Printable View
svi smo znali da čekamo..da nam se dogodi(ljubav)..da on dođe(nama ili pameti) ,da se predomisli ili pokaje..da nas zavoli(možda napokon)..da ode(jer mi nemamo snagu)..i tako svašta smo čekali..
vrijedi li čekati? Oduzima li nam to snagu i dostojanstvo,samopoštovanje ? Desi li se dobitak ..i gdje je granica do koje možemo čekati..ako je ima..
Ne vredi čekati. :nene:
Oduzima nam vreme i to je sasvim dovoljno.
možda ne vrijedi,a možda i vrijedi..neko će sigurno kazati da mu se isplatilo čekanje. ..ponekad je ljudima potrebno to isto vrijeme da shvate ili prihvate..i gubim li ja vrijeme ako ono možda može nešto da uradi za mene..
Pa ne znam. Meni su jako tužne one priče, kada žena recimo kaže, eto čekala sam celog života
da se promeni i konačno je shvatio koliko mu ja značim, a ono već imaju preko 60 :huh:
uopšte ne znam čemu to služi.. i taj se ni tada ne bi primirio, nego je zanemoćao pa mora.. :lol:
Vreme samo ništa neće da uradi. Ako imaš ideju kako da nešto promeniš, onda menjaš i to
onda nije čekanje.
svakako da je najveća greška svake žene da ČEKA da se on promijeni,ili da je baš ona ta koja će da ga promijeni.
Tu se slažemo,ali nije to jedino čekanje koje nam se događa i o kojem se misli u uvodom postu.
Samo mala opaska. Odakle vam ideja ili zelja da ga promenite? Zavoleli ste ga takvog kakav je. Onda neka i ostane takav da vas ne razocara.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
Vrijeme je kao i vatra..dobar sluga,ali loš gospodar..
sjajno bi bilo da svi kažemo kako nikad nismo nikog i ni zašta čekali,kako smo principijelni do bola i nazad i kako se ljudi ne mijenjaju,odnosno kako se ne mogu prilagođavati jedno drugom..ne,mi ne čekamo već djelujemo..e,to bi bilo zaista idealno:)
Ogrnuta u plašt vlastitog kukavičluka čekala jesam da..da shvati i da ode sam..i dočekala,pa mi je savjest bila mirnija(lažemo se malo,al i to je ljudski)
I često sam čekala i ostajala prazna..i da,naravno da sam shvatila da je čekanje često zaludno i da gubimo..
ali,da li je moguće da su ljudi zaboravili na ljepotu nadanja..isčekivanja..
Aaaaa... pa kad bi taj bag ispravile, ne bi bile žene.. :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od supermen*prvi
Ima nekih koji su se u 60 promenili (onemocali) kao na primer RlaninarCitiraj:
Prvobitno napisano od kojica
a ima nekih kojima je jos uvek 15. (kao na primer ja :rile: )
:haha: :haha:Citiraj:
Prvobitno napisano od supermen*prvi
A jel moraš ti sve baš da pročitaš? :lol:
i ja sam se često to isto pitala....nekad sam smatrala da se neko može promijeniti - to kad sam bila mala:)..a kad sam odrasla shvatila sam da niko nikog ne može mijenjati,ljudi su formirane ličnosti i treba da ih prihvatimo takve kakvi jesu..ali,nažalost i danas susrećem žeme koje vjeruju da će baš one da ga promijene:(Citiraj:
Prvobitno napisano od supermen*prvi
Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
Moguće je da su zaboravili, a moguće je i da su samo neki od nas zaboravili :aha:
Nemam pojma šta da kažem .. a da to bude univerzalno, ja prosto ne verujem da bih mogao bilo koga ili bilo šta da čekam, a da sam pri tome ubeđen da je nada da ću nešto dočekati smešno mala, ako je uopšte ima. Al ja sam samo jedan matori ćumur :aha:
Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
Vredi cekati.
Oduzima snagu, ali ako nesto zelis iskreno od srca, ako znas da je to TO, snage ce uvek biti.
Dostojanstvo i samopostovanje :hm:
mislim da ne... to je vec mozda da se desi kod psihicki nestabilne osobe. :aha:
Posle cekanja, uvek se nesto desi, dobitak/gubitak.. uvek se dobije nesto.. ako nista drugo onda iskustvo..
Granica u mom slucaju ne postoji. :bela:
vidiš sandokane,ja bih naprimjer tebe čekala:lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sandokan
:stidljiva:
moram priznati ribizlo da mi se dopada što si napisala:)Citiraj:
Prvobitno napisano od Ribizla
uvijek smo vredniji za iskustvo više..pa šta ako smo i stradali (sam pao sam se ubio,zar ne? )
da ne citiram nedu.. ali to je to :aha:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sandokan
a za ovo zadnje :bije:
bash tako.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
niko nas nije terao na to.
to je sve nasa dobra volja ili u ovom slucaju ljubav :bisa:
u tvom slučaju,kažeš ljubav? pa,ti si onda najpozvanija za ovu temu:bisa:Citiraj:
Prvobitno napisano od Ribizla
čovjek koji zna šta čeka,zavređuje ohrabrenje:)
Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
mislila sam na temu...
ali ne mogu da slazem da kazem da nije i kod mene slucaj :aha: :bela:
cekam, i svesna sam svega... i lepo mi je :) ne zalim se ;)
eto,nek vide oni koji vazda sumnjaju da čekanje zna biti lijepo:)Citiraj:
Prvobitno napisano od Ribizla
:bela:Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
mora on je taki kad mu neko uzme fagot onda samo dirka zice po harfi :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
To cekanje oduzima energiju, ne vreme, manje-vise.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
E sad to menjanje nekog. Ljudi najcesce menjaju odnos prema nekome, ne menjaju se oni sami.
Mozes u najboljem slucaju promeniti neke navike, misljenje, stavove, ali ponasanje i ono sto smo i zbog cega nas je neko zavoleo, onog trenutka kada promenimo to nije to.
Ja sam nekog cekala, potajno nadajuci se nekoj promeni. I desila se. Taj neko je dosao i nije se promenio, vec je odnos prema meni promenjen, na bolje :)
ja stalno nesto cekam...cekam vikend, a onda radni dan, cekam godisnji odmor, cekam poslovno putovanje, a onda jedva cekam da se vratim, cekala sam jedva da porastem, pa bih sad da opet budem dete, cekam jedva da se zaljubim, onda ocekujem da ljubav prodje, pa cekam da prestane da boli..ja sam zena cekanja i mnogo me to nervira, taj osecaj da ne umem da zivim u sadasnjosti, vec iskljucivo u buducnosti...al, kapiram i to je bolje no ziveti u proslosti :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta