Antigona - Sofokle

Izvor :

http://search.adsoglasi.com/pretrazivac/



BILJESKA O PISCU
Sofokle je zivio punih devedeset godina,skoro citav V vijek p.n.e.(496-406 p.n.e.).Napisao je sto dvadeset tri tragedije,od kojih je do nas stiglo samo sedam.Bio je najuspjesniji atinski tragicar:dvije trecine njegovih dijela nagradjeno je prvom nagradom,a za ostale je dobijao uvijek drugu.Biografske skice o njemu slazu se da je bio omiljen medju sugradjanima,iz ugledne porodice,lijep,patriota i pobozan.Obavljao je vise drzavnih funkcija u Atini,a jednom je bio strateg zajedno sa Periklom.Poslije smrti slavljen je kao heroj pod imenom Deksion jer je prilikom ustanovljenja kulta Asklepijevog u Atini primio kip bogau svoju kucu prije nego sto je prenijet u hram.Biografi kazu da je napisao raspravu "O horu",koja nije sacuvana.U njoj je najvjerovatnije objasnio zasto mu je bilo potrebno, za nas zagonetno,povecanje broja horista sa dvanaest na petnaest.Izgleda da je prvi uveo obicaj pisanja samostalnih tragedija umjesto organskih trilogija u kojima se drame nadovezuju jedna na drugu i cine cjelinu.Pisac je uvijek bio I reditelj I kompozitor I glumac;kazu da je Sofokle zbog slabog glasa prvi od pisaca prestao da glumi.

ANTIGONA
Mit koji je Sofokle dramatizovao u "Antigoni"pripada krugu tebanskih legendi i ne moze se naci u Homerovim epovima;mozda ga je Sofokle preuzeo iz nekog epa za koji mi ne znamo.Poslije Edipovog odlaska iz Tebe,njegovi sinovi,blizanci Polinik i Eteokle,izabrani su za tebanske vladare.Trebalo je da Tebom upravljaju kao suvladari koji ce se svake godine smjenjivati.Medjutim,Eteokle,koji je prvi stupio na vlast,odbio je da bratu ustupi presto kad je godina istekla.Uz pomoc svog tasta Adrasta,Polinik je sakupio vojsku I krenuo na Tebu..Opsjeli su grad,ali ih sreca nije posluzila.Vidjevsi da njegova vojska gubitku, a da bi sprijecio dalje krvoprolice,Polinik je predlozio da pitanje vlasti u Tebi odluci dvoboj izmedju njega I Eteokla.U tom dvoboju su,medjutim,obojica poginuli.Njihov ujak Kreont je preuzeo komandu nad vojskom I uspio da odbije napadace.Teba je odbranjena,Kreont je postao novi vladar.On nije dozvolio da se pokopaju mrtvi napadaci-dakle,ni Polinik,Antigonin brat.
Izdavanjem zapovjesti da Polinik ostane nesahranjen,Kreont slijedi atinski zakon koji ne dozvoljava pokop neprijatelja drzave,zatim onih koji skrnave hramove ili kradu zrtvene darove iz njih.Porodica preminulog ima obavezu prema njemu:mrtvi moraju da budu sahranjeni,makar I simbolicno,kako to I Antigona cini,pokrivanjem tijela tankim slojem zemlje.Mrtvi pripadaju podzemnom svijetu I bogovima koji onde vladaju,a da bi se dusa umrlog smirila u svijetu mrtvih,sahrana je neophodna.Dusa nasahranjenog ne moze da dodje do Hada,carstva mrtvih,nego luta unaokolo kao avet.Otuda je moguce da se gnjev takve duse usmjeri prema onima koji nisu izvrsili svoju obavezu,pa zabrana sahranjivanja ima gore posljedice za onoga ko sahranu sprjecava nego za onoga kome je uskracena.Tu obavezu mora da izvrsi porodica preminulog.
Tu pocinje "Antigona".

Antigona je ,sahranivsi mrtvog brata,izvrsila svoju duznost,ali je istovremeno prekrsila Kreontovu zapovijest I zato biva kaznjena.Kreont je,stiteci interese drzave,povrijedio interese porodice.Na kraju drame vidimo kako njegova porodica propada:Hemon I Euridika se ubijaju,a Kreontu ostaje jos samo da prizeljkuje vlastitu smrt.
Prije nego sto se razmotre moguca tumacenja Sofoklove tragedije,mora se kao pogresno odbaciti misljenje da je Kreont surovi tiranin I potpuno u zabludi,a Antigona hrabra junakinja I apsolutno u pravu.Oboje letimisu svoje ponasanje pravom:Kreont pozivajuci se na zakon,a Antigona na religiozni obicaj,na obicajno pravo.Posto je pravo u sukobu sa samim sobom,to je vec dovoljna osnova za gradnju dramskog sukoba;ovaj se,medjutim,zaostrava do tragickog licnim motivacijama strana koje su se u njemu nasle.
Svoju zagonetnost I privlacnost ,kao I nemogucnost da se jasno odgovori na pitanje koje je postavila,"Antigona"duguje receptu izmedju mita I njegove dvosmislenosti,u kojoj je moguce da I Kreont I Antigona budu ili ne budu u pravu.

