Poezija raspoloženja

Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen,
pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim.

Nedeljko Popadić

http://razbibriga.net/imported/2011/...mnanjega-1.jpg

U noći začet,rođen u njoj,
progledah uz krik i gnev:
Bi teži majci jauk i znoj
i crn te noći zev.

A kad se suton razredi zli,
dan tmuri razvi,o,
to klupče dosadnih delova svi' ,
baš tužno klupče to.

Što mora biti... to će doć'.
Iz rana bergle zja
kroz niski prozor i kroz noć,
i... postah pesnik ja.

I buknu ljubav kroz pramen žut
i oka rani jad.
U rujnom ropstvu,bezbroj put'
kod žena bejah mlad.

Sve gre ko to će doć',o,gle:
ta ljubav , stih , žal:
I primi u korito sve
te reke tihi val.

Beh slep, ko mračna noć i glad,
o, nek sam slep i krut!...
Al' neko razbi mračni sklad,
i reče: Hvataj put.

Led beše kreno noći te.
jesenji puče ram.
pomislih:-Eto, i reka gre.
Pa krenuh i ja sam.

Te noći reka u magli bi,
u noći,kroz mrak gust
i ta-neznana siđe ko sni,
i na most stade pust.

Sve beše- oganj,živ i blag,
od vina,snežnog pra'.
Ko vide njezin pogled drag,
taj znade ko je ta.

Za ruku uze sad,
pa gleda u lik moj.
I masku belu pruži tad
i sjajni prsten svoj.

"O, mani život, nek je muk
ko sneg sam zvučna ja.
Života drugog ja znam huk.
i drukče moj plam sja."

I zove ona.mami sve.
Sneg skriva zemlju,krt.
Ko l' peva,zvoni,u čase te?
Da l' drugi svet?
Il' mukla smrt?

Aleksandar Blok

http://files.myopera.com/bosbosteto1...rica_large.jpg

LJUBAV

Ljubav je oganj što nevidljiv gori,
rana što boli, al se ne osjeća,
onaje nikad zadovoljna sreća,
bol što ne boli nego mukom mori.

Ne željet drugonego da se ljubi,
između svijeta ići sam i zdvojan,
u zadovoljstvu ne bit zadovoljan,
zaradu htjeti tamo gdje se gubi.

Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji:
pobijeđenome na usluzi biti,
vjernost poklanjat onom tko nas bije.

No kako ljubav može darom svojim
smrtna nam srca skladom ispuniti,
kad tako mnoge suprotnosti krije?

Luj de Kami


http://files.myopera.com/bosbosteto1...f29824_web.gif

Granice

Ima jedan verlenov stih kojeg se neću setiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima,
ima jedno ogledalo koje me je poslednji put videlo,
ima jedna vrata koja sam zatvorio do kraja sveta.
Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikada neću otvoriti.
Ovog leta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.

Horhe Luis Borhes

http://razbibriga.net/imported/2011/...cbTXXY_e-1.jpg

Usamljenje

Volim da slušam vetar i kišu i da sam
Lutam unaokolo kroz šumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tešim se kad kao putnik u neki tuđi stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako živi i srećan je i pati,
Pa, nagledavši se, sve to odnosim u svoj dan.

Al`noću, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bića i posmatram sa stravom
Tuđinu silnu i pustoš sred samog srca mog

Herman Hesse

http://img522.imageshack.us/img522/268/solonelyij9.jpg

Svaki čovjek pati

Svaki čovjek pati, al u tuđem oku
svak miran izgleda krijuć bol duboku.
Svatko sebe žali. Svatko iz svog jada
zavidi drugomu, koji i sam strada.
Ne znamo da muke u drugih postoje,
jer ih svatko skriva kao i mi svoje.
I svatko iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svijet je sretan, osim mene«.
A svi su nesretni i svi, izgubljeni,
mole nebo da im sudbinu izmijeni.
Kad promjena dođe, vide za čas tili
da su samo drugu nesreću dobili.


André Chenier

http://razbibriga.net/imported/2011/...omantika-1.jpg

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje onjašnjava sebe biljkama
Zbog neba razapetog između prstiju
Budim je zbog reči koje peku grlo
Volim je ušima
Treba ići do kraja sveta i naći rosu u travi
Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
Zbog ljudi koji bez čela i imena prolace ulicom
Zbog anonimnih reči trgova budim je
Zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
Budim je zbog ove naše planete
Koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu
Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
Kada nebo nije više bilo veliki kavez za ptice
Nego aerodrom
Moja ljubav puna drugih je deo zore
Budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
Budim je mada je to uzaludnije nego dozivati
Pticu zauvek sletelu
Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
Ta žena sa rukama deteta koju volim
To dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim
Uzalud uzalud uzalud
Uzalud je budim
Jer će se probuditi drukčija i nova
Uzalud je budim
Jer njena usta neće moći da je kažu
Uzalud je budim
Ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
Uzalud je budim
Treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku
Ako nije tako odsecite mi ruku
I pretvorite me u kamen

Branko Miljković


http://img515.imageshack.us/img515/1...indeligtg1.jpg

čemu služi potok
da teče
da ide kroz selo
da se most napravi
da se vodenica melje
da stanuje u njemu voda
da se ribice preskakuju
da se svi skidaju u gaće
da se žabe skupljaju i da pevaju
da se kupaju žene i da ih ne vide
da pljuneš i da odnese voda za moravu

olovka piše srcem

http://razbibriga.net/imported/2011/...isesrcem-1.jpg

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac


http://razbibriga.net/imported/2011/04/122489-1.jpg

Vozovi će nas odneti u poslednju jesen

Vozovi će nas odneti daleko,predaleko,
jesen će nas,zašto baš jesen,otpratiti u poslednju tamu,

mislićemo o prošlom životu u kom smo ostavili (ipak) nešto svetlo i meko
i izgledaće kao da niko od nas nikada nije stavljao svoju nežnost na pikovu damu

Negde iza nas
neka ruka će možda ostavljeno zaplakati

Negde ispred nas
zemlja će čekati na tela mladih vojnika

Vozovi će nas odneti daleko,predaleko,
u poslednju jesen,

a vetar će mesto nas pevati
poemu
mrtvih
ljubavnika.

Izet Sarajlić

http://savezbezimena.com/Duhovnost/jesen-10-2005.jpg

Prvi je o tebi, ali neodređen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Četvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

Zvonimir Golob

http://razbibriga.net/imported/2011/...Ay9lOnpr-1.jpg

Znam, kao nepoznati u luku brod
Zalutala je moja duša u ove strane;
Znam da nikome nisam rod,
Da je trebalo da živim u druge dane.

Znam da sam tanki ptičiji glas
Koji se jedva iz daljine čuje;
Znam da sam trošni biljke stas,
Povijan vetrovima oluje;

Da nisam donela nikakvu novu vest,
Da ništa veliko svetu neću reći,
Da sve su reči moje samo ispovest
Ljudska tužna.

Ali niko na zemlji nije kao ja
Razumeo božje beskonačno delo;
Niko toliko šetao kad mesec sja,
Ni toliko slušao lisće svelo.

Niko nije voleo tako neke sitne
Stvorove, ni prostrana nebeska krila
Niko osluškivao tako nepobitne
Zakone božje. Samo sam ja bila

Stanovnik šuma i saputnik mrava,
I znala potoka i vetrova smer,
Znala o čemu priča livadska trava,
I šta oseća u grmu skrivena zver.

O, znam: ostaću sasvim nepoznata
Novom vremenu i novom kraju;
Ali mene poznaju sva nebeska zlata,
Oblaci, i bube, i šume mene znaju.

Potomstvu svome ispričaće laste
Da sam proleće pesmom predskazivala
I da sam uvek kad suton poraste
Na usamljenim stazama snivala.

Reke će moju sliku u sva mora
Razneti, i u sva jezera neznana,
Ptice će moju pesmu s mladog bora
Pevati kad mene ne bude jednog dana.

Desanka Maksimović

http://razbibriga.net/imported/2011/...ec0a051a-1.jpg

Ove reči su seme
za neko novo vreme
a ni ja nisam znao
šta sam sve zasejao

kada zatvorim oči
vizija k'o iz česme
bez prestanka se toči
u nove i nove pesme

i u svakoj je reči
skrivena magijska moć
što možda srce leči
što možda razgoni noć

a ja ko neka luda
opčinjen vizijama
verujem da se čuda
kriju u svima nama

i kada vatra plane
obasja tamu noći
tada Nebo postane
praznik za naše oči


Marinko Stevanović

http://razbibriga.net/imported/2011/...41232920-1.jpg

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!

Šantić


http://razbibriga.net/clear.gif

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.

Vesna Parun

http://razbibriga.net/imported/2010/12/19f313741-1.jpg

U dubinu duše moje

U dubinu duše moje
Tvoj premili pogled pade,
Kao poljub' srca vrela
Na njedarca ruže mlade.

Oh, to sveti zračak bješe,
U kom rajsko milje leži:
Svaki duše osjećaj mi
Razvi se u cvijetak svježi.

I sada je duša moja
Perivoj, gdje cvijeće miri-
Svaki cvijetak tebe sanja,
Tebi svoja njedra širi!

Aleksa Šantić

http://razbibriga.net/clear.gif

Moje srce , ptica divljine ,

našlo je svoje nebo u tvojim očima.

One su kolevka jutra.

One su carstvo zvezda.

Moje su pesme potonule u dubine njihove.

Pusti me samo da se vinem u to nebo,

u njegovo bespuće.

Pusti me samo da delim njegove oblake,

da širim krila u sjaju njegovoga sunca.

R. Tagore


http://razbibriga.net/imported/2011/...blaksrce-1.jpg

Ako preko mora odeš naglo,
skrivši se u rupu noći guste -
utisnuću u tebe, kroz londonsku maglu
fenjera, ognjene usne.
Poređaš li karavane kroz
pustinjsku žegu,
gde lavovi su zasedu zauzeli -
prisloniću ti
pod peščanim bregom
obraz, kao Sahara vreli.


Majakovski


http://razbibriga.net/imported/2011/...u6jjx_cQ-1.jpg

Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.


Herman Hesse

http://razbibriga.net/clear.gif

I nikad nećeš saznati
sfingo od snega
koliko bih te voleo
u svitanjima dok pljušti kiša
i dok sa suve grane pada gnezdo
*******

Lorca

http://razbibriga.net/imported/2011/04/gnezdo_-1.jpg

I ništa te kao ne boli

Dan je kao sunčan
Ti si kao vesela
Prolaziš kao ne vide te

Svima je kao lijepo
Svima je kao dobro
Svima je kao ludo

I ti si kao sretna

Živi se kao u miru
Ptice su kao slobodne
Budućnost kao na dlanu

Savjest je kao čista
I suncu je kao jasno
O srce kao pjevaj

Svi kao brinu o svima
Svatko je prijatelj kao
Svima je kao stalo
Do tebe
I do svijeta

I dan kao sviće
I ti se kao smiješiš
I ništa te kao ne boli

Enes Kišević


http://razbibriga.net/imported/2011/...0913a739-1.jpg

Dušu mi pokloni.
Mene rastužuju ti krvi požari
što iza sebe ostavljaju pepelište,
te oluje što nište
ženina snevanja blaga.

Dušu mi pokloni,
u ljubavi ja bih htela
do u večna vremena
da sve ostavlja traga.

Dušu mi pokloni.
Meni je malo taj trnutak zaborava,
to nestrpljivo krvi htenje.

Dušu mi, dušu pokloni,
od iskoni u meni spava
čežnja plamena za večnim,
za ljubavi trajanjem
i uznesenjem.

Ja sam žena i ne čeznem samo
za vrelim ljubavničkim bdenjem
posle kojeg duša pada;
htela bih u zagrljaju da doživim
svetle snove
i pijanstvo onog mutnog sklada
što ljubav se zove.

Htela bih da se ne izgubi
nijedan naš trenutak
da svaka naša milošta se stvori
u kakav život, pa ma malen bio
kao grumen večitog zlata,
da mi duša blista posle zagrljaja
kao julska nebesa zvezdama krcata.

Dušu mi pokloni.
Pričaj mi svoje snove u tami,
pričaj mi detinjstva sećanja.

Želi i ti da budeš uza me
do poslednjeg dana.

Dušu mi pokloni i zadnju joj
česticu svaku
i najlakši dašak svaki
njenog bezdana.

O daj mi svojih suza,
noćnih nejasnih muka,
pričaj šta srce ti najčešće sanja.

Drhti od iznenadnog zvuka
moga koraka i glasa.

Želi i ti u mom zagrljaju
da i posle smrti časa
ostanu ti na mene sećanja.

Desanka Maksimovic


http://razbibriga.net/imported/2011/04/12176v4-1.jpg

Predosećanje

Upoznala sam te kad sneg se topi,
Topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dusu mi opi
Opi, pa žudno udisah zrak.

S nežnošću gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom;
I znadoh da ćeš biti mi drag;
Drag u životu celom.

Upoznala sam te u zvonak dan,
Dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
Znan kada te poznadoh tek.

S nežnošću gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom;
I znadoh da ćeš biti mi drag;
Drag u životu celom.

D. Maksimović

http://razbibriga.net/clear.gif

http://razbibriga.net/imported/2011/04/rlvzg0-1.jpg

Žena

Žena je dobro najveće u ljudi,
(ludost je reći da nije tako)
Ona nam daje život, dobro svako,
Ona nam često smrt i otrov nudi.

Mirno se nebo u oku joj budi,
A mnogo puta paklu jednako;
Svijet vrijednost njenu uočava lako,
A čovjek pati od podle joj ćudi.

Ona krv daje, život nam podari,
I bog ne stvori od nje luđe stvari:
Sad anđeo je, sad gora od zmije.

Voli, pa mrzi, miluje, pa mrvi,
I žena, to je ko puštanje krvi,
Što katkad spasi, a kadkad ubije.

Lope de Vega


http://razbibriga.net/imported/2011/04/jpeg-1.jpg

Prije sna

Osjetiš li?

Prije sna...

Dah Ti lebdi iznad usne.
Preko obraza Ti klizne
sve do tvoje kose guste.
Pa se zaigra u trenu.
Labirintom tjemena
i kad pokupi Tvoj miris
odleprša tad u mrak...

To sam ja...
To Te moje ruke grle iz daljine
Prije sna...
ja Ti dođem tek onako
da Te dirnem.
I prevarim...
sam sebe
da sam tu, kraj Tebe
da Ti gledam oči
sklopljene
za Nas...

Dragan Lukić


http://razbibriga.net/imported/2011/05/do2iqs-1.jpg

Ruža nije lijepa, ako uz cvijetove njene
nema umilnog lica drage, voljene žene.
Bez opojna lica, bez dobrog starog vina
ni proljeće ne vrijedi, ni njegova milina.
I nebo ti je pusto, i sva je bašta pusta
ako nema poljupca s toplih, rumenih usta.
I na svijetu ti, brate, nema tužnije stvari
nego gledati dragu kad se u licu žari,
kada se u njoj tajno ljubavna vatra budi,
a ne brati poljupce, ne milovat' joj grudi.
I ples vitkog čempresa i umilnost ruže,
ako nema ljubavi, što mogu da ti pruže ?
I sva svjetlost uma, pa i mudrost sama,
bez svjetlosti ljubavi nisu nego tama.
Divna je ljepota pjesme, ruže, vina,
no kad nema žene sve je to praznina.

