Printable View
Искрено, ја све теже...
Имам утисак да месец траје дуже, а да рачуни стижу брже. :lol:
Чини ми се да се све свело на јело и хемију за кућу.
Никад нисам знала какве су цене.
Мора да се једе, мора да се пере, па каква је сврха оптерећивати се још и ценама.
Е сад сам чак и ја приметила да је све отишло доврага...
Zar je zaista dotle doslo? :sad: Ko hoce da bega odatle moze ovamo kod mene. Nesto cemo naci da se zivi boolje.
realno - dovijam se.
uglavnom se presipa iz šupljeg u prazno, seku se uši da se krpi doope i tako...ne znam dokle više ovako :aha:
Ne smem da kažem ..sramota...
Sve teze i teze...I poslednjih godina je bilo tesko,ali sada je vec krpljenje.
koliko god da ima, faliće... :lol:
znači, nekim ljudima će uvek biti malo i teško, ma koliko imali...
a obično najviše imaju oni koji najviše i kukaju...
trudim se da ne kukam, moglo je i gore.
Ма није што фали... На то смо сви некако навикли, али у последње време имам осећај да све иде у суноврат брзином светлости...Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
svi imamo taj osećaj... povremeno.
Хм... Плата ми је иста као и пре 2 месеца, али с њом је сад много теже него тад...
Надам се да је привремено. :dosada:
naravno da je privremeno, biće nam sve gore... po tom pitanju ne mogu da budem optimista.
a suštinski problem je u tome što to prihvatamo kao moranje, i navikavamo se... pri tom se ne odričući ni nade, ni želja, dok smo svedeni na puko egzistiranje. realno.
ipak me teši činjenica da još uvek sebi možemo da priuštimo net... :lol:
mada, i narkoman ukrade kada ga uhvati kriza...
ne znam više, nisam pametna, što bi rekla moja baba.... gde počinju želje, a završavaju se mogućnosti...
Нет морам да имам. То захтевају како у школи, тако и моји на послу.
Жеље углавном почињу тамо где се завршавају могућности. :lol:
Али, не ради се о томе...
Ради се о томе да примећујем неке чудне ствари код себе у последњих пар месеци...
Рецимо, ставим у корпу пет ствари, а онда се враћам да видим цене, да ли ће ми 2.000 бити довољно.
Или, одем у банку да проверим ел ми смањена плата.
Почела сам да сабирам ставке на рачунима јер не разумем како то да не користим фиксни а плаћам га 500 динара.
Да уместо да пакујем у кесе, бленем у касу и гледам цене.
Након куповине, погледам рачун и опирем се пориву да саберем поново. :rumenko:
Онда проверим курсну листу, па видим да евро није баш скочио...
moja plata je ista 2 godine unazad, pa ti sad vidi....ali, s obzirom da imam mogućnost dodatnog posla, ne žalim se.Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
mada, nervira me što mogu da se radujem dodatnom poslu, umesto da energiju koju trošim na posao - usmerim negde drugde....ili da se, jednostavno, odmaram.
ali, bila bih blesava da ne koristim mogućnosti, je l da?
i bila bih blesava da nisam zahvalna što mogu da radim, kad veliki broj ljudi ne radi uopšte?
Е па нећу да се поредим са горима.
Сасвим је природно и нормално да хоћу да радим и да радим и да примам плату за то и да од те плате пристојно живим.
Школујеш се, радиш, стичеш искуство, под стресом јуриш, трчиш... И онда уместо два килограма кромпира купиш килограм.
Ел то нормално?
(мислим, цена кромпира ме докусурила)
nije samo krompir....vidiš li pošto je ulje?...onda, meso i nije toliko skupo.
Па све, о томе причам...Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Ово ме је само поразило.
Она кап, знаш...
