Printable View
Ja sam nešto mislila...
Pošto su već stručnjaci otkrili ovu novu bolest i uveliko je leče, ali bez nekih uspeha,
da li bi nekako mogli da se izborimo za prava na invalidsku penziju? :hm:
Kad smo već jadni bolesni, nema smisla da radimo kao i zdravi ljudi. :kk:
teška posla za to...missim, ako je bolest zavisnosti - kao narkomanija na primer....nisam čula da je neki narkoman dobio invalidsku penziju :hm:Citiraj:
Prvobitno napisano od jagodica
pa da:hm: ali ,i za tu invalidsku penziju mora biti barem nekoliko godina radnog(internet)staža..a i neki stepen invaliditeta koji se da utvrditi:)
Pa jeste. Ali ni ja nisam čula da je neko postao narkoman tako što su ga naterali da se drogira zbog potrebe posla.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
A mene su na poslu naterali da koristim internet. Oni su krivi što sam se zarazila. Neka me sada obeštete.
Naravno da će se utvrditi.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
Samo prvo moramo da osnujemo udruženje građana i da osmislimo plan i program rada. :aha:
:nene: prvo nam treba ljekarska komisija koja će dijagnostikovati stepen obolenja :)
:hahaha: e, kojice...ako nekog obeštete - to ćeš biti ti :)Citiraj:
Prvobitno napisano od jagodica
Evo pogledajCitiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
http://www.google.com/url?sa=t&sourc...WEa3KpFRS0T5rQ
http://www.google.com/url?sa=t&sourc...yHJ6JtjDy9ytRw
Jel ovde piše da je to bolest? Piše
Jel leče od te bolesti? Leče
Pa utvrdiće je lekari, to je najmanji problem. Problem je kako da se mi izborimo za svoja prava.
Neće to niko drugi sem nas uraditi. :nene:
:lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Nemoj tako. Jesam ja sebi najvažnija, ali kao pojedinac ne mogu ništa. Moramo da se udružimo.
Pa vi mislite da se ja šalim, a ja sam mrtva ozbiljna. :pada:
pa ja sam kojice,pošla od pretpostavke da naša prava nisu upitna,da se to vala podrazumijeva..to nama pripada je l te:afro: pa što da dokazujemo taj aksiom:)
..ako uđemo u proces formiranja Udruženja..to bi moglo potrajati :hm: pa nam neće trebati prijevremena već ćemo steći starosnu penziju:zrika:
Koliko god da potraje, vredeće. Makar ćemo se za buduće generacije izboriti.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
Naša prava ne da se ne podrazumevaju, nego ih nema uopšte. Mogu samo da
te najure sa posla. Prvo te zaraze, pa te najure. De je tu pravda?
I ko je kriv što mene sada mrzi da odem do prodavnice? Što me mrzi da spremim
ručak? Kažu da ljudi haluciniraju kada su dugo bez neta. Jel trebam da počnem da
haluciniram? :qq:
S jedne strane upozoravaju da je to opasna bolest, a sa druge uvode internet u škole
i uče decu kako da ga koriste. Razboleće nam i decu. :ljut:
ne misilm da se šališ...ali ja nisam zavisnik od interneta :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od jagodica
znaci, po ovom kojinom.. ja treba da dobijem invalidsku penziju.. :aha:
trenutni staz je :hm: pa oko 11 godina (odprilike) moze samo vishe da bude :aha:
:krsti:Citiraj:
Prvobitno napisano od mire
ovaj gori od mene..
ja sam izderala tastaturu na mobilnom (starom) od kucanja preko njega :krsti:
Nema veze što ti tvrdiš da nisi zavisnik. :nene: I ja kažem da nisam.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
To ti samo povećava šanse za inavalidsku penziju. Priznanje da si zavisnik
je kažu prvi korak u lečenju. Mi dakle ni prvi korak ne možemo da napravimo
i naš problem je ozbiljniji.
Citiraj:
Prvobitno napisano od Breskvica
Vi kad se dogovorite ko je gori, sastavite spisak sveg zla koje vam je internet doneo.Citiraj:
Prvobitno napisano od mire
Na primer: ostali bez posla, ostavila vas devojka, kum vas se odrekao, i slično...
Ja sam skoro ostala bez posla. Muž samo što me nije ostavio. Deca mrze
računar iz dna duše. Kao trećg razmaženog brata ga doživljavaju. Prijatelji
su me skoro zaboravili. I tako.. :aha:
e tu sam te čekala.....:) znači, što više forumašimo, sve nam je lakše da dokažemo zavisnost....dakle, nema brisanja postova na svim forumima na kojima smo bili :) to je dokaz bre :)Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
:pada: pa ti si stvarno zaslužila penziju.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Jesam, najstvarnije. :sad:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
A prvi forum na kome sam bila je obrisan. :qq: Uništili su dokaz.
Završila se sezona Velikog brata i oni sve obrisaše, zlotvori. :ljut:
znači, treba čuvati forume :sojka:
pa...ovoj državi, a ni jednoj, ne bi se isplatila ta vrsta penzije - jer bi onda ogroman broj ljudi počeo da bude zavisan . missim, ništa lakše nego sedeti za kompom po celi dan...ko bi zaradio novac za te penzije :hm:
Kako to misliš? Pa ko još želi da bude bolestan?
Evo kod mene u firmi narkomani imaju prava ko carevi. Ćušnu ih u neki zapećak
gde imaju minimum posla, jer ništa odgovorno ne mogu da im povere, a ne smeju
ni da ih otpuste. I tako primaju platu i uživaju. Al meni ne pada na pamet da i ja
počnem da se drogiram.
E ovo treba pročitati:
http://primenjena.psihologija.edu.rs/clanci/2009143.pdf
ne mislim da neko želi da bude bolestan, ali koliko ima invalidskih penzija trenutno - ne verujem da su baš sve to invalidi...ne verujem.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
ništa od toga.. neozbiljni ste.. :aha:
jooooooj fenomenalana tema!!! I ja sam opasan zavisnik od neta! Jos malo pa cu zakljucati kucu iznutra i necu izlaziti nikad. Kad malo bolje razmislim mozda sam i preterala! Vrhunac je to sto sam se upisala na casove engleskog preko neta. Mrzi me da se sredjujem za skolu. A super je fora, homeschool nesto kao. Svidja mi se brintanika skola.
Tesko je kad si zavisnik. Ja se trudim da ne budem.
Ma ne mogu ja više da se trudim. Evo sve sam priznala i nek me leče.
:aha:
uozbiljimo temu:dada:
pronašla sam sjajan članak,pa da vidimo:palac:
Čevoro ljudi sedi u kafiću. Na stolu ispred njih su pića, neko puši i cigaretu. Ali umesto da se gledaju i pričaju, oni drže pognute glave u svoje mobilne telefone i listaju šta ima novo na mrežama. Tek povremeno, neko od njih će dići glavu i obratiti se sagovornicima: „Jesi li video šta je Marija postavila? Idite na njen profil?” I to će biti sva konverzacija koju imaju.Da je pre samo deset godina neko predvideo da će ovako izgledati društveni život, niko ne bi verovao. Danas, ovakva scena je sve češća i uobičajena.
Svi znamo šta je standardna reakcija prosečne osobe kada čuje za ovo: „Bože, strašno, kako te stvari otuđuju ljude, kuda ide ovaj svet.” I tako dalje. Ali, možemo li imati neki dublji pogled na ovu pojavu, možemo li nekako dekonstruisati kakva je to magična sila koja vuče ljude da se ovako ponašaju?
Ovo je upravo tema kojom se psiholozi intenzivno bave poslednjih godina, i zaključci do kojih su došli su veoma zanimljivi. Ključna komponenta koja izaziva zavisnost od društvenih mreža je lučenje dopamina usled validacije. O tome sam delimično već pisao u kolumni o narcizmu.
Šta je zapravo validacija?
To je osećaj sreće koju ljudi osete svaki put kada dobiju novi komentar na neku svoju rečenicu. Kada neko pošalje poruku. Svaki put kada im neko „lajkuje” sliku i kaže da su lepi.
Svaki put kada neko misli na nas na bilo koji način, luči se mala količina dopamina, i mozak se tako „navlači” na ovu drogu. Dopamin se inače luči kada pojedemo nešto, kada na bilo koji način doživimo neko zadovoljenje potreba.
Glavni problem je u tome što ljudi ne znaju kada će se tačno ovo desiti, i onda proveravaju društvene mreže na svakih pet minuta, u potrazi za dopaminom.
Kao da imate na stolu činijicu, ali ne znate kada će se u njoj pojaviti čokoladica, pa stalno morate da proveravate. I onda se to pretvara u opsesiju.
Pre nekoliko godina socijalni psiholozi uradili su eksperiment sa pacovima koji potvrđuje ovu teoriju.
U prvoj grupi bili su pacovi kojima su davali obilnu količinu hrane svakog jutra u osam sati.
Hranu bi stavili u jednu posudicu, a pacov bi morao njuškom da otvori kućicu, da proveri da li unutra ima hrane, i onda bi je pojeo.
Ovi pacovi su stekli specifično ponašanje. Svakog jutra, nekoliko minuta pre osam sati, pacov bi počeo da proverava kućicu. Zatim bi unutra zatekao hranu, pojeo, i bio bi miran ceo dan.
U drugoj grupi bili su pacovi kojima su davali hranu u veoma malim količinama pedeset puta dnevno, u slučajnim vremenskim trenucima.
Šta se ubrzo desilo sa ovim pacovima? Poludeli su. Postali su opsednuti, proveravali su posudu na svakih pet sekundi, vrteli su se po kavezu po ceo dan. Što bi naš narod rekao – „odlepili su”.
Jedan restoran iz Njujorka nedavno je objavio studiju koja odlično ilustruje ovu pojavu. Desilo se to da su gosti masovno počeli da se žale kako je usluga spora. Uprava restorana nije mogla da otkrije o čemu je reč. Zaposlili su dodatne konobare, uveli pojačanu kontrolu, ali gosti su se i dalje žalili na sporu uslugu. Zatim su počeli da analiziraju snimak sa kamera u restoranu i da upoređuju te snimke sa onima od pre deset godina. I došli su do zapanjujućeg otkrića.
Većina gostiju je počela da se ponaša drugačije. Dođu u restoran, traže šifru za internet. Zatim dvadeset minuta provedu listajući „Fejsbuk” pre nego što uopšte pogledaju u jelovnik. Kada hrana stigne, slikaju tanjir iz raznih uglova i stavljaju na „Instagram”. Tokom jela, odgovaraju na poruke i prave ogromne pauze. Sve u svemu, provode mnogo vremena u restoranu, a kada vide koliko je sati prošlo, krive za to spore konobare.
Ljudi, dakle, nisu svesni šta internet čini njihovim mozgovima. Nisu svesni jer im konzumacija istog daje osećaj sreće i zadovoljstva, i ne pomišljaju da traže uzrok za neke svoje neuspehe u nečemu što ih čini srećnim. U tome je zapravo najveća opasnost ove zavisnosti – mnogim ljudima je nevidljiva.
Fakultet za medije i komunikacije
Apsolutno :dada:
Internet zavisnost je postala teza zavisnost od narkomanije. Narkoman bar jednom uzme dozu i miran je par sati, dok je internet zavisnik nezasit. Posle pola sat on krizira.
Nema kraja, zavisnost samo raste...na kraju ce se svesti na to da ce spavanje biti luksuz, a da ne spominjem ostale osnovne potrebe.
Nije ni cudo sto ulazimo u eru robotike , svi se vec uzurbano pripremaju za to, gubeci ljudskost, empatiju i osecaj za drugo bice.
:aha:
Dobro je da smo svjesni toga,to nam omogućava da se borimo protiv ovisnosti.
Sjećam se,prije par godina,spremajući stan i sortirajući robice po plakarima,sjela sam iznenada suočena sa ogromnom količinom svega i svačega:facepalm:
I tad sam prvi put spoznala tačnost teze o čovjekovom postvarenju..stvari,stvari,stvari,kupite stvari,kupite i kad vam treba i kad vam ne treba,kupite ako zatreba,možda nekad ko zna kad,nek se nađe,ima komšinica..bla bla bla..
Pretvaramo se u stvari,..postajemo postvarena bića:(
Onda sam počela da radim na tome da se "razvezujem" od toga iako je to mučan i težak proces..
Isto je i sa internetom,i on je prosto i samo još jedna stvar..
Mislim da bismo trebali intenzivno tražiti sebe ,možda se i pronađemo..prikočiti,zaustaviti se..
Meni to uspjeva kad odem na rijeku..i tačno već sad vidim i osjećam razliku "povratka" prirodi ,živoj riječi,mirisima i bojama..
da... treba se vratiti prirodi i ljudskosti
nazalost, to se uopse ne uzima za ozbiljno :aha:
meni je zao danasnje decice :srbpla: umesto da se po ceo dan jure napolju i onako znojavi i umazani dodju kuci kad padne mrak, kao sto smo mi nekada dolazili, oni sede kuci i igraju igrice.
I kako posle ta deca da budu i normalna i zdrava :nene:
Rastu u deformisanu, nagojenu omladinu punu kompleksa i totalno nespremnu za zivot :srbpla:
Tačno tako,ali ipak primarno vaspitanje od strane roditelja ima važnu ulogu i mora činiti više,a to je jedan od najtežih zadataka koje ima svaki roditelj.Citiraj:
Prvobitno napisano od Padalica
Rad leči od zavisnosti i od mnogih drugih falinki.
provereno
Slazem se :dada: , ali danas nazalost nema ko da se bavi vapsitanjem dece. Roditelji prezaposleni, decu uglavnom vaspitavaju skola, ulica....Citiraj:
Prvobitno napisano od NeDole
Dodje majka s posla u 5 mrvta umorna, a tek je ceka spremanje rucka i najlakse je detetu uvaliti igrice samo da bi mirno bilo :aha:
Ne sammo da nam drustvo propada, vec propada cela ljudska rasa :aha:
TV i internet stvaraju hordu zavisnika koji u pravom zivotu ne umeju da se snadju.
Razmišljam:kapa: ta pošast još nije stigla u sela u kojima /mada je sve manje sela/ djeca imaju radne navike i škole u koje pješače
o tome i pričam
:dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od bakterijasmarsa
Kad putujem na more,vozim preko planine Manjača kroz Kočićev rodni kraj,pa dalje sve kroz pitoreskna sela i zaseoke i uvijek pored ceste vidim djecu kako prodaju maline,jagode,sir,kajmak...stoje onako maleni po cijeli dan,a kuće iz kojih su došli na glavnu cestu vide se tek u daljini..
Vidim i tinejdžere kako čuvaju stoku na ispaši i nekako mi srce bude puno :bisa:
I da,uvijek zastanem i kupim nešto:dada:
Sad me pravo strah da rečem da sam jedva čekala da se vratim kući, odradim šta imam i dođem vamo da vas vidim :rumenko:
Ne znam šta bih rekao, ali po sebi vidim da je internet zavisnost ne veliki već preveliki problem. Dnevno na internetu provodim oko 15 sati, računar ne gasim čak ni kad idem spavati. Da stvar bude još i gora, ako se treba nekud na put, a pogotovo ako je na više dana obavezno proverim kakva je pokrivenost mobilnim internetom. Ako je nema onda ni ne putujem na to mesto.