-
Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola, od I do IV
Моје одељење
Моје одељење је најбоље на свету. Када бих могао да бирам, увек бих овакво
одељење изабрао. Сви смо различити, занимљиви, спремни на игру и нова знања.
Сада смо сви у четвртом разреду. Када се сетим наших несташлука у првом
разреду, слатко се насмејем. Највише ме засмеје када се сетим дељења школског
дворишта на „територије―, где је свака група имала своју. Нико није смео да уђе
на „нашу територију―, иначе дође до туче. Због тога смо имали доста проблема са
наставницом и родитељима, који су нам једва објаснили да је двориште заједничко,
а посебно да не играмо игре у којима се бијемо и свађамо.
У другом разреду смо постали паметнији и разумнији. Дечаци су се мање тукли и
дружили су се са девојчицама, а појединци су награђивани за своје успехе на
разним такмичењима. Жао нам је што је наш друг Давид отишао у другу школу и
свима оставио тугу у срцу. Тај недостатак надокнађен је у трећем разреду, када
су одељење украсили нови друг Бајрам и другарица Анђела. Били смо пресрећни. У
њиховом друштву смо полако заборавили да нам је један друг отишао.
Марљиво смо учили и радили и стицали све више знања, а на занимљив начин смо
учили када смо ишли у Ботаничку башту, на излет у Мали Иђош, на рекреативну
наставу на Рудник, у позориште, у биоскоп...
Брзо је дошао тај четврти разред. Нова наставница енглеског језика нам је дала
знак да морамо више да учимо и вежбамо, да би стекли знање и заслужили добре
оцене, али и то смо заједно пребродили.
Биће нам жао када будемо напустили учитељицу, јер смо све лепе и занимљиве
догађаје провели са њом.
Душан МАРКОВИЋ, 4/4
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Јесен
Стигла нам је хладна кишна јесен. Она са собом доноси хладне кишне дане. Дани
бивају све краћи, а ноћи дуже. Хладно је и димњаци почињу да диме.
Кошава брише све пред собом и оставља оголеле гране да ћуте и дремају.
Одлетело лишће прекрива уснули град док сипе хладне, јесење кише. На улицама
покислог града могу се срести ужурбани пролазници који у рукама носе разнобојне
кишобране.
Ипак, није све тако сиво. Деца весело прескачу барице и радују се разнобојним
јесењим падобранцима. Сакупљамо шарено, опало лишће и од њега правимо
хербаријуме и икебане. Ту је и неизбежан плод јесени – кестен, којим се сладимо
док напољу киша добује кроз олуке.
Филип СМОЉАН, 2-5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ЈеÑењи дан
Једнога јутра погледала Ñам кроз Ñвој прозор. Видела Ñам пуно разнобојног лишћа
по дрвећу. Изашла Ñам напоље. Позвала Ñам другаре да Ñакупљамо лишће и да га
иÑпреÑујемо. Кад Ñмо то урадили отишли Ñмо у парк да Ñе играмо. ПоÑле неколико
дана узели Ñмо иÑпреÑовано лишће и правили на папиру разне Ñлике. Ð*адовима
Ñмо украÑили наше Ñобе.
Ðница ÐЕÐ*ÐÐÐИЋ, 3-5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
У жутом ауту дође
У жутом ауту дође јеÑен и у златно обоји крошње дрвећа и травњаке. У Ñвом
наручју донеÑе много мириÑних и Ñлатких плодова. Као Ñликарка обоји шарено
јеÑење цвеће. ЈеÑен и ветар направише шушкави тепих од златножутог опалог
лишћа. Птице Ñелице путују на југ. Бели облаци плове небом као бродови морем.
ЛиÑтопадно дрвеће Ñе раÑтужило што је оÑтало без Ñвоје зелене одеће, а
зимзелено због тога што им је одећа избледела. Сунце тугује што његови зраци
ниÑу више тако топли и Ñјајни као пре.
Ðнђела КÐ*СМÐÐОВИЋ, 3-5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ЈеÑен
Када је једног тихог, роÑног јутра дошла у моје двориште, пробудило ме је
шуштање лишћа. Отишла Ñам праћена шумом крошњи у школу. У школи Ñу теткице
имале проблеме. ÐиÑу могле да Ñмире лишће. Ветар је дувао тамо-амо, као да Ñе
играо Ñа теткицама. Оне Ñу Ñе љутиле, а ми деца Ñе забављали јурећи Ñе Ñ
лишћем. Ð*азнобојна јеÑен је лепа, али Ñамо док не почну да дувају хладни ветрови
и падају доÑадне кише.
Марина СМИЉÐÐИЋ, 3-5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ПиÑмо драгој ВеÑни
Драга ВеÑна,
Коначно Ñмо Ñтигли. Плутајући у беÑкрају, потпуно Ñигурни да од наших живота
нема ништа, угледали Ñмо неки чаробан град. У њему је љубав једини закон.
Становници Ñу разноразне ципеле. Ðашли Ñмо леп дом. Пошто Ñмо најлепше
ципеле, живимо у двору. Имамо много пријатеља. Ðикада Ñе не раздвајамо. ПоÑле
Ñвих мука које Ñмо прошли, коначно уживамо у нашој љубави, у граду који нам је
пружио дом. Желимо да и ти нађеш љубав Ñвог живота.
Твоји Ðикола и Тина
Ðнђела КОВÐЧЕВИЋ, 3-5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Кад пораÑтем бићу
Кад пораÑтем волео бих да будем Ñликар.
Тај поÑао ми Ñе Ñвиђа зато што могу да Ñликам људе. МиÑлим да би тај поÑао
помогао људима зато што би Ñе опуштали уз моје Ñлике.
Кад бих био Ñликар, наÑликао бих: зграде, море, људе, шуме, Ðјфелову кулу,
залазак Ñунца, меÑец, зеца у пољу.
То занимање је позитивно зато што Ñви могу да ти Ñе диве због твоје дивне
уметноÑти. Стално бих ноÑио бојице.
Могао бих да будем: полицајац, глумац, мајÑтор... али највише ми Ñе Ñвиђа да
будем Ñликар.
ÐлекÑандар Ð*ИСТИЋ, 1/5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ðко нешто не могу, не значи да не вредим
Ðко људи нешто не умеју да ураде, или не знају, то не умањује њихову вредноÑÑ‚.
Човек Ñе не мери по изгледу или ÑпоÑобноÑти у нечему и за нешто, него по ономе
што ноÑи у Ñеби - какав је у души.
Свако од Ð½Ð°Ñ Ð¸Ð¼Ð° различите ÑпоÑобноÑти и интереÑовања . Оно у чему Ñам мање
уÑпешна је гимнаÑтика. Иако Ñу ми Ñе другови и другарице Ñмејали што Ñам на
турниру у кошарци дала Ñвом тиму кош, ниÑам им никад узвратила ругањем...
Ðикоме Ñе не подÑмевам ако нешто не зна или не уме да уради.
Трудим Ñе да нађем пријатеље налик Ñеби, Ñа Ñличним ÑпоÑобноÑтим ° и
карактером. То не значи да не треба да Ñе дружим и Ñа онима који Ñу потпуно
другачији од мене.
Марија КОСТИЋ, 4/4
LEKTIRE
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ðвантуре ј едне Ñеменке
Семенка је једног јутра отишла у шетњу. Када је хтела да Ñе врати, почео је да
дува ветар. Семенка Ñе винула у небо. Семенка је била одушевљена. Када је ветар
преÑтао, Ñеменка је била тужна. Ðашао је човек и заÑадио. И израÑла је у
предивну биљку.
Сара ЗИМОЊИЋ, 1/3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ЛичноÑÑ‚ коју ћу памтити
Када Ñам кренула у вртић, први пут Ñам Ñе Ñрела Ñа ваÑпитачицоРÐнђелком. Она
има кратку, плаву коÑу и плаве очи. Сви Ñмо је звали Ðнђа. Свако јутро Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ
дочекивала уз мио оÑмех и обраћала нам Ñе нежним глаÑом. Увек Ñе лепо
облачила. КраÑили Ñу је Ñтрпљење и доброта. Много Ñе трудила да Ð½Ð°Ñ ÑˆÑ‚Ð¾ више
научи и да Ð½Ð°Ñ ÑˆÑ‚Ð¾ боље припреми за школу и даљи живот. Умела је да Ñе игра и
шали Ñа нама, да причамо Ñмешне вицеве...
Били Ñмо на зимовању, на Гочу Ñа Ðнђом. Санкали Ñмо Ñе низ брдо, а на крају
Ñтазе ударили Ñмо у једно брдо и Ñав Ñнег је пао на њу. Смејали Ñмо Ñе, а она Ñе
није љутила.
Ð*адо Ñе Ñећам Ñвоје ваÑпитачице, јер ме је научила много тога. Њени Ñавети Ñу ми
помогли да лакше прихватим школу и животне обавезе. Кад год могу, одем у вртић
да је видим...
Ðаталија ТОМИЋ, 4/4
MATEMATIKA
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ÐžÐ¿Ð¸Ñ Ñ˜ÐµÐ´Ð½Ð¾Ð³ пролећног дана
Већина годишњих доба има нешто поÑебно по чему Ñе разликује од оÑтале браће и
ÑеÑтара.
Као по правилу, омиљено дете у породици је оно најмлађе. Оно најраније уÑтаје и
буди Ñве по кући.
Ðајвише Ñе буни Зима, али и она мора попуÑтити пред толиким неÑташлуцима .
И овог јутра Пролеће жмирка гледајући како Ñе Сунце полако пење Ñтепеницама
Ñвога Двора. Сунчеви зраци обаÑјавају земљу и Ñвака биљка поÑтаје некако виша
и лепша. ОÑећам топлину зрака на Ñвом лицу. Дрвеће облачи зелену кошуљу.
Стара липа је поново процветала и опија ме Ñвојим мириÑом. Лагани поветарац
нежно талаÑа траву. Свакодневно приÑуÑтвујем целодневној журци лептирова и
пчелица.
Пролећним неÑташлуцима придружујем Ñе и ја Ñа Ñвојим другарима. Све је много
лакше без зимÑке јакне и тешких чизама. Шта има лепше од лопте у руци и пуно
другара око Ñебе? ЗаиÑта, Ñве иде у нашу кориÑÑ‚, Ñваки дан је дужи од
претходног! Када чујемо да оркеÑтар цврчака Ñвира Ñвој хит за крај дивног дана,
знамо да је време да кренемо кући.
Све је некако другачије, лепше. Пролеће никог не оÑтавља равнодушним.
Ðмар ÐГОВИЋ, 4/4
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Смејала сам се
Једног топлог дана ишла сам на Аду са породицом.
Ставили смо пешкире на плажу и ја сам одмах са татом ушла у воду. Мама је легла
на пешкир. После купања, нас двоје смо одлучили да купимо сладолед. Потрчала
сам према мами да је изненадим. Пришла сам јој с леђа, затворила јој очи рукама и
повикала:
„Погоди ко је!?―
Тек онда сам приметила да то није моја мама. Склонила сам руке и сви смо почели
да се смејемо.
Катарина АНЂЕЛКОВИЋ, 1/5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
МеÑец
Ðеки људи кажу да је MеÑец направљен од Ñира, а ја не верујем. МиÑлим да је
направљен од Ñребрне прашине и да Ñкупља Ñјај од Сунца. Иако нема доказа за то,
ја у то верујем. Ðема ничег лепшег од МеÑечевог златног и Ñребрног Ñветлуцања.
Када падне ноћ, МеÑец нам Ñе Ñмешка Ñа неба.
Јулијана МИЛОШЕВИЋ, 2/2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Прича о лептирићу шаренићу
Била једном лептирица која се звала Милена. Она је била права лепотица. Имала је
жељу. Та жеља је била да добије дете и она јој се испунила. Добила је малу
гусеницу. Када је та гусеница порасла, дала јој је име Лептирко Машнић.
Када је Лептирко порастао у лептира и када је Милена схватила да је довољно
зрео да сам себи направи кућу, послала га је да погледа оближње ливаде.
Лептирко је изабрао ливаду са црвеним цвећем. Тамо је упознао бубицу Марицу.
Играли су се целог дана са Цвећем које се налазило у близини његове кућице.
Сутрадан је Лептирко решио да посети своју баку. Пут је био кратак и лак и стигао
је брзо код ње. Али је, на жалост, бака била у пауковој мрежи.
Лептирку је помогла пријатељица Марица да избави баку. Због тога јој је Машнић
био веома захвалан. Лепо су се играли целог лета...
Ленка СТЕПАНОВИЋ, ½
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Сребрно паче
Једнога дана код језера нашла Ñе лабудица. Имала је оÑам јаја. Приметила је да јој
једно јаје недоÑтаје. ОÑвртала Ñе око Ñебе, али јаје није нашла. Била је јако тужна.
Док је лабудица тог поподнева тражила храну, орао је зграбио једно јаје и полетео
виÑоко Ñа њим. Док је летео, јаје је Ñклизнуло и почело да пада. Иако је пало Ñа
велике виÑине, није Ñе разбило, већ је пало у друго гнездо. У том гнезду Ñу била
јаја маме патке. Она није ни приметила да има једно јаје више.
Ðеколико дана каÑније, јаја Ñу Ñе излегла. Мама патка је приметила разлику међу
пачићима, па је малом лабуду дала име Сребрно паче. Иако је оно изгледало
другачије од оÑталих, мама патка га је хранила и гајила лепо као и оÑтале пачиће.
Сребрно паче је било радознало и Ñтално Ñе губило од оÑталих пачића. Једном није
знало да Ñе врати.
Мама патка га је узалудно тражила. Пронашла га је поÑле неколико дана, како
Ñамо плива по језеру. Сребрно паче Ñе обрадовало и поново било Ñрећно.
Једном, док Ñу Ñе Ñви пачићи играли и пливали по језеру, угледаше чудне комшије.
Били Ñу то млади лабуди Ñа мамом лабудицом, и Ñви Ñу били иÑти као Сребрно
паче. Мама лабудица је пришла и питала маму патку да ли може да јој врати њеног
изгубљеног лабуда. Патка је тужно приÑтала, јер је видела да Сребрно паче више
припада лабудовима. Мама лабудица му је променила име у Сребрни лабуд.
Од тог дана, па Ñве док ниÑу пораÑли, Ñвако поподне Ñу пачићи и лабудићи
веÑелом грајом реметили тишину језера. ÐајÑрећније је било Сребрно паче, пардон,
Сребрни лабуд јер је, умеÑто једне, Ñада имало две породице.
Ðња ПЕМÐЦ, 2-3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Тигрова љубав
Ðекада давно, ја Ñам био тигар и живео Ñам у зоолошком врту.
Сва деца Ñу прво ишла да Ñе диве мајмунима, а затим да гледају фоке и Ñлонове,
Ñамо је једна девојчица Ñтално долазила код мене. Она је била веома добра и
видело јој Ñе у очима да Ñе не плаши него да тражи правог пријатеља. Зато Ñам
Ñвакога дана једва чекао да дође.
Једног дана девојчица замоли чувара да је пуÑти да ме мало помази, а чувар Ñе
уплашио да је не уједем па је није пуÑтио. Видео Ñам да је тужна због тога па Ñам
одлучио да је пронађем. Замолио Ñам добру вилу да ме претвори у мачку. Када Ñам
нашао девојчицу, она ми Ñе јако обрадовала па ме је загрлила и изљубила.
Од тада ја живим код девојчице и ми Ñмо најбољи пријатељи.
Јанко ВУКОВИЋ, 2/3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Пролеће
После дуге зиме, напокон је дошло пролеће. Највише се обрадујем пролећним
весницима и воћу које оно доноси... Цвркућу птице, зује пчелице и цвета цвеће.
Сваког дана, кад завршим домаћи задатак, излазим напоље јер пролеће донесе
лепе дане за игру и шетњу. Такође донесе и лепе мирисе. Пролеће је моје
омиљено годишње доба.
Ленка СТЕПАНОВИЋ, ½
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Слатко сам се насмејао
Прошле године сам био са татом, мамом и секом на летовању, на острву Крит.
Једног сунчаног дана ишли смо у водени парк. Ту је било много деце и разни
необични тобогани занимљивог облика. Сви су се баш добро забављали. Предвече
сам одлучио да се и ја спустим са једног тобогана који ми је изгледао страшно.
Скупио сам храброст и кренуо! Летео сам к'о ракета и почео сам да се окрећем, па
ми је глава одједном била доле, а ноге горе! Нисам се уплашио, већ ми је било
смешно. Када сам се спустио, пљуснуо сам у воду из све снаге! Кроз воду сам чуо
како се мама, тата и Исидора смеју. И ја сам им се придружио! Тај дан ми је баш
улепшао летовање.
Матеја ШМИТРАН, ½
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Снови се ипак остварују
Још као сасвим мала, Тања је маштала о летењу. Мислила је како би било лепо да
је она једина девојчица која зна да лети. Свако вече, када би легла у кревет,
Тања би сањала да лети. Рекла је мами да ће да научи да лети, а њена мајка је
сматрала то само њеном маштом. У обданишту нико није хтео да се дружи са
Тањом; сви су мислили да је јако досадна зато што стално гледа у птице и пчеле.
Тања је била добра девојчица која има снове као и сва остала деца на свету.
Једног јутра када је ишла са мамом у обданиште, угледала је дивног врапчића
повређеног крила. Застала је, узела повређену птичицу и кренула кући с намером
да јој завије крило. Из собе је узела креветић за лутке и ставила врапца у њега.
Бринула је о њему и хранила га. Када му је рана зарасла, људским гласом рекао
је: „Тања, пошто си бринула о мени, ја ћу ти испунити једну жељу!“. Врабац је
знао шта Тања жели, али пустио ју је да је сама каже. Врабац јој рече: „Сутра
ујутру замисли нешто лепо када се пробудиш, стани на кревет и испружи руке!“.
Онда врабац нестаде. Тања је била срећна што ће јој се испунити жеља. Легла је
у кревет и брзо заспала, а сањала је лептириће. Када се пробудила, одмах је
стала на кревет, испружила руке и полетела! Летела је по соби и ходала по
ваздуху. Брзо је пробудила мајку и показала јој како се лети. Мајка је све време
трљала очи у чуду. Узвикнула је: „Тања, па ти знаш да летиш!“. Мајка је загрлила
Тању и била задовољна што ће се њена девојчица стално играти и што више неће
бити тужна.
Мајка је ухватила ћерку за руку, извадила кључ из малог џепа и рекла Тањи да
отвори врата. Девојчица то уради и угледа у соби диван кревет, сточић, зид са
нацртаном шумом и два прозора са завесама. Мајка рече: „Ово је сад твоја соба у
којој можеш летети по цео дан, али немој никоме рећи да умеш да летиш“.
Тања се стално забављала летењем. Када је пошла у школу, била је ђак
генерације, а када је порасла, постала је учитељица. И увек је летела!
Милица ГРУЈИЋ, 4/4
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Мамин рођендан
У кући су живели тата Срђан, мама Марина, ћерка Ана и беба Нина. Тата је радио,
мама кувала и спремала, ћерка је учила, а беба спавала. Онда је мама приметила
да ћерка не ради свој домаћи, те је упитала зашто забушава. На то је ћерка
одговорила да не разуме један задатак. Мама јој је рекла да она то сигурно зна и
да је потребно да се присети и употреби своје знање. Мама није ни слутила да Ана
то намерно ради да би добила на времену, како би са татом спремила изненађење.
Мама је морала да оде до продавнице да купи неке намирнице, а није могла
послати Ану јер је ова радила незавршен домаћи задатак. Тата и ћерка су
искористили тај тренутак. Док је Ана качила балоне и своје цртеже, да би што
лепше украсила собу, тата је позвао остатак фамилије да им се придружи на
ручку. Потом су изнели торту коју је направила бака Мира и украсила је белим
калама од шећера. Поклон су ставили поред торте. Убрзо су стигли и гости.
После неколико минута, зачуло се звоно. Ана је отворила врата и помогла мами, а
остали гости су се сакрили. Мама се веома изненадила када су се сви појавили
испред ње и повикали: »СРЕЋАН ПОЂЕНДАН!» Одушевила се тортом и собом
украшеном само за њу. Свима се посебно захвалила. Чак је и беба учествовала у
изненађењу. Време је пролетело у игри и весељу.
Мама је била пресрећна и рекла је да ће дуго памтити ово изненађење, нарочито
јер су тата и Ана распремили кућу и опрали све судове након прославе, како би се
мама одморила.
Ања ПЕМАЦ, 2/3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Особе којима верујем
Особе којима верујем су мој тата, моја мама и мој брат. Не могу да се одлучим за
једног од њих, пошто су ми сви много драги! Када сам болесна, воде ме код лекара
и брину о мени. Када ме оставе у школи – дођу по мене. Са мојим братом се лепо
слажем. Њима највише верујем јер су моја породица.
Невена АДАМОВИЋ, ½
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Моја пустоловина
Док сам спавао, сањао сам чудан сан. Био сам поред реке и пецао. Одједном је
пала велика киша и поплавила све око мене. Пошто ме је тата чекао на другој
страни реке, ја нисам знао како да дођем до њега. Размишљао сам и размишљао,
док ми није синула идеја – могао сам да изградим чамац. Пронашао сам потребан
материјал и убрзо запловио према тати. За весло ми се закачила повећа штука.
Нисам могао да је се отарасим, па сам и весло и штуку убацио у чамац, а ја
веслао другим веслом.
Када сам стигао до тате, није ми веровао шта се све десило, па сам му показао
штуку у чамцу, да бих му доказао. Требало је видети татино изненађење. Штука је
завршила на роштиљу и била веома укусна.
Ударио је гром негде, ја сам се пробудио и схватио да сам сањао, и у сну доживео
невероватну пустоловину.
Јанко ВУКОВИЋ, 2/3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Меда и пчеле
Меда се шетао шумом гладан и јадан, када угледа кошницу пуну меда у крошњи
дрвета. Почео је да се пење на дрво, а ту су га дочекале пчеле које га нападоше у
жељи да спасу свој мед. Меда брже-боље отрча до оближњег језера и потопи се у
воду, како би избегао убоде пчела. Пчеле су се вратиле необављеног посла.
Након што је изронио, меда поново крену на кошницу. Замолио је пчеле да напусте
кошницу, запретивши им да ће просути воду на њих. Пчеле су одговориле да ће
тако упропастити и мед, те ништа неће имати за јело. Меда их није послушао и
кошницу је напунио водом. Сав је мед пропао узалуд.
Поука: „Медо, медо, упоран си али глуп.“
Јулијана МИЛОШЕВИЋ, 2/2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Бајка о рибици и златној бакици
Једног лепог сунчаног дана, на обали сињег мора, рибица је упецала златну баку.
Златна бака је молила рибицу да је пусти: „Ако ме пустиш, испунићу ти три жеље“.
Када је то чула, рибица је одмах отрчала једном старцу који је био сиромашан да
му исприча шта се догодило. Старац и рибица су се заједно вратили на обалу и
рибица је позвала златну баку. Сиромашни старац је пожелео прву жељу. Желео је
да постане млад лекар да би излечио своју комшиницу. Златна бака то учини и
рече: „Постаћеш млад лекар“.
Старац је био срећан, али то није дуго трајало. Комшиница је оздравила, али се
удала за другог. После неког времена досадило је старцу да буде лекар. Мрзело га
је да иде на обалу, па је послао рибицу да уместо њега пожели нову кућу јер је
његова била стара. Рибица послуша старца и оде златној баки. „Добиће он нову
кућу“, рече бака. Старац је био поново срећан. Није више био сиромашан.
Одлучио је да трећу жељу не пожели јер је био скроман. Добио је нову кућу,
излечио комшиницу, а љубав ће пронаћи сам.
Тара ВЕЉКОВИЋ, 2/4
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ЈеÑење јутро
Јутро је. УÑтала Ñам и отворила прозор. ОÑетила Ñам хладан ваздух
који ми је био познат. То је био Ð¼Ð¸Ñ€Ð¸Ñ Ñ˜ÐµÑени.
Док Ñам поÑматрала природу угле дала Ñам Ñунце које Ñе борило да
барем још мало буде шарено и ве Ñело. Ветар је до мог прозора доноÑио
жуто опало лишће. Чула Ñам тужан Ð³Ð»Ð°Ñ Ð¶Ð¸Ð²Ð¾Ñ‚Ð¸ÑšÐ° које Ñу биле невеÑеле
јер је лето прошло. Свака жвотиња би била уплашена за храну коју не
би пронашла и Ñклонште у коме би могла да преÑпава зиму.
Била Ñам јако забринута за биљке и животиње, јер неће бити топлих
дана. ОраÑположио ме је звук птичи ца. Њихова пеÑмица личила је на
мелодију коју нико не би могао да одÑвира. Деца полако почињу да об -
лаче Ñвоје топле, шарене џемпере. ОÑе тила Ñам како киша која је ро Ñи -
ла полако пада преко моје коÑе и Ñли ва Ñе на образе. Хладан ваздух
раз ноÑио је Ð¼Ð¸Ñ€Ð¸Ñ Ð¿Ð°Ð¿Ñ€Ð¸ÐºÐ° који Ñу људи Ñпремали за зимницу. ВеÑела
Ñам, јер знам да ће поÑле јеÑени зима закуцати на мој прозор и раздрмати
ме.
Свако годишње доба нам доноÑи нешто лепо, па тако и од јеÑени оче -
кујем мириÑне плодове, романтично опало лишће и лепу Ñлику природе
Дејана Ивковић 4-4
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ЈеÑење јутро
ЈеÑење јутро је дивно и блиÑтаво. Оно је најлепшеу једном јеÑењем
дану.
Када Ñе пробудим у моју Ñобу улазе плавчаÑти зракови. Сви у кући Ñу
уÑнули и не могу да Ñавладају дубоки Ñан. Мама увек прва уÑтане да би
Ñкувала топли чај који заноÑно мирише. Кроз прозор киша лије као
из кабла, а тмурни велики облаци прекривају Ñунце. Тужно лишће
опада Ñа гране, а лаган ветрић га одноÑи. Тата креће на поÑао и то ме
полако разбуђује. ПоÑле неког времена полако уÑтанем и Ñеднем поред
прозора да бих, макар још мало, гледао дивну и заноÑну лепу јеÑењу
природу. Ðапољу видим да Ñу јеÑењи плодови већ родили. Људи почињу
да иду у продавницу у јакнама, ципелама и Ñа кишобранима. Цвеће
је увенуло и већ је одавно у Ñну. Дрво у мом дворишту Ñе полако љу -
ља. БлиÑтави и ÑвиленкаÑти зра ци Ñе јуре по кући.
ЈеÑен је лепа. Иако је кишовита, тмурна и хладна, има Ñвоје лепе боје
и доноÑи пуно Ñвојих златних и Ñребрних плодова које личе на
јеÑење биÑере.
Ð*аÑтко Бабић 4-4
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ЈеÑен у мојој кући
Свако годишње доба лепо јена Ñвој начин. ПоÑле топлог
лета Ñтигла је и хладнија јеÑен, пуна Ñвојих чари.
Стигла је јеÑен у мој крај па и у моју улицу. Мој улица
је кратка и нема пуно дрвећа, али Ñе ипак види да је
Ñтигла јеÑен. Свуда је лишће црвених, наранџаÑтих и
злат них боја. Баште Ñу пуне зрелих плодова и људи и беру
да би их имали преко зиме. Људи ужурбано раде у целој
улици. Већином доноÑе дрва, јер долази хладно време и
димњаци Ñе већ диме. Вред не комшинице Ñакуп љају да -
рове јеÑени и Ñваки дан Ñа пијаце доноÑе пуне џакове
зрелог поврћа и воћа. Тако, када Ñе уђе у моју улицу оÑе -
ти Ñе Ð¼Ð¸Ñ€Ð¸Ñ Ð²Ñ€ÐµÐ´Ð½Ð¸Ñ… домаћица. Од мириÑа пекмеза, па
Ñве до мириÑа ајвара. Ðа кра ју моје улице живи један
Ñтари дека који данима пече ракију, и морам признати да
ми Ñе тај Ð¼Ð¸Ñ€Ð¸Ñ Ð½Ðµ допада. Деца у мојој улици уживају
на Ñвој начин у лепотама јеÑени. Скупљамо отпале орахе
и трудимо Ñе да што више уграбимо дане за играње. Мо ја
ÑеÑтра Ñа Ñела ми је много лепше опиÑала јеÑен у њеном
крају, јер људи тамо много ужурбаније раде. Скуп љају
кукуруз, беру грож ђе, ору земљу и Ñеју пшеницу.
ЈеÑен је плодна, златна, кишовита и прохладна и цео
мој крај и улицу је подÑетила на то да уÑкоро долази зима.
ÐлекÑандра Меданчић 4-4
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Кишни дан
Јутро је . Будим Ñе из Ñна и чујем да неко куца на прозор. УÑтајем и по -
гледам. Жеља да ћу да угледам неко драго лице претвори Ñе у разочарење.
То је Ñамо доÑадна киша. Ð*азочарана Ñе враћам у кревет. Још један кишни
дан. Играње Ñа другарима на улици је пропало. ОÑтаје ми да бирам између
игре у кући Ñа ÑеÑтром и гледање телевизора. Можда ћу да прочитам
неш то лепо да ме мало развеÑели и одвуче миÑли од овог ружног и тмурног
кишног дана. Ðајрадије бих оÑтала у топлом кревету Ñлушајући лупање
кише док ме не уÑпава. Замишљајући како кишне капи на мом прзору
замењују цунчеви зраци полако тонем поново у Ñан. Једно је Ñигурно не во -
лим кишу и кишне дане.
Бојана Смиљанић 2/5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Кишни дан
Будим Ñе и уÑтајем. Одлазим до про зора. Ðапољу киша пљушти. Ð*аз -
миш љам шта да радим овог кишног дана. Пожелела Ñам да Ñе поново
вратим у кревет. То Ñам и урадила. Ðли ниÑам могла више да лежим.
УÑтала Ñам и обукла Ñе. Обула Ñам гумене чизме, кабаницу и узела кишо -
бран. Изашла Ñам напоље. Шљапкала Ñам по барицама. Тражила Ñам дру -
гаре. Ðли никог није било. Киша је и даље пљуштала. Ушла Ñам у кућу. Ð*аз -
мишљала Ñам зашто киша пада, па Ñам помилила да Ñе тата облак наљутио на
Ñвоју децу. Сигурно мали облачићи ниÑу били добри, па их је тата грдио. И
зато они плачу и праве кишу.
Узела Ñам књигу и решила да овај киш ни дан проведем читајући.
Јована Јевтов 2/5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Кишни дан
Био је уторак. Још док Ñам била у кревету, чула Ñам како капи кише
ударају у мој прозор.
Пролазило је време, а ја Ñам морала да Ñе Ñпремим за школу. Киша је Ñве
више падала, а ветар је почео нагло да дува. Мама је кренула на поÑао и мене
је одвезла до школе. Крајем улице Ñу деца ишла Ñа кишобранима разних
боја које Ñу једва држали од јачине ветра. Око Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ летело увенуло лишће
Ñа грана. Убрзо Ñмо Ñтигли до школÑког паркинга и ја Ñам кренула Ñама уз
Ñтепенице. У рукама Ñам ноÑила омиљен кишобран, али ми га је ветар,
поÑле Ñамо неколико корака, преврнуо и поломио. ОÑетила Ñам Ñтрах и почела
да трчим по барама, јер Ñам желела да што пре уђем у школу.
Иако Ñам била уплашена, овај дан је на мене оÑтавио утиÑак.
Теодора Кошпенда 2/5
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Мој рођендан
Била је поноћ. До тог часа сам имао двадесет година, па сам после напунио деветнаест.
Сутрадан је све било спремно за прославу мог шеснаестог рођендана. На забаву је дошло 66
деце и 156 родитеља. Добио сам свакојаке поклоне: барбике, шналице, разне перике и женске
мирисе. Врло сам се обрадовао. На ред је дошла торта. Била је огромна. Њом се могло
послужити троје деце и четвртина једног родитеља. То је једна црвена торта, плаве боје, са
зеленим туфнама офарбаним у жуто.
Када су сви појели баклаву, требало је да играмо. Укључили смо радио и позвали обућаре.
Ватрогасци су цртали, одрасли и ја смо легли у кревет да спавамо. Ујутру сам чуо како ме
мајка буди:’’ Сине, доста си спавао. Мораш да доручкујеш па да идеш у школу.’’
Када сам се пробудио, увидео сам да је мој рођендан био сан.
Још једна моја пустоловина је завршена.
Никола Филиповић IV-1
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
ДеÑет мојих заповеÑти
У животу Ñе морају поштовати нека правила. Правила понашања, живљења, обичаја, одевања и живота
уопште. Ðко тога нема Ñве би било у неком раÑулу и не би Ñе знао неки ред. Као и што наши Ñтарији, који
Ñу читали Библију, кажу да поÑтоје деÑет божијих заповеÑти, и ја имам неки Ñвој ред и Ñвојих деÑет
заповеÑти.
Код мене је прва и најважнија да не крадем, лажем и будем дволичан. ИÑкреноÑÑ‚ је код мене на првом
меÑту и то тражим апÑолутно и од других. Друга и веома важна, је поштовати Ñтарије и родитеље. Можда
они некада и ниÑу у праву, али њихова је увек задња. Трећа, иÑто веома важна, треба ценити школу и
образовање. Учити, учити и Ñамо учити. Без школе нема образовања, без образовања нема поÑла, а без
поÑла нема пара. Моја четврта заповеÑÑ‚ је клонити Ñе љубоморе према друговима и другарицама.
Љубомора је ужаÑна Ñтвар, која може поÑвађати и најрођеније људе. Пета је волети и поштовати ÑеÑтру
Ñвоју. Ð*ећи ће да је баш лепо што Ñам је Ñтавио на пето меÑто, али ипак важно је и да има Ñвоје меÑто у
мом животу. ШеÑта заповеÑÑ‚ веома важна и ништа мање значајна од других, је помагати мами у кући. Ð*ед,
рад и Ñамо диÑциплина, што је рекао мој тата, јер џепарац је одмах већи, а мама је задовољнија. Седма је,
бити добар друг. То је у овим временима тешко, али морамо Ñе трудити јер другарÑтво је нешто што
заувек траје. ОÑма моја заповеÑÑ‚ је кориÑтити обавезно интернет и фејÑбук. Без тога нема комуницирања
Ñа читавим Ñветом. Девета је клонити Ñе Ñвађа и туча јер то никоме није донело ништа добро.
За крај, деÑета заповеÑÑ‚ је порука Ñвим мојим другарима. Будите кул. То значи волети друге, помагати
другима, комунициратРÑа Ñвима и бити кул у школи.
Ðикола КиÑеловÑки 4.Ñ€. Брежане
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
И то је љубав
Једна од првих речи које Ñмо чули је реч љубав. То је реч коју чујемо Ñвакога дана пуно пута. ПеÑници о
љубави пишу најлепше и најтужније пеÑме, музику праве због љубави. Сви причају о њој, па Ñе чеÑто питам шта је
Ñве љубав?
Видим Ñвуда око Ñебе различите љубави, мале, велике, неузвраћене, тужхе. Сунце воли природу, биљке и
животиње. Пошаље им топлоту и ÑветлоÑÑ‚ у пролеће. Природа му узврати жубором река,цвркуто ¼ птица и
најлепшим бојама цвећа. Пар гугутки изнад моје тераÑе Ñу направиле гнездо, чекају потомÑтво, гугучу. И то је љубав.
Љубав наше учитељице улива нам ÑигурноÑÑ‚ док Ñмо у школи. Она то показује непреÑтано, док Ð½Ð°Ñ ÑƒÑ‡Ð¸ новом
градиву и брине о нама као о Ñвојој деци. И то је љубав. Мој друг из разреда Ñе заљубио у једну девојчицу из школе.
ЧеÑто је наÑмејaн, а још чешће плаче. И то је љубав. Много пре полаÑка у школу открила Ñам љуба према књизи.
Заволела Ñам шарене Ñликовнице, а затим Ñловарице уз помоћ којих Ñам Ñавладала азбуку. Љубав између књига и
мене Ñе наÑтавила, па Ñам прва знања о природним појавама, Ñвемируи далеким земљама Ñтекла из енциклопедиј °.
Књиге Ñу развиле у мени љубав према школи и новим Ñазнањима. Ð*адујем Ñе Ñвакој књизи коју ми купе родитељи
или поклоне другови и једва чекам да их читам. ЧеÑто их позајмљујем другарицама па и код њих примећујем љубав
према књизи. И то је љубав.
ПоÑтоји много љубави. Љубав према природи, љубав према брату, љубав према Ñимпатији, љубав између
другова и она најдубља, љубав између родитеља и деце. Љубав је Ñвуда око Ð½Ð°Ñ Ð¸ целог живота откривамо неку нову
љубав.
ÐлекÑандра Јанковић 4/2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Догађај који ћу памтити
Био је леп Ñунчани јеÑењи дан, а ја Ñам Ñа неÑтрпљењем очекивала тренутак када ћу Ñа разредом и
учитељицом поћи на излет. Ходајући ка излетишту веÑело Ñмо разговарали и једва чекали да Ñтигнемо до етно парка
``Тулба``. УÑпон је био виÑок и напоран, а ми Ñмо као врапчићи Ñтално запиткивали учитељицу јел има још пуно ?
Призор који Ñмо уÑкоро угледали отерао је и најмањи бол у ногама и обриÑао и поÑледњу кап зноја. Лишће
на крошњама шумице веÑело је треперило као да је хтело да нам пожели добродошлицу . У Ñрцу шумице налази Ñе
етно Ñело које као да Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ вратило у неко прошло доба. Много Ñам желела да уђем у музеј али то је оÑтала Ñамо
неоÑтварена жеља. И овога пута моје неÑташно детињÑтво прекинуло је лепоту тог дана. Са друговима трчала Ñам по
шумици и Ñама незнам како оÑетила Ñам јак бол на руци, да, тог тренутка камен је био на погрешном меÑту. Поглед
ми је пао на мој прÑÑ‚, о не, опет иÑто, Ñтрах, а маме нема ту али ту је једно мило лице, једна нежна рука која мења
мамину, да, то је рука моје учитељице ЈаÑмине СтаниÑављеви Ñ›. Бол је био велики али рука учитељице која ме је
мазила Ñве је то ублажила. Чекала Ñам маму, убрзо је дошла по мене, била је забринута али и храбра као и увек. Било
ми је тешко да оÑтавим другове који Ñу били поред мене. Отишле Ñмо у диÑпанзер, а онда у болницу. Тада Ñу Ñви
Ñтрахови неÑтали, знала Ñам да идем код најбољег доктора Ðенада Сретеновића. Имала Ñам оÑећај да је Ñрећан што
ме види али иÑто тако и тужан због разлога који ме је ту довео. Знам да Ñам му обећала 24. априла да више никада
нећу доћи због повреде, а ето Ñад Ñам прекршила дато обећање. Све је ово тешко и болно за мене, маму, учитељицу,
другове и доктора, а ја Ñвима кажем, Ñве ће бити уреду кад Ñам у рукама мог белог облака, доктора Ðенада
Сретеновића.
Биће ово доживљај који ћу памтити целог живота и бићу захвална учитељици за њена миловања, доктору за
његову хуманоÑÑ‚, Игору, ÐлекÑи, Ðиколи Првуловићу, Петру, Сањи, Оливери и Ивани што Ñу прави другови и одмах
Ñу звали да ме питају како Ñам и дошли да ме обиђу. Хвала најбољој учитељици на поÑети, то ми је дало Ñнагу да
издржим.
Јелена Гвозденовић 4-2
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Пролеће Ñе шећка по мом крају
ПоÑле дуге и хладне зиме, пролеће је дошло у мој крај. Зима је била пуна Ñнега, као права зимÑка
чаролија. Ðли је пролеће ипак лепше годишње доба.
Када је пролеће дошло, Ñа Ñобом је донело топле Ñунчеве зраке и веÑели цвркут птица. Све је веÑелије
и зеленије. Природа Ñе пробудила из зимÑког Ñна и за Ñобом довела Ñве пролећне биљке и лепу музику
животиња. Дани Ñу углавном Ñунчани, али понекад тамни облак прекрије небо и онда пада киша. Ðли
киша више није хладна као зимуÑ, већ по пеÑми птица знамо да ће пљуÑак кратко трајати. ИнÑекти Ñу
одмах изашли из Ñвојих кућица, чим Ñу први зраци помиловали земљу. Њихово зујање увеÑељава цео
животињÑки Ñвет. Први веÑници пролећа већ Ñу процветали и улепшали ливаде Ñвојим цветовима.
Љубичице Ñвојим мириÑом привлаче Ñву децу да их беру.
Пролеће Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ извукло из куће и измамило напоље. Почели Ñу топли дани. Све је озеленело. Природа
је најлепша у пролеће.
Душан Милић 3.р. Драговац
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ðека мржња гладује
Овај Ñвет је пун људи који Ñе воле, али и оних који мрзе друге људе. Мржња уништава Ñве пред Ñобом.
Због ње Ñе ратује, па многа деца оÑтају без родитеља и дома. Ðемају где да Ñпавају и немају довољно
хране и Ñлаткиша. Свако дете је то жаÑлужило. Када би Ñе Ñви волели, било би другачије. Љубав је
најважнија на Ñвету и она треба да влада Ñветом. Тада би мржња гладовала заувек.
Страхиња Митић 2-3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Моја школа
На углу Моравске и Ратарске улице налази се једна велика
зграда. Када сам био мали, питао сам маму која је то зграда.
Она ми је рекла да је то Основна школа „Вук Караџић“.