И некако је све нагло, одједном више не могу тај крај с крајем да саставим, а ишло ми је сасвим фино до пре пар месеци.
do novembra, otprilike, znam...:( juče sam platila račune mobilnih telefona od kojica, pa infostan, pa kablovsku tv i internet :facepalm: pa oko 2000 u prodavnici....ne pitaj me što me nekad nema nekoliko dana na 4umu.Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
KAKO POPUNITI KUCNI BUDZET
Od plate se teško živi, pa mnogi građani pokušavaju da raznim poslovima nadomeste manjak u kućnom budžetu. Za one koji žele da dodatno zarade, ima posla, bar tako kažu upućeni. U ponudi su rad od kuće, programiranje i prevođenje, zatim lepljenje etiketa, pakovanje, anketiranje, branje voća, pronalazak kandidata za životno osiguranje...
„Da li želite posao koji ćete obavljati od kuće, da uz malo truda ostvarite sigurnu mesečnu platu? Ako imate pristup internetu, malo volje i želju za dobrom zaradom, onda je ovo pravi posao za vas.” To je samo jedna od ponuda stranih i domaćih kompanija na sajtovima za zapošljavanje, koji pružaju mogućnosti za dodatni rad i zaradu. Interesentima se, takođe, nude mogućnosti da postanu honorarni saradnici, zatim distributeri u nekoj kompaniji, a naglasak je na tome da potencijalnom zaposlenome nisu potrebna gotovo nikakva ulaganja.
Ponekad se kandidatima stavi do znanja i to da ne treba da brinu da će imati šefa ili radno vreme. A i obrazovanje je u drugom planu.
Zakon o radu definiše nekoliko vrsta rada van radnog odnosa: privremeno-povremene poslove, ugovor o delu, ugovor o zastupanju ili posredovanju i autorski ugovor. Ove vrste ugovora se zaključuju najčešće za poslove koji su, po svojoj prirodi, takvi da ne traju duži vremenski period ili pak poslodavac nema mogućnosti, finansijske ili organizacione, da zaposli lica na određeno ili na neodređeno vreme.
- Poslodavac najčešće angažuje lica putem ugovora o delu i sličnih ugovora, za poslove obavljanja umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture, komercijale, prodaje životnog osiguranja, vršenja prevodilačkih usluga, anketiranja i promocije različitih proizvoda. Nacionalnoj službi za zapošljavanje su se obraćali poslodavci za posredovanje radi angažovanja radnika na privremeno-povremenim poslovima branja voća, za radnicima ugostiteljske struke, kao što su, na primer, kuvari, šankeri, točioci pića, konobari, pomoćni radnici u kuhinji, radnici na poslovima pripreme namirnica, za radnicima u oblasti trgovine, na primer, prodavci sladoleda. Kada je sezona izvođenja građevinskih radova, zapažena je i potreba za zapošljavanjem većeg broja građevinskih radnika - ističu u NSZ.
Mališa Grujić iz agencije za zapošljavanje „Trenkvalder” kaže da je ponuda povremenih i dodatnih poslova zadovoljavajuća.
- Uglavnom su to zanimanja koja mali broj ljudi želi da obavlja, ali ima i onih poslova koji su idelani za one koji žele dodatno da zarade, kao što je neki rad od kuće. Ipak, potrebno je da ispunjavaju i određene uslove što se kvalifikacija tiče. Tu je zatim rad u kol-centrima i kontaktiranje raznih kompanija. Ipak, čini se da je za neke od ovih poslova relativno slab odziv - ističe Grujić.
Jelena Mladenović iz Omladinske zadruge „Tragač” kaže da su dodatni poslovi odlična prilika za studente da dodatno zarade.
- Postoje i oni poslovi koji traju samo po dva ili tri sata dnevno, pa to savršeno odgovara onima koji imaju druge obaveze tokom dana. To su najčešće poslovi na pakovanju, lepljenju deklaracija, magacinski poslovi, utovar i istovar - navodi Mladenovićeva.
Najčešći dodatni poslovi u ponudi
rad od kuće (programiranje, prevođenje)
pakovanje
lepljenje etiketa
branje voća
anketiranje
promocija raznih proizvoda
sezonski građevinski radovi
http://razbibriga.net/imported/2011/...ver=1299799985
PRVA SANSA PUT DO STALNOG ZAPOSLENJA
BEOGRAD - Jedan od načina da mladi do 30 godina, bez radnog iskustva, dobiju posao i primaju platu do 22.000 dinara jeste da se zaposle u firmama koje koriste mogućnosti programa „Prva šansa” Nacionalne službe za zapošljavanje.
http://razbibriga.net/imported/2011/...ver=1299968457
U prethodne dve godine zahvaljujući ovom programu radno mesto je dobilo oko 20.000 osoba, a među kompanijama koje su zaposlile najviše mladih su Naftna industrija Srbije i „Eurobank EFG“.
Program „Prva šansa” do sada je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, iskoristilo oko 5.700 poslodavaca, a najaktivnije su bile firme iz Beograda, Niša i Novog Sada. Do sada su, kako kažu u NSZ, najviše angažovani mladi za poslove iz područja ekonomije, prava i administracije, turizma i ugostiteljstva, kao i mašinstva i obrade metala.
- Moja iskustva su više nego pozitivna, pre svega jer radim u struci i što sam nakon završenog fakulteta dobio šansu da pokažem šta znam i da nastavim da nadograđujem svoje znanje. Želeo sam da radim u NIS-u jer u našoj zemlji nema mnogo firmi u kojima bih mogao da radim u struci - kaže Marko Savkić (28), inženjer naftno-petrohemijskih tehologija, koji je zahvaljujući programu „Prva šansa” pripravnički staž odradio u Rafineriji nafte u Novom Sadu, dok je u januaru ove godine dobio stalno zaposlenje u Rafineriji u Pančevu.
Iako „Prva šansa” podrazumeva zapošljavanje pripravnika, u velikom broju slučajeva nakon odrađenog pripravničkog staža ti mladi ljudi nastavljaju da rade u tim firmama. To potvrđuje i situacija u NIS-u, gde je tokom 2010. angažovano 66 pripravnika, a plan je da, kako kažu u toj kompaniji, svi oni nakon isteka ovog staža budu zaposleni na osnovu ugovora o radu još najmanje godinu dana.
Pripravnici će biti zapošljavani na pozicijama inženjera u oblastima elektrotehnike, mehanike, ekspolatacije nafte, geologije i tehnologije.
Jadranka Adamović (28), takođe diplomac Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, trenutno odrađuje pripravnički staž u Rafineriji u Novom Sadu. Ona navodi da je program „Prva šansa” vrlo značajan za mlade obrazovane ljude, a da je njoj konkretno doneo mnogo jer je uz dobre mentore i rad u velikoj kompaniji prethodnih meseci dosta naučila.
Pored NIS-a, veliki broj pripravnika angažovala je i „Eurobanka EFG“, u kojoj su od 2006. do danas pripravnički staž odradile 454 osobe, od kojih je čak 320 njih nastavilo da radi u toj banci.
- O visokom kvalitetu pripravnika najbolje govori podatak da je oko 70 odsto njih dobilo posao, od kojih su neki čak i na menadžerskim pozicijama. Oni su zaposleni skoro u svim sektorima banke, poput poslovne mreže, u kreditnim odeljenjima, sektoru bankarskih operacija, finansijama - kaže za „Blic” Nataša Strugarević, direktorka Sektora ljudskih resursa u „Eurobank EFG“.
Inače, tokom 2010. je na ovaj program utrošeno 1,8 milijardi dinara i angažovano 10.500 ljudi dok je plan da se ove godine zaposli još oko 15.000 mladih, na šta će biti potrošeno 2,6 milijardi dinara.
Stručna sprema Procenat zaposlenih
Visoka stručna sprema 50,76 odsto
Viša stručna sprema 46,38 odsto
Srednja stručna sprema 37,9 odsto
* podaci NSZ, odnose se na period nakon određenog pripavničkog staža
Plata oko 20.000 dinara
Program „Prva šansa” namenjen je zapošljavanju mladih do 30 godina starosti, bez radnog iskustva. Program podrazumeva volontersku praksu od tri meseca, uz nadoknadu od 10.000 dinara, a zatim pripravnički staž od 12 meseci. Tokom pripravničkog staža poslodavcima se refundiraju zarade (18.000 dinara, 20.000 i 22.000 dinara ) s doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u trajanju od 12 meseci. Poslodavac snosi samo troškove poreza iz zarade pripravnika i ima obavezu da pripravnika zadrži još 12 meseci.
