Ekološki rečnik

GASOVI SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE

Mnoga hemijska jedinjenja koja se nalaze u Zemljinoj atmosferi se ponašaju kao gasovi
sa efektom staklene bašte (GHG). Ti gasovi dopuštaju sunčevoj svetlosti da uđe u
atmosferu. Kada sunčeva svetlost udari u zemljinu površinu, jedan njen deo se vraća u
svemir kao infracrveno zračenje (toplota). GHG apsorbuju to infracrveno zračenje i
zarobljavaju toplotu u atmosferi. Mnogi gasovi se ponašaju kao GHG. Neki su prirodni.
Neke od njih proizvode i ljudi, a neki isključivo nastaju uticajem čoveka (na primer,
industrijski gasovi). Osnovni GHG su: ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), azot-dioksid (N2O).

ZELENO PRANJE


Zeleno pranje je pojava kada kompanija, industrija, vlada, političar ili čak nevladina
organizacija neopravdano prisvajaju ekološke osobine da bi stvorili o sebi pro-ekološku
sliku, da bi prodali proizvod ili da bi pokušali da povrate svoj status u javnosti pošto su
prethodno uvučeni u neki spor.

ODRŽIVOST

Termin opisuje sposobnost da biološki sistemi ostanu raznosvrsni i produktivni tokom
vremena. Za ljude ona označava potencijal da dugoročno održe blagostanje, koje
zauzvrat zavisi od blagostanja prirode i od odgovornog korišćenja prirodnih resursa.
Sada postoje brojni naučni dokazi da čovečanstvo živi neodrživo. Povratak čoveka na
korišćenje prirodnih resursa unutar održivih granica bi zahtevao veliki kolektivni
poduhvat. Načini održivog življenja može imati više oblika, od reorganizovanja životnih
uslova (ekosela, eko-opštine i održivi gradovi), preko ponovne procene ekonomskog
sektora (zelene zgrade, održiva poljoprivreda) i prakse u radu (održiva arhitektura) do
promena u stilu života svakog pojedinca.

FANTOMSKA STRUJA

Ova struja se crpi iz mreže kada je uređaj uključen ali se ne koristi. To su, na primer,
štampači, punjači mobilnih telefona, televizori i kompjuteri. Lak način rešenja ovog
problema su produžni kablovi sa prekidačem koji isključuje protok struje. Takvo ulaganje
se isplati jer fantomska struja čini 5 odsto računa jednog domaćinstva.

KARBONSKI OTISAK

Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu GHG emisija proizvedenih direktno i
indirektno od strane individue, organizacije, događaja ili produkta. Karbonski otisak je
mera našeg uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, a izražava se u tonama (ili
kilogramima) ekvivalenata ugljen-dioksida.

KISELA KIŠA

Kisela kiša je termin koji se odnosi na mešavinu suvog i vlažnog atmosferskog taloga koji
sadrži veću količinu azotne i sumporne kiseline. One nastaju i od prirodnih uzročnika, kao
što su vulkani i trula vegetacija, i od uzročnika za koje je kriv ljudski faktor, i pre svega
su to emisije sumpor dioksida i azotnih oksida koje su nastale od sagorevanja fosilnih
goriva. Kisela kiša nastaje kada ti gasovi reaguju u atmosferi sa vodom, kiseonikom i
drugim hemijskim jedinjenjima sa kojima formiraju različita kisela jedinjenja. Rezultat je
blagi rastvor sumporne kiseline i azotne kiseline. Te kiše postepeno truju jezera i vodene
tokove, i time ugrožavaju životinjski i biljni svet.

Alternativni transport

Alternativni transport se odnosi na metode transporta koje ne uključuju tradicionalni
automobilski, i obično se misli na onaj prevoz koji emituje manje gasova. Primeri su
bicikle ali i prevozna sredstva u koja može da stane dosta ljudi kao što su autobusi i
vozovi. Takođe u ovu kategoriju ulaze i hibridni automobili zato što je, bez obzira što
koriste benzin, njihova osnovna svrha da ispuštaju manje gasova sa efektom staklene
bašte od običnih automobila. Aktivisti za očuvanje životne sredine propagiraju
alternativni transport zato što pomaže da se drastično smanji količina GHG u atmosferi.

