Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju

Nobelova nagrada predstavlja internacionalnu nagradu koja se dodeljuje svake godine,
počev od 1901. Nosi ime u čast Alfreda Nobela, tvorca dinamita, i dodeljuje se 10.
decembra, na dan godišnjice njegove smrti.

1901. Dobitnik nagrade bio je Jakobus Henrikus van't Hof. Bio je holandski fizikohemičar
i organohemičar. Bavio se istraživanjem kinetike hemijskih procesa, hemijske ravnoteže,
osmotskog pritiska i kristalografije. Nagradu je dobio za otkriće zakona hemijske dinamike
i osmotskog pritiska u rastvorima.

1902. Dobitnik nagrade bio je Herman Emil Fišer. Bio je nemački hemičar. Bavio se
najviše izučavanjem šećera, a poznat je i po prvoj sintezi kofeina. Nagradu je dobio za
sintezu šećera i purina.

1903. Dobitnik nagrade bio je Svante Avgust Arenijus. Bio je švedski hemičar, i jedan
je od osnivača fizičke hemije kao moderne naučne discipline. Nagradu je dobio za teoriju
o elektrolitičkoj disocijaciji.

1904. Dobitnik nagrade bio je ser Vilijam Remzi. Bio je škotski hemičar. Bavio se najviše
stehiometrijom, termodinamikom i disocijacijom, a objavio je i nekoliko značajnih radova
o oksidima azota. Nagradu je dobio za otkriće helijuma, neona, ksenona i kriptona i
određivanje njihovih mesta u Periodnom sistemu elemenata.

1905. Dobitnik nagrade bio je Adolf fon Bajer. Bio je nemački hemičar, koji se pretežno
bavio organskom hemijom, i prvi je sintetisao indigo. Nagradu je dobio za rad na
organskim bojama i hidroaromatičnim jedinjenjima.

1906. Dobitnik nagrade bio je Anri Moasan. Bio je francuski hemičar. Bavio se hemijom
fluora, doprineo je razvoju električnih lučnih peći i otkrio mineral moasanit. Nagradu je
dobio za dobijanje elementa fluora i razvoj električne peći.

1907. Dobitnik nagrade bio je Eduard Buhner. Bio je nemački hemičar. Bavio se
istraživanjima fermentacije. Nagradu je dobio za biohemijska istraživanja i otkriće
fermentacije bez prisustva žive ćelije.

1908. Dobitnik nagrade bio je ser Ernerst Raderford. Bio je britanski fizičar. Bavio se
proučavanjem radioaktivnih raspada, uveo je termin vreme poluraspada, prvi je
upotrebio reč proton za pozitivno naelektrisanu česticu, izvršio je prvu nuklearnu
reakciju. Nagradu je dobio za primenu alfa-čestica pri razbijanju atoma elemenata, kao i
za radove u oblasti radioaktivnih supstanci.

1909. Dobitnik nagrade bio je Vilhelm Ostvald. Bio je nemački hemičar. Zajedno sa
Arenijusom, smatra se osnivačem moderne fizičke hemije. Nagradu je dobio za rad na
katalizi, hemijskoj ravnoteži i brzinama hemijske reakcije.

1910. Dobitnik nagrade bio je Oto Valah. Bio je nemački hemičar. Bavio se organskom
hemijom. Nagradu je dobio za rad na ispitivanju alicikličnih jedinjenja.

1911. Dobitnica nagrade bila je Marija Kiri. Bio je francuska hemičarka poljskog
porekla. Radila je mnogo na teoriji radioaktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih
supstanci i otkrila je radon i polonijum. Ona je jedina žena koja je Nobelovu nagradu
dobila dva puta (iz fizike i hemije). Nagradu za hemiju dobila je za otkriće elemenata
polonijuma i radijuma i izolovanje radijuma.

1912. Dobitnici nagrade bili su Viktor Grinjar i Pol Sabatje. Viktor Grinjar je bio francuski
hemičar. Bavio se organskom hemijom. Nagradu je dobio za otkriće Grinjarovog
reagensa. Pol Sabatje je bio takođe francuski hemičar. Bavio se proučavanjem
katalizatora. Dobio je nagradu za otkriće katalitičke hidrogenizacije.

1913. Dobitnik nagrade bio je Alfred Verner. Bio je švajcarski hemičar. Razvio je osnovu
za modernu koordinacionu hemiju. Nagradu je dobio za koordinacionu teoriju.

1914. Dobitnik nagrade bio je Teodor Vilijam Ričards. Bio je američki hemičar. Izumeo je
adijabatski kalorimetar i nefelometar. Nagradu je dobio za određivanje relativnih atomski
masa velikog broja elemenata.

1915. Dobitnik nagrade bio je Rihard Martin Vilšteter. Bio je nemački hemičar. Bavio se
istraživanjima na polju fotosinteze, kao i na prirodi i aktivitetu enzima. Smatra se
pretečom moderne biohemije. Nagradu je dobio za istraživanja na polju biljnih pigmenata.

1916. Nagrada nije dodeljivana.

1917. Nagrada nije dodeljivana.

1918. Dobitnik nagrade bio je Fric Haber. Bio je nemački hemičar. Smatra se ,,ocem
hemijskog rata'', jer je razvio hlor i druge bojne otrove tokom Prvog svetskog rata.
Nagradu je dobio za sintezu amonijaka.

1919. Nagrada nije dodeljivana.

1920. Dobitnik nagrade bio je Valter Herman Nerst. Bio je nemački hemičar i fizičar.
Poznat je po Nerstvoj jednačini, a znatno je doprineo razvoju fizičke hemije i
elektrohemije. Nagradu je dobio za studije toplotnih promena u hemijskim reakcijama.

1921. Dobitnik nagrade bio je Frederik Sodi. Bio je britanski hemičar. Bavio se
istraživanjima za ratnu industriju. Nagradu je dobio za proučavanje radioaktivnih
supstanci i porekla prirodnih izotopa.

1922. Dobitnik nagrade bio je Fransis Vilijam Aston. Bio je britanski hemičar. Bavio se
proučavanjem elektronskih cevi, usavršio je maseni spektrometar i radio je na
proučavanju izotopa. Nagradu je dobio za otkriće mnogih izotopa masenim
spektrografom i objašnjenje pravila celih brojeva.

1923. Dobitnik nagrade bio je Fric Pregl. Bio je austrijanski hemičar i fizičar hrvatskog
porekla. Bavio se elementarnim analizama. Nagradu je dobio za razviće metode
mikroanalize organskih supstanci.

1924. Nagrada nije dodeljivana.

1925. Dobitnik nagrade bio je Rihard Adolf Žigmondi. Bio je austrijanski hemičar
mađarskog porekla. Bavio se istraživanjem koloida. Jedan krater na Mesecu nosi njegovo
ime. Nagradu je dobio za dokaz heterone prirode koloidnih rastvora.

1926. Dobitnik nagrade bio je Teodor Svedberg. Bio je švedski hemičar. Razvio je
tehniku analitičkog ultracentrifugiranja. Nagradu je dobio za rad na disperznim sistemima,
uključujući koloide.

1927. Dobitnik nagrade bio je Hajnrih Oto Viland. Bio je nemački hemičar. Bavio se
uglavnom organskom hemijom. Nagradu je dobio za ispitivanje strukture žučne kiseline i
srodnih supstancu.

1928. Dobitnik nagrade bio je Adolf Oto Rajnhold Vindaus. Bio je nemački hemičar.
Bavio se uglavnom biohemijom. Nagradu je dobio za ispitivanje strukture steorida i
njihova veze sa vitaminima.

1929. Dobitnici nagrade bili su Artur Harden i Hans Karl August Simon fon Ojler-Helpin.
Artur Harden je bio britanski hemičar. Bavio se biohemijom. Hans Karl August Simon fon
Ojler-Helpin je bio švedski hemičar nemačkog porekla. Takođe se bavio biohemijom.
Dobili su nagradu za ispitivanja fermentacije šećera i fermentativnih enzima.

1930. Dobitnik nagrade bio je Hans Fišer. Bio je nemački hemičar. Bavio se organskom
hemijom. Dobio je nagradu za istraživanje hemina i hlorofila.

1931. Dobitnici nagrade bili su Karl Boš i Fridrih Bergijus. Karl Boš je bio nemački
hemičar i inženjer. Bavio se istraživanjem visokih pritisaka u hemijskoj industriji. Fridrih
Bergijus je bio takođe nemački fizičar. Poznat je po Bergijusovom procesu proizvodnje
benzina. Dobili su nagradu za doprinos primeni visokih pritisaka u hemijskih procesima,
kao i za dobijanje sintetičkog benzina.

1932. Dobitnik nagrade bio je Erving Langmjur. Bio je američki hemičar i fizičar. Bavio
se atomskom strukturom i izumeo je visokovakuumsku cev. Dobio je nagradu za otkrića i
istraživanja u oblasti hemije površinskih pojava.

1933. Nagrada nije dodeljivana.

1934. Dobitnik nagrade bio je Harold Klejton Juri. Bio je američki fizikohemičar.
Doprineo je razvoju atomske bombe izumevši metod gasne difuzije koji je izdvajao izotop
uranijuma neophodan za atomsku bombu. Dobio je nagradu za otkriće deuterijuma, tzv.
teškog vodonika.

1935. Dobitnici nagrade bili su supružnici Frederik Žolio i Irena Žolio-Kiri (ćerka Marije i
Pjera Kirija). Frederik Žolio je bio francuski fizičar. Bavio se nuklearnom fisijom i
elektrohemijom. Irena Žolio-Kiri takođe je bila francuska hemičarka. Bavila se veštačkom
radioaktivnošću i nuklearnom fizikom. Dobili su nagradu za sintezu novih radioaktivnih
elemenata.

1936. Dobitnik nagrade bio je Petrus Jozefus Vilhelmus Debaj. Bio je holandski hemičar
i fizičar. Poznat je po Debajevom modelu i Debajevoj temperaturi. Nagradu je dobio za
rad na molekulskoj strukturi kroz istraživanje dipolnog momenta, difrakcije X-zraka i
elektrona u gasovima.

1937. Dobitnici nagrade bili su Volter Norman Hauort i Paul Karer. Volter Norman Hauort
je bio britanski hemičar. Bavio se biohemijom. Dobio je nagradu za istraživanja ugljenih
hidrata i vitamina C. Paul Karer je švajcarski hemičar. Bavio se organskom hemijom i
biohemijom. Dobio je nagradu za istraživanje karotinoida, flavina i vitamina A i B2.

1938. Dobitnik nagrade bio je Ričard Kun. Bio je nemački hemičar. Bavio se
biohemijom. Dobio je nagradu za rad na karotenoidima i vitaminima.

1939. Dobitnici nagrade bili su Adolf Fridrih Johan Butenand i Leopold Ružička. Adolf
Fridrih Johan Butenand je bio nemački hemičar. Bavio se biohemijom. Dobio je nagradu za
rad na polnim hormonima. Leopold Ružička je bio švajcarski hemičar hrvatskog porekla.
Bavio se biohemijom. Dobio je nagradu za rad o polimetilenima i višim terpenima.

1940. Nagrada nije dodeljivana.

1941. Nagrada nije dodeljivana.

1942. Nagrada nije dodeljivana.

1943. Dobitnik nagrade bio je Đerđ de Heveš. Bio je mađarski hemičar. Bavio se
metabolizmom životinja i otkrio je hafnijum. Dobio je nagradu za primenu izotopa kao
pokazivača u proučavanju hemijskih procesa.

1944. Dobitnik nagrade bio je Oto Han. Bio je nemački hemičar. Smatra se pionirom
radiohemije. Otkrio je nuklearnu izomeriju. Dobio je nagradu za otkriće fisije teških
atomskih jezgara.

1945. Dobitnik nagrade bio je Arturi Ilmari Virtanen. Bio je finski hemičar. Bavio se
agrikulturnom biohemijom. Dobio je nagradu za istraživanje u poljoprivrednoj i hemiji
ishrane.

1946. Dobitnici nagrade bili su Džejms Bačeler Samner, Džon Hauard Nortrop i Vendel
Meredit Stenli. Sva trojica bili su američki hemičari. Džejms Bačeler Samner je prvi
ukazao na to da je enzim protein. Dobio je nagradu za dokaz da enzimi mogu da
kristalizuju. Džon Hauard Nortrop se bavio biohemijom. Vendel Meredit Stenli se bavio
biohemijom i virusima. Dobili su nagradu za pripremanje enzima i proteina virusa u čistoj
formi.

1947. Dobitnik nagrade bio je ser Robert Robinson. Bio je britanski hemičar. Razvio je
organske sinteze. Dobio je nagradu za ispitivanje biljnih supstanci biološkog značaja,
posebno alkaloida.

1948. Dobitnik nagrade bio je Arne Vilhelm Kaurin Tizelijus. Bio je švedski hemičar. Bavio
se biohemijom. Dobio je nagradu za istraživanje elektroforeze i adsorpcione analize, a
posebno za otkriće prirode serumskih proteina.

1949. Dobitnik nagrade bio je Vilijam Fransis Džiok. Bio je kanadski hemičar. Bavio se
fizičkoj hemijom. Dobio je nagradu za ispitivanje ponašanja supstanci pri ekstremno
niskim temperaturama.

1950. Dobitnici nagrade bili su Oto Paul Herman Dils i Kurt Alder. Bili su nemački
hemičari. Obojica su se bavila organskim sintezama. Dobili su nagradu za otkriće i razvoj
Dils-Alderove reakcije.

1951. Dobitnici nagrade bili su Edvin Matison Makmilan i Gled Teodor Sibord. Bili su
američki hemičari. Bavili su se transuranskim elementima. Dobili su nagradu za otkriće
plutonijuma i ostalih transuranskih elemenata.

1952. Dobitnici nagrade bili su Arčer Džon Porter Martin i Ričard Loren Milington Sing.
Bili su britanski hemičari. Arčer Džon Porter Martin bavio se biohemijom. Ričard Loren
Milington Sing se bavio proučavanjem peptida. Dobili su nagradu za otkriće particione
hromatografije.

1953. Dobitnik nagrade bio je Herman Šraudinger. Bio je nemački hemičar. Pronašao je
ketene i opisao polimere. Postoji i hemijska reakcija u organskoj hemiji koja nosi njegovo
ime. Dobio je nagradu za otkrića u oblasti makromolekulske hemije.

1954. Dobitnik nagrade bio je Lajnus Karl Pauling. Bio je američki hemičar. Bavio se
kvantnom hemijom, molekularnom biologijom i ortomolekularnom medicinom. Dobio je
nagradu za rad o prirodi hemijske veze i strukturi složenih supstanci.

1955. Dobitnik nagrade bio je Vinsent du Vinjo. Bio je američki hemičar. Bavio se
biohemijom. Dobio je nagradu za rad na jedinjenjima sumpora, a posebno za prvu sintezu
polipeptidnog hormona.

1956. Dobitnici nagrade bili su ser Siril Norman Hinšelvud i Nikolaj Nikolajevič Semjonov.
Siril Norman Hinšelvud bio je britanski hemičar. Bavio se fizičkom hemijom. Nikolaj
Nikolajevič Semjonov je bio ruski hemičar. Poznat je po izučavanju hemijskih
transformacija. Dobili su nagradu za rad o kinetici hemijskih reakcija.

1957. Dobitnik nagrade bio je ser Aleksandar Tod. Bio je britanski hemičar. Bavio se
biohemijom. Dobio je nagradu za rad o nukleotidima i nukleotidnim koenzimima.

1958. Dobitnik nagrade bio je Frederik Sanger. Bio je britanski hemičar. Jedini je hemičar
koji je dobio dve Nobelove nagrade. Bavio se biohemijom. Dobio je nagradu za
određivanje strukture hormona insulina.

1959. Dobitnik nagrade bio je Jaroslav Hejrovski. Bio je čehoslovački hemičar. Tvorac je
elektroanalitičke hemije. Dobio je nagradu za otkriće i razvoj polarografije.

1960. Dobitnik nagrade bio je Vilard Frenk Libi. Bio je američki hemičar. Bavio se fizičkom
hemijom i radioaktivnim elementima. Dobio je nagradu za primenu izotopa C-14 u
određivanju starosti u arheologiji, geologiji, geofizici i drugim granama nauke.

1961. Dobitnik nagrade bio je Melvin Kalvin. Bio je američki hemičar. Bavio se i
biologijom. Dobio je nagradu za izučavanje fotosinteze.

1962. Dobitnici nagrade bili Maks Ferdinand Peruc i Džon Kauderi Kendru. Bili su
britanski hemičari. Bavili su se biohemijom. Dobili su nagradu za istraživanje strukture
globularnih proteina.

1963. Dobitnici nagrade bili su Karl Zigler i Džulio Nata. Karl Zigler je bio nemački
hemičar. Bavio se uglavnom organskom hemičar. Džulio Nara je bio italijanski hemičar.
Bavio se takođe organskom hemijom. Dobili su nagradu za razvoj i primenu
polimerizacionih katalizatora.

1964. Dobitnica nagrade bila je Doroti Kroufut Hodžkin. Bila je engleska hemičarka.
Osnovala je proteinsku kristalografiju. Dobila je nagradu za utvrđivanje struktra važnih
biohemijskih jedinjenja tehnikama X-zraka.

1965. Dobitnik nagrade bio je Robert Berns Vudvard. Bio je američki hemičar. Bavio se
organskom hemijom. Poznat je po Vudman-Hofmanovom pravilu. Dobio je nagradu za
izvanredne doprinose organskoj sintezi.

1966. Dobitnik nagrade bio je Robert Sanderson Maliken. Bio je američki hemičar i
fizičar. Bavio se strukturom atoma i molekula. Dobio je nagradu za razvoj teorije
molekulskih orbitala.

1967. Dobitnici nagrade bili su Manfred Ajgen, Ronald Džordž Rejford Norip i Džordž
Porter. Manfred Ajgen je nemački hemičar, a Ronald Džordž Rejford Norip i Džordž Porter
su bili britanski hemičari. Bavili su se hemijskim brzinama. Dobili su nagradu za
proučavanje ekstremno brzih hemijskih reakcija.

1968. Dobitnik nagrade bio je Lars Onsager. Bio je američki hemičar i teorijski fizičar.
Bavio se fizičkom hemijom. Dobio je nagradu za doprinos termodinamici nepovratnih
procesa.

1969. Dobitnici nagrade bili su Derek Harold Ričard Barton i Od Hasel. Derek Harol
Ričard Barton je bio britanski hemičar. Bavio se organskom hemijom. Od Hasel je bio
norveški hemičar. Bavio se fizičkom hemijom. Dobili su nagradu za doprinose razvoju
koncepta kondormacije organskih jedinjenja.

1970. Dobitnik nagrade bio je Luis Leloar. Bio je argentinski hemičar. Bavio se
biohemijom. Dobio je nagradu za otkriće nukleotidnih šećera i njihovu ulogu u biosintezi
ugljenih hidrata.

1971. Dobitnik nagrade bio je Gerhard Hercberg. Bio je kanadski hemičar. Bavio se
fizičkom hemijom. Dobio je nagradu za rad na istraživanju molekulskih struktura, posebno
slobodnih radikala.

1972. Dobitnici nagrade bili su Kristijan Anfinsen, Stanford Mur i Vilijam Stajn. Sva
trojica bili su američki hemičari. Kristijan Anfinsen se bavio biohemijom. Dobio je nagradu
za izolovanje ribonukleinske kiseline. Stanford Mur i Vilijam Stajn takođe su se bavili
biohemijom. Dobili su nagradu za doprinose razumevanju veze između hemijske strukture
i katalitičke aktivnost molekula ribonukleaze.

1973. Dobitnici nagrade bili su Ernst Oto Fišer i Džefri Vilkinson. Ernst Oto Fišer bio je
nemački hemičar. Poznat je po radu sa kompleksnim jedinjenjima. Džefri Vilkinson je bio
britanski hemičar. Bavio se neorganskom hemijom. Dobili su nagradu za rad o
organometalnim (sendvič) jedinjenjima.

1974. Dobitnik nagrade bio je Pol Flori. Bio je američki hemičar. Bavio se fizičkom
hemijom. Dobio je nagradu za rad o fizičkoj hemiji makromolekula.

1975. Dobitnici nagrade bili su ser Džon Vorkap Kornfort i Vladimir Prelog. Džon Vorkap
Kornfort bio je britanski hemičar. Bavio se hemijom penicilina. Dobio je nagradu za rad
na stereohemiji enzimski katalizovanih reakcija. Vladimir Prelog bio je švajcarski hemičar
hrvatskog porekla. Bavio se organskom hemijom. Dobio je nagradu za istraživanje
stereohemije organskih molekula i reakcija.

1976. Dobitnik nagrade bio je Vilijam Nan Lipskomb mlađi. On je američki hemičar. Bavi
se neorganskom i teorijskom hemijom. Dobio je nagradu za ispitivanje strukture borana.

1977. Dobitnik nagrade bio je Ilja Prigogin. Bio je belgijski hemičar. Bavio se fizičkom
hemijom. Dobio je nagradu za doprinos neravnotežnoj termodinamici.

1978. Dobitnik nagrade bio je Pitel Mičel. Bio je britanski hemičar. Bavio se biohemijom
i pronašao je mehanizam za sintezu ATP-a. Dobio je nagradu za formulaciju
hemiosmotske teorije.

1979. Dobitnici nagrade bili su Herbert Si Braun i Džordž Vitig. Herbert Si Braun je bio
američki hemičar. Bavio se neorganskom hemijom. Džordž Vitig je bio nemački hemičar.
Poznat je po metodu za sintezu alkena od aldehida i ketona (Vitigova reakcija). Dobili su
nagradu za razvoj korišćenja jedinjenja koja sadrže bor i fosfor, respektivno, kao
reagenasa u organskoj sintezi.

1980. Dobitnici nagrade bili Pol Berg, Volter Gilbert i Frederik Senger. Pol Berg je
američki hemičar. Bavi se biohemijom. Dobio je nagradu za celokupna istraživanja
biohemije nukleinskih kiselina, posebno rekombinantne DNK. Volter Gilbert je američki
hemičar. Bavi se biohemijom i molekularnom biologijom. Frederik Senger je britanski
hemičar. Dobili su nagradu za doprinose u vezi sa određivanjem sekvence baza u
nukleinskim kiselinama.

1981. Dobitnici nagrade bili su Keniči Fukui i Roald Hofman. Keniči Fukui je bio japanski
hemičar. Bavio se hemijskim vezama. Roald Hofman je američki hemičar. Bavio se
mehanizmom reakcija. Dobili su nagradu za razvoj teorije koja omogućuje predviđanje
toka hemijskih reakcija.

1982. Dobitnik nagrade bio je Aron Klug. On je britanski hemičar. Bavi se biofizikom i
biohemijom. Dobio je nagradu za razvoj kristalografske elektronske mikroskopije i
razjašnjenje strukture biološki važnih kompleksa nukleinskih kiselina sa proteinima.

1983. Dobitnik nagrade bio je Henri Taub. Bio je američki hemičar. Bavio se
proučavanjem razmene elektrona između jona u hemijskim reakcijama. Dobio je nagradu
za istraživanje mehanizama reakcija sa prenosom elektrona, posebno kod metalnih
kompleksa.

1984. Dobitnik nagrade bio je Robert Brus Merifild. Bio je američki hemičar. Bavio se
biohemijom. Dobio je nagradu za razvoj metode za sintezu peptida na čvrstoj podlozi.

1985. Dobitnici nagrade bili su Herbert Haupman i Džerom Karl. Obojica su američki
naučnici. Herbert Haupman je matematičar. Džerom Karl se bavi fizičkom hemijom. Dobili
su nagradu za doprinos razvoju direktnih metoda određivanja kristalnih struktura.

1986. Dobitnici nagrade bili su Dadli Heršbah, Juan Li i Džon Polanji. Dadli Heršbah i
Juan Li su američki hemičari, a Džon Polanji kanadski. Sva trojica se bave uglavnom
fizičkom hemijom. Dobili su nagradu za primenu infracrvene hemiluminiscencije u
istraživanju dinamike za vreme hemijskih reakcija.

1987. Dobitnici nagrade bili su Donald Kram, Čarls Pedersen i Žan-Mari Len. Donald
Kram i Čarls Pedersen bili su američki hemičar, a Žan-Mari Len je francuski. Sva trojica
su se bavila/bave se uglavnom organskom hemijom. Dobili su nagradu za doprinos
razvoju klatratnih jedinjenja, jedinjenja ,,domaćina'' i ,,gosta''.

1988. Dobitnici nagrade bili su Johan Dajzenhofer, Robert Huber i Hartmut Mihel. Sva
trojica su nemački hemičari. Bave se biohemijom. Dobili su nagradu za određivanje
trodimenzionalne strukture jednog fotosintetičkog reakcionog centra.

1989. Dobitnici nagrade bili su Sidni Altman i Tomas Ček. Obojica su američki naučnici.
Sidni Altman se bavi molekularnom biologijom, i poznat je po proučavanju ribozoma.
Tomas Ček se bavi uglavnom biohemijom. Dobili su nagradu za određivanje katalitičkih
osobina ribonukleinske kiseline.

1990. Dobitnik nagrade bio je Elajas Džejms Kori. On je američki hemičar. Bavi se
organskom hemijom. Dobio je nagradu za razvoj teorije i metodologije organske sinteze.

1991. Dobitnik nagrade bio je Rihard Ernst. On je švajcarski hemičar. Bavi se fizičkom
hemijom. Dobio je nagradu za doprinose razvoju nuklearno magnetno rezonantne (NMR)
spektroskopije visokog razlaganja.

1992. Dobitnik nagrade bio je Rudolf Markus. On je američki hemičar kanadskog
porekla. Poznat po Markusovoj teoriji. Dobio je nagradu za doprinos teoriji prenosa
elektrona u hemijskim sistemima.

1993. Dobitnici nagrade bili su Kari Malis i Majkl Smit. Kari Malis je američki hemičar.
Bavi se biohemijom. Dobio je nagradu za doprinos razvoju polimerazne lančane reakcije.
Majkl Smit je bio kanadski hemičar britanskog porekla. Bavio se biohemijom. Dobio je
nagradu za doprinos razvoju mutageneze zasnovane na oligonukleotidima i njenom
razvoju za ispitivanje proteina.

1994. Dobitnik nagrade bio je Džord Ola. On je američki hemičar mađarskog porekla.
Bavi se organskom hemijom. Dobio je nagradu za pionirska istraživanja karbokatjona i
njihove uloge u hemijskim reakcijama ugljovodonika.

1995. Dobitnici nagrade bili su Paul Krucen, Mario Molina i Šervud Rouland. Sva trojica
su američki hemičari. Bave se hemijom Zemlje. Dobili su nagradu za rad u području
hemije atmosfere, posebno za doprinos razumevanju procesa formiranja i razlaganja
ozona.

1996. Dobitnici nagrade bili su Robert Kerl, ser Harold Kroto i Ričard Smoli. Robert Kerl i
Ričard Smoli su američki hemičari, a ser Harold Kroto britanski. Bave se organskom
hemijom uglavnom. Dobili su nagradu za otkriće alotropske modifikacije ugljenika,
fulerena.

1997. Dobitnici nagrade bili su Pol Bojer, Džon Voker i Jens Skou. Pol Bojer je američki
hemičar. Bavi se biohemijom. Džon Voker je britanski hemičar. Bavi se molekularnom
biologijom. Dobili su nagradu za objasnjenje enzimskih mehanizama u sintezi ATP-a. Jens
Skou je danski hemičar. Bavi se biohemijom. Dobio je nagradu za otkriće prvog
jontransportnog enzima, Na+,K+-adenozin-trifosfata.

1998. Dobitnici nagrade bili su Volter Kon i Džon Popl. Volter Kon je američki teorijski
fizičar. Bavi se i kvantnom hemijom. Dobio je nagradu za razvoj funkcionalne teorije
gustina. Džon Popl je takođe američki hemičar. Bavi se teorijskom hemijom. Dobio je
nagradu za razvoj računskih metoda u kvantnoj hemiji.

1999. Dobitnik nagrade bio je Ahmed Zevail. On je američki hemičar egipatskog
porekla. Bavi se hemijskim reakcijama. Dobio je nagradu za istraživanja prelaznih stanja
hemijskih reakcija pomoću femtosekundne spektroskopije.

2000. Dobitnici nagrade bili su Alan Hifer, Alan Mekdajarmid i Hideki Širakava. Alan Hifer
i Alan Mekdajarmid su američki hemičari, a Hideki Širakava je japanski. Bave se/bavili su
se organskom i fizičkom hemijom. Dobili su nagradu za otkriće polimernih električnih
provodnika.

2001. Dobitnici nagrade bili su Vilijam Nouls, Rjodži Nojori i Bari Šarples. Vilijam Nouls je
američki hemičar. Bavi se kompleksnim jedinjenja. Rjodži Nojori je japanski hemičar. Bavi
se kompleksnim jedinjenjima i organskom hemijom. Dobili su nagradu za rad o hiralnim
katalitičkim hidrogenizacionim reakcijama. Bari Šarples je američki hemičar. Bavi se
kompleksnim jedinjenjima, i poznat je po radu o stereoselektivnim reakcijama. Dobio je
nagradu za otkriće hiralnih kataličkih oksidacionih reakcija.

2002. Dobitnici nagrade bili su Kurt Vitrih, Džon Fen i Koiči Tanaka. Kurt Vitrih je
švajcarski hemičar. Bavi se instrumentalnim metodoma identifikovanja jedinjenja. Dobio
je nagradu za razvoj nuklearno magnetno rezonantne spektroskopije za određivanje
trodimenzionalne strukture bioloških makromolekula u rastvoru. Džon Fen je američki
hemičar. Bavi se analitičkom hemijom. Koiči Tanaka je japanski hemičar. Bavi se
organskom hemijom. Dobili je nagradu za razvoj mekane desorpcione jonizacije za
maseno-spektrometrijsku analizu bioloških makromolekula.

2003. Dobitnici nagrade bili su Piter Agre i Roderik Makinon. Obojica su američki
naučnici. Piter Agre se bavi biohemijom. Dobio je nagradu za otkriće kanala vode u
ćelijskim membranama. Roderik Makinon se bavi biofizikom i molekularnom
neurobiologijom. Dobio je nagradu za strukturna i menanistička ispitivanja jonskih kanala
u ćelijskim membranama.

2004. Dobitnici nagrade bili su Aron Čikanover, Avram Herško i Irvin Rouz. Aron
Čikanover i Avram Herško su izraelski naučnici, a Irvin Rouz američki. Arom Čikanover i
Irvin Rouz se bave biologijom, a Avram Herško biohemijom. Dobili su nagradu za otkriće
ubikvitinom posredovane razgradnje proteina.

2005. Dobitnici nagrade bili su Robert Grabs, Ričard Šrok i Iv Šoven. Rober Grabs i
Ričard Šrok su američki hemilari, a Iv Šoven francuski. Sva trojica se bave organskom
hemijom. Dobili su nagradu za razvoj metode metateze u organskoj sintezi.

2006. Dobitnik nagrade bio je Rodžer Kornberg. On je američki hemičar. Bavi se
biohemijom, a predaje strukturalnu biologiju. Dobio je nagradu za proučavanje
molekularne osnove eukariotske genetske transkripcije.

2007. Dobitnik nagrade bio je Gerhard Ertl. On je nemački fizičar. Bavi se i fizičkom
hemijom. Dobio je nagradu za istraživanje hemijskim procesa na čvrstim površinama.

2008. Dobitnici nagrade bili su Osamu Šimomura, Martin Čalfi i Rodžer Čen. Osamu
Šimomura je japanski hemičar. Bavi se organskom hemijom i biologijom mora. Martin Čalfi
je američki naučnik. Bavi se neurobiologijom. Rodžer Čen je američki hemičar. Bavi se
biohemijom. Dobili su nagradu za otkriće i razvoj zelenog fluorescentnog proteina.

Nobelova nagrada 2010 – hemija

Dobitnici su dva Japanca, Ei-ichi Negishi i Akira Suzuki, i jedan Amerikanac, Richard F. Heck. Nagrada im je dodeljena za razvoj inovativnih metoda koje će omogućiti sintezu kompleksnih molekula, kakve možemo naći u prirodi.

Organska hemija je osnova života i odgovorna je za brojne fascinantne prirodne fenomene, kao što su boja cveća, zmijski otrov… U cilju stvaranja ovakvih složenih supstanci, potrebno je spojiti ugljenikove atome. Međutim, ugljenik je stabilan i atomi ugljenika ne reaguju lako jedan sa drugim. Prve metode koje su razvijene omogućile su samo sintezu jednostavnih organskih jedinjenja, dok bi pri sintezi složenijih molekula dolazilo do stvaranja velikog broja nusproizvoda.

Razvoj paladijum katalizovanih reakcija rešio je taj problem i tako su ovogodišnji dobitnici dali precizniju i efikasniju metodu sinteze. U ovim reakcijama atomi ugljenika susreću se na atomu paladijuma, nakon čega dolazi do pokretanja hemijske rekcije.

nastavak:

Jedan od dobitnika, Richard Heck je još šezdesetih godina prošlog veka počeo rad na razvijanju reakcija sinteze katalizovanih paladijumom. Reakcije koje je razvio nazvao je svojim imenom, a one se danas koriste pri povezivanju ugljenikovih atoma. Iako je u penziji, nastavio je svoja istraživanja na Univerzitetu u Delaveru, na kome ima titulu počasnog profesora, i na kome je uradio nejveći deo svojih istraživanja.

Njegove japanske kolege, Negishi, profesor hemije na američkom Perđu Univerzitetu, i njegov sunarodnik Suzuki sa Univerziteta Hokaido u Saporu, radili su na istom tipu sinteze. Njihov rad bio je zasnovan na razvoju unakrsnih spajanja katalizovanih paladijumom, a koja se koriste u farmaceutskoj industriji pri proizvodnji lekova, kao i u delu istraživanja molekula koji se koriste u elektronskoj industriji.

Metoda koju su nagrađeni hemičari razvili koristi se za veštačku proizvodnju diskodermolida, inhibitora rasta kancerogenih ćelija. Ova supstanca je prvi put otkrivena u morskim sunđerima, ali do sada nijedan lek nije proizveden na osnovu nje, što je i Švedska akademija nauka i iznela kao primedbu.