Izvor Blic
Па добро бре Мистична, не можемо нон стоп радити. :(
Мислим, радимо, ево, ја сам по 10 сати ван куће.
Код куће имам кућевних послова.
Није да немам времена да нађем додатни посао, али до које границе треба ићи да би се преживело?
Треба да радимо по 14-16 сати да бисмо имали пара за бензин и нове ципеле.
И докле...
dokle? dok ne pokrepamo....Citiraj:
Prvobitno napisano od QueenOfClubs
missim, ne verujem da će biti tako stalno, ali od 1991. nemam normalna primanja. uvek sam u poslednjih 20 godina morala da radim mnogo da bih imala sasvim malo. nadam se da će bar moja deca raditi tako da imaju za cipele i bezin...ali, neće imati za stan i letovanje, osim kao im ne pomognem...i sve tako :aha:
Прва три месеца само топли оброк, 4.500, а онда још 9 месеци по тих 18, 20, 22 хиљаде.Citiraj:
Plata oko 20.000 dinara
Program „Prva šansa” namenjen je zapošljavanju mladih do 30 godina starosti, bez radnog iskustva. Program podrazumeva volontersku praksu od tri meseca, uz nadoknadu od 10.000 dinara, a zatim pripravnički staž od 12 meseci. Tokom pripravničkog staža poslodavcima se refundiraju zarade (18.000 dinara, 20.000 i 22.000 dinara ) s doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u trajanju od 12 meseci. Poslodavac snosi samo troškove poreza iz zarade pripravnika i ima obavezu da pripravnika zadrži još 12 meseci.
22.000 је за високу стручну спрему.
И зашто га не би задржао, има радника за пар хиљада динара.
Онда кад истекне узме новог и тако у круг.
Сјајно. :neutral:
eboteeee....strašno.
ko da se diže ujutro i da radi za te pare...? pa, to nije ni za cipele koje će da pocepa idući na posao.
Устајаће. Устају и сад многи.
Ово се можда чини као добра замисао, али, требало би да постоји ограничење, колико једна фирма може таквих радника да узме,
да не се не би опет свело на наш стари обичај – искористити бесплатну радну снагу.
А да не причам да је ту у једном салону стално отворен конкурс за фризерку а две девојке раде пар година...
И питале он књиговођу зашто је отворен конкурс.
Па кад наиђе инспекција, ви сте на "пробном раду" па не мора да плаћа порез и доприносе.
:facepalm:
joj, to je i kod moje frizerke slučaj...a ima koleginicu kojoj bukvalno ustupa samo stolicu da radi (inače sve svoje koristi - i četke i fen i šampone i drnde mrnde)....a fiskalna kasa služi kao ukras.
mislim, jasno mi je da na zarade toliko da treba da kucaju račun....ali, čini mi se da bez plaćanja poreza teško možemo da se nadamo nekoj sigurnoj starosti :(
i sad, deca juče rekoše - potrebne su im patike. koliko, pitam ja....pa po 8 hiljada, kažu :neutral: i sad razmišljam gde da naberem pare, na kojoj grani...
Pred bankrotom više od 100.000 građana
Vladimir Spasić | 22. 03. 2011. - 00:02h | ''Blic''
BEOGRAD - Lični bankrot u Srbiji moglo bi da proglasi najmanje 100.000 građana jer od mesečnih prihoda ne mogu da plate komunalne račune, i izmire obaveze prema bankama. Prosečnoj četvoročlanoj porodici za najosnovnije životne potrebe nedostaje oko 30.000 dinara mesečno, tako da je sve veći broj onih koji ne mogu da vraćaju kredite ili da podmiruju ostale račune. U mnogim evropskim zemljama, da bi se izbegla plenidba imovine, dužnik proglašava bankrot i nad njim se vodi stečajni postupak.
Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da lični bankrot, prema evropskoj i svetskoj praksi, dužnik može da zatraži u dve situacije - kada su mu obaveze veće od njegove imovine i kada tekući prihodi ne obezbeđuju plaćanje svih obaveza i dovoljno sredstava za život. Ako bi se gledalo koliko građana u Srbiji nema dovoljne prihode za sve mesečne obaveze, onda su mnogi bankrotirali. Četvoročlana porodica sa dve prosečne januarske plate od po 34.000 dinara ne može da kupi dovoljno hrane, plati račune za komunalne usluge, i otplati jednu mesečnu ratu nekog manjeg kredita jer joj za sve ove troškove nedostaje mesečno od deset do četrdeset hiljada dinara.
Finansijski stručnjaci navode da je veoma teško na osnovu ova dva kriterujuma u Srbiji oceniti ko je u situaciji da proglasi lični bankrot.
- Kada bi se objedinile baze podataka o dužnicima EPS-a, komunalnih preduzeća, Kreditnog biroa, moglo bi da se dođe do neke okvirne brojke o građanima Srbije koji ispunjavaju uslove za proglašenje ličnog bankrota - ocenjuje Đukić.
:huh:
ipak, bolje je proglasiti bankrot, nego da ti oduzmu baš sve što imaš za male pare...pod uslovom da zaista ne mogu da se servisiraju zaduženja
Мени немају шта да узму. :facepalm:
Citiraj:
Prvobitno napisano od misticlady
Citiraj:
PRVA SANSA PUT DO STALNOG ZAPOSLENJA
BEOGRAD - Jedan od načina da mladi do 30 godina, bez radnog iskustva, dobiju posao i primaju platu do 22.000 dinara jeste da se zaposle u firmama koje koriste mogućnosti programa „Prva šansa” Nacionalne službe za zapošljavanje.
U prethodne dve godine zahvaljujući ovom programu radno mesto je dobilo oko 20.000 osoba, a među kompanijama koje su zaposlile najviše mladih su Naftna industrija Srbije i „Eurobank EFG“.
Program „Prva šansa” do sada je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, iskoristilo oko 5.700 poslodavaca, a najaktivnije su bile firme iz Beograda, Niša i Novog Sada. Do sada su, kako kažu u NSZ, najviše angažovani mladi za poslove iz područja ekonomije, prava i administracije, turizma i ugostiteljstva, kao i mašinstva i obrade metala.
- Moja iskustva su više nego pozitivna, pre svega jer radim u struci i što sam nakon završenog fakulteta dobio šansu da pokažem šta znam i da nastavim da nadograđujem svoje znanje. Želeo sam da radim u NIS-u jer u našoj zemlji nema mnogo firmi u kojima bih mogao da radim u struci - kaže Marko Savkić (28), inženjer naftno-petrohemijskih tehologija, koji je zahvaljujući programu „Prva šansa” pripravnički staž odradio u Rafineriji nafte u Novom Sadu, dok je u januaru ove godine dobio stalno zaposlenje u Rafineriji u Pančevu.
Iako „Prva šansa” podrazumeva zapošljavanje pripravnika, u velikom broju slučajeva nakon odrađenog pripravničkog staža ti mladi ljudi nastavljaju da rade u tim firmama. To potvrđuje i situacija u NIS-u, gde je tokom 2010. angažovano 66 pripravnika, a plan je da, kako kažu u toj kompaniji, svi oni nakon isteka ovog staža budu zaposleni na osnovu ugovora o radu još najmanje godinu dana.
Pripravnici će biti zapošljavani na pozicijama inženjera u oblastima elektrotehnike, mehanike, ekspolatacije nafte, geologije i tehnologije.
Jadranka Adamović (28), takođe diplomac Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, trenutno odrađuje pripravnički staž u Rafineriji u Novom Sadu. Ona navodi da je program „Prva šansa” vrlo značajan za mlade obrazovane ljude, a da je njoj konkretno doneo mnogo jer je uz dobre mentore i rad u velikoj kompaniji prethodnih meseci dosta naučila.
Pored NIS-a, veliki broj pripravnika angažovala je i „Eurobanka EFG“, u kojoj su od 2006. do danas pripravnički staž odradile 454 osobe, od kojih je čak 320 njih nastavilo da radi u toj banci.
- O visokom kvalitetu pripravnika najbolje govori podatak da je oko 70 odsto njih dobilo posao, od kojih su neki čak i na menadžerskim pozicijama. Oni su zaposleni skoro u svim sektorima banke, poput poslovne mreže, u kreditnim odeljenjima, sektoru bankarskih operacija, finansijama - kaže za „Blic” Nataša Strugarević, direktorka Sektora ljudskih resursa u „Eurobank EFG“.
Inače, tokom 2010. je na ovaj program utrošeno 1,8 milijardi dinara i angažovano 10.500 ljudi dok je plan da se ove godine zaposli još oko 15.000 mladih, na šta će biti potrošeno 2,6 milijardi dinara.
Stručna sprema Procenat zaposlenih
Visoka stručna sprema 50,76 odsto
Viša stručna sprema 46,38 odsto
Srednja stručna sprema 37,9 odsto
* podaci NSZ, odnose se na period nakon određenog pripavničkog staža
Plata oko 20.000 dinara
Program „Prva šansa” namenjen je zapošljavanju mladih do 30 godina starosti, bez radnog iskustva. Program podrazumeva volontersku praksu od tri meseca, uz nadoknadu od 10.000 dinara, a zatim pripravnički staž od 12 meseci. Tokom pripravničkog staža poslodavcima se refundiraju zarade (18.000 dinara, 20.000 i 22.000 dinara ) s doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u trajanju od 12 meseci. Poslodavac snosi samo troškove poreza iz zarade pripravnika i ima obavezu da pripravnika zadrži još 12 meseci.
Izvor Blic
Mistić, jes' da smo nas dve generacijski skoro ,,najstarije,, na forumu te time imamo i slično mišljenje ali ovoga puta, moram da ti pobijem ovaj predlog....sledećom činjenicom :
Izvor: T.Magazin
Autor: M.Malenović
Broj nezaposlenih u Srbiji dostigao je svoj istorijski maksimum. Nacionalna služba za zapošljavanje ima evidentirano oko 730 HILJADA NEZAPOSLENIH . Prema nezvaničnim podacima u SRBIJI je BEZ POSLA više od MILION LJUDI !!
Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, broj nezaposlenih u Srbiji povećao se u oktobru prošle godine za 108.647 u odnosu na oktobar 2008. godine, odnosno porastao je sa 457.205 na 565.880 nezaposlenih, ne računajući radno neaktivno stanovništvo.
Stopa nezaposlenih povećala se za dve godine sa 14 na 20 odsto, pri čemu je stopa nezaposlenih muškaraca porasla sa 12,1 na 19, a žena sa 16,5 na 21,2 odsto, pokazala je anketa koju je RZS uradio u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada i Agencije EU za statistiku, Evrostata.
U Srbiji bez posla svakog meseca u proseku ostane grad veličine Loznice, jer svakog dana otkaz dobije 555 radnika, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
ZNAMO ŠTA JE GLAD, ALI ŠTA JE RAD ?...
U Srbiji se najviše troši na hranu. Analize Ekonomskog instituta za tržišna istraživanja govore da oko 56 odsto raspoloživih prihoda domaćinstva otpada na podmirivanje egzistencijalnih potreba - troškove stanovanja i hrane. „Samo na hranu odlazi 41 odsto raspoloživih prihoda. Bolje prolaze čak i Bugari koji na hranu troše nešto više od trećine prihoda", kaže Saša Đogović iz Instituta.