Hafiz


http://razbibriga.net/imported/2011/...b2447017-1.jpg

Tajnu svoga srca ne zadrži za se,prijatelju!
Kaži je meni krišom,samo meni.
Ti što se osmjehuješ tako ljubazno,šani tiho
Moje će te srce čuti,ne moje uši.

Gluva je noć,dan je nijem
Ptičija gnijezda obavija san.
Povjeri mi tajnu svoga srca kroz uzdržane suze
kroz drhtavi osmejak
kroz sladak stid i jače.

Tagora

NE VOLIM, ETO...



Do granice svoje duhovne
Tupoga pogleda strašljivog
Hodam po sopstvenoj ivici
Jecajnim korakom ka litici.

Hodanje traje....ne zna se
Ni litica ne zna se gde je
Svaki udah misli je tad trzaj
A suza mala planina golema
Vrleti osećaja oštrih ivica
Seku tabane duše hodajuće
U meso dušino meko i toplo
Nemir ubodom noža ostavlja trag.

I hoda duša vukući strah
Breme joj teško....jedva se vuče
To samo život iznutra tuče
Al’ duša hoda dok suzom škrguće.
Vetrovi besni lome joj grane
Jauk ne pušta dok vreme svoje čeka
Skrivajuć lice da ne vidi se
Nedodirujuć nikog da taj ne uplaši se.

Iznenada misao dodje
Duša podigne glavu što može višlje
Lakoća neka svu je prožme
Pogled joj bistar a vidik jasan
Pogled na dole....tabani na ivici
To duša stoji na svojoj litici
Pogled u dalj ....crni bezdan
U koji duša baci breme....
Sve ima svoje vreme.

Okret.... i nazad lakim hodom
Tabani zacelili od osmeha duše
Mila i rodnija, za sebe i druge još blagorodnija
Vraća se nazad snagom još plodnija.
Evo me nazad živote rode
Da vidim kud me sad putevi vode.

******

Ne volim, eto...ne volim
Nemirne „ne znam“ vetrove
Tuge me tad često pohode
K’o mladu stabljiku polome
Duša mi onda samuje
Al’ duh joj nemirni mir daruje
Na mestu gde slabost mi ponire
Tu snaga duše moje izvire
Tad duh moj plodove ubire
Dok se duša životu raduje.

PS Svako ima svoj način....

Ljilja mmm


http://razbibriga.net/imported/2011/05/k2b9u0-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/05/33emphk-1.jpg

Život je jednosmerna cesta


Pomislim nekad na bivša jutra
Na bivše ljude i bivša mesta,
al put me vodi samo u sutra
život je jednosmerna cesta.

Pamtim detinjstvo. Dom. Svaki kutak.
krov posle kiše crven ko kresta,
ne mogu tamo ni na trenutak
život je jednosmerna cesta.

Sećam se svoje ljubavi rane.
poljupca prvog u senci bresta,
ne mogu nazad u sretne dane
život je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima
životni pravac moram da pratim,
a toliko divnih časova ima
u koje želim da se vratim.

U svoju prošlost ne mogu stići
sve da proživim godina dvesta,
na drugu stranu uvek ću ići
život je jednosmerna cesta.

Jadranka Stojaković


http://razbibriga.net/imported/2011/...62487837-1.jpg

Nekako s proljeća

Nekako s proljeća uvijek meni doluta
Neka čeznja tama, tiha mudrost davna
Spuštam ja stare kofere na perone sudbine
To je miris zrelih godina
Moj kaput baš je težak, najdraža

Nekako s proljeća ja se sjetim starih drugova
Probude se u meni svi derneci pijani
Tad nosim stare cipele, one znaju moje ulice
To je boja crna ponoćna
Moji koraci bas su teški, najdraža


I opet taj osjećaj samoće
Kad neće nikog mene krene i hoće
I opet mrakom svoje pjesme bojim
Pijan od zelje za usnama tvojim

Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeća

Nekako s proljeća sjeti mene nepravda
Na pobjede poraze i sve lažne obzire
Napravim račun praštanja, popijem pusta maštanja
To je ukus lijepog kajanja
Moji kapci bas su teški, najdraža

Nekako s proljeća noć mi oči otvara
Nemam san da uhvatim, nema dana da ne izludim
A hoću da te vodim ja tragom sunca, jugom maslina
To je dodir tvojih bedara
Moja duša bas te voli, najdraža

Sav sam ti od ludila
Bez tebe s proljeća

Kemal Monteno

http://razbibriga.net/imported/2011/05/spring2-1.jpg

Radost jedne noci

Dodira strasnih nas dvoje imasmo
jos trag mi koza pamti i zeli.
U sutone sjajne duse zakljucasmo
reci mi, ko nocas karte deli?

Dodira bezobraznih, dodira milih
zeljni smo u ovoj jezivoj tmini.
Pokloni telo mi tvoje, cvilim
dok se prepustam tvojoj silini.

Dodira nasih jos uvek sam zedna
ne dozvoli da umrem od te zedji.
Ljubav nek ostane nasa i vredna
sastanci plameni, pa nek' su redji.

U sastanke zakljucajmo cekanja
pomozi da sve ovo danas razumem.
Proslo je turobno vreme plakanja
sad pevam, sad vise ne kunem.

Slovenska


http://razbibriga.net/imported/2011/05/balloons-1.jpg

Tebi ljubavi

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...


Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.


Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.
Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?


Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim, žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...


Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...
Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...


Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...


Dragana Konstantinović


http://razbibriga.net/clear.gif

Susret

Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli,
Dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
I idući stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i sreće smo hteli.

Oboje smo strašno verovali tada
Da se besmo našli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnja i davno preživljenih jada ...

I zanavek kad se rastasmo, i tako
Stežuć svoje srce rukama obema,
Otišla si plačna, zamrzla i nema,
Ko što beše došla, tužno i polako.

Jovan Dučić
http://razbibriga.net/imported/2011/05/susret-1.jpg

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov


http://razbibriga.net/clear.gif

Ljubavna pesma

Ti si moj trenutak i moj san
I sjajna moja reč u šumu
I samo si lepota koliko si tajna
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
U velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
Simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na Suncu mog srca ti si samo sjala
Jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Dučić

http://razbibriga.net/imported/2011/...656045_7-1.jpg

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Bisernica

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov


http://razbibriga.net/clear.gif

---

http://razbibriga.net/imported/2011/05/5vaqer-1.jpg

Riječi

Riječi su kurve koje proždiru
iznutra:
u paučinama mozga
čekaju i čuče
a ipak
odjednom nadru.
ima rijči koje su polja makova
ima ih srebrenih zvona
ima ih bujicom suza
a ima ih
ima ih
koje naprosto šute
grizu
pritišću
i muče.
riječi su kurve: one grube
s tisućama zlogukih krakova

da nisam pjesnik
kojem su riječi važnije
od vida i od vode
sve bih pod giljotinu stavila
i slavila
pobjedu konačne tišine

u ditiramb slobode.

Ljiljana Dimova


http://razbibriga.net/imported/2011/..._tradem2-1.jpg

Daleko u nama


Očiju tvojih da nije
ne bi bilo neba
u malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
vrbe ne bi nikad
nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
sunce ne bi nikad
u snu našem prenoćilo

Pahuljica si snežna
tišinu oko mene
što raspeva

Grana si mi rascvetana
osmeh na usnama
što mi zapali

Oluja si letnja
krila što mi da
i polomi

Dunja si zrela
u srce što mi padne
duboko

Ulice tvojih pogleda
nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
na jug se sele

Sa jasika u grudima tvojim
lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
sunce ne zalazi

Koraci tvoji sa pločnikom
razgovaraju

Koraci tvoji pevaju
u mome telu

Bosi koraci tvoji vesele
stidljivu rosu

I duboke ostavljaju tragove
u snegu moga srca

Prisutna si
u žiži moje samoće
sa dve ruke
kako bih svet zagrlio

Prisutna si
u prozoru moje suze
u dva oka
kako bih svet udomio

Prisutna si
u svakoj mojoj pesmi
u jednom snu
kako bih svet obogatio

Sijalicu dobru pališ
u tuzi mojoj smedjoj

Livadu mi prostireš
na grudima svojim

Golubove okupljaš
u radosti mojoj bele

Cigaretu mojih briga
u srcu svome gasiš

U grozdu tamjanike
na moje usne čekaš


Vasko Popa

http://razbibriga.net/clear.gif

Molim te, poslušaj ono što ne kažem

Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuće maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Božje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Možda se čini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoća.
Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da itko zna.

Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da će me otkriti.
Zato frenetično kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonšalantno, sofisticirano pročelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zaštiti od pogleda koji zna.
Ali baš takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega slijedi prihvaćanje.
Ako slijedi Ijubav.
To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene samoga,
od zatvora što sam ga sam sagradio,
od prepreka sto ih sam tako bolno podižem.
To je jedino što će me uvjeriti u ono u što ne mogu uvjeriti sam sebe,
da uistinu nešto vrijedim.
Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usuđujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslijediti prihvaćanje,
da neće uslijediti Ijubav.
Bojim se da ćeš me manje cijeniti, da ćeš se smijati,
a tvoj bi me smijeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam ništa, da ne vrijedim,
i da ćeš ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja
sa sigurnim pročeljem izvana
i uplašenim djetetom unutra.
Tako počinje svjetlucava ali prazna parada maski,
a moj život postaje bojište.
Dokono čavrljam s tobom učtivim tonovima površnog razgovora.
Kažem ti sve, a zapravo ništa,
i ništa o onome što je sve,
i što plače u meni.
Zato kad sam u kolotečini,
neka te ne zavara to što govorim.
Molim te pažljivo slušaj i pokušaj čuti ono što ne kažem.
Što bih volio da mogu reći,
što zbog opstanka moram reći,
ali što reći ne mogu.

Ne volim ništa kriti,
Ne volim igrati umjetne, lažne igre,
želim prestati s igrama.
želim biti iskren i spontan, te biti ja,
ali mi ti moraš pomoći.
Moraš pružiti ruku
čak i kada se čini da je to posljednje što želim.
Samo ti možeš iz mojih očiju ukloniti prazan pogled živog mrtvaca.
Samo me ti možeš prizvati u život.
Svaki put kad si ljubazna, nježna i kad me hrabriš,
svaki put kad pokušaš razumjeti jer uistinu brineš,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moći da me oživiš možeš udahnuti život u mene.
Želim da to znaš.

Želim da znaš koliko si mi važna,
kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izabereš.
Samo ti možeš srušiti zidove iza kojih dršćem,
samo ti možeš ukloniti moju masku,
samo ti me možeš osloboditi moga sjenovitog svijeta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlučiš.
Molim te odluči. Ne mimoilazi me.
Neće ti biti lako.

Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snažne zidove.
Što mi blize priđeš
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali unatoč tome što o čovjeku kažu knjige,
ja sam često nerazuman.
Borim se bas protiv one stvari za kojom čeznem.
Ali rekoše mi da je ljubav jača od snažnih zidova,
i tu leži moja nada.
Molim te pokušaj pobijediti zidove
čvrstom rukom
jer dijete je vrlo osjetljivo.
Tko sam, možda se pitaš?
Ja sam onaj kojega znaš vrlo dobro.
Jer ja sam svaki čovjek na kojega naiđeš
i ja sam svaka žena na koju naiđeš.

Čarls Fin


http://razbibriga.net/clear.gif