O DRAMI
Drama se dijeli na : tragediju , komediju i dramu u uzem smislu.
Osnovni elementi drame su :
1- radnja je sazeta i intenzivno tece kroz ekspoziciju, zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Odigrava se na sceni, te gledaoci dozivljavaju sudbine dramskih junaka;
2- junak se ne slika svestrano, vec se otkriva samo jedna, dominantna crta njegovog karaktera;
3- remarke ili didaskalije (epski elementi u drami) su opisi i objasnjenja na pocetku cinova ili kratki dijelovi teksta u zagradama;
4- cin je dio drame, bez prekida od jednog dizanja pa do narednog spustanja zavjese. Cinovi se dijele na pojave- trajanje radnje od ulaska jedne licnosti na pozornicu, pa do njenog izlaska sa pozornice;
5- replika je pojedinacni govor svakog lika;
6- dijalog je razgovor izmedu dva lika;
7- monolog je produzena replika, kad jedno lice duze govori na pozornici o onome sto misli ili osjeca.
Nauka koja izucava vezu drame i pozorista je teatrologija.

TRAGEDIJA- najstarija vrsta drame, nastala u 5-om vijeku p.n.e. u Grckoj. Junak drame dolazi u sukob sa sredinom i strada, iako je jaka licnost i iznad obicnih je ljudi. Stil tragedije je uzvisen, patetican, a jezik biran i bogat poetskim slikama.
TRAGICNI JUNAK- pojedinac u sukobu sa ustaljenim normama i nametnutim poretkom sa kojima se ne moze pomiriti.
TRAGICKA KRIVICA- junak je od pocetka svjestan svoje krivice i sluti do cega ona dovodi, a kad nacini iskorak i izrazi neslaganje i prkos dolazi do tragedije.

KOMPOZICIJA DRAME "ANTIGONA"

PROLOG- uvodni govor, na sceni su Antigina i Ismena, njena sestra, koje razgovaraju o naredbi kralja Kreonta, koji je zabranio da sahrane brata Polinika
PRVA EPISODIJA- Kreont govori o svojoj odluci, dolazi strazar i donosi vijest o pepelu posutom po Polinikovom tijelu; hor pjeva o covjeku i njegovim mocima, te snazi da opstane u prirodi;
DRUGA EPISODIJA- strazar dovodi Antigonu, pa ona sa Kreontom vodi dijalog, dovode i Ismenu, koja zeli da podijeli krivicu sa sestrom, ali to Antigona odbija;
TRECA EPISODIJA- nastupa hor, Kreont razgovara sa sinom Hemonom, koji ga odvraca od kazne;
CETVRTA EPISODIJA- Antigona se oprasta od zivota, svjetlosti, odlazi u vijecni mrak i zali sto ni zena ni majka nije bila;
PETA EPISODIJA- dijalog Kreonta i Tiresija, proroka koji mu savjetuje da odustane od kazne; Kreont osjeca savjest, te naraduje da se Antigona oslobodi, ali odlucio je kasno;
EKSODA- glasnik javlja da se Antigona objesila, a i da se Hemon nasavsi je probada macem, a onda se i njegova majka, Kreontova zena, kraljica, srusena tugom, ubija.
HOR pjeva 'ulaznu pjesmu' koja se dijeli na strofe i antistrofe (okret na drugu stranu). Episodije su danasnji cinovi. Pjesme hora kroz dramu su 'stajace pjesme'.Eksoda je na kraju, a zatim ide 'izlazna pjesma'.

KROZ LEGENDU
Biti Antigona znaci biti hrabra i odlucna licnost. Znala je da se suocava sa smrcu, tamom podzemlja, a nisu je zaustavili ljudski stvoreni zakoni i naredbe. Odlucila je, iako svjesna krivice koju ce ispastati, da postuje Bozije odredbe i pustila da je vodi ljubav sestre prema bratu.
Sinoc dok me magla vodila u praproslost, njena ispovijest u tamnoj jami glasila je otprilike ovako: "O gresko moja, zar si greska? Zar ja da prihvatim da mi brata rastrgnu zvijeri, da mu tijelo raznesu ptice? O sudbino, zasto si me takva izabrala? Zar bi ti svog brata dala raznosacima sjemena, da li bi mogla zivjeti poslije? O zivote moj kratki, vise svjetla ne vidjela, vise zore ne docekala. Da je Sfinga moje patnje znala, pitanja bi o meni postavljala. Hemone, tebi zena nisam bila; tebi, nerodeno dijete, majka nisam bila. Bogovi vas sam moralni zakon postovala, probala sam mrtvo tijelo pepelom posuti i Vama ga predati, ljudska rijec me kazni. A sad primite i mene, novog stanovnika podzemlja." Antigonino stradanje shvatam kao neku svetinju, olicenje njeznosti i pozrtvovanosti. Izdigla se iznad svih, jer: "Necu stradati,a plemenita da me ne zadesi smrt." U zivotu treba imati cilj,nastojati zivjeti u skladu sa sobom. Divno je osjetiti ljubav i treba je uzvratiti, jer kada sebe cijelog ulozimo i damo, tek tada mozemo biti cijeli. Citajuci ovo djelo i "uvlaceci" se u svaki stih, postala sam bogatija za jedno saznanje. Mislim da sam, ponekad, Antigona. Mozda smo svi mi. Svoju licnost najvise otkrivam u teskim situacijama i tada uvidjam sta sve mogu uciniti. Kada istinski volim, posvetim se u potpunosti bez rezerve. Bez sumnje da bih mogla biti povrijedena i porazena, jer mnogi Kreonti zagorcavaju zivot. Tada saznajem da , inace, nisam ni svjesna koliko sam jaka i koliko mogu podnijeti. I tada nastojim da se uspravim, visoko poletim i prkosno kazem:"Za ljubav, ne za mrznju ja sam rodena." Dok talasi udaraju, treba ostati nerazrusiv greben, dici se iznad vremena, kao Antigona. Kao mi

http://search.adsoglasi.com/pretrazivac/


O piscu

Sofokle(oko 495-406/5)je jedan od trojice grckih tragicara,koji su u ovoj dramskoj vrsti ostvarili najvise domete.Prvu pobedu u takmicenju tragicara odneo je mladi Sofokle nad sezdesetogodisnjem Eshilom.Bio je vrlo plodan dramski pisac:u dvadeset sedmoj godini napisao je Triptolemu I pobedio Eshila,u devedesetoj godini napisao je Edipa na Kolonu.Pripisuje mu se 130 drama,114 je poznato po imenu.Sačuvano je samo sedam drama:Ajant,Elektra,Car Edip,Antigona,Edip na Kolonu,Trahinjanke i Filoktet.

Sofokle je značajno doprineo razvitku drame jer je uneo nekoliko novina:oslobodio je pisca obaveze da igra protagonistu,uveo je trećeg glumca,hor u njegovim dramama nema sižejnu funkciju,prvi je uveo u svoje drame junakinje.Čovek postaje tragični heroj jer se Sofokle usredsređuje na slikanje karaktera,osećanja i strasti u čoveku.”Ono u čemu blista njegov talenat ,jeste duboko poniranje u tajne ljudske volje kao osnove na kojoj se vrš sudbina,tananijapsihološka motivacija i složenija dijalektika,koju on kao čist religioznik i etičar unosi u rasvetljivanje i rešavanje moralno-religioznih i socijalno-političkih problema.”

Antigona je klasična tragedija starogrčke dramske umetnosti.Pored dela od 5 epizoda ima i još početni deo-prolog i završni deo-eksodu,u koji je uključena i katastrofa drame.Glavni likovi u drami su:Antigona,ćerka tebanskog kralja Edipa,njena sestra Ismena,novi kralj tebanski Kreont,njegov sin Hemon,njegova žena Euridika i prorok Tiresija.

Prolog. Antigona dolazi kod sestre Ismene i govori joj o novom zlu koje se sprema:kralj Tebe,ujak Kreont,izdao je zapovest da se Eteokle,njegov mlađi brat,poginuo u odbrani prestola i Tebe,može sahraniti sa svim počastima,ali ne i stariji poginuli brat Polinik,koji je ušao u Tebu da preuzme presto od brata uveren da njemu pripada.Odlukom Kreonta njega niko ne sme niti pokopati,niti oplakati.Ismena ne želi nista da razrešava na svoju ruku jer im je nesreće dosta:otac Edip,kralj Tebe,saznavši da se greškom oženio svojom majkom i sa njom izrodio četvoro dece rukama je sebi iskopao oči,a majka im se obesila,dok su braća u međusobnoj borbi izginula.Antigona to doživljava kao izdajstvo brata i spremna je da kao sestra,umre ali ne i da nosi sveti greh i dopusti da ptice i psi raznose bratovljevo telo.Ismena odbija da učestvuje u tome.

Prva epizoda.Kreont upoznaje podanike sa svojom odlukom da se Polinik ne sme sahraniti na tradicionalan način jer u njemu vidi čoveka koji je hteo da sruši Tebu i da uništi njen život.Dolazi stražar koji saopštava da je neko već pogazio njegov zakon:Polinikovo telo je prekriveno zemljom.Ta vest u Kreontu je izazvala bes i naređuje da se krivac pronađe.Oglašava se hor i ta horska pesma je himna čoveku i jedno od najlepših mesta u drami.

Druga epizoda.Stražar dovodi Antigonu pred kralja Kreonta,uhvaćenu u trenutku oplakivanja brata.Iz dijaloga se vidi da ona ne pristaje da ljudski zakoni budu iznad Božijih i svetih zakona jer su oni stariji i svako treba da ih se drži.Dolazi Ismena koja bi da podeli odgovornost sa sestrom,na što Antigona ne pristaje.Hor se oglašava pesmom.

Treća epizoda.Dijalog između Kreonta i sina Hemona,zaljubljenog u Antigonu. Hemon odvraća oca od namere da je usmrti jer je nedužna i narod je na njenoj strani.Po njemu,mudrost je saslušati šta drugi govore i misle.Kreont tada ističe da državom upravlja kralj a ne narod i da je strogost nešto po čemu se meri moć vladara.On donosi odluku da Antigonu živu zazidaju,i da hranu dobije tek toliko da preživi.

Četvrta epizoda.Antigona,odlazeći u smrt,jadikuje što umire mlada i neostvarenih snova.

Peta epizoda.Na scenu stupa mudrac Teresija;ubeđuje Kreonta da odustane od izvršenja kazne,pozivajući se na svoje mudračko iskustvo.Kreont oseća da greši,ali sad je već sve kasno.

Eksoda(završni deo).Glasnik donosi tragičnu vest o ishodu Kreontove odluke:Hemon je ušao u grobnicu kod Antigone,ali kasno-ona je već bila mrtva(obesila se).Kada je naišao otac Kreont sa namerom da zaustavi tragediju,na njega je jurnuo Hemon,da bi se nakon toga probo mačem.Majka Euridika,od žalosti za sinom,ubija se,a Kreont jadikuje nad gubitkom sina i žene,kriveći sebe za udes koji ga je snašao.Tragediju završava hor pesmom.

Kritički osvrt na delo

U središtvu dramskog zbivanja je Antigona i njena sestrinska ljubav a izvor sukoba i uzrok Antigoninog stradanja je nesklad izmeđunaloga i zakona vlasti,na jednij strani i naloga ili diktata srca i nepisanih zakona morala,na drugoj strani.Pojedinac 8Antigona)suprostavljen je vlasti u liku Kreonta.U tom suprostavljanju pojedinac je usamljen i nemoćan,te je njegovo stradanje neminovno.Glavni junak,Antigona,od samog početka zna da će tako biti,ali,i pored toga ne odustaje od svojih namera koje su uzvišene.Iz tih razloga je i ovo stradanje glavne junakinje poprimilo oreol tragičnosti,jer ona se bori za pravo na ljubav prema bratu koja je starija od svakog zakona,za pravo da sama odlučuje kako će postupati.Iako strada i ispašta ,Antigona ne mrzi.Između ljubavi i mržnje ona bira ljubav jer kako kaže”za ljubav,ne za mržnju,ja sam rođena”.U borbi za slobodu odlučivanja a za ljubav,za to prirodno pravo da bratu oda dužnu poštu,Antigona pokazuje hrabrost,odlučnost i doslednost,ali ujedno i nežnost i požrtvovanost.Snagu joj daje i uverenje da postupa časno i da se zalaže za pravednu stvar koja ne povređuje društvene norme.Međutim ona ipak strada.U tome i leži njena tragička krivica-svesno je izabrala ono što je zabranjeno.Naravno,na njenoj strani su i božji zakoni,za koje će sama reći da su nepisani ali večni.

Dramski tokovi,zbivanja,ispoljavanja ostalih junaka drame i nastupi hora razotkrivaju svu tragiku junakinje.

Lepota Sofoklove drame je i u tome što ni Kreonta,uzročnika Antigoninog stradanja i tragike,ne prikazuje kao suviše mračnu i izopačenu ličnost.Kraj drame ,naročito njegova jadikovanja pokazuju da je i sam veliki stradalnik i najveći gubitnik.

Antigona: Ime u prevodu znači: "nesalomiv", "protiv generacije"

Fabula

Antigona je klasična tragedija starogrčke dramske umetnosti. Pored dela od 5 epizoda ima i još početni deo-prolog i završni deo-eksodu, u koji je uključena i katastrofa drame. Glavni likovi u drami su: Antigona, ćerka tebanskog kralja Edipa, njena sestra Ismene, novi kralj tebanski Kreont, njegov sin Hemon, njegova žena Euridika i prorok Tiresija.
Prolog: Antigona dolazi kod sestre Ismene i govori joj o novom zlu koje se sprema: kralj Tebe, ujak Kreont, izdao je zapovest da se Eteokle, njegov mlađi brat, poginuo u odbrani prestola i Tebe, može sahraniti sa svim počastima, ali ne i stariji poginuli brat Polinik, koji je ušao u Tebu da preuzme presto od brata uveren da njemu pripada. Odlukom Kreonta njega niko ne sme niti pokopati, niti oplakati. Ismena ne želi ništa da razrešava na svoju ruku jer im je nesreće dosta: otac Edip, kralj Tebe, saznavši da se greškom oženio svojom majkom i sa njom izrodio četvoro dece rukama je sebi iskopao oči, a majka im se obesila, dok su braća u međusobnoj borbi izginula. Antigona to doživljava kao izdajstvo brata i spremna je da kao sestra, umre, ali ne i da nosi sveti greh i dopusti da ptice i psi raznose bratovljevo telo. Ismena odbija da učestvuje u tome.
Prva epizoda: Kreont upoznaje podanike sa svojom odlukom da se Polinik ne sme sahraniti na tradicionalan način jer u njemu vidi čoveka koji je hteo da sruši Tebu i da uništi njen život. Dolazi stražar koji saopštava da je neko već pogazio njegov zakon: Polinikovo telo je prekriveno zemljom. Ta vest u Kreontu je izazvala bes i naređuje da se krivac pronađe. Oglašava se hor i ta horska pesma je himna čoveku i jedno od najlepših mesta u drami.
Druga epizoda: Stražar dovodi Antigonu pred kralja Kreonta, uhvaćenu u trenutku oplakivanja brata. Iz dijaloga se vidi da ona ne pristaje da ljudski zakoni budu iznad Božijih i svetih zakona jer su oni stariji i svako treba da ih se drži. Dolazi Ismena koja bi da podeli odgovornost sa sestrom, na što Antigona ne pristaje. Hor se oglašava pesmom.
Treća epizoda: Dijalog između Kreonta i sina Hemona, zaljubljenog u Antigonu. Hemon odvraća oca od namere da je usmrti jer je nedužna i narod je na njenoj strani. Po njemu, mudrost je saslušati šta drugi govore i misle. Kreont tada ističe da državom upravlja kralj, a ne narod i da je strogost nešto po čemu se meri moć vladara. On donosi odluku da Antigonu živu zazidaju, i da hranu dobije tek toliko da preživi.
Četvrta epizoda: Antigona, odlazeći u smrt, jadikuje što umire mlada i neostvarenih snova.
Peta epizoda: Na scenu stupa mudrac Tiresija; ubeđuje Kreonta da odustane od izvršenja kazne, pozivajući se na svoje mudračko iskustvo. Kreont oseća da greši, ali sad je već sve kasno.
Eksoda (završni deo): Glasnik donosi tragičnu vest o ishodu Kreontove odluke: Hemon je ušao u grobnicu kod Antigone, ali kasno - ona je već bila mrtva,(obesila se). Kada je naišao otac Kreont sa namerom da oslobodi Antigonu, na njega je jurnuo Hemon, da bi se nakon toga probo mačem. Majka Euridika, od žalosti za sinom, ubija se, a Kreont jadikuje nad gubitkom sina i žene, kriveći sebe za udes koji ga je snašao. Tragediju završava hor pesmom.