Prosečna plata je 34.000 dinara Tako da u zemlji koja ima 730.000 nezaposlenih, ni oni koji rade ili primaju penzije ne mogu sebi da priušte ništa više od osnovnih kućnih potrepština. Statistika otkriva da se samo 0,7 odsto mesečnih prihoda koristi za obrazovanje, a 4,5 za zdravlje. Mnogi zato izlaz nalaze u alkoholu i duvanu za šta prosečna srpska porodica izdvoji identično kao i za zdravlje - 4,4 odsto. Za odmor i zabavu malo ostaje.
Veliki broj građana platu dobijenu prvog potroši pre desetog u mesecu. Oni srećniji rastegnu prihode do polovine meseca, a ostatak preživljavaju ili od rada na crno ili zajmovima i uz pomoć porodice.
***
[B][COLOR="blue"]
VRH, BRATE !!!!!! A decidirano tvrdim da prosečna plata u Srbiji nije tih, navedenih 34.000 hiljade !! Ima ih mnogo, mnogo više koji imaju mnogo, mnogo manje !! I ako sa profilom svoje profesije još uvek ,,mogu pristojno,, da živim pitam se : " Da li ću doživeti do penzije ... da mi plata bude adekvatna kvalifikaciji ?"
Ili bih od ,,onoga,, trebalo uzimam malo manje... s'obzirom da očigledno počinjem utopijski da haluciniram :namigusa: :qq:
polovina, ako ne i više tih "nezaposlenih" su zaposleni na crnoj berzi... zato, bez relavantnih podataka, nema ni tačne statistike...
ja ne razumem samo taj fenomen da samo odabrani bukvalno lipsaju od gladi, šta radi ostali većinski narod? troši ono što nema? a odakle izvlači ono što nema?
i čuj ovo... traže izlaz u alkoholu i duvanu... pa i to košta... :lol:
34.000 je realan podatak, s obzirom da srednja klasa odavno ne postoji, ako uzmemo razliku između minimalca i one malo jače zarade, izađe mu negde tako...
znači, prosečna plata jeste formalno visoka, ali neformalno, mnogi žive ispod proseka...
a najveći je paradox što smo, statistički, jedna od vodećih nacija u gojaznosti... :lol:
pa od čega se tovimo, majku mu? slika uvek govori više od reči...
od hleba i krompira.Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
pgledaj šta ljudi jedu...ništa što je kvalitetno. nemaju novca, bre...
potroših danas na pijaci 2000, a da nisam kupila bogznašta :( na toalet papir i 'bref' je otišlo 390 dinara, a gde je voće, meso, dobro povrće?
a ja mislila da se tovimo na nervnoj bazi... :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
bolda možeš i da se odrekneš...
meso je mnogima misaona imenica... voće još možemo i da uberemo... a povrće možemo, bar mislim, svi sebi da priuštimo.
poenta je u tumačenju neophodnog... recimo, meni su cigarete neophodne, ali meso nije.
pa, meni je nepohodan bref...a cigarete preskačem.
i ovako kupujem jedan nedeljno, a koliko kutija možeš da kupiš za bref koji košta 200 kinti?
2 dana, ako se stisnem... :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
eto vidiš šta je prioritet :)Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
zadovoljstvo... :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
bref "miriše" i dezinfikuje u vrh glave sat vremena i posle ništa... a nikotin drži i po par sati... :pusi:
ma, jeco...htedoh da kažem da ne bih menjala cigarete za bref, pa ti sad vidi :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
4 bataka - oko 360 din, dve salate 100 din, rekoh tolaet i bref oko 390, pola kg hrane za mačku 140, 2 kg narandži 180 din, lekovi 500, šampinjoni pola kg 100, pola kg praziluka 100 dinara...ebi ga...da ne pričam koliko sam dala na menjanje 2 raferšlusa i boju za kosu....ukratko, više od 2000 danas.
a šta od ovoga mogu da izbacim kao nepotrebno? ništa. sve je potrebno.
zato što sve to možeš sebi da priuštiš. da ne možeš, odbacila bi većinu stvari sa spiska.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
kad nemaš, nemaš i kraj. a što više imaš, više ti i treba... znam po sebi.
koju većinu stvari? hranu za mačku? ili boju za kosu?Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka