Дружина Сињи галеб - Тоне Селишкар

Место и време радње: Радња се одвија између два светска рата на једном
далматинском острву у новели познатом као Галебово острво.

Тема: Овде је централна тема везана за догодовштине једног сиромашног дечак
који у непрестаној борби између добра и зла, правде и неправде, између живота и
смрти заједно са другим учесницима приче излази као победник. Све помало личи
на бајку.

Идеја (порука): Само слогом и удруживањем може се постићи прави циљ и доћи до
успеха и благостања. Сложни дечаци постали су пример како се и најтеже
препреке у животу могу савладати

Фабула

Новела почиње описом рибарског насеља. Писац, затим, усмерава нашу пажњу на
једну издвојену кућу саграђену од камена, која је била "стара, врло стара, те је
почела да се руши". У тој кући живео је дечак Иво, на почетку са родитељима, а
онда сасвим сам.

Ивин отац разликовао се од осталих рибара у насељу. Био је особењак нарочите
врсте..."Младост је проћердао с оне стране Океана, пропутовао и препловио пола
света", био је склон разним авантурама и великом пороку- коцки која му је однела
сву зараду.

Писац, затим, слика рибарске породице као убоге са малим зарадама. Свако је од
њих радио за себе, на малим лађама којима се нису могли отиснути даље на
пучину где је улов био већи.

Ивин отац предложио је рибарима да купе једну моторну лађу и да заједно лове и
зараду деле. Овај предлог рибари су са одушевљењем прихватили и са муком
прикупили новац. Ивин отац са тим парама одлази да купи лађу, али све новце
изгуби на коцки. Рибари га по казни пребију и оставе му тек толико времена да се
опрости са женом, а онда га протерају са острва.

Ускоро је дечаку умрла мајка и он остаје сасвим сам. Био је скоро одстрањен из
насеља. "И да није било самилости жена и старог Јуста, угинуо би као слабашно
младунче коме су ловци убили мајку хранитељку".

Ивин отац се, ипак, једног дана вратио. Гризла га је савест и вратио се на острво
да пред смрт моли за милост и да још једном загрли сина. После смрти Ивиног оца,
кога су звали Бразилијанац, Иви је остала рибарска лађица "Сињи галеб".

http://www.tabanovic.com/druzina%20sinji%20galeb.htm

Tone Seliškar rođen je 1. aprila 1900. godine u Ljubljani, u radničkoj porodici. Završio je učiteljsku školu i radio u više sela u Sloveniji. Još kao đak počeo je da piše, u početku poeziju, a kasnije i prozu. Objavio je tri zbirke pesama: Trbovlje, Pesme iščekivanja i U naručju domovine. Napisao je romane: Nasukani brod i Tršćanska cesta, ali najveći uspeh postigao je novelom (kraći roman) Družina Sinji galeb koju je objavio 1936. godine. Umro je 10. avgusta 1969. godine u Ljubljani.

Likovi u romanu

U ovom romanu pojavljuje se veliki broj ličnosti. Neke od njih su kompletno opisane, druge su prikazane sa kolektivnim osobinama.

Glavna ličnost u romanu je dečak Ivo.

Cela radnja zbiva se oko njega. Njegovo dečaštvo je teklo gotovo bez roditelja. Živeo je u svojoj skoro srušenoj kući. Lovio ribu kraj obale, čuvao ovce. Leti se hranio smokvama, breskvama i grožđem. Rastao je Iva kao žilava biljka među kamenjem. Od svoje majke nasledio je lepo crmpurasto lice. Imao je crnu, bujni i valovitu kosu. Kad se smejao, pokazivali su se lepi, beli jaki zubi: Pogled mu je bio miran i istrajan. U mislima je bludeo za nepoznatim krajevima. Često je bio tužan i potišten.

Da iz piščevih redova ne znamo da ima samo 12 godina, pomislili bismo prema njegovoj snazi, odlučnosti, oštroumnosti, spretnosti i upornosti da se radi o znatno starijem mladiću.

Dečaci: Petar, Jure, Mihael, Pero, i Franjo učestvuju, takođe, u svim zbivanjima, ali ih pisac slika kolektivno, dajući im tako zajedničke osobine. Stoga u romanu često imamo ovakve opise: dečaci su pokazali hrabrost, dečaci su bili vešti i snalažljivi i td.

Mileva je bila ljupka devojčica koja se najradije igrala sa dečacima. Prema svima je bila dobra i pravedna, ali je najviše saosećanja i razumevanja imala prema Ivi. Čak i onda kad je bio ostavljen sam. Nikad ga nije napuštala. Kad god bi među dečacima došlo do nekog nesporazuma, ona je bila tu da ih blago prekori, savetuje i miri. Svi su je voleli i poštovali jer je bila neobično dobra i radna. U priči se na nekoliko mesta nazire, mada su oni još bili dečak i devojčica, rađanje ljubavi između Ive i Mileve. Sa svim dečacima se slaže i druži, samo kad sretne Ivu, spusti oči i nekako ga izbegava...I sama ne zna zašto, često su joj misli o njemu neobične, čudne: zar ga nije strah da živi u onoj polupraznoj kući..."

Brazilijanac

Čovek sklon raznim sumnjivim avanturama, večiti nemirni putnik, sanja o lagodnom životu, ali bez rada, sklon porocima: kockanju, propada sve više i više, zapostavlja porodicu ( ženu i sina). Osobenjak je, u naselju ga niko ne voli, a još manje ceni. Proigrao je na najgori način poverenje ribara. Pred kraj života, pod grižom savesti, vraća se u naselje i nalazi pažnju sina, ali to kratko traje jer umire.

Likovi krijumčara

To su ljudi sa dna života, njih je porok odvojio od pravog života i rada. Živeli su od nečasnih poslova, bavili se lopovlukom, podvalama, pljačkama, nepoštenim radnjama u kocki, švercom, a nisu prezali ni od ubistva.

Jedini koji je priznao svoj greh i pokajao se je mašinista Ante.

Razgovor o delu
Kako žive ribari sa Galebovog ostrva?
Osam ribarskih porodica žive u nemaštini, deca su im bosonoga i više gladna nego sita; sa malim lađicama zvučnih imena: Sveta Barbara, Sveti Just, Morska zvezda, Sveti Petar... nisu se mogli otisnuti daleko na pučinu gde je bilo više ribe i bolji ulov.
Šta im predlaže Ivin otac, Brazilijanac?
Da se udruže i zajednički kupe jednu veliku motornu lađu, da zajedno love i zaradu dele. Kako su na to reagovali ostali ribari?
Bili su oduševljeni, i skupili su novac za novu lađu, a Brazilijanac je otišao da je kupi.

Šta je uradio Brazilijanac?
Umesto da kupi lađu, on je novac prokockao.
Kako su ribari reagovali kad su za to saznali?
Istukli su Brazilijanca i proterali ga sa ostrva.
Ubrzo nakon toga umire Ivina majka, i on živi sam, kako?
"Ivo je rastao kao divlja loza."
Ko pomaže Ivi da preživi?
"Da nije bilo samilosti žena i starog Justa, uginuo bi kao slabašno mladunče kome su lovci ubili majku hraniteljku".
Kako se prema Ivi odnose drugi dečaci sa ostrva?
Gledaju ga s podozrenjem, iako on nije kriv za postupak svoga oca.

Ko pomaže da se jaz između Ive i ostalih dečaka premosti?
Mileva, Justova ćerka, koja dečake savetuje i miri kad bi došlo do sukoba.
Posle mnogo godina Ivin otac se krišom vraća na ostrvo. Zašto?
Da bi pred smrt još jednom video i zagrlio sina.
Po čemu je još značajan Brazilijančev povratak?
Na samrti on kaže Ivi:"Ostavljam ti u amanet onu lepu zamisao (misli na udruživanje) i svog Sinjeg galeba.
Da li je Iva ispoštovao poslednju očevu želju?
Jeste. Predložio je dečacima sa ostrva da se udruže i rekao" Neka Galeb bude naš."
Kakav je podvig izveo Ivo u kamenolomu?
Rizikujući život, dinamitom razorio granitnu stenu koja je svakog časa mogla da se surva na radnike kamenoloma.
Šta se dogodilo kad su dečaci vredno radeći, sredili brodić?

Meštani su zaplenili "Sinjeg galeba" da koliko-toliko nadoknade štetu što im je učinio Ivin otac.
Kako je reagovala družina?
Kradom su oslobodili brod i isplovili na more.
Šta ih je tamo snašlo?
Pobesneli talas povukao je u more Peru i Jureta, ostali su se našli na pustom ostrvu.
Šta su dečaci, tražeći pitku vodu, otkrili na pustom ostrvu?
U potrazi za vodom naišli su na skrivenu pećinu i u njoj drvene sanduke. U njima je bio čaj, oružje, svila, barut, kafa, duvan, rum...
Šta je odlučio vođa družine Ivo?
Ivo je odlučio da raznese dve stene kako bi nasukanog "Galeba" spustili u more, a zatim da na njega natovare sanduke i osvoje nagradu od vlasti.
Šta se u tom času dogodilo?
U tom momentu doplovi motorna lađa "Meteor" sa krijumčarima.

Osim nevolje, "Meteor" je doneo i jednu lepu vest, koju?
Jedina doba okolnost je to što su na "Meteoru" bila i njihova dva druga koje su krijumčari izvukli iz mora.
Šta su krijumčari hteli da urade sa dečacima?
Krijumčari su većali šta da rade sa dečacima. Najokrutniji od njih bio je izvesni Lorenco koji je predlagao da ih bace u more.
Ko se ovom predlogu suprotstavlja?
Mašinista Ante se usprotivio. Lorenco onda predloži da ih prodaju kao roblje.
Šta se nakon toga događa?
Ivo i Mihael, pak, uspevaju da kroz ventilaciju nečujno izađu na palubu.
Koga su zatekli na palubi?
U tom trenutku na palubi bio je samo mašinista jer su ostali krijumčari otišli u pećinu po sanduke.
Kako družina preuzima "Meteor"?

vo je hrastovom motkom udario mašinistu i onesvestio ga. Dečaci pokreću lađu i beže, a krijumčari za njima pucaju.
Kad je došao svesti mašinista Ante se pridružuje dečacima i otkriva jednu tajnu, koju?
Ante, zatim, Ivi pripoveda svoju životnu priču iz koje se vidi da je pošao pogrešnim putem (kocka, piće, prevare); da je učestvovao u prevari Ivinog oca tako što su ga opili i uzeli mu novac.
Šta se dogodilo prilikom susreta sa jedrenjačom "Sant Lorenco"?
Sa te lađe pucaju, Ante je ranjen i umire.
Dečaci u Splitu od vlasti primaju veliku nagradu, i sa Justom i Milevom vraćaju se kući gde su ih s oduševljenjem dočekali meštani.

Ivo osniva Družinu Sinji galeb. U početku dečaci iz naselja su bili odbojni i uzdržani prema Ivi. Jedino ga je razumevala i uvek na njegovoj strani bila Mileva "crvenokosa, rumenih obraza, dobroćudna" devojčica koja je bitno uticala na slogu i prijateljstvo među dečacima. Družina složno radi na opravci i čišćenju Sinjeg galeba. Izabrala je Ivu za kapetana. Radili su i teške poslove u kamenolomu da bi zaradili novac za opravku i oprmu Sinjeg galeba. Iva je napravio podvig kada je, rizikujući život, dinamitom razorio granitnu stenu koja je svakog časa mogla da se surva na radnike kamenoloma.

Nov zaplet nastaje kada meštani odluče da zaplene Sinji galeb kako bi ga prodali i nadoknadili štetu koju je prouzrokovao Ivin otac. Međutim, dečaci su uspeli da vrate "Galeba" i da sa njim isplove na more. Ali na pučini ih je zatekla silna oluja.
Dečaci su bili uplašeni. Juri su se pričinjavale čudne nakaze. Franjo i Pero kriknuše i počeše zapomagati; Mihael se pribio uz Ivu. On ih je tešio, iako je i sam bio zabrinut. Pobesneli talas povukao je u more Peru i Jureta, ostali su se našli na pustom ostrvu. Mnogo su se ugruvali od kamenje, ali ih je još više bolelo saznanje da su izgubili dva druga. Ivi je bilo najteže. Ako su se njihovi drugovi zaista udavili, njihova smrt pašće na njegovu dušu.

Na pustom ostrvu nije bilo pijaće vode. U potrazi za vodom naišli su na skrivenu pećinu i u njoj drvene sanduke. U njima je bio čaj, oružje, svila, barut, kafa, duvan, rum. Bi im jasno da su otkrili tajno krijumčarsko skladište. Ivo je odlučio da raznese dve stene kako bi nasukanog "Galeba" spustili u more, a zatim da natovare sanduke i osvoje nagradu od vlasti. Međutim, u tom momentu doplovi motorna lađa "Meteor" sa krijumčarima. Oni pohvataju dečake i prebace ih na svoj brod. Jedina dobra okolnost je to što su na "Meteoru" bila i njihova dva druga koje su krijumčari izvukli iz mora.

Krijumčari su većali šta da rade sa dečacima. Najokrutniji od njih bio je izvesni Lorenco koji je predlagao da ih bace u more. Mašinista Ante se usprotivio. Lorenco onda predloži da ih prodaju kao roblje. Ivo i Mihael, pak, uspevaju da kroz ventilaciju nečujno izađu na palubu. U tom trenutku na palubi bio je samo mašinista jer su ostali krijumčari otišli u pećinu po sanduke. Ivo je hrastovom motkom udario mašinistu i onesvestio ga. Dečaci pokreću lađu i beže, a krijumčari za njima pucaju. Kad je došao svesti, mašinista Ante se sprijateljio sa dečacima, pa ga dečaci primaju u svoju družinu. Ante, zatim, Ivi pripoveda svoju životnu priču iz koje se vidi da je pošao pogrešnim putem (kocka, piće, prevare). Tu Iva saznaje da je Ante učestvovao u prevari njegovog oca koga su opili i uzeli mu novac. Pošto se Ante pridružio dečacima, on ih obučava kako da love. Na jarbolu "Meteora"postavljena je zastava Sinjeg galeba.

Za družinu je počeo novi život. Ante ih je učio da čitaju pomorske karte, objašnjavao im delove motora, upoznao sa kompasom i sestantom. Ivo je stalno zapitkivao, a za motor lađe najviše se interesovao Mihael. U Ulcinju su preuredili "Meteor", prodali lađicu "Sinji galeb" kako bi što bolje opremili novu; nabavili su veliku vrećastu mrežu. Početkom oktobra pođoše na prvu probnu plovidbu. Hvataju mnogo ribe, Ante im pokazuje kako da je razvrstaju. Posao je težak, naročito zimi, ali Ivo je srećan što se ostvaruju snovi njegovog oca. Pri povratku kući "Meteor" se nije mogao prepoznati.

Nova lepa plava boja blistala je na zimskom suncu, na krmi se ponosno lepršala jugoslovenska zastava, a na vrhu prvog jarbola vijorila se zastava Družine crvenom bojom ispisano ime Sinji galeb. U nastavku pisac nas upoznaje sa novim nevoljama družine: susret sa jedrenjačom "Sant Lorenco". Sa te lađe pucaju, Ante je ranjen i umire. Pošto Lorenco nije imao motor, Galeb beži. Bližili su se obali rodnog kraja. Međutim, ponestaje goriva i motori zaćutaše. Najstrašnije bilo je to što je uragan gonio Galeba kamenitoj obali. Družina ispaljuje svetleće rakete.

Sa torpednjače "Smeli" stiže pomoć. Kod starog svetionika čuvar Simeon ih uči šta treba da rade kako bi "Meteor" postao njihovo vlasništvo. Ivo u zaključanom sandučetu nalazi Antino pismo s objašnjenjem da ga predaju vlastima u Splitu. Ali dok su se oni zabunili oko papira, krijumčar Lorenco krade Sinji galeb. Dečaci sa Simeunovom jedrilicom plove ka Splitu. Činovnik pomorske uprave dao je uzbunu, ali dok se stvari ne razjasne, dečaci ostadoše u zatvoru. U međuvremenu, posle one burne noći kad su dečaci isplovili, u selu su najviše brinule njihove majke. One su naricale, i u crkvi održale parastos za pokoj duša dečaka. Mileva, Justova ćerka, išla je po naselju kao izgubljena.

U njenom srcu tinjala je nada da sui dečaci živi. Pred Božić Just odlazi u grad i tamo je rešena zagonetka oko dečaka i Sinjeg galeba. Tu je bila i Mileva. Kad je ugledala dečake, lice joj je oblio blaženi smešak. Od silne radosti nije mogla da progovori ni jednu reč.
Najlepša novost za dečake bila je vest da je Sinji galeb u luci. Sutradan, pre podne predata im je velika nagrada državnog monopola, i novine su opširno pisale o odvažnosti i hrabrosti mladih pomoraca. Sa Justom i Milevom dečaci su ponovo na palubi Sinjeg galeba. Vratili su se kući gde su ih meštani sa oduševljenjem dočekali radujući se se ulasku "Sinjeg galeba" u luku.

Jezik i stil
U opisu oluje pisac koristi epitete: ustalasana površina vode, ogromna morska neman, čudno nemirno more, gusti crni oblaci, besni ples, uraganski vetar, besni vali podivljalog mora, penušavi talasi, podivljala noć i dr; poređenja: "Galeb" je plovio brzo kao nečujna ptica; polako, kao beli labud, plovila je lađa po plavoj površini mora; voda se bleskala u blagom talasanju kao nemirno jezero živog srebra; ostrvo je izgledalo kao ogromna morska neman; iza lađice ostala je brazda kao srebrnasta traka i personifikacije: Mesec se ogledao u moru; nebo se razbesnelo; vetar je po svojoj volji nosio lađicu. Ostrvo se pružalo u daljini i izgledalo kao da po moru plovi nekakva ogromna morska neman.

Opis oluje
Na otvorenom moru vetar poče jače da duva. Galeb je plovio brzo kao nečujna noćna ptica...Pramac je sekao talase koji su lađicu malo podizali, a kad bi s vremena na vreme dunuo jači vetar, Galeb bi se nakrenuo i još brže zaplovio po ustalasanoj površini vode. Tišina je bila čudna. Čulo se samo kako omanji talasi zapljuskuju pramac i kako leprša zastava na jarbolu... naglo se zamrači, a iza visokog dalmatinskog planinskog lanca navukoše se gusti crni oblaci... Tamo nad ostrvom blesnuše munje i ubrzo se celo nebo prevuče crnim oblacima. More je strahovito krkljalo i penilo se kao da je silom htelo da se otrgne sa dna i povede besni ples. Dečake obuze strah.
...Natrag , ka ostrvu , nije mogao zbog uraganskog jugozapadnog vetra, koji je po svojoj volji nosio lađicu neznano kuda. Vide još samo svetionik u pravcu ostrva Visa, ali tu ih poduhvatiše besni vali debelog mora.

Poče ples. U vazduhu je zabučalo i zahujalo, a jedro, iako podvezano, silno je udaralo o jarbol...
Priredio: P. Jokić, nastavnik

U sadržaju i temi Družbe Sinjeg galeba prepoznajemo pisca koji se jasno zalaže za siromašni svijet. Najuočljivije kad slika život ribara. Slike siromaštva na zapostavljenom ostrvu predočavaju istinu života ljudi jednog primorskog mjesta prije drugog svjetskog rata. Iskreno i ubjedljivo Seliškar priča o stanovnicima ostrva, o posnoj i škrtoj zemlji. Kao mjesto radnje odabrao je ribarsko seoce kako bi misao o životu dostojnom čovjeka bila jače istaknuta. Pisac je jasno izrazio smisao čovjekove borbe i postojanja: postići blagostanje za sve koji u znoju lica zarađuju kruh. U prvom dijelu romana date su slike o siromaštvu žitelja. Tako nas je Seliškar uveo u svoj svijet i objasnio kako se stvorila ideja o osnivanju družine Sinji galeb. U drugom dijelu se više govori o dječacima i plovidbi njihovog brodića. Slikanje pustolovina prošireno je opažanjima i crticama o Životu ribara.

Djelo je tako dobilo u širini i dubini. Riječ je o romanu za djecu, pa je prirodno što je Seliškar svu svoju spisateljsku energiju usmjerio na opisivanje pustolovine i nastojanja dječaka da provedu u život zamisao o udruživanju i da učine ono što očevi nisu. Ujedno to je i okosnica romana, jer sve što se događa u neposrednoj je vezi s time. Stoga je razumljiva naša naklonost prema posadi Sinjega galeba i naša želja da u svom podvigu uspiju. Draga nam je njihova upornost da iz primorskog seoceta udu u širi prostor života, da se dokažu kao preduzimljivi i hrabri nastavljači i realizatori ideje o stvaranju čvrste zajednice. Roman ima dva plana pripovijedanja koji se međusobno prepliću. Jedan govori o drami Brazilijanca, njegovom povratku na ostrvo i smrti, drugi, o pustolovinama dječaka. Posebno istinito je opisana epizoda o posljednjim izgnanikovim časovima i sahrana. Saznavši za mučan izgnanikov život, za smrt njegove žene i sudbinu Ive, koji je ostao sam na ovom svijetu, jasnije su nam pobude dječaka. O tim doživljajima Seliškar je pisao zgusnutim slikama, razotkrivajući društvo i odnose medu ljudima. Prvi dio romana je pun istinitih doživljaja i sudbina. Kao na filmu on jednu za drugom niže slike u kojima pripovijeda o tome šta se ljudima dogodilo u mnoštvu godina koje su prethodile izgnanikovom povratku na ostrvo.

Jedan govori o drami Brazilijanca, njegovom povratku na ostrvo i smrti, drugi, o pustolovinama dječaka. Posebno istinito je opisana epizoda o posljednjim izgnanikovim časovima i sahrana. Saznavši za mučan izgnanikov život, za smrt njegove žene i sudbinu Ive, koji je ostao sam na ovom svijetu, jasnije su nam pobude dječaka. O tim doživljajima Seliškar je pisao zgusnutim slikama, razotkrivajući društvo i odnose medu ljudima. Prvi dio romana je pun istinitih doživljaja i sudbina. Kao na filmu on jednu za drugom niže slike u kojima pripovijeda o tome šta se ljudima dogodilo u mnoštvu godina koje su prethodile izgnanikovom povratku na ostrvo.

Najživlje, svakako, piše o doživljajima dječaka, o njihovoj prvoj plovidbi po uzburkanom moru. Ujedno to su i najzanimljivije i najpotresnije strane romana po kojima je ovaj pisac stekao glas jednog od najpopularnijih naših dječjih prozaista. Tok pripovijedanja teče harmonično često se prekidajući i prelazeći na drugi plan romana, na opisivanje novih ličnosti i događaja. Svi konci ovog djela uvjerljivo se pletu oko zamisli koju zastupa i provodi mali zapovjednik Sinjega galeba. Pisac najviše govori o postupcima i doživljajima tog zapovjednika. U ostvarivanju zamisli o udruživanju je i piščevo shvatanje da je snaga u udruživanju, sam pojedinac ne može da se odupre ćudima prirode ni da stvori bolji život. Lako uočavamo da je Ivinim doživljajima posvetio najviše prostora i da je ovaj lik opisao toplo i s ljubavlju. Pustolovina je igra u koju dječaci ulaze sa zanosom.

Tako oni stvaraju svoj svijet koji je ljepši i za njih stvarniji od bilo kojeg drugog svijeta. Kad o tome govori, Seliškareva rečenica je življa, riječi pune poleta i mašte. Za takav način pripovijedanja kažemo obično da je pjesnički. Jednu za drugom Tone Seliškar je nanizao više pustolovina (havarija Sinjega galeba, otkrivanje pećine krijumčara, spašavanje dječaka na Meteoru, plovidba Sinjega galeba pod novom zastavom). Vrhunac dramatičnosti i zanimljivosti priča dostiže u ispovijesti krijumčara Ante, koji je kriv za mučnu sudbinu Ivinog oca. Klupko se tako još više mrsi. U priču se uvode nove ličnosti: pijani Barba, mornar s brazgotinom na licu i jednim okom, krmanoš orijaške snage, krijumčar spreman da svakog časa povuče okidač puške. Pratimo kako se postepeno mijenja ćud krmanoša Ante u kojem je još ranije progovorio glas savjesti i kojem je postupak dječaka pomogao da se oslobodi prošlosti.

Ta slučajnost, susret Ante i Ive, kako piše Seliškar, na zamršen način se poigrava sa sudbinama ljudi i njihovim životima. Tone Seliškar je u sadržaju i u građenju likova svom djelu dao osobine pustolovne priče. Ne samo u spoljašnjim oznakama (mornar s jednim okom, brazgotine na licu, velika snaga mornara, pećine sa skrivenom krijumčarskom robom) već i u postupcima koji proizlaze iz prirode ljudi i dječaka (njihove pustolovine, olako otiskivanje na more, upadanje u zamke i si.). Opasnost da dječaci mogu biti prodani Arapima i odvedeni u Aziju kao bijelo roblje još više rasplamsava maštu dječaka. Na tim pohodima i pustolovinama dječaci su ispoljili svoje prirode i iskazali se kao ličnosti. Postigavši cilj, oni se smiruju. Krijumčari su otkriveni i pohvatani. Brod s dječacima se već usidrio u matičnoj luci. Ideja o udruživanju, što je bio san ostrvljana, je pobijedila. Za Ivu i njegove drugove, za posadu Sinjega galeba počinje nov život