Први пут сам ушао у њу 1. септембра 2006. године. Све ми је
било чудно и непознато. Срећом, ту је била наша учитељица
која нас је прихватила и показала где нам је учионица.
Упознао сам нове другове и другарице. Полако смо се
навикавали на школски рад и ред. Свакога дана научили смо
нешто ново – да читамо, пишемо, рачунамо, певамо,
цртамо... Наравно, ми се највише радујемо часу физичког,
кад можемо да играмо фудбал. Наша школа је стара, али
лепо уређена. Учионице су окречене, на прозорима су
стављене тракасте завесе, а у учионицама су компјутери.
Постоји и школска библиотека у којој узимамо књиге. У
фискултурној сали се одржавају спортске секције. Ученици
наше школе освајају прва места на такмичењима.
Иако наша школа, као и све друге, има све мање деце, ја сам
баш поносан што сам њен ђак.
Алекса Цветковић 4-3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Маштам о Ñвојој будућноÑти
Снови и машта... Те две речи казују много, мада, када боље размиÑлимо, Ñхватамо да Ñу те речи безвредне,
одноÑно, да не предÑÑ‚Ð°Ð²Ñ™Ð°Ñ˜Ñ Ð½Ð¸ÑˆÑ‚Ð° Ñве до тренутка када о њима размишљамо. Свака оÑоба има Ñвој Ñан,
нешто о чему дуже време машта и што би желели да Ñе оÑтвари. Ðаравно, и ја Ñпадам у такве оÑобе што
пуно размишљају, Ñтварају ÑаÑвим други Ñвет у Ñвојој глави и желе да Ñе замишљено оÑтвари. Оно о чему
бих ја волео да причам кроз ову тему је шта желим да будем кад пораÑтем. Мишљење Ñе чеÑто мења,
маштања Ñу Ñваким даном другачија и понекад Ñе у тим Ñновима изгубим. Оно о чему дуже време маштам,
и верујем да ће Ñе оÑтварити, јеÑте управо фудбал. Желим да будем профеÑионалн и фудбалер, да заиграм у
најбољем могућем клубу и да будем део Србије што Ñе Ñпорта тиче. Пошто тренирам фудбал, и у томе Ñам
заиÑта одличан, поÑтавио Ñам Ñеби циљ који мора бити превазиђен. Када затворим очи на тренутак
замишљам да Ñам у некој Ñтраној држави која је у Ñваком ÑмиÑлу лепа, на пример ЕнглеÑкој, јер волим
клубове из те државе. Замишљам да ми Ñви прилазе, да је око мене велика гужва коју чине ватрени
навијачи и који би желели на Ñваки начин да ми приђу. Маштам о томе како обилазим цео Ñвет, упознајем
многе људе Ñа различитим обичајима, језиком...заиÑÑ Ð°, волео бих да знам пуно језика, јер кажу да човек
зна онолико колико језика зна да говори. Оно о чему највише Ñањам је да будем у фудбалÑком тиму
Србије. Стално кад гледам фудбал, размишљам о томе. ПоÑтоји толико тога о чему ја размишљам и шта
замишљам, али ово је ÑаÑвим довољно. Све Ñе може кад Ñе хоће. Верујем у ту поÑловицу. Трудићу Ñе да
оно што замишљам и маштам оÑтварим.
ÐлекÑа Ђорђевић 3.Ñ€. Брежане
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Ðа излету
Једног јутра Ñам пошао у школу. Био је то као Ñваки обичан дан, Ñве док Ð½Ð°Ñ ÑƒÑ‡Ð¸Ñ‚ÐµÑ™Ð¸Ñ†Ð° није
изненадила када је рекла да Ñутра идемо на Тулбу. Следећег дана Ñам од узбуђења почео да Ñе
Ñпремам много раније него што је то било потребно.
Кренуо Ñам у школу. У дворишту Ñу била деца која Ñу као и ја ишла на излет. Изненада Ñам упао
у колону деце. ВеÑела и глаÑна дружина је кренула кроз Пожаревац. Ðа том путу Ñмо видели
калдрму улице Ђуре Јакшића. Учитељица нам је рекла да Ñу Турци градили калдрму због превоза
робе и ради путовања. Ðа Тулби Ñу Ñмештене куће из 18. века. Ушли Ñмо у једну од тих кућа. У
њој Ñу били предмети који Ñу коришћени у нека давна времена. ЗамиÑлио Ñам како бих ја живео у
времену када није било телевизора и Ñтрује, али је било највише безбедне игре и Ñмеха.
Лепо Ñам Ñе провео на Тулби и научио нешто више о иÑторији и традицији нашег народа.
Урош Ð*анђеловић 4-3
-
Re: Sastavi iz srpskog jezika - osnovna škola
Како Ñам провео летњи раÑпуÑÑ‚
Лето Ñмо тако дуго чекали, а ево Ñада већ пролази. Ð*аÑпуÑÑ‚ је
прошао, а књиге Ñу већ Ñпремне да их узмемо у руке.
Море је оÑтало да ме чека да га поÑетим идуће године.
ПоÑећивао Ñам базене и највише пливао у базену у Забели.у
врелим данима ми је тако пријало, да Ñам ронио и ронио. Ипак
Ñам цело лето уÑтајао рано и одлазио на тренинге. Ðије ми било
тешко, јер из моје витрине, поздрављају ме још две нове
медаље. Ðешто је ипак, овог лета, оÑтало тужно у мом Ñрцу.
Моје Ñело је оÑтало иÑто, али њега више нема. Стари храÑÑ‚ на
улазу Ñела је изгорео у пепелу. Ð*азнео је ветар прегршт
уÑпомена које је чувао овај Ñтари храÑÑ‚, који је био ÑаÑтавни
део нашег Ñела. Ðема више ко да ме дочека на улазу Ñела, Ñа
мојих турнира и мојих путовања.
Прође још једно лето. Поново Ñу школÑке клупе пуне, а ја једва
чекам Ñвоју прву петицу из четвртог разреда. Ко зна, можда ћу
је баш Ñада и добити.
Ðикола КиÑеловÑки 4.Ñ€. Брежане