Psihološki odbrambeni mehanizmi

По дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд....фрустрације уопште.

У пракси, то изгледа овако


Порицање или негација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.
Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.
Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.
Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.
Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.
Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је **** С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.
Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.
Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.
Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.

Где се ви налазите?

:sise:
prvo krenem da citam ozbiljno, pa se skljokam kad prepoznam te psiholoske stvari, a onda
to me asocira na jednu pricu koju sam davno davno cula.
Kaze ovako: zamislimo put kojim bi covek trebalo da ide kroz zivot a da ide kako treba, da je to dobar put iz perspektive i samog coveka i njegove familije i njegovih prijatelja... , kao pravu liniju. Covek pokusava da ide u pravcu te prave linije. Kad god sa nje skrene dolazi u sukob sa jednim il vise njih koji su tu pravu liniju zamislili. Sto se vise trudi da potrefi tu pravu liniju , to je cesce preseca i cesce dolazi u sukob, dok oni koji se i ne trude toliko da prate liniju, mnogo redje je presecaju, pa su mnogo redje u sukobu. :raz_119: Kakav paradoks.

Valjda negiranje ... nije mi ništa pet dana, a onda me šesti opizdi po glavi i ne znam gde se nalazim od jeda, bola, čega li već... i tako u krug dok konačno ne dođem sebi i prestanem da se vrtim.

A gde spada ova priča?Da ne bih postavljala posebnu temu.

Devojka bude u vezi sa tipom 8 meseci,zaljubi se zavoli ga,totalno odlepi za njim,voli ga više od svega na svetu.I odjednom,BUM,ON je ostavi zbog druge devojke,stvore joj se problemi na poslu,problemi sa porodicom.Od tolikog stresa ONA se razboli.Jedva se izvuče iz tog haosa.Nađe dečka,dođe i do veridbe.Zatim veridba puca.Posle nekoliko vremena javlja joj se ON,sa početka priče.Nije ni bila svesna da ga nije prebolela,dok joj se nije javio.I ONA glupača mu oprosti sve.Probala je da nađe neku drugu vezu,nadala se naćiće nekog boljeg od njega.Ali Ne,kako god se okrene ONA se uvek vrati njemu.Što znači da se samo vrtela u krug i opet se vratila na početak.

Ne znam andjo sta da ti kazem..trenutno sam i sama u vrlo velikom problemu koji me pukao kao grom iz vedra neba..

Ja sam tip koji racionalise..pokusavam sve da stavim na neku razumnu osnovu i olaksavam sebi tako sto pravim plan za dalje..
mozda izgleda smesno, ali eto moj odbrambeni mehanizam je da sve stavim na papir poput neke seme, ili algoritma, znaci sta raditi ako se situacija razvije ovako ili onako..
Moj suprug je u istom problemu , ali on je tip koji negira..to je njegov nacin odbrane.

ma, ja uglavnom odlažem...i nagomila mi se kojekakvog đubreta u glavi pa onda pucam...kad puknem, đubre oteče laganim tokom, ja se sastavim i krenem dalje.
mm nema tih problema...on je sav ''što na um - to na drum''.

mislim ..mozemo mi tupiti do besvesti na ovu temu..ali kad dodje do sloma i tih odbrambenih mehanizma..onda vise nema nista :lol:
kazu da se to zove stres..
ja bih to nazvala poseban vid ludila ..e onda kom obojci kom opanci.. :(

mene ufatilo a dal je stres el ludilo ebem li ga

znam da me 'vata i prolazi...šta je - ne zanima me, sve dok prolazi...uvek gledam da svu krivicu svalim na sebe, jer mi je onda lakše da ispravljam krive drine.

Не налазим се нигде.
Прихватам и знам да ће проћи. Све прође.
Трудим се да околину не оптерећујем и да се не примети.
Кад прође, онда схватим да и није било тако страшно и да је чак и добро што се то десило.
Једно искуство више може само да ме ојача.

Де сам ја?

Ja se zvinjavam, postavku teme ič nisam razumela, ali me je naslov izmamio da ispričam o jednom
odbrambenom mehanizmu, za koji još uvek ne znam odakle je iskočio...

Jednom prilikom mi je neki lik pretio nožem u busu. Bilo ih je trojica, očigledno naduvanih..
prvo su zapitkivali, a ja samo gledala kroz prozor.. pa ih je i to moje ćutanje isprovociralo,
te je jedan kliknuo ''skakavac''.. :raz_119:
kada sam videla nož počela sam da se smejem.. grohotom...
totalno bez namere i bez ikakve kontrole.. što bi se reklo ''instinktivno''
I oni su počeli da se smeju i ostavili me na miru.
Dok sam ja tako razmišljala ''šta mi bi'' i ''šta se to zapravo desilo''
čula sam da su krenuli drugu devojku da smaraju.. nedugo zatim
čujem ''škljoc'' i onda njen smeh....:raz_119:

I zato pokušajte da ne odgovarate na pritanja tipa ''šta bi ste činili u toj i toj situaciji''
čisto gubljenje vremena....:luda:

ja mislim da nemam odbrambene mehanizme, zato često padam u depresiju....iz koje me izvuče samo....ne znam ni ja šta - novi dan, neki zvuk, tako...vic, možda.

Rekla sam na jednoj drugoj temi tamne naocare koje nosim. Uvek se trudim da ne ocekujem nista, smanjuju mogucnost razocarenja, navedu da se pomirim sa situacijom takva kakva je i napustim to sto mi en odgovara, skartiram...nada je najgori neprijatelj.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Skituljka

Rekla sam na jednoj drugoj temi tamne naocare koje nosim. Uvek se trudim da ne ocekujem nista, smanjuju mogucnost razocarenja, navedu da se pomirim sa situacijom takva kakva je i napustim to sto mi en odgovara, skartiram...nada je najgori neprijatelj.

---

ti si gora od mene , ondaK.

Moguce :lol:, ali ako se razocaras 100 puta, 101 neces sebi to dozvoliti.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od kojica

Ja se zvinjavam, postavku teme ič nisam razumela, ali me je naslov izmamio da ispričam o jednom
odbrambenom mehanizmu, za koji još uvek ne znam odakle je iskočio...

Jednom prilikom mi je neki lik pretio nožem u busu. Bilo ih je trojica, očigledno naduvanih..
prvo su zapitkivali, a ja samo gledala kroz prozor.. pa ih je i to moje ćutanje isprovociralo,
te je jedan kliknuo ''skakavac''.. :raz_119:
kada sam videla nož počela sam da se smejem.. grohotom...
totalno bez namere i bez ikakve kontrole.. što bi se reklo ''instinktivno''
I oni su počeli da se smeju i ostavili me na miru.
Dok sam ja tako razmišljala ''šta mi bi'' i ''šta se to zapravo desilo''
čula sam da su krenuli drugu devojku da smaraju.. nedugo zatim
čujem ''škljoc'' i onda njen smeh....:raz_119:

I zato pokušajte da ne odgovarate na pritanja tipa ''šta bi ste činili u toj i toj situaciji''
čisto gubljenje vremena....:luda:

---

ja se secam davno iz zeppelina se vracao sa drugarom kao odvojili dve devojke i napolju lupa neka i za nama trchi 10 debila...ono kao devojka je bila nekog od njih i sad natezanje i onu pocnu ko kod kojice da prete i proseravaju se a ovaj moj ortak izvadi skakavac kao da se napravi mangup jbt.... a tih 10 debila pocese svi da vade skakavce... ko jatagane....:) naravno razum preovladao ortak sklopio skakavc i dobismo boobotqe al sacuvasmo glave.... znaci pravilo, ako i kad se masis za ladno il jos bolje toplo oruzje masi se da ga koristis a ne da pretis i da blefiras zadzaba...

baš ti je dobra preporuka...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

baš ti je dobra preporuka...

---

veruj da jeste... budi miroljubiv mirotochiv i miropomazan i retqo potezhi silu bilo koje vrste.... ali kad i ako je potegnes teraj sa njom do kraja.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od marlon

veruj da jeste... budi miroljubiv mirotochiv i miropomazan i retqo potezhi silu bilo koje vrste.... ali kad i ako je potegnes teraj sa njom do kraja.

---

kao kapisoda, je l?

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od pričalica

ja mislim da nemam odbrambene mehanizme, zato često padam u depresiju....iz koje me izvuče samo....ne znam ni ja šta - novi dan, neki zvuk, tako...vic, možda.

---

Svako ima neke svoje nacine psiholoske odbrane...nesto nam je Bogom dano, ali mnogo toga moze da se nauci i istrenira..kada sagledas da ono prvo nije dovoljno da se izboris da funkcionises kao zrela licnost.
Rece jedan psihijatar..:" problemi i frustracije su tu da se resavaju..najveca stvar je bas u nama i nasem odnosu prema njima."

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od sani

Svako ima neke svoje nacine psiholoske odbrane...nesto nam je Bogom dano, ali mnogo toga moze da se nauci i istrenira..kada sagledas da ono prvo nije dovoljno da se izboris da funkcionises kao zrela licnost.
Rece jedan psihijatar..:" problemi i frustracije su tu da se resavaju..najveca stvar je bas u nama i nasem odnosu prema njima."

---

u pravu si. moj odnos prema frustracijama je inertan...zato i padam u depresivna stanja.
a što je inertan? pa, eto, izgleda mi da nemam snage ni motiva da neke stvari rešim.....

pa prva opcija...negiranje...poricanje...saiozavaravanje,t ipa,ma mogu ja to,mogu,mogu ,mogu i onda...puknem...

i ja isto tako...najgore mi je što mi se čini da stvarno nešto mogu kad započnem....

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od sani

По дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд....фрустрације уопште.

У пракси, то изгледа овако


Порицање или негација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.
Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.
Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.
Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.
Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.
Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је појебеш. С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.
Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.
Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.
Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.

Где се ви налазите?

---

Чек бре, ел неко има неки добар одбрамбени механизам или сви одемо у аут?
Мени је ово морбидно, стварно.

ovo su valjda nesvesni načini da se odbraniš od loših uticaja spoljašnje sredine... a sve se svodi na neko zavaravanje.
ima tu i komlexa, i sadističkih poriva, što i nema neke veze sa odbrambenim mehanizmima...

Па ни мени не личи, искрено.
Неко бре седне и плаче данима, док сузе све не исплаче.
Неко стварно почне да се бави друштвено-корисним радом, али бре није садиста, аман.
Неко збија шале и прича вицеве и на тај начим пориче.
Ово бре будибокснама :krsti:

neznam kojoj kategoriji pripadam.
ODLICAN TEKS!
cestitke!

4 savjeta kako ostati miran i pribran u stresnim situacijama

http://www.24sata.hr/media/img/92/25...d51f9436f.jpeg

1. Ego budi miran!

Jedan od najčešćih izvora anksioznosti je razmišljanje. Preveliko analiziranje određene situacije može dovesti do povećanog stresa kod pojedinca čiji razlozi nisu temeljeni na stvarnim zbivanjima. To se često događa kad osoba osjeća da nešto nije u redu, ili da je njezina reputacija na liniji. Unutarnja napetost, koja je posljedica pre-analiziranja svega, može dovesti do bijesnih ispada kada nešto krene krivo ili kad stvarnost ne prati savršeni scenarij koji je osoba stvorila u glavi.
Kod osoba koje imaju tendenciju stvarati savršene scenarije i koje su opterećene svojom okolinom, svaki put kad osjećaju da su blizu pucanja bi se trebale sjetiti da nije svaka situaciju u životu odraz njih, nego okoline i slučajnosti.


2. Opraštanje previda je poželjno

Osobe koje misle da su svi protiv njih i koje analiziraju svaku riječ im upućenu, preokrećući velikom većinom puta nevini sadržaj u glavi dok potpuno ne izgube njegovo značenje, nemaju puno prijatelja i teško im je biti opušteni u društvu. zbog te svoje karakteristike im je strašno teško naći i zadržati prijatelja.
Najbolji način kako pristupiti ovoj vrlo stresnoj osobini jest prihvatiti činjenicu da se ne događa sve zbog nas. Dopustiti mogućnost drugima da pogriješe ili da imaju previd kojim su tu osobu možda uvrijedili i nešto krivo rekli, je spas za nekoga tko nije siguran u sebe i bori se s ovim svaki dan.
Oprostite i zaboravite, sa smiješkom na licu!
Ali nemojte dopustiti drugu krajnost ovog problema. ne dopuštajte ljudima oko vas da vas gaze ida vi to prihvaćate sa smiješkom. Sve uzimajte s dozom opreza, ali mimika osobe koja vam se obraća, njezin opći stav prema drugima i vaš odnos u cijelosti će pružiti dovoljno informacija za procjenu radi li se o upućenoj kritici, gaženju ili nevinoj izjavi. Bitno je vjerovati svojim instinktima.


3. Uključite svoje analitičke sposobnosti

Kad se dogodi neka teška situacija i počinje se osjećati stres u tijelu - počinjete se znojiti, ubrzano disati, dlanovi vam se ubrzano hlade -vrlo teško je održati hladnu glavu. Ovo vrijedi i kada je situacija zastrašujuća, ne kaže se bez razloga da je strah ubojica zdravog razuma.
U ovakvim situacijama se aktivira isto područje mozga, a može se izbjeći ispadi i kontrolirati svoje emocije s jednostavnim trikom.
Kad osjećate da biste uskoro mogli izgubiti kontrolu, počnite brojati, ili rješavati lagane matematičke zadatke u glavi. 3 + 1 0 4 ili brojalica 1,2,3,4,5.... Pretpostavka je da se mozak teško usredotočuje na obje radnje, a emotivne reakcije i obrada matematičkih funkcija je na suprotnim stranama mozga.


4. Nekada se treba okrenuti i odšetati...

Ako se netko osjeća da bi uskoro mogao izgubiti kontrolu, najbolje je prekinuti stresnu situaciju. Psiholozi preporučuju da ako netko ima stresan posao, nije loše jednom dnevno se ustati i otići 15 minuta prošetati. bez obzira na gust raspored i rokove, ta pauza od 15 minuta će pozitivno utjecati na koncentraciju, energiju i fokusiranost.
Također na taj način se ljudi odmiču od stresnih situacija i daju si priliku vidjeti situaciju iz drugog kuta. Dobili su na vremenu objektivno sagledati sve elemente stresne situacije, a to pomaže kod opuštanja živaca i pomaže kod pronalaska rješenja.