ALTERNATIVNA ENERGIJA

Termin alternativna energija se odnosi na različite oblike energije koje se ne proizvode
sagorevanjem fosilnih goriva. Sagorevanje fosilnih goriva radi proizvodnje struje je
efektivno, ali je veoma štetno za okruženje pošto se emituju štetni gasovi sa efektom
staklene bašte, recimo ugljen dioksid koji direktno utiče na globalno zagrevanje. Primeri
izvora alternativne energije su: vetar, sunce, geotermalni izvori, voda, nuklearna
energija, biogorivo i druga.

Biodizel

Biodizel je obnovljivo gorivo koje se proizvodi od poljoprivrednih resursa kao što su
kanola ulje, suncokretovo ulje, reciklirana ulja za prženje i životinjsko salo. Ovo
alternativno gorivo je veoma važno za okruženje zato što pomaže da se smanji
korišćenje goriva koja su napravljena od nafte. Biodizel takođe smanjuje emisiju CO2 i
ostalih GHG, koje ispuštaju automobili koji koriste tradicionalna goriva.

Biodiverzitet

Biodiverzitet je raznovrsnost životnih formi koje se nalaze u nekom ekosistemu. Na Zemlji
to uključuje biljke, životinje, mikroorganizme i još milione različitih životnih formi.
Održavanje zdravog biodiverziteta je od suštinske važnosti zato što su svi gore
pomenuti oblici života međusobno zavisni, i dobrobit jednog je povezana sa drugima.
Klimatske promene veoma ugrožavaju biodiverzitet i trebalo bi da se smanje što je više
moguće da bi se izbegla dalja šteta.

BPA (Bisfenol A)

Bisfenol A je jedinjenje u plastici koga ima svuda i ključni je element za proizvodnju tog
materijala. Više od 1 milijarde kilograma se godišnje proizvede u SAD.

Opasnosti BPA su kontroverzne; studije su pokazale da izlaganje BPA izaziva razvoj
ćelija kancera dojke, ali se i dalje najviše koristi zato što je jeftin, lagan, izdržljiv i nudi
ostale svoje osobine koje drugi materijali ne poseduju, a štetni uticaji na čoveka još nisu
dokazani. Pronađen je u više od 90% uzoraka ljudske mokraće; to znači da smo stalno
izloženi bisfenolu, a smatra se da su najugroženije bebe.

Plastika ispušta BPA 55 puta brže kada je zagrejana, tako da, ako se koristi, ne bi
trebalo da se stavlja u mikrotalasnu pećnicu, da se koristi za vrele napitke ili hranu, ili da
se pere u vrućoj vodi.

Dioksin – narandžasti agent


Ovih dana u centru pažnje javnosti našla se Nemačka sa mesom i jajima zagađenim
dioksinom. I dok su svi shvatili da je u pitanju opasna supstanca trenutak je da saznamo
nešto više o dioksinu.

Dioksini su grupa hemijskih jedinjenja koji zagađuju okolinu. Nalaze se u prirodi širom
sveta i lako se nađu i u lancu ishrane. Najčešće se skupljaju u masnom tkivu životinja.
Samim tim u čovekov organizam dospevaju prvenstveno preko hrane. A kako dospevaju
u prirodu? Oni su uglavnom nusprodukt industrijskih procesa ali mogu nastati i kao
rezultat prirodnih procesa kao što su šumski požari i vulkanske erupcije. Topionice,
beljenje papirne pulpe hlorom i proizvodnja nekih herbicida i pesticida su glavni krivci za
rasprostranjenost dioksina u prirodi. Iako je njihovo formiranje lokalno, širenje je globalno.

Obzirom na tu činjenicu – da ga svuda ima – svi smo nekad bili izloženi dioksinu, međutim
ti nivoi ne utiču značajno na ljudsko zdravlje. Duga izloženost visokim nivoima loše utiče
na imunitet, nervni sistem u razvoju, endokrini sistem i reproduktivne funkcije. Hronična
izloženost životinja je rezultovala različitim oblicima karcinoma i zbog toga je dioksin
proglašen kancerogenom. Ipak, postoje nivoi ispod kojih bi rizik dobijanja raka bio
beznačajan.

Jedan od najranijih incidenata sa dioksinom, ako se to može nazvati incidentom, je
američko korišćenje herbicida poznatog pod nazivom Agent Orange u ratu sa Vijetnamom
od koga je posredno i neposredno obolelo milion Vijetnamaca ali i brojni američki vojnici.
Najpoznatija žrtva trovanja dioksinom je bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko, koji je
kao opozicioni predsednički kandidat bio otrovan količinom koja je 6000 puta veća od
normalne. Posledica toga su bile akne na licu koje su ga privremeno potpuno izobličile.

Pored nedavnog incidenta u Nemačkoj, još jednom (1998.godine) tamo su otkriveni
visoki nivoi dioksina, ali tada u mleku. Istraga je dovela do zagađene stočne hrane na
bazi pulpe južnog voća koja je uvožena iz Brazila. Rezultat toga je bila zabrana uvoza
pulpe iz Brazila u čitavoj Evropskoj Uniji. Šteta od ovog poslednjeg pokušaja masovnog
trovanja se za sada, na sreću, meri samo u novcu.

Geotermalna energija

Neverovatno, ali 99,9% od ukupne Zemljine mase je toplije od 100oC. Što znači da ispod
naših nogu konstantno radi prirodni bojler koji nam može stvarati čistu, obnovljivu
energiju.

Geotermalni izvori nastaju tako što se u pukotinama zemljine kore skuplja kišnica i
otopljeni sneg i to na dubinama ponekad većim i od nekoliko kilometara. Tu vodu greju
vrele stene i ona se vraća nazad na površinu u vidu toplih izvora, termalnog blata i
gejzira.

Ako su geotermalni rezervoari blizu površine, možemo doći do njih bušenjem (tehnološke
mogućnosti nas trenutno vode do 10km dubine), a kada se do njih dođe voda ili sama
izbija na površinu ili nam za to služe pumpe. U svakom slučaju, temperatura te vode
varira između 120 i 370oC i koristi se u geotermalnim elektranama za generisanje struje.
Rezervoari koji se nalaze bliže površini su i manje topli (između 20 i 150oC) i koriste se u
banjske svrhe, za ribnjake, industriju i grejanje kuća i poslovnih prostora.

Izveštaji pokazuju da je 2010.godine bilo instalirano 10.715MW energije i to je generisalo
godišnje oko 67.000 GWh struje čiji je izvor zemljina toplota. Konzervativni izveštaji iz
1999.godine procenjuju da u svetu postoji potencijal za 35.000 do 72.000 MW, a noviji
koji su uzeli u obzir i nova nalazišta i nove tehnologije procenjuju izvore na 65.000 do
138.000 MW. Veliki potencijal leži neiskorišćen pogotovo ako se zna da postoji 39
zemalja u svetu koje se mogu u potpunosti snabdevati strujom od geotermalnih izvora, a
značajna proizvodnja struje se vrši u samo devet. Informacija će biti kompletna tek kad
se spomene da su među tih 39 uglavnom siromašne zemlje iz Centralne i Južne Amerike,
Afrike i Azije.

Prednosti korišćenja geotermalne energije su brojne, možda je dovoljno samo reći da se
geotermalna polja mogu koristiti decenijama ili čak vekovima i da geotermalne elektrane
imaju veoma blag uticaj na okolinu. One ispuštaju manje od 4% CO2 u odnosu na emisiju
klasičnih elektrana.

Danas je u svetu vodeća država SAD sa instaliranih 3000 MW, a odmah za njima idu
Filipini i Indonezija sa 1900 odnosno 1200 MW. Nemačke trenutno nema nigde pošto ima
instalirano samo 6,6 MW, ali zato u ovoj godini ima preko 150 planiranih projekata
vezanih za geotermalnu energiju. Od proizvedene struje Islanda 25% je od geotermalnih
izvora, a 90% grejanja dolazi upravo odatle. Najbolji potencijal u Srbiji ima Vojvodina, ali
se trenutno zemljina toplota koristi za grejanje stanova, poljoprivredu i banjski turizam.
Prošle godine, SEE (Southern European Exploration) je dobila licence da istraži
geotermalnu energiju u Kupusini, Adorjanu i Vrbici u Vojvodini i u Vranjskoj Banji.

U vreme kad se potražnja za energijom povećava neverovatnom brzinom, kada 2
milijarde ljudi nema struju i kada je, nadam se, došao trenutak da se, ako ništa drugo,
jasno prepoznaje štetnost korišćenja fosilnih goriva, potrebno je iskoristiti svaki
obnovljivi i čist resurs koji nam Zemlja pruža. A za geotermalnu energiju se kaže da ima
sve prednosti nuklearne energiju i nijednu njenu manu.

Željko Stanković

Klimatska promena

Termin klimatska promena se često koristi uporedo sa terminom globalno zagrevanje, ali
fraza ‘klimatska promena’ bi trebalo da bude prvi izbor pri opisu promena zato što ih ne
ograničava samo na rast temperature.

Klimatska promena se odnosi na bilo koju značajnu promenu u klimi (kao što su
temperatura, padavine ili vetar) koja traje u dužem periodu (decenije ili duže). Uzrok
klimatskim promenama treba tražiti u: prirodnim faktorima, kao što su promene u
sunčevom intezitetu ili spore promene u Zemljinoj orbiti oko Sunca; prirodnim procesima
unutar klimatskog sistema (npr. promene u strujama okeana); i u ljudskim aktivnostima
koje menjaju sastav atmosfere (sagorevanjem fosilnih goriva) i površinu zemlje (npr.
seča šuma, pošumljavanje, urbanizacija, širenje pustinje, itd…).

Naftna mrlja

Naftna mrlja je slučajno ispuštena nafta u okruženje. Na zemlji, naftne mrlje se obično
lokalizuju i stoga njihov uticaj može biti uklonjen relativno lako. Za razliku od toga,
morske naftne mrlje mogu da rezultuju naftnim zagađenjem velikih područja i da budu
ozbiljne ekološke katastrofe. Osnovni razlog nastanka tih nesreća je transport nafte
tankerima i cevovodima (oko 70%), a doprinos nastanku naftnih mrlja bušenjem i
aktivnostima oko proizvodnje je minimalan (manji od 1%). Velike mrlje koje se sastoje od
više od 30.000 tona nafte su retki događaji i njihova učestalost se smanjila u poslednjih
desetak godina. Ipak, takve epizode imaju potencijal da prouzrokuju najozbiljniju
ekološku opasnost (najviše za morske ptice i sisare) i da načine dugoročne poremećaje
u prirodi (uglavnom na obali).

Od naftnih mrlja umiru ptice jer im perje biva prekriveno naftom. Ptice će se otrovati jer
će pokušati da se očisti. Životinje mogu umreti od hipotermije. Temperature njihovih tela
mogu biti jako niske. Nafta takođe može ući u pluća i jetru životinja.

Exxon Valdez naftna mrlja se desila 1989. godine i bila je ogroman incident. Posada
Exxon Valdez tankera je u okolini Aljaske primetila glečere i htela da ih obiđe. U tom
obilasku, nasukali su se na greben i ispustili oko 40 miliona litara nafte u more. Nafta je
ubila oko 2.800 vidri i 250.000 morskih ptica. Exxon Valdez kompaniji je bilo potrebno 4
leta da očiste mrlju i potrošili su 2.1 milijardu dolara za čišćenje.

Naftna mrlja u Meksičkom zalivu je nastala usled eksplozije, požara i potonuća naftne
platforme u vlasništvu BP na 120 kilometara od obale Lujzijane. Od tada iz bušotine
ističe oko 800.000 litara nafte dnevno. Vremenske prilike ne idu u prilog stanovnicima
Lujzijane jer se naftna mrlja brzo širi i kreće ka obali. Ova nesreća se dešava upravo u
trenutku kada je predsednik SAD Obama odobrio korišćenje većeg broja lokacija u
Atlantiku i Meksičkom zalivu za gradnju novih naftnih platformi. Ta odluka bi sada trebalo
dobro da se preispita.

CO2

Ugljen dioksid je gas sa efektom staklene bašte koji se emituje prirodno ugljeničnim
ciklusom i akivnostima poput sagorevanja fosilnih goriva (uglja, nafte i prirodnog gasa),
čvrstog otpada, drveća i takođe kao rezultat nekih drugih hemijskih reakcija (npr.
proizvodnja cementa). Ugljen dioksid se uklanja iz atmosfere kada ga apsorbuju biljke u
svom ugljeničnom ciklusu.

Od industrijske revolucije u 18.veku, ljudske aktivnosti su dramatično povećale
koncentraciju ugljen dioksida u atmosferi. Visok nivo ugljen dioksida u atmosferi direktno
utiče na klimatske promene. 2005. godine koncentracija ugljen dioksida na svetskom
nivou je bila za 35% veća nego pre industrijske revolucije.

Krčenje šuma (deforestacija)

Deforestacija je sečenje šuma da bi se dobilo zemljište čijoj nameni šuma nije potrebna.
Često se navodi da je krčenje šuma jedan od glavnih uzroka pojačanog efekta staklene
bašte: stabla koja su spaljena ispuštaju ugljen-dioksid; a isečena stabla više ne
uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere.

Deforestacija je postala ogroman problem za okruženje zato što troši jedan od Zemljinih
najvažnijih prirodnih resursa; povećava koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi, čime
značajno utiče na klimatsku promenu; i u isto vreme remeti i uništava stanište hiljada
vrsta biljaka i životinja.

Procenjeno je da je oko polovine svih tropskih šuma na svetu – između 7.5 miliona i 8
miliona km2 od početnih 15 do 16 miliona km2 koje su do 1947.godine prekrivale
planetu – sada posečeno. Neki naučnici predviđaju da će, osim ako se ne preduzmu
neke ozbiljne mere, do 2030.godine ostati samo 10% zdravih šuma i 10% koje će biti u
lošem stanju.

Pre desetak godina zemlje koje su najviše bile pogođene deforestacijom su Brazil,
Indonezija i Bolivija.

Suša

Suša predstavlja manjak padavina. Uobičajeno je da ljudi suše posmatraju na drugačiji
način u odnosu na ostale prirodne katastrofe, kao što su poplave ili uragani jer su oni
kratkog trajanja. Suše su jedinstven fenomen jer mogu da utiču na velike regije
mesecima ili godinama. Ostavljaju teške posledice na proizvodnju hrane i smanjuje
životni vek i ekonomske performanse velikih oblasti ili čitavih država. Od sve vode na
Zemlji, samo 0,003% je dostupna pijaća voda koja nije zagađena, zarobljena u zemlji ili
je preduboko ispod površine. Za vreme suše, izvori vode poput rezervoara, reka ili
podzemnih voda za bunare su ugroženi jer lako mogu da se isuše.

Za vreme velike suše tokom 1984. i 85. godine na Rogu Afrike je vladala glad koja je
ubila 750.000 ljudi.

Za vreme suše 2007.godine u Srbiji šteta je bila 45 milijardi dinara.

Potrebno je da usvojimo navike, tehnike i opremu koje bi trošile manje vode bez obzira
na sušu, pre nego što nam sve to zaista bude potrebno. Ne samo što bi nam to učinilo
sušne uslove podnošljivijim, već bi i smanjilo potrošnju postojećih zaliha vode. Kad smo
već kod toga, Srbija je jedna od najmanje navodnjavanih država na svetu sa
navodnjenih samo 1,5% obradivih površina, dok se u svetu na taj način vodi briga za
oko 17% poljoprivrednih površina.

Energetska efikasnost

Energetska efikasnost je jedna od najvažnijih tačaka za koju se zalažu ekološki pokreti.
Situacija sa klimatskom promenom se pogoršava sve većom emisijom gasova sa efektom
staklene bašte – a za tu emisiju je uglavnom odgovorno sagorevanje fosilnih goriva da bi
se dobila energija. Zbog toga je ključno biti energetski efikasan u svakom mogućem
aspektu svakodnevnog života. Izolacija kuće, moderni kućni uređaji koji su energetski
efikasni, štedljive sijalice, električna vozila su samo neka od potencijalnih rešenja koja bi
doprinela manjoj emisiji gasova.

Samit o klimi u Kopenhagenu


U decembru ove godine, delegacije iz 192 države će održati dvonedeljne razgovore u
Kopenhagenu sa ciljem da stvore nov globalni sporazum o klimatskim promenama. Većina
svetskih vlada veruje da je promena klime pretnja čovečanstvu i prirodi. Razni naučni
izveštaji ukazuju na čvrsta uverenja da postoji uticaj čoveka na današnju klimu.
Ujedinjene Nacije su održale razgovore o klimi pre dve godine na Baliju i države su se
dogovorile da će početi da rade na novom globalnom sporazumu. Kopenhagen označava
kraj tog perioda. Države se nadaju da će sada doći do novog dogovora.

Zemljina klima se oduvek menjala. Na primer, orbita planete menja svoju udaljenost od
Sunca, što je dovelo do smene Ledenih doba i toplijih perioda. Međutim, sadašnje
promene klime su najverovatnije posledica čovekove nebrige. Osnovni uzroci su
sagorevanje fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa. Ono stvara ugljen-dioksid, koji se
ponaša kao prekrivač koji zarobljava više sunčeve energije i zagreva površinu Zemlje.
Seča šuma i procesi koji oslobađaju gasove kao što je metan takođe doprinose
promenama.

1997. godine UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) je
napravio Kjoto Protokol koji nije uspeo značajnije da smanji porast emisije gasova, jer se
Protokol poštuje samo u nekoliko država i ističe 2012. Države žele nov sporazum koji će
biti sveobuhvatniji, hrabriji i osmišljeniji. U junu, G8 i grupa velikih država u razvoju su se
dogovorili da porast prosečne temperature u odnosu na preindustrijski period ne bude
veći od 2C. Pričaće se o dosta tema. Industrijski razvijene zemlje će postaviti ciljeve za
smanjenje emisije gasova da bi se smanjile klimatske promene. Ključni datum za takve
ciljeve je 2020. godina, iako neke države govore o 2050. Australija, Evropska Unija,
Japan i Novi Zeland su spremni da to urade do 2020.godine. Bogatije zemlje će
verovatnije zadržati emisiju na postojećem nivou.

Četiri moguća ishoda Samita u Kopenhagenu su moguća:

• Sveobuhvatni dogovor sa rešenim svim detaljima.
• Uopšteni dogovor sa detaljima koji će se rešavati u toku narednih meseci ili godina
• Odlaganje konferencije do 2010. godine
• Neslaganje

Iako sve države žele dogovor, mnogi detalji će morati da se razrade, i pošto i ovaj kao i
svaki sporazum mora biti donet konsenzusom, postoji mnogo potencijala za razilaženja i
svaka država ga može izbaciti iz koloseka.