http://www.tabanovic.com/antigona.htm

Likovi:
Antigona i Ismene- Edipove kćeri
Kreont-njihov ujak
Euridika - Kreontova žena
Hemon - Kreontov sin
Tiresija - Prorok
Stražari, glasnici, zbor

ANTIGONA : Samostalna je i beskompromisna. Hrabra je i ustrajna kod svojih odluka. Oseća sestrinsku ljubav i zato ne sluša tuđe naredbe,već sledi svoje srce. Svesna posledica srlja u propast. Ona je pozitivan lik svakom smislu vođen ljubavlju: "A ja samo za ljubav na ovaj dođoh svet." Antigona se našla u neizbežnoj situaciji, tj. na nju je svaljena tzv, tragična krivica koja je specifična za sve tragedije. Ona je imala na izbor slušati naredbu vladara i biti bezosjećajna prema mrtvom bratu ili brata sahraniti, kako joj je govorilo srce. Ona je svoje srce i poslušala znajući šta je čeka ako je neko otkrije. Toga se nije uopšte bojala, jer je imala samo jedan cilj koji je i ostvarila. Antigona je još jedan lik kad nam pisac pokušava objasniti i dokazati da je ljubav uvek ispravna odluka i da je vredna čak i žrtvovanja. Upravo to je Antigona znala i sledila.

KREONT : Apsolutistički vladar bezosećajnog i hladnog srca. Naredba kojom zahteva poslušnost je bezobzirna mera koja nije odraz volje naroda, već njegova samovolja. Antigonu šalje u ponižavajuću smrt uprkos tome što je ona kći njegove sestre i zaručnica njegovog sina. Mržnju uspe pobuditi i u vlastitom sinu kojeg ne sluša iako ga sin moli da ne osudi Antigonu. Naprotiv, on čak želi nju ubiti pred njim :"Zar tako meni ti sine? No Olimpa mi mog veseliti se neće dugo lavež taj.(pratnji) Dovedite mi odmah onaj njegov skot. Nek umre tu pred licem zaručnika svog." Kreont je čovek koji ne sluša nikog osim sebe i svoje hladno srce. Tek na kraju posluša Tiresiju zbog strahopoštovanja prema bogovima. Kao što se on boji bogova, narod Tebe se boji njega. Kreont je savršen primer okrutnog vladara koji širi strah oko sebe. Ta ga ohololost i dovodi do propasti. On se naposletku i kaje, ali prekasno. Sudbina je već odlučila da ostane sam, propao kao otac, suprug i vladar.

Ismene, Antigonina sestra, smatra da, kao žena, ima da se povinuje svemu što je naloženo da se uradi, poštuje kraljeve zapovesti. Ona se, dakle, nasuprot Antigoni - ponaša vrlo racionalno. Ismena žali brata i svojeglavu sestru, te je na kraju i ona spremna da deo krivice uzme na sebe, mada u njoj nije sudelovala. Hoće i ona da umre, ali je u toj nameri sprečava Antigona.

Hemon, Kreontov sin, je pravedan i odlučan, neizmerno voli Antigonu. Drži datu reč; kad vidi mrtvu Antigonu, probada se mačem pred zloćudnim ocem i umire.

http://www.tabanovic.com/antigona.htm

Dramske inovacije:

Sofokle je značajno doprineo razvitku drame jer je uneo nekoliko novina: oslobodio je pisca obaveze da igra protagonistu, uveo je trećeg glumca, hor u njegovim dramama nema sižejnu funkciju, prvi je uveo u svoje drame junakinje. Povećava hor s 12 na 15 osoba, ali mu smanjuje uticaj. Njegov hor ne utiče na radnju, on je samo pasivni promatrač koji sa zanimanjem prati radnju, a u svom se sudu ne uzdiže nad običnim ljudima.
Njegovi likovi nisu više bogovi i idealizovana bića kao kod prethodnih pisaca, nego su to stvarni ljudi koji sami odlučuju o svojoj sudbini. Iz svih njegovih tragedija izvire duboka humanost i visoki moralni principi koji upravljaju postupcima likova. Radnju pokreće slobodna ljudska volja. Sofoklovi su likovi psihološki produbljeniji od likova njegova prethodnika Eshila.
Kaže se da je Sofokle jednom rekao: "Ja prikazujem ljude kakvi bi trebalo biti, a Euripid kakvi jesu."
Čovek postaje tragični heroj jer se Sofokle usredsređuje na slikanje karaktera, osećanja i strasti u čoveku. ”Ono u čemu blista njegov talenat ,jeste duboko poniranje u tajne ljudske volje kao osnove na kojoj se vrši sudbina, tananija psihološka motivacija i složenija dijalektika, koju on kao čist religioznik i etičar unosi u zasvetljivanje i rešavanje moralno-religioznih i socijalno-političkih problema.

