Ovi moji su još maleni, pa uče nekako, al šta da ih lažem za koju godinu?
Šta vi govorite vašima, zašto je škola važna? :hm:
Printable View
Ovi moji su još maleni, pa uče nekako, al šta da ih lažem za koju godinu?
Šta vi govorite vašima, zašto je škola važna? :hm:
Негде, на половини петог разреда сам му рекла да учи искључиво због себе.
Објаснила сам му како се уписује средња школа и како са малим бројем бодова не може да упишу пристојну школу, а да од тога може читав живот да му зависи касније...
И да не верујете, он је ово прихватио и учи. :eek:
Pa parama, kako drukčije
Bila sam dijete nemirno i radoznalo..kad sam napunila 7 godina,otac me je odvezao u fabriku u kojoj je radio neki njegov prijatelj..ušli smo u veliku halu u kojoj su se na pokretnoj traci valjale klade i kao takve ulazile pod neke silne noževe koji su ih sjekli..
Žene su pridržavale isječene dijelove..neprekidno pomjerajući ruke sa lijeve na desnu stranu ..
"Je l one ovako cijeli dan,tata?-,pitala sam zbunjena
"Da,sine..zato ti moraš učiti."
Meni je to onako malenoj bio motiv.
Dovoljan za cijeli žiovot..mom sinu nisam puno pričala..jedino što sam mu rekla bilo je da sve što radi u životu,radi za sebe.
:pada:Citiraj:
Prvobitno napisano od Marko
Evo meni niko nikad nije rekao ni uči,niti nemoj...bila sam odličan đak,nikada nisam pravila probleme,ni jednu ocenu nisam sakrila...
Nemam pojme,to se valjda tako samo namesti:lol:
ima i toga..jednostavno,neki su takva djeca..meni su jednom rekli i nikad više..al pamtim i majčine riječi.." Uči,sine da ne bi morala raditi"..ona je jadna radila u tri smjene i tako sve dok se nije razboljela.Citiraj:
Prvobitno napisano od Milojčica
Mislim samo da je baš ova Markova izjava :pada:pogrešan metod i uslovljavanje..."ako ne dobiješ to i to,nema to i to"...meni je totalno bzvz:aha:
Оно јес без везе, и не ваља као метод васпитавања, али, изненадила би се колико то пали код деце. :qq:Citiraj:
Prvobitno napisano od Milojčica
Е сад, какве то има последице касније, немам појма. :aha:
Meni se ne dopada metod ucjenjivanja i manipulacije djecom,ma kako bio efikasan,mislim da su rezltati na kratkom štapu.A posljedice mogu biti raznorazne..nije batina iz raja izašla,a ni džeparac nije motiv već krtatkotrajno gasi mali plamen u glavi dječijoj:)
da bi bili svoji ljudi i da ne budu na tuđoj grbači...zato je važna.Citiraj:
Prvobitno napisano od jojica
i to im govorim. ako hoće - neka uče, a ko neće...njihov izbor. dok sam mogla da utičem - uticala sam. sada su svi pametniji od mene....mada, mislim da je lični primer (roditeljski) i ovde najvažniji.
ne može roditelj da govori detetu da uči ako dete vidi da se roditelj zaebava po ceo dan...ili, može roditelj da ne govori mnogo, ali da dovoljno radi i da time motiviše dete.
motivacija nije jedan razgovor, to je proces...i to dugotrajan....kao i kod svakog od nas, ona se smanjuje ili raste, zavisi od mnogo čega.
A koliko je zaista važna škola?
Eto pre nekog vremena sam bila na dvajestogodišnjici male mature. Svi smo ugojeni i veseli bili.
Svi imaju porodicu i neku dečicu. Neki su stigli i da se razvedu.
Po neko se žalio na zrdravlje, ali nikog ne čuh da kuka što nije bolje učio. Svi su zaposleni.
Oni koji su slabije učili imaju radnje za popravke automobila. Najdebil u razredu kome su sitno
sitno pisali kečeve da bi mogli dovoljan broj kečeva da mu upišu do kraja godine, ima svoju firmu
i pravi onaj popularni nameštaj od iverice. Neka koja je bila odlična radi kao spremačica u vrtiću.
I tako.. posle tog druženja sam baš počela da se pitam... jel zaista važna škola? :hm:
Ja mislim da je najvažnija snalažljivost u životu.Dzabe onom što je bio štreber u školi kad ovako nume da se izbori za svoje ja.
Tako da će najbolje proći oni snalažljivi,a to se vidi odma' kod dece i kad se igraju.
