Том Сојер - Марк Твен

Роман почиње дозивањем Тома. Тетка Поли дозива Том Сојера на ручак. Међутим, Том се као и
увек мота по околним улицама и стално је напољу. Након ручка, Том изађе напоље. Ускоро поче
изазивати једног ђечака његових година. На послетку, њих двојица се потукоше. Дечак је
отишао плачући. Сутрадан, тетка Поли даде Тому задатак да офарба ограду. Том Сојер је изашао
напоље те окупио много ђечака с којима је то урадио. Тетка једноставно није могла да вјерује
како је он то брзо учинио. Освану понеђељак. То је Тому тешко падало јер је почињала школа.

Том се досети да би било добро да га боли зуб па не би ишао у школу. Тетка рече да треба да
извади зуб а у том тренутку Том скочи и пође у школу. Није вриједно тога један дан да не иде у
школу а да усто иде вадити зуб. Било је вече. Сид, Томов млађи брат је већ одавно заспао.

Изашао је кроз прозор а напољу га је чекао Хаклбери Финн, његов вјерни друг.
Отишли су на гробље. Питали су се да ли мртвима смета што су они ту. Након
извјесног времена чули су ударање лопатом. Приближавали су се мјесту гђе се
стварао звук. Стајали су иза једног надгробног споменика. Виђели су 3 човјека
који су закопавали једног на носилима. Поблиједили су као крпа. Разговарали су
да ли да пријаве случај а један од њих је био и Индијанац Џо.

Ипак одлучили су да ће да се закуну да неће проговорити ни ријечи. Узели су
иглицу од месинга и исциједише кап крви из кажипрста. Написали су крвљу ову
заклетву : „ Хак Фин и Том Сојер се куну да неће писнути. Нека смјеста паднемо
мртви ако шта казали, иструхнули дабогда. Том се врати кући у глухо доба ноћи.
Ујутро, кад се пробудио Сид је већ био обучен. Отишао је у школу. Ускоро се
градићем пронесе злочин Мафа Потера. Нико није ни слутио да су Том и Хак
сведоци тога.

У судници, био је Индијанац Џо. Индијанац се клео да није крив. Мирно је давао
свој исказ. Седмицу дана касније кренули су бродићем на један оток. Правио се је
да је гусар и а на броду са Хаком је био и Индијанац Џо, њихов стари пријатељ. Ту
су и јели… Послије ручка кренули са у лов на корњачина јаја. Јаја су била
округла, несто мања од ораха и бијела као млијеко. Око поноћи Џо пробуди
ђечаке. Прибили су се један уз другог и гледали у логорску ватру. Поче олуја.
Дечаци се веома уплашише. Били су изгубљени на пустом отоку.

У градићу није било нити мало смијеха. Тетка Поли зацвили јер дечака није било
нигде и сматрали су их да су отишли у дивљаке. Сви ђечаци из града причали су о
томе ко је задњи видио Тома Сојера. Том Сојер је имао једну тајну. Хтио је да на
њихов погребни дан дође и свима открије истину да су они живи и здрави. Разлог
што су их грађани сматрали мртвима је то да је њихова одећа остала у кориту
реке.

Напокон, Том се вратио кући. Тетка је била у исто вријеме и љута али и сретна
због тога што је Том жив. Том је рекао тетки да је једне ноћи док је она спавала он
дошао и пољубио је. Тетка се зачудила. Приближавао се распуст. Учитељ, иначе
строг постао је још строжији. Деца су рецитирала задњи дан школе. Том се
упустио у нову дружину која се звала Трезвена младеж. Међутим, све више поче
да се сећа оне ноћи на гробљу. Хтио је да каже да је он свједок и да је видио шта
се десило. Поново је поведен случај убиства.

Као сведок појавио се и сам Том Сојер. Све је испричао како се десило. Међутим,
док је Том причао Маф Потер побјеже из суднице. Том ускоро доби жељу да иду
тражити изгубљено благо. Одлучили су да копају било где. Међутим, то им досади
те убрзо се разиграше Робина Худа. Неколико дана касније, Том и Беки су
одлучили да иду на излет. Ускоро су их људи почели тражити.

Ушли су у неку пећину, док је за њима и даље трајала потрага. Међутим, ускоро
се градићем пронесе вијест :“Нађени су!“ Становници града су одлучили да
затворе пећину гвозденим решеткама како се нико више не би могао изгубити. Кад
је Том чуо ту вијест поблиједио је. Па унутра је још увије био Индијанац Џо! Брзо
су ушли у пећину.

Нашли су Индијанца мртвог у лежећем положају. Индијанца Џоа сахранише уз сами
улаз у пећину. Том одлучи да прођу пећином јер је мислио да је унутра новац.
Тако су се Том и Хак данима припремали да пођу у пећину да траже изгубљено
благо. Наиме он је пратио Индијанца Џоа и видио је да он чува нешто у једној рупи.
Убрзо су ушли. И заиста су нашли један ковчег злата.

Кући су се вратили прљави и у потпуности од иловаче. Сви у градићу су превалили
своје куће не би ли нашли штогод. На крају романа, имамо заклетву ове дружине.
Крвљу су се заклели да ће један другом помагати кад год су у могућности. Њихово
пријатељство требало је бити вечно.

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto i vreme radnje:Radnja se odvija krajem 19-og veka na obali reke Misisipi u Americi.

Tema romana: Vragolije Toma Sojera

Ideja (poruka) romana:Dečiju sklonost ka nestašlucima treba razumeti kao prirodan bunt mladosti protiv "okova" društvene zajednice. Nepokornost prema pravilima starijih, koji su prihvatili lance, jača duh i karakter ličnosti što se u Toma ispoljava kad štiti slabije, ili kad svedoči u korist nedužnog Mafa, izlažući opasnosti vlastiti život. I obrnuto, prema onoj narodnoj"Spolja gladac - unutra jadac"(vidi uglađenog Sida).

Fabula

Roman počinje dozivanjem Toma. Tetka Pola doziva Tom Sojera na ručak. Međutim, Tom se kao i uvek mota po okolnim ulicama i stalno je napolju. Nakon ručka, Tom izađe napolje. Uskoro poče izazivati jednog dečaka. Na posletku, njih dvojica se potukoše. Dečak je otišao plačući.

Sutradan, tetka Pola dade Tomu zadatak da ofarba ogradu, da mu "subotnji odmor pretvori u robiju", jer se prethodnog dana tukao i valjao po prašini, a kući se vratio kasno. Tom Sojer je izašao napolje, te okupio mnogo dečaka s kojima je to uradio. Tetka jednostavno nije mogla da veruje kako je on to brzo učinio.(Kako? Tako što je posao pretvorio u zabavu. Pravio se da obavlja veoma stručan posao, pa su mu drugari čak davali poklone samo da bi i oni farbali. Mudro zar ne?)

Škola i crkva za Toma su bile dva najdosadnija mesta na svetu. Ali i ovde je on umeo muku da preobrazi u zabavu i razonodu. Setite se kako je "zaradio" sedam žutih, sedam crvenih i desetak plavih cedulja, koje su donosile Bibliju na dar. Ili, kako je u sred crkvene besede dok su se svi pomalo dosađivali, izvadio veliku bubu jelenka, koju je on zvao buba štipavica. Buba ga štipnu za prst i Tom je baci na sred crkve. Buba je ležala na leđima, koprcajući se. Svet se ćutke zabavljao gledanjem ovog prizora. Ali vrhunac zabave dogodio se kad je jedna radoznala pudlica htela da ulovi jelenka koji je šćapi. Kako je pas reagovao ne treba ni govoriti, a tek svet!

Osvanu ponedjeljak. To je Tomu teško padalo jer je počinjala škola. Tom se doseti da bi bilo dobro da ga boli zub, pa ne bi išao u školu. Tetka reče da treba da izvadi zub, a u tom trenutku Tom skoči, i pođe u školu. Nije vredno toga jedan dan da ne ide u školu, a da uz to ide vaditi zub. Tom je po običaju zakasnio na časove i znao je da tu nikakva laž neće ga spasiti batina. Dok je smišljao odgovor, spazi prazno mesto kod Rebeke u redu za devojčice. Za to je na učiteljevo pitanje dao zastrašujući odgovor: -Zadržao sam se u razgovoru sa Haklberijevim Finom. Tako je zaradio, ne samo silne batine, nego i kaznu da sedi sa devojčicom. Međutim, to za Toma beše velika nagrada, jer iskoristi priliku da se udvara Tačerovoj. "Dečko stade kradimice da baca pogled na devojčicu. Ona to zapazi, pa se napući i okrete mu leđa, čitav jedan minut". I znate već da se ponovo ne vraćamo na ovu temu tu je pala ljubav, a ubrzo potom i "veridba" i naravno, ono volim te krupnim slovima.

Kako se Tom udvara Tačerovoj?

"Ali kad je spazio onu malu pridošlicu, samo što se nije istopio od miline. I odmah se dao na "izvođenje" - da se pokaže, i to iz petinih žila: e ćuškao je drugare, e čupkao ih za kose, e kreveljio se - ti, bože, znaj; jednom rečju: upotrebio je svaku veštinu koja bi mogla da zanese jednu devojčicu i stekne njeno odobravanje".

Čime je Tom skrenuo pažnju na sebe u crkvi?

"I sad ... ispade Tom Sojer, u ruci drži sedam žutih, sedam crvenih i deset plavih - i traži Bibliju! To je bio grom iz vedra neba. Voters nije očekivao da mu sa te strane izađe zatočenik bar za narednih desetak godina! Ali nema vrdanja - čekovi punovažni i isplatiti se moraju. Te tako Toma uznesoše na visoko postolje..."

Šta je ovde zanimljivo?

Dok su ostala deca učila napamet izreke iz Biblije, (za jednu plavu cedulju trebalo je dve izreke itd.), Tom je do ovih važnih papirića došao tako što je za njih trampio klikere, udice i druge kerefeke. Na času čitanja Tom je nadrljao kao nesrećnik. Na času zemljopisa pretvorio je jezera u planine, planine u reke, a reke u kontinente. Na času pravopisa uroljao se na bebinskim rečima dok dibidus nije uprskao kao ćuran motku, te je morao drugom da ustupi kolajnu medalju koju je sa toliko ponosa već mesecima nosio na grudima kao znak odlikovanja za dobar uspeh. Bilo je veče. Sid, Tomov mlađi brat, već je odavno zaspao.

Tom izađe kroz prozor, a napolju ga je čekao Haklberi Fin, njegov verni drug. Otišli su na groblje. Pitali su se da li mrtvima smeta što su oni tu. Nakon izvesnog vremena čuli su udaranje lopatom. Približavali su se mestu gde se stvarao zvuk. Stajali su iza jednog nadgrobnog spomenika. Videli su tri čoveka koji su zakopavali jednog na nosilima. Pobledeli su kao krpa. Razgovarali su da li da prijave slučaj. Jedan od kriminalaca bio je i Indijanac Džo. Ipak, odlučili su da će da se zakunu da neće progovoriti ni reči. Uzeše iglicu od mesinga i iscediše kap krvi iz kažiprsta. Napisali su krvlju ovu zakletvu :

„ Hak Fin i Tom Sojer se kunu da neće pisnuti. Neka smesta padnemo mrtvi ako šta kazali, istrunuli dabogda. Tom se vrati kući u gluvo doba noći. Ujutro, kad se probudio, Sid je već bio obučen. Otišao je u školu. Uskoro se gradićem pronese vest o zločinu Mafa Potera. Niko nije ni slutio da su Tom i Hak svedoci toga. U sudnici, bio je Indijanac Džo, koji se kleo da nije kriv. Mirno je davao svoj iskaz."

U međuvremenu Beki se razbolela. Tom se toliko zabrinuo da je tetka Pola pomislila da je bolestan. Zato mu daje čudotvorni lek

"ubi-bol". Međutim, Tom lek daje mačku i tetka Pola se uverila da leka zaista nestaje iz bočice.

Kako reaguje mačak?

"Pera poskoči neka dva jarda uvis, stade ga bajno kliktanje, pa se raždžilitao po sobi, sve u kovitlac, spoticao se o nameštaj, obarao saksije s cvećem i načinio sve opšti krkljanac. Onda se ispravi na stražnje noge, pa od pomamne radosti, zaturivši glavu što je igda mogao, izvi se u paradni marš po čitavoj sobi, a svetu obznani što ga je grlo nosilo da je srećan kao niko njegov. Onda se stuštio kroz čitavu kuću, a svud za sobom ostavljao je vašar i pustoš. Tetka Pola je naišla baš kad treba da ga vidi kako se premeće preko glave... Stara se gospa skamenila od zaprepašćenja. (Ovo je meni najsmešniji prizor u romanu.)

Sporedni likovi:

Meri, Tomova rođaka, ima mnogo razumijevanja za njegove nestašluke. Ona se kao i Sid dobro ponaša, ali za razliku od njega, ona je iskreno naklonjena Tomu, a ne čini to kao Sid iz podlosti.
Emi Lorens (Lawrence), bivša Tomova devojka, koju on ostavlja kad se zaljubi u Rebeku Tače.Malo mu je zbog toga neugodno pri njihovim susretima, ali nova ljubav polako nadjačava.

G. Dobins - pedagog, pomalo je tužan lik. Njegova ambicija da bude lekar je propala i on je postao teška pijanica. Veoma je strog prema učenicima: kažnjava ih batinama, ali su mu se oni na kraju osvetili. (Vidi scenu s mačkom i perikom).

Maf Poter, nesrećni pijanac i prijatelj Indijanca Džoa. Veoma je zahvalan Tomu i Haku koji su svojim svedočenjem spasili ga od optužbi za ubistvo.
Indijanac Džo - nasilnik, lopov i na kraju ubica, a planira da unakazi udovicu Daglas. On je, inače pola belac, pa je i to jedan od razloga njegovog ponašanja, jer je zbog rase bio isključen iz društva.
Dagas udovica

- je vrlo pobožna i deca je doživljavaju kao velikog prijatelja. Ljubazna je prema Haku čak i pre nego što joj on sačuva život. U njen dom često dolaze deca, pa i Tom i Beki, a ona ih dariva slatkišima.

Vili Maferson, "uzor-dečko", ponos i dika svih starijih gospi. Dečaci su ga mrzeli zbog njegove dobrote, ali i zato što im je uvek nabijan na nos da se na njega ugledaju". Po svemu sudeći, ni Mark Tven nije imao mnogo ljubavi za njega. Škole su danas pune "tomova sojera" više nego ikad, a nađe se i neki "Vili Maferson" koga vole nastavnici, a mrze i dečaci i devojčice iz istih razloga kao u ovoj priči. Ako mene pitate, ja glasam za Toma, a vi?
Sid- Tomov polu-brat, je još jedan "uzor-dečko". On je model dobrog ponašanja, ali je prilično hladan i površan. Sve suprotno od Toma koji uživa u nevoljama, loše se ponaša, ali je zato srdačan i omiljen u društvu vršnjaka.
Tetka Pola - Tomova tetka i čuvar, jednostavna je žena koja se bori da s ljubavlju disciplinuje sestrića. Ona obično ne uspeva. Brine za njegovu sigurnost i plaši se da ga previše sputava.

Međutim, tetka Pola iznad svega želi da Tom bude cenjen i voljen.

Tom, Džo i Hak odlaze u gusare

Sedmicu dana kasnije krenuli su brodićem na jedno ostrvo. Pravio se da je gusar, a na brodu sa Hakom i Tomom bio je i Džo Harper, njihov stari prijatelj. Tu su i jeli… igrali se, oponašajući junake iz romana Robin Hud.
U gradiću nije bilo ni malo smeha. Tetka Pola zacvili jer dečaka nije bilo nigde i mislili su da su se udavili. Svi dečaci iz grada pričali su o tome ko je zadnji video Toma Sojera. Građani su ih smatrali mrtvima jer je njihova odeća ostala u koritu reke. Beki Tačer tuguje: "Kuku, da mi je bar ono njegovo mesingano dugme". Deca govore sve najlepše o Tomu i Džou. Sveštenik, takođe, nalazi reči pohvale za "pokojne" dečake. Sad je Tom nameravao da na svoju sahranu dođe i svima otkrije istinu da su oni živi i zdravi.
Tom se tajno vraća kući. Sakriven ispod kreveta sluša kako razgovaraju: tetka Pola, Sid, Meri i Džova majka.

Tetka Pola: "Nije bio rđavo dete, nego da se tako izrazim, nestašno. Okačenjak, vetropir, eto, tako bih mogla reći, ždrebence jedno".

Gospođa Harper: "Pa isti je takav bio i moj Džo, đavo i po, ne zna šta će od nestašluka, spreman na svaki obešenjakluk, ali nesebičan do krajnosti, pa dobar, što samo može biti".

Sid:"Ja se nadam da je Tomu bolje tamo gde je sada, a da je i ovde bar malo bio bolji".
Meriplače i s vremena na vreme, kaže lepu reč o Tomu.
U jednom trenutku Tom je bio gotov da iskoči ispod kreveta i brigu udari na veselje, ali odustaje od te namere i vraća se u logor i družini priča svoje pustolovine. Družina se provodi u igri, a Tom razmišlja o Beki.
Oko ponoći Džo probudi dečake. Pribili su se jedan uz drugog i gledali u logorsku vatru. Poče oluja.

Oluja

(deskripcija) navod iz knjige
Kroz drveće je urlao vihor i kako bi se čega dočepao, sve bi se pod njim razlelekalo. A zaslepljujuća munja sve je vijala drugu i zaglušeni grom zaglušivo stizaogromove. Sad se tek spusti pljusak kao iz kabla, a uraganski vihor koji se pridigao stade tući tlo šibom od kiše. Deca su se dozivala iz glasa, ali urlik vihora i tresak gromova sasvim su im zaglušili glasove..." Dečaci se veoma uplašiše. Bili su izgubljeni na pustom ostrvu.

Povratak dečaka
Napokon, Tom se vratio kući. Tetka je bila u isto vreme i ljuta, ali i srećna zbog toga što je Tom živ. Tom je rekao tetki da je jedne noći, dok je ona spavala, on došao i poljubio je. Tetka se začudila.
Flert
Beki priča o izletu koji će organizovati. Svi bi da prisustvuju, samo, bajagi, Tom nije zainteresovan.
Kako Beki vraća udarac? Flertuje sa Alfredom Templom koga je Tom izmakljao prvog dana. Beki je bila presrećna kad je videla da Tom pati.

Pomirenje
Beki zaviruje u učiteljevu knjigu. Nailazi Tom i ona nehotimice pocepa prvu stranicu. Uplaši se da će je Tom prijaviti.
Šta je, zapravo, uradio Tom?
Prvo je "pojeo" batine za "zakrmačenu" stranicu čitanke.
Gospodin Dobins pogleda po razredu: "Ko je pocepao knjigu?". Ni glaska. Ispituje đake. Uzbuđenje raste. Učitelj pita i Rebeku. Ona bledi, koleba se... Tom dreknu:
- Ja sam!
Posle je Beki prišla Tomu i rekla: "Tome, kako si samo mogao da budeš tako plemenit". Tako su se pomirili.

Kako su se đaci osvetili učitelju Dobinsu?
Približavao se raspust. Učitelj, inače, strog postao je još stroži. Deca su recitovala za kraj školske godine. Dobins je imao naviku da se pred velike prilike napije. Za vreme priredbe dok je učitelj na tabli nesigurnom rukom crtao mapu Amerike sa tavana spuštala se mačka svezane glave i usta da ne mauče. Spuštala se niz konac i šapama mlatarala da bi se za nešto uhvatila te tako dočepa učiteljevu vlasulju (periku). U isti mah dečaci je povukoše na tavan zajedno sa perikom. Svetlost se odbi i razli sa učiteljeve ćele jer je molerov sin pozlatio. Priredba je prekinuta. Došao je raspust. (Ova scena je , možda, smešnija od one sa "ubi-bolom").

Tom se upisao u novu družinu koja se zvala Trezvena mladež.Međutim, sve više poče da se seća one noći na groblju. Hteo je da kaže da je on svedok i da je video šta se desilo. Ponovo je poveden slučaj ubistva. Kao svedok pojavio se i Tom. Sve je i ispričao kako se desilo. Međutim, dok je on pričao Maf Poter pobegne iz sudnice. Tom uskoro zaželi da idu tražiti izgubljeno blago.

Odlučili su da kopaju bilo gde. Međutim, to im dosadi, pa su se igrali. Robina Huda. Nekoliko dana kasnije, Tom i Beki su odlučili da idu na izlet. U pećini oni zalutaju. Tu provode dramatične trenutke iznureni od gladi i žeđi. Uskoro su ih ljudi počeli tražiti. Iz pećine su pronašli izlaz pet milja daleko niz reku. Stanovnici grada su odlučili da zatvore pećinu gvozdenim rešetkama kako se niko više ne bi mogao izgubiti. Kad je Tom čuo tu vest pobledeo je. Pa unutra je još uvek bio Indijanac Džo! Brzo su ušli u pećinu.

Našli su Indijanca mrtvog u ležećem položaju. Indijanca Džoa sahraniše uz sami ulaz u pećinu. Tom reši da prođu pećinom, jer je mislio da je unutra novac. Tako su se Tom i Hak danima pripremali da krenu u pećinu da traže izgubljeno blago. Naime, on je pratio Indijanca Džoa i video je da on čuva nešto u jednoj rupi. Ubrzo su ušli. I zaista su našli jedan kovčeg zlata. Kući su se vratili potpuno prljavi od ilovače, ali sa dve torbe dukata. Kad su izbrojali zlatnike, bilo je tačno 12000 dolara (u zlatu).

Svi u gradiću su pretražili svoje kuće ne bi li našli štogod. Udovica Daglas dala je Hakov novac "na priplod sa šest odsto", a sudija Tačer, na tetka Polinu molbu, to isto učini sa Tomovim novcem. Bekin otac je stekao veliko mišljenje o Tomu. Govorio je da običan dečak nikad ne bi spasio njegovu kćer iz pećine. A tek kad mu je ona ispriča kako je u školi umesto nje primio batine, sudija je bio zaista ganut. Nadao se da će od Toma biti veliki pravnik ili vojskovođa, pa reče da će biti njegova briga da Toma prime u Narodnu vojnu akademiju, a zatim neka pohađa najbolju pravnu školu u zemlji.

Haka Fina je bogatstvo, a i to što je štićenik udovice Daglas, uvelo u visoko društvo. "Morao je da jede sve nožem i viljuškom, pa su ga naterali da se služi ubrusom, čašom i tanjirom, morao je da govori pristojno..."Baš to ga je nateralo da pobegne od udovice. Tom ga pronalazi u jednom buretu gde je proveo celu noć. Odbijao je da se vrati, ali kad ču da ga Tom neće primiti u družinu, Hak popusti.
Na kraju romana, imamo zakletvu ove družine. Krvlju su se zakleli da će jedan drugom pomagati kad god su u mogućnosti. Njihovo prijateljstvo trebalo je biti večno.

Priredio: P. Jokić, nastavnik

Roman za decu
Pustolovine Toma Sojera


Autor
Mark Tven


Tema pripovetke
Vragolije Toma Sojera


Glavni likovi
Tom Sojer, Haklberi Fin, tetka Pola, indijanac Džo, crnac Džim


Poruka
Dečiju sklonost ka nestašlucima treba razumeti kao prirodan bunt mladosti protiv "okova" društvene zajednice.

Mark Tven (pravo ime mu je biloSemjuel Lenghorn Klemens) je poznati pisac iz severne Amerike (SAD). Rođen je 1835. godine na Floridi, ali se ubrzo sa porodicom preselio u mesto Hanibal na obali reke Misisipi, gde je i proveo svoje detinjstvo. Dečaci Tom Sojer i Halklberi Fin su najomiljeniji junaci mlađih genaracija.. Pored romana "Pustolovine Toma Sojera"napisao je i dečje romane "Pustolovine Haklberi Fina", "Život na Misisipiju" i "Jenki na dvoru kralja Artura". Umro je 1910. godine.

Roman Pustolovine Toma Sojera je roman u kome je pisac Mark Tven oživeo uspomene iz detinjstva. Tom Sojer je živeo u istim uslovima kao i pisac, a sve ostale ličnosti iz romana predstavljaju stvarne osobe iz piščevog života. Tvenova majka je opisana kao tetka Pola, Sid je njegov mlađi brat, među njegovim dobrim prijateljima bilo je dečaka kao što je Hak i pisac je poznavao mnogo crnaca kao što je Džim, jer je stanovništvo mestu u kome je živeo bilo sastavljeno od svakojakih belaca i crnaca robova. Čak postoji i strašna pećina koja je opisana u romanu, a nalazi se u blizini mesta Hanibala.
Ovim romanom za decu Mark Tven je stekao svetsku slavu.

Tom Sojer
Tom Sojer je dečak koji nema roditelja i koji svoje detinjstvo, puno avantura i neobičnih dogodovština, provodi u kući svoje tetke obali reke Misisipi.
Tom je pun ideja za igru i njemu nikada ne može biti dosadno, čak ni onda kada obavlja neke dosadne i njemu mrske poslove. To se najbolje vidi na primjeru kada je od tetke dobio zadatak da ofarba ogradu. Ograda je bila velika i Tomu se nije radilo. Mrzovoljno je povlačio četku i razmišljao kako da se izvuče iz tog posla, a onda ga je jedan dečak u uprolazu upitao da li on može da malo farba. Tomu je istog trenutka pala na pamet fantastična ideja kako da od farbanje ograde napravi zanimljivu nagradu igru za sebe. Dopustio je dečaku da farba jedino aku mu ovaj da kliker. Dečak je pristao, a onda je došlo još dječaka i on je od svih njih za farbanje jednog dela ograde uzeo po nešto. Tako je Tom brzo ofarbao ogradu i zaradio mnogo klikera, praćku, sličice i još mnogo sitnih stvari koje je uvek držao u svom džepu. To nam pokazuje koliko je on bio pametan i snalažljiv dečak, pun mašte i hrabrosti. Njegova hrabrost je posebno došla do izrašaja u pećini, kada se sa svojim drugarom Hakom odvojio od ostalih školskih drugova i ušao u potpuno drugi kraj pećine. Tamo se krio odbegli plačkaš koga je Tom prijavio policiji i koji je pre nego što je pobegao iz zatvora zapretio Tomu da će mu se osvetiti. Tom se nije uplašio pljačkaša. Pošto je imao u ruci sveću počeo je da pravi rukama razne senke koje su se oslikavale na suprotnom delu pećine. Pljačkaš se uplašio senki i pobegao je iz pećine. Tomova velika mašta i želja za avanturom nisu mu dozvoljavale da uvek sagleda sve posledice svog ponašanja. Bio je ponekad izratito neodgovoran dečak. Jednom je sa Hakom pobegao od kuće. Skinuli su odeću i bacili je u reku tako da su svi iz grada mislili da su njih dvojica mrtvi. Danima je trajala potraga za njima, a oni su samo sa druge strane obale nemo posmatrali šta se događa. Vratili su se tek onda kad se Tom sažalio na svoju tetku, koja je mnogo patila za njim.
Tom Sojer je je simbol sve dece sveta. On predstavlja sve ono za čim dečaci žude dok su u školi i kod svoje kuće. Mašta pokreće svako dete, ali u svojoj mašti deca ne smeju da čine stvari koje povrđuju druge, kao što je Tom povredio svoju tetku.

Boske