Када Ñте почели да дајете новац деци и да ли је то била већа Ñума једном до два пута меÑечно или по мало, Ñваки дан?
Ја Ñам од оних који Ñваки дан оÑтаве по мало.
То, Ñа меÑечним џепарцем нам није уÑпело никако.
Ðакон деÑет дана је обавезно без пара и то јер је куповао неке "глупоÑти".
Од трећег оÑновне његова обавеза је да купује хлеб (из практичних разлога),
и негде у то време Ñам већ почела да му дајем "мало више" иако је имао ужину у школи.
ДанаÑ, то је 100-150 динара дневно, ли чеÑто не купи ништа, него уштеди па купи неку игрицу, чаÑопиÑ, књигу...
О дроги и цигаретама Ñтварно не размишљам у ÑмиÑлу да Ñе плашим...
Толико Ñмо о томе причали, а и знам да бих приметила одмах.
Ðли, Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ‡ÑƒÑ… да мајка његовог друга никад (Ñловом и бројем) Ñину није дала новац који би био за њега лично.
Ðко га пошаље по хлеб добије тачно 55 динара. У динар. :eek:
Зато му отац даје кришом, па је јуче иÑпала фрка кад му је мајка пронашла 200 динара. :qq:
И Ñад покушавам да ÑмиÑлим иједан ваљан разлог зашто деци не давати новац за џепарац...
Како Ñте ви то решили?
Имате ли поверења у Ñвоју децу?
Да ли Ñте их научили да штеде?
(ако јеÑте, како Ñте то поÑтигли? :qq:)