http://www.tabanovic.com/antigona.htm

Piše: Valentina Đorđević

http://razbibriga.net/imported/2011/09/antigona-1.jpg

Antigona je komad o ličnosti koja je mogla da pođe samo jednim putem, jer je on bio neizbežno određen njenim bićem.

Radnja započinje u trenutku kad je prošlo zbivanje iz Eshilove “Sedmorice protiv Tebe”, kada je Teba oslobođena opasnosti, a muški porod ukletog roda potamanjen u bratoubilačkom sukobu. Dok je Eteokle poginuo kao zaštitnik i branitelj zavičaja, Polinik je bio na suprotnoj strani; zbog toga, prema zapovesti gospodara grada, Kreonta, njegovo telo mora da ostane nepokopano, da bude hrana psima i pticama. Kreontova zapovest je ogrešenje u odnosu na božansku zapovest, koja zahteva da se mrtvac poštuje. Zbog toga za Antigonu ne postoje nikakve nedoumice, čvrsto je rešena da svom bratu obezbedi ukop.

Na temelju suprotnosti između Antigone i njene sestre Ismene koja, mada se ne slaže sa Kreontom, ipak ne želi da mu protivureči, može se reći da je pesnik stvarao po principu kontrasta. Antigona je, kao i svi veliki Sofoklovi junaci, osuđena na samotništvo.

Kreont i Antigona stoje jedno nasuprot drugom u nepomirljivoj suprotnosti. Ona kaže u ime čega se bori i pati: u ime velikih i nepisanih zakona bogova pred kojima je bezvredan svaki propis koji bi njima da se naruga. Zatim izgovara: “Ne mržnju, nego ljubav ište život moj”, reči koje ilustruju onu humanu širinu koju upravo smatramo posebnim obeležjem sofoklovskog duha.

Antigona je, odlukom novog gospodara čiju je zapovest prekršila, osuđena na smrt: ona treba da bude živa pokopana. Sada tek postaje očigledna veličina njenog poduhvata, jer – dok žali nad svojim životom kojem ostaje uskraćeno ispunjenje u bračnoj sreći – ona ipak ne može da se odrekne dela koje je počinila, svesno se žrtvujući.

Hegel je u Antigoni video objektivni sukob između dva opravdana interesa – interesa države i interesa porodice – međutim takvo tumačenje nema uporište u samom delu. Antigona se bori za nepisane i neprikosnovene zakone bogova, kojima polis nikada ne bi smeo da se suprotstavi. Vidimo da je glas polisa jednodušno na strani Antigone, pa Kreontova zapovest predstavlja svojevrsnu drskost i prestup. Prorok Tiresija, kroz kojeg govore bogovi, obznanjuje strašnu krivicu i sramotu koju je Kreont svojom zabranom doneo sebi i gradu. Tek pod pretnjom kobi koja će njega lično pogoditi, Kreont odlučuje da promeni stav, ali prekasno, jer Antigona se već obesila u svojoj grobnici. Ubija se i Hemon, njen verenik, a zatim i kraljeva supruga Euridika. Kreont ostaje potpuno psihički uništen. Večni zakoni su potvrđeni žrtvom Antigone, koja je smatrala da za njih treba da da svoj život, i slomom Kreonta, koji se tim zakonima suprotstavio.

Tragična sudbina Hasanaginice i Antigone-paralela

S nastankom patrijarhalnog drustva,primarni zadatak zene bio je odgajanje i vaspitanje djece. Za sve ostale poslove,ukljucujuci i izdrzavanje porodice bio je zaduzen muskarac.Ovo je vrijeme kada je zena bila prikovana za kucu i kada joj je jedini cilj bio-dobra buducnost svoje djece.
U patrijarhatu, zene nisu imale slobodu misljenja i govora.Upravo zbog toga,rijetko su govorile,a i te izrecene rijeci bi se smatrale laznim.Smatrane su nesposobnim da se brinu o sebi a kamoli da ucestvuju u bitnim pitanjima vezane za drustvo u kojem su boravile. Jednostavno na toj drustvenoj ljestvici muskarac je bio na vrhu a zena uvijek ispod njega. Jedina uloga u drustvu bila je:"pokoravati se muskarcu,slusati njegove naredbe i ici iza njega".O ovom vremenu kada je "na vlasti" bio patrijarhat,znamo nesto vise zbog jedne zene i djevojke cije smo sudbine saznali iz knjizevnih dijela.Rijec je o Hasanaginici i Antigoni. Dvije zenske osobe koje je zadesila tragicna sudbina a izvoriste te tragedije bili su upravo strogi obicaji patrijarhalnog drustva-Da bi utvrdili razlike,tj slicnosti izmedju dva zenska zivota,dvije patnje i dvije zenske sudbine moramo opisati pa makar i ukratko sto se sve to desilo i zbog cega su izvukle tragican kraj. Hasanaginica,zena Hasan-age nije imala mogucnosti da iskaze svoju ljubav i osjecanja prema muzu.Nije smjela pokazati da i nju bole "njegove ljute rane",da misli i brine o njemu i da mu zeli doci u posjetu,i time dokazati da ga voli.Ali,kako?To je bilo nemoguce.Iskazati najiskrenija osjecanja prema svome muzu,posjetiti ga u satoru,za patrijahalno drustvo je sramota,necast.

Upravo sada slijedi glavna osobina,razlika izmedju Hasanaginice i Antigone.Hrabrost! Hasanaginica nije imala hrabrosti da prekrsi pravila drustva.Osjecala je strah koji joj nije dozvoljavao da zanemari sve te norme i da pokaze muzu da joj je on i njihova ljubav iznad svega.I zbog tog straha,zbog nedostatka hrabrosti,Hasanaginica biva odbacena od svog muza, odvojena od djece...Slicnost sa Antigonom je motiv zbog kojeg obije padaju u dublji vir. Ljubav!Antigona je isto zivjela pod pravilima drustvenog zivota ali ih je pregazila i nadmasila svojom ljubavlju prema bratu.Zapovjest kralja je glasila:"Ne smije se sahraniti neprijatelj drzave",ali taj neprijatelj je bio Antigonin brat.Sestrina ljubav je potisnula taj zakon.Njena hrabrost je izasla na vidjelu.Mlada,hrabra djevojka svjesna svojih posljedica i rizika toga sto radi,uporno slusa svoje srce,prati put sestrinske ljubavi i krsi zapovjest kralja Kreonta.Znala je da joj slijedi najgora kazna-smrt,ali ipak je ispostovala svog mrtvog brata.
SLicnosti izmedju ove dvije zene je velika.Motiv ljubavi,vezanost za porodicu,period patrijahalnog drustva...ALi razlika je jos veca.Antigona ima hrabrosti,bori se protiv svih, upornost i ljubav je dovode do tragicnog kraja,ali bar ostvaruje svoj cilj dok Hasanaginica pracena strahom odustaje cak prije nego dobije zelju i da pokusa,predaje se,stavlja norme drustva na prvom mjestu a ljubav ostaje samo u njoj,potisnuta i neiskazana.

Lopicic Jelena I-2

Bilješke o piscu:
Sofoklo je rođen 495.g. pr. Hr. a umro je 406.g. pr. Hr.
U svom je dugom životu imao priliku vidjeti uspon i pad atenske
demokracije. Čitavog je života bio istaknuta ličnost i u ratu i u miru.
Bio je vojskovođa i diplomat, cijenjeni pjesnik, prijatelj Perikla i ljubimac
cijele Atene. Napisao je 123 drame, te je njima i drugim svojim djelima
unaprijedio grčko kazalište i dramu uopće. Najpoznatije Sofoklove drame
su: Ajant, Antigona, Kralj Edip, Elektra...

Mjesto radnje:

Atina

Vreme radnje:

Oko petog veka pre Hrista

Ideja:

Treba poštovati one zakone koji ne ugrožavaju ljudski moral i ljudsko
dostojanstvo.

Kratki sadržaj:


Edip, kralj Tebe, je imao dve kćeri i dva sina; Antigonu i Ismenu,
i Eteokla i Polinika. Kada je saznao da je ubio oca i oženio svoju majku,
Edip se oslepio i napustio Tebu. Antigona je krenula s njim.
Nedugo nakon toga Eteoklo i Polinik su se posvađali oko vlasti.
Eteoklo se udružio s Kreontom - svojim stricem i prognao Polinika iz Tebe.
Oboje su nastojali uz sebe pridobiti Edipa, ali je on bacio prokletstvo na
obojicu. Polinik se udružio s Argejcima i napao Tebu. Tebanci su pobjedili,
ali su Eteoklo i Polinik poginuli. Kreont je počasno pokopao Eteokla,
a Polinika je ostavio nepokopanog ispred zidina Tebe, zato što je izdao
svoj grad. Edip je ubrzo umro i Antigona je došla u Tebu i odlučila
sahraniti brata, iako je to Kreont zabranio. Pokušala je nagovoriti Ismenu
da joj pomogne, ali se Ismena toliko bojala Kreonta da joj se nije usudila
pomoći.

Oko tela su stajali stražari, ali su Bogovi odlučili pomoći
Antigoni, te su podigli oluju. Stražari nisu ništa vidjeli i Antigona je
pokopala brata. Ali tek što ga je pokopala oluja je prestala i stražari su je
uhvatili. Kada su je doveli Kreontu ona je hrabro priznala i rekla mu da
nije počinila zločin nego pobožno djelo, te ako se po svjetskim zakonima
pobožnost kažnjava ona se ne boji smrti već čezne za njom.
Kreont se na te riječi još više naljutio te je odlučio osuditi Antigonu i njenu
sestru, jer je mislio da joj je Ismena pomogla. Ismena se toliko bojala
Kreonta da je priznala nepočinjeno djelo. Antigona ne želi žrtvovati i
Ismenu pa joj protuslovi, a Ismena se, želeći joj pomoći, poziva i na
Antigoninog zaručnika Hamona - Kreontovog sina. Hamon upozorava
Kreonta da se puk ne slaže s njim, ali Kreont se ne obazire na to.
Kaže Hamonu da mu Antigona neće biti žena, a ovaj mu odvraća da neće
ni umreti sama. Kreont odlučuje da Antigona neće umreti, ali neće ni
živjeti u svetu živih, te ju zazida u kraljevsku grobnicu.

Nakon što odvedu Antigonu prorok Tirezij dolazi Kreontu i kaže mu da
mora pokopati Polinika i pustiti Antigonu jer će inače prekršiti Božje
zakone, te će to izazvati još smrti u njegovoj obitelji. Kreont se ipak odluči
pokopati Polinika i osloboditi Antigonu. Priredi svečan pogreb Poliniku,
ali kada dođe osloboditi Antigonu nađe ju obješenu, a Hemona kako ju
oplakuje. Kada ga Hemon vidi pokuša ga ubiti, ali ne uspe, te počini
samoubojstvo. Njegova majka Euridika počini samoubojstvo od žalosti za
njim, a Kreont ostavljen sam počne se kajati i moliti Bogove da mu podare
smrt.

Likovi:


Antigona i Ismena - Edipove kćeri


Kreont - njihov ujak


Euridika - Kreontova žena


Heman - Kreontov sin


Tiresija - Prorok


Stražari, glasnici, zbor

Analiza likova:
Antigona je odlučna i hrabra žena koja ne odustaje od svojeg nauma ni
pod pretnjom smrti. Ni u jednom trenutku se ne koleba i ne kaje se zbog
toga što je sahranila svoga brata Polinika, koji je ipak bio napadač na
njen rodni grad Tebu. Hrabro se odupire Kreontu i ne pokorava mu se.
Njezina sestra Ismena nije tako hrabra, ali joj je ipak odana i želi umreti
s njom. Kreontov sin Hemon je pravedan i odlučan, te drži svoju reč.
Neizmjerno voli Antigonu i to dokazuje time što umire kraj nje u grobnici
svoje obitelji. Kreont je tiranin. Ne sluša mišljenje drugih ljudi,
već čini samo ono što on misli da je ispravno. Usprkos tome mora se
priznati da on drži svoju reč i čini ono što je rekao, a to bi se u drugim
prilikama i uvjetima maoglo nazvati i vrlinom. U duši je ipak samo čovjek,
i to dokazuje na kraju drame pjevajući tužaljku u kojoj sebe okrivljuje za
smrt svoje žene i svoga sina.

Sukobi:
U Antigoni u sukob dolaze Kreont i Antigona zbog zahtjeva države i
zahtjeva porodice, a kako ni Kreont ni Antigona ne odstupaju tragedija
je neminovna. Kako se Kreont ogrešio i o Božje zakone postoji i sukob
između Bogova i Kreonta, a budući da su Bogovi svemoćni, tu gubitnik
mora biti Kreont.

Poslednja ispovest Antigone

Biti Antigona znaci biti hrabra i odlucna licnost. Znala je da se suocava sa smrcu, tamom podzemlja, a nisu je zaustavili ljudski stvoreni zakoni i naredbe. Odlucila je, iako svesna krivice koju ce ispastati, da postuje Bozje odredbe i pustila da je vodi ljubav sestre prema bratu.
Sinoc dok me je magla vodila u praproslost, njena ispovest u tamnoj jami glasila je otprilike ovako: "O gresko moja, zar si greska? Zar ja da prihvatim da mi brata rastrgnu zveri, da mu telo raznesu ptice? O sudbino, zasto si me takva izabrala? Zar bi ti svog brata dala raznosacima semena, da li bi mogla ziveti poslije? O zivote moj kratki, vise svetla ne videla, vise zore ne docekala. Da je Sfinga moje patnje znala, pitanja bi o meni postavljala. Hemone, tebi zena nisam bila; tebi, nerodeno dete, majka nisam bila. Bogovi vas sam moralni zakon postovala, probala sam mrtvo telo pepelom posuti i Vama ga predati, ljudska rec me kazni. A sad primite i mene, novog stanovnika podzemlja." Antigonino stradanje shvatam kao neku svetinju, olicenje neznosti i pozrtvovanosti. Izdigla se iznad svih, jer: "Necu stradati,a plemenita da me ne zadesi smrt." U zivotu treba imati cilj,nastojati ziveti u skladu sa sobom. Divno je osetiti ljubav i treba je uzvratiti, jer kada sebe celog ulozimo i damo, tek tada mozemo biti celi.

Citajuci ovo delo i "uvlaceci" se u svaki stih, postala sam bogatija za jedno saznanje. Mislim da sam, ponekad, Antigona. Mozda smo svi mi. Svoju licnost najvise otkrivam u teskim situacijama i tada uvidjam sta sve mogu da ucinim. Kada istinski volim, posvetim se u potpunosti bez rezerve. Bez sumnje da bih mogla biti povredjena i porazena, jer mnogi Kreonti zagorcavaju zivot. Tada saznajem da , inace, nisam ni svesna koliko sam jaka i koliko mogu podneti. I tada nastojim da se uspravim, visoko poletim i prkosno kazem:"Za ljubav, ne za mrznju ja sam rodjena." Dok talasi udaraju, treba ostati nerazrusiv greben, dici se iznad vremena, kao Antigona. Kao mi.