... nije bitna škola da bi neko bio srećan. sreća nije direktno propocionalna količini novca koji se zarađuje, a to je još manje u relaciji sa školskom spremom.Citiraj:
Prvobitno napisano od jojica
dakle, osnovno je da ne budu nekome na grbači i da jedu svoj hleb...sa školom je to laganija varijanta, po meni...jer drugačije ne umem da mislim. ako moja deca umeju drugačije da misle - neka misle.
razumno uslovljavanje i mnogo razgovora je najbolji metod. naravno ako se svom djetetu ne posvetite iskreno ono osjeca "kupovinu" svojih obaveza i "placanje" ljubavi. nema tu nista strasno, zivot je brz i svi smo mi manje vise u granicama kompromisa. raspon tog uzajamnog razumjevanja, ljubavi i tolerancije je veoma velik inace bi svi bili i propalice i narkomani i kriminalci. priroda je u tom smislu bila darezljiva prema ljudima. znamo biti veoma losi i neodgovorni roditelji a ipak nam se ne vrati "najstrasnije"
skola nije vazna samo zbog boljeg nalazenja posla ili mahanja diplomom.vazna je i zbog opsteg obrazovanja,zbog mnogo stvari koje naucimo i nismo ni svesni koliko smo ih duboko upili i koliko nam svakodnevno pomazu u zivotu.sigurno ste imali priliku da razgovarate sa osobom koja nije isla u skolu,recnik,izrazavanje,padezi..ma toliko toga nauce nasa deca samo do cetvrtog razreda,a da ne govorim dalje.ja kod moje dece pokusavam da razvijam samo zelju za citanjem,tako su i mene motivisali..onda ce njihove sklonosti i zelje same odrediti sta vole ili cime ce se baviti u zivotu.
А ја опет мислим да су деца различита и да универзалног рецепта нема.
То што је мој син прихватио да треба да учи након једне моје реченице, није зато што је она много паметна, већ зато што то "пали" код мог детета.
Ипак, свако би требало најбоље да познаје своје дете и начин на који ће га мотивисати.
А има и деце која тешко могу да се сврте у било каквој столици дуже од 10 минута.
Што се учења и преданог рада тиче ту не помажу ни разговор, ни уцена, ни систем награда-казна, ни љубав. :lol:
Ту помажу само натприродне моћи и бескрајно стрпљење.
Ко је то преживео и ипак успео да изведе дете на прави пут, нек прича.
Ја својој мајци скидам капу. :)
deca, naročito osnovačkog uzrasta, uopšte nisu svesna šta znači opšte obrazovanje....a naročito deca današnjeg doba...njih je baš briga za opšte obrazovanje kad se informacije o svemu mogu naći samo osrednjom veštinom pretraživanja po netu.Citiraj:
Prvobitno napisano od mikili
ne odobravam to, naravno, ali takva su vremena danas...meni je to prestalo da smeta, kao što je prestalo da mi smeta kad me deca pitaju ''otkud to znaš?!''.
jeste prico,nisu svesni...ali ce postati ,kad nekom prilikom ispadnu glupi ,kad se izblamiraju pred curicom koja im se svidja...citace da bi saznali..na netu ili ce uzeti knjigu,nema veze..vidim da se najznacajnija dela zbog toga i postavljaju na internet...u svakom slucaju ja pokusavam..pa koliko mi uspe..
nema tog neta koji moze zamjeniti knjigu i sistematsko obrazovanje
Pa i nije naglasak na sreći, već na tome da nema izdržavanih lica. :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
E sad rečenica ''sve što radiš sebi radiš i učiš za sebe'', mi je nekako.. pa ne znam...
Ja je ne volim. :lol:
Činjenica je da sam sve sebi uradila i da sam samo za sebe učila, ali ne prihvatam odgovornost.
Sve što sam radila i učila ili neučila je njihova odgovornost. Ono jes lepo da kažeš tu rečenicu
i skino si brigu sa sebe, ali čemu ona tačno služi?
Ja kao dete nisam mogla da je razumem. Oni su bili ti koji su se radovali mojim ocenama, oni su
se nervirali kad su loše, oni su se hvalili ili žalili prijateljima. Ja sam tu bila smetalo koje vuče knjige. :lol:
I zaboravih da kažem, da nam nije bila jedna drugarica koja je imala, srećom, bezuspešan pokušaj samoubistva
pred kraj prve godine srednje. Ona je jedina bila vukovac, al je gimnaziju jedva završila.
:kk:
TAko je bilo i meni..nisam shvatala i to je sasvim prirodno..znala sam samo da očekuju da ja to nešto uradim i da ja moram ispuniti ta očekivanja..u silini napora da ih ispoštujem,njihovo žrtvovanje i teški rad u smjenama,postala sam vukovac i djeca su naravno,bježala od mene..ko voli štrebere..počela sam da shvatam tek na studijama,al bilo je kasno zaustaviti se..Citiraj:
Prvobitno napisano od jojica
pa ne znam, ja sam uvek volela društvo štrebera...meni su oni bili uvek zanimljiviji od zaebanata....više su znali o onome što je mene zanimalo.
ali, ja sam ja, a svako drugi je za sebe.
dakle, pošto neću više da pričam o ličnom primeru, jer mi je glupo sa ovoliko godina, mogu samo da kažem da sam pokušavala svoju decu da motivišem da uče dok su bile u osnovnoj školi...pošto je ova starija maturant, a mlađa je 3. razred srednje...šta sam uradila - uradila sam.
znam da nisam vršila pritisak da uče...i mislim da shvataju da je školovanje važno.
Jeste. :raz_088:Citiraj:
Prvobitno napisano od Milojčica
pa da...ova starija uvek vodi glavnu reč :hm:Citiraj:
Prvobitno napisano od jojica
Ако ти је за утеху, овај нов школски програм управо то потенцира.Citiraj:
Prvobitno napisano od jojica
Једино што ми се заиста допада у свом овом лудилу од школства је што више нема трауме због тројке.
Кампањци више не пролазе.
Нон стоп има неких тестића изненађења, петоминутних вежби, пропитивања на блиц.
Морају бити увек спремни, а како је то немогуће, има успона и падова код свих ученика.
И то више није ни трагично ни непоправљиво.
Шарене се они дневници, код сваког ученика има свих оцена.
Штребери више не постоје.
samo nemojte batinama i dranjem ko moj cale :lol:
ne bijem, al nekad me grlo zaboli.. :kk:
i mene... inače, ne dajem avans. :mrgreen:
nisam decu nikad ''motivisala'' nagradama, mada vidim da neki roditelji to rade...desi se da ih nagradim post festum, kad dobiju odličnu ocenu, ali to nije pravilo. nagrada nije novčana, nego im priuštim nešto što su priželjkivali - izlet ili nešto od praktičnih stvari za njihovu sobu...
mislim da je motivacija novcem mač sa dve oštrice.
Naravno da nisu novcane nagrade dobre. Sad cu da ti ispricam svoj slucaj sa sinom.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Krenuo je u Prvi razred i u pocetku im je uciteljica davala pecate sa zvezdicom kada nesto dobro urade u svesci. Doneo mi sin desetak zvezdica a ja iz dzepa izvadim neke sitnise u halerima (stoti deo od krune). Trajalo je to nekih mesec dva. Uvek je dobijao halere. I pocese ocene od 5 - 1 (Jedinica je u Ceskoj najbolja). I donese Stefan jednog dana svesku sa dve jedinice (mozda i vise al nema veze). Ja se masim za dzep i nadjem papirnatu novcanicu od 20 kruna i dam mu. Od tada je pocela praksa za zvezdice haleri a za Jedinice papirnata novcanica.
Posle izvesnog vremena Stefan mi se pozali:
"Tata, zvezdice nisu dobre".
Ja u cudu:
"a sto?"
Tuzan odgovor dobih:
-Malo zaradjuju.
pa da...iako, što se tiče praktičnog dela škole - uče da bi sutra imali zanimanje i posao, ne treba sve svoditi na novac....mnogo je glupo i prizemno.
Uče i zato da bi zarađivali novac.. :lol: ili.. novac je odraslima motivator da bi radili, što ne bi i deci bio..
Naš problem je što ne znamo hoćemo li imati uvek dovoljno da možemo da ih novcem nagradimo.
Postoji rizik da ufitiljimo s platama, pa da deca prestanu da uče, jer više nema nagrade.
Ilke valjda tih problema nije imao pa ga baš briga.. :lol:
ne, nego mislim da zaista principijelno nije dobro da ih motivišemo novcem...jer, čovek nije samo ono čime se bavi...i to treba da shvate nekako....da je obrazovanje nešto mnogo više od pukog zarađivanja novaca.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
ali, osnovno je to da su sposobni da budu svoji ljudi, finansijski...ali, to je baš osnovno. poželjno je da shvate koja zadovoljstva u stvari pruža znanje.
šalio sam se ono gore, naravno
svako dete mora SAMO da shvati da mora da uči zbog svog uspeha i da mu od toga zavisi srednja, faks itd..
možda eventualno motivacioni posteri po sobi :mrgreen:
Bravo Marko, odlična ideja.
Na jednom zidu krševi sa pola zuba u glavi i na drugom neke dobre..
pa da vidite šta vas čeka ako ne učite, a šta ako učite.. :hm:
i obavezno neko ko riba klonju :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
:lol:
eto kako je sve lako sa muškom decom.. :dance: