
kidnem bar jednom u 2,3 meseca tako negde
nekad se vratim sastavljenija, nekad rastavljenija, al svakako proživim nešto što sigurno ne bih da nisam otišla:heart:
sećam se jednog ''bega u prijepolje''.
bilo je to proleća 2007. kada sam se jako lođe osećala jer je tata umro i sva sam bila nikakva....i, zove mene ta mojda drugarica da dođem oko sredine maja, baš kad je bilo takmičenje za ''pesmu evrovizije'', taj vikend.
ebote, al mi je bilo lepo.....
pastrmke na roštilju pored mileševke, vino hlađeno u istoj rečici, sunce, vrućina....smeh i zaebavanje....posle ogromna tepsija tufahija dok smo gledali '''evrovoziju'' i navijali za mariju :)
ma, fenomenalan dan.
vratila sam se vozom, sva srećna....volim prijepolje, sviđa mi se.
puff...ja jos nemam takav luksuz,nisam nikad razdvojena od dece duze od 24h,kad odu kod oca..planiram da ih uskljucim u rekreativne,ali sve nesto odlazem,pogotovo sa NIkolom,posto je vazda bolestan..a da mi je potrebno da odem negde sama,jeste,zato za sad,imam svoje momente kad odem na kej sama,na sat dva,blenem u vodu ili malko pecam,citam ili gledam prolaznice :)) porase i oni i imacu vise vremena za sebe :)
to je jedna od najdražih stvari kojima obradujem sama sebe nekoliko puta godišnje..otkrila sam da je to najbolji način da se "samodopunim":) ..i uživam u vožnji ,nosim fotoaparat i slikam šta god mi se učini neobičnim..prozujim dva ili više dana i kad se vratim osjećem neizmjernu energiju za svakodnevnicu..čovjek mora biti iskren prema sebi i ispoštovati,ukoliko može,vlastiti osjećaj i priznati ga sebi ček i ako je to samoća..izolacija..važno je da pomogne:)
e, to sa fotografisanjem...hahahahaha, setila sam se kad sam jednom išla u jedan manastir na resetovanje i izađem iz busa i sad - treba da pešačim oko kilometar u planinu.Citiraj:
Prvobitno napisano od NeDoDiri
ali, put je sasvim ok, asfaltiran....a ja odmah uzela fotoaparat i fotkam li fotkam. prođe neki ''jugo'' pored mene, sećam se da je bio crven. pomislim ''baš bi bilo dobro da stane'', jer je put prilično strm, a ja nisam u kondiciji...i tako, on ne stane, prozuji pored mene...kad sam posle pola sata stigla na manastirsku kapiju - vidim jugića. kaže meni igumanija ''reče nam čovek - ide vam jedna smotana koja slika drveće'' :raz_114:
:raz_067:..prošle godine sam tako zastala ,izašla sa aparatom u namjeri da uslikam tri divlja konja(naravno,auto nisam gasila i poprilično sam se udaljila)i taman škljocnem ja par puta,kad se jedan od njih ritne i pojuri..srce mi u grlo skočilo,pritisnuh po gasu i bacih pogled u retrovizor..on jeste pojurio..ali u suprotnom pravcu..šta mu ja znam,divlji je on:)Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
divlje konje? joj, što bih to volela da vidim :bisa:
ima ih uvijek na kupreškoj visoravni..divljina je to,ali put je sasvim dobar i mnogo je kraći od ostalih puteva koji vode ka moru..samo,ni najhrabriji tuda ne voze noću:)Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Jedino 'mesto' na koje sam do sada odlazila sama bilo je Kupinovo. Kuma tamo ima kuću i - hvala milom bogu - divnu mamu koja nas dan danas tretira kao da smo još uvek gimnazijalke - kafa & doručak ujutru, ručkić na vreme, kolačići itd. :)
Samo što ni posle 20 godina ne možemo da je odviknemo od ranog buđenja ujutru...šta će žena, navikla da ustaje rano, a dosadno joj 'da bude sama ujutru kad smo mi tu' :lol:
A inače sam više željna zajedničkog letovanja sa sinom, obzirom da je za svojih 16 godina svaki put letovao sa obdaništem, školom, klubom i sl.
Ni jedan jedini put nismo otišli zajedno na more :(
Njegov komentar na to je - nema veze, kad' ja budem imao sina jednog dana, ići ćeš sa njim...to ti je skoro isto :raz_088:
e, mi smo išli zajedno do pre neku godinu...dosta je bilo. poslednji put sam rekla starijoj da više ne idem sa njom na odmor kada je skoro mesec dana na moru presedela u bungalovu gledajući tv :krsti:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sandra
kad idem na odmor - neću da se nerviram.
i tako, prošlo leto sam bila sa mlađom (ona je bila sa mnom 13 dana :lol:), a starija je bila na letovanju za svoj groš....pa se mlađa vratila u bgd - malo su bile same, malo sa ćaletom, a onda sam došla ja - posle mesec dana odmora.
baš sam se dobro odmorila, majke mi. :)
Ja ću krajem avgusta, na pet dana da pobegnem od sveta. :igrac: