Printable View
Da li ste se nekad zapitali kako u divljini preživeti dan a ne biti pojeden. Često oslanjanje na
svoja čula, instinkte, taktiku, percepciju zvuka, snažnu muskulaturu ili brzinu nije dovoljno.
Nekada stvarno treba imati i sreće.
Uspešan lovac je onaj koji ima dobru taktiku i poseduje veliku dozu upornosti. Ovde ćemo
upoznate neke uspešne lovce i njihovu strategiju lova. Svaki od njih koristi neku svoju
supersilu da dođe do plena.
Upoznajmo veštine orla, servala, morske vidre i hermelina.
Orlovi se od drugih ptica grabljivica razlikuju po znatno snažnijoj građi. Suri orao (Aquila
chrysaetos) je jedna od najvećih ptica grabljivica. Veličanstven let i kraljevski izgled
opravdavaju ime "kralja ptica" koje zaslužno nosi . On lovi odvažno, smelo i hrabro.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/suri_orao1-1.jpg
Veličina odraslih jedinki je različita i kreće se od 66 do 100 cm dužine dok se raspon krila
kreće između 150 i 240cm. Imaju velike i zakrivljene kljunove, prilagođene za kidanje mesa i
snažne mišiće. Ženke su krupnije od mužjaka što je karakteristika za dnevne grabljivice. Oni
su monogamni , ostaju zajedno mnogo godina nekada i čitav život. Žive oko 50 godina.
Teritorija koju održavaju može biti i do 155 km2. Gnezda prave na visokim mestima,
najčešće na stenama, drveću pa i na telefonskim stubovima.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/suri_orao2-1.jpg
Izuzetno su moćne i brze ptice. Mogu leteti brzinom do 241 km/h. U lovu se oslanjaju na
svoju brzinu i oštar vid. Vid im je oštar jer imaju velike zenice koje obezbeđuju minimalno
rasipanje svetlosti što omogućuje uočavanje plena sa velike daljine. Vid im je 8 puta oštriji
od ljudskog. Na njihovom jelovniku se nalaze miševi, zečevi, lisice, mrmoti, kune, koze, ovce i
druge ptice. Mogu napasti i krupniju stoku, jelena, domaću ovcu ili kozu. Prilikom lova postoji
podela rada. Jedan goni plen a drugi ga čeka u zasedi. Kandže koriste za hvalatenje i nošenje
plena a kljun samo za kidanje mesa.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/suri_orao3-1.jpg
Serval (Leptailurus serval)je afrička mačka srednje veličine. Ženke dostižu težinu 7-12 kg,
dok su mužjaci krupniji i teže 9 - 18 kg. Dužine su 59-92 cm (bez repa) a visine 54 - 66 cm.
To je jaka i vitka životinja sa veoma kratkim repom koji ne prelazi dužinu od 38 cm. Na glavi
koja je mala u donosu na telo nalaze se velike ovalne uši postavljene blizo jedno drugog koje
im omogućavaju pronalaženje njihovog omiljenog plena - mali glodari koji se kriju u visokoj
travi. U svakom uhu se nalazi 30 mišića koji omogućavaju njihovo okretanje.
http://razbibriga.net/imported/2011/...s_serval-1.jpg
Po prirodi su usamljeni. Uvek se majka brine o mladuncima. Žive u savanama gde ima dosta
vode . Preferiraju oblasti visokih trava i žbunja u blizini potoka, tako da ne živi u
polupustinjama i suvim stepama. Uglavnom su noćne životinje dok se danju teško uočavaju
iza visokih trava.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/serval-1.png
Na njihovom jelovniku su glodari, insekti, ptice, gmizavci i žabe.Prilično su vešti lovci. Glavu
drže iznad trave i osluškuju kretanje potencijalnog plena. Mogu čak da lociraju plen koji se
kreće pod zemljom. Krišom prilaze plenu a onda prave velike i nagle skokove. Često se
dešava da se sa žrtvom prvo igraju pre nego što je pojedu.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/serval1-1.jpg
Serval je najokretnija mačka. Kao posledica značajnog izduženja metatarzalnih kostiju u
stopalu kod servala su se razvile, u odnosu na telo, veoma duge noge, koje im omogućavaju
lako hodanje kroz visoku travu. Prsti su im izduženi i veoma pokretni omogućavajući životinji
hvatanje delimično skrivenog plena. Plen jure skačući i praveći gimnastičke skokove i do 10 m
u vazduh kada mogu pticu da uhvati. Žrtvu hvataju sa obe prednje šape. Izuzetno su veliki
trkači, dobi su plivači ali i penjači na drvo.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/serval2-1.jpg
Morska vidra
Morska vidra (Enhydra lutris) je najveći član porodice Mustelidae gde joj društvo još prave
rečne vidre, tvorovi, jazavci,lasice i drugi. Sa druge strane ona je najmanji morski sisar u
Severnoj Americi. Poseduju brojne prilagođenosti na hladnoću.
http://razbibriga.net/imported/2011/...a_lutris-1.jpg
Morske vidre su superplivači koji retko izlaze na obalu. Odmor i spavanje se takođe obavljaju
u vodi tako što umotane u alge plutju na leđima . Boravak u vodi koja ima samo 1-10
stepeni C priznaćete nije nimalo prijatan, naročito kada u telu ne postoji izolacioni sloj sala
koji poseduju drugi morski sisari. U tom slučaju za održavanje temperature tela odgovorno
je krzno te se vidra na njega i oslanjaju. Morske vidre imaju najgušće krzno u životinjskom
svetu sa oko 400 000 dlaka na cm2, dok ljudi imaju samo 20 000 dlaka na celoj glavu pa
uporedite te činjenice.
http://razbibriga.net/imported/2011/...a_vidra1-1.jpg
Krzno se sastoji od dva sloja, vodootporan sloj dugih dlaka i deblji sloj kratkih dlaka. U
krznu se nalazi izolacioni sloj vazduha koji je veoma dobar toplotni izolator. Iz tog razloga
vidre dosta vremena posvećuju održavanju krzna , čiste ga, raspetljavaju čvorove, uklanjaju
labavi deo krzna, trljaju ga i na taj način istuskuju vodu iz njega a ubacuju vazduh koji
formira izolacioni sloj. Kada je krzno čisto zaštitne dlake su u potpunosti vodootporne što je
bitan razlog za redovnu higijenu.
Vidre poseduju još neke adaptacije korisne za očuvanje toplote. Rep im je znatno manji od
drugih vidri te su na taj način smanjile površinu za odavanje toplote. Stopala takođe imaju
smanjen odnos površine i zapremine.
Morske vidre su karnivore sa samo 4 donja sekutića. Uobičajeno je da 3 puta dnevno idu u
potragu za hranom a onda 5-6 sati odmaraju. Svakog dana moraju pojesti hranu u količini
koja iznosi 20-30 % od njihove težine kako bi održale visok metabolizam koji će se
suprotstaviti gubitku toplote u hladnoj vodi. Hrane se školjkama, rakovima, morskim
zvezdama i ježevima, puževima i sa još oko 40 drugih morskih organizama. Za razbijanje
školjki često koriste kamen te su one jedne od retkih životinja koje koriste alat pri lovi i
ishrani. Rone do 37m u dubinu da bi pronašle hranu. Ronjenje traje oko 1 minut a najduže
zabeleženo je 4 minuta. Ronjenju prethodi veliki udah i skok u vodu. Sposobne su za
odvajanje puževa od algi i za kopanje po morskom dnu u potrazi za školjkama.
Kapacitet pluća morskih vidri je 2-4 puta veći u odnosu na perajare, što im omogućuje
kratka uranjanja. Ispod svake prednje noge morska vidra obično ima kožnu vrećicu koja se
širi do grudi, u koju se odlaže prikupljena hrana. Kada ispliva na površinu, vidra pluta na
leđima i tako se hrani. Školjku će otvoriti tako što će je obema šapama udarati o kamen
naslonjen na prsa. Za pronalaženje hrane u tamnoj i mračnoj vodi koristi svoje veoma
osetljive brkove i prednje šape.
Hermelin
Hermelin (Mustela erminea) je sisar iz porodice kuna (Mustelidae). Karakteriše ga dugo i
vitko telo sa kratkim nogama, malim ušima i repom. Dužina tela se kreće od 17 do 33 cm,
a težina od 40 do 360g. U proleće i leto imaju karakterističnu smeđe braon boju krzna sa
belim stomakom i crnim vrhom repa. Zimi su beli, osim vrha repa koji ostaje crn. Glava je
trouglastog oblika sa malim zaobljenim ušima, svetlim očima i dugim brkovima. Mužjaci su
obično dosta veći od ženki.
Nastanjuju delove severnog umerenog arktičkog i podarktičkog pojasa Evrope, Azije,
Kanade i SAD-a. Žive u tajgama i tundrama i dobro su prilagođeni ovim surovim uslovima
za život. Jazbine prave u starom drvetu ili u pukotinama stena. Za podizanje mladih
odgovorna je isključivo ženka dok mužjak u tome ne učestvuje.
http://razbibriga.net/imported/2011/...erminea1-1.jpg
Hermelini su visoko prilagodljivi predatori koji se hrane miševima, voluharicama, mladim
zečevima, glistama, žabama i vevericama. Nije im problem da zaplivaju ili se popnu na drvu
ukoliko je njihov obrok u pitanju. U nedostatku malih sisara na jelovniku im se mogu naći i
ptice. Vrlo su upornu pronalaženju plena, pregledaju svaku rupu i žbun. Aktivni su tokom
dana i u sumrak. Mogu da ubiju i životinju mnogo veću od sebe zahvaljujući vrlo oštrim
zubima kojih imaju 34. Kada je tlo prekriveno snegom hermelini kreću u lov na male
glodare. Ishranu mogu da prilagode staništu gde bore, nisu mnogo probirljivi. Kopanje im
omogućuju kandže na šapama. Prednje šape su manje od zadnjih te mogu da se zavuku u
uske prostore. Zimsko krzno bele boje je savršena kamuflaža ali i letnje krzno braon boje
sasvim lepo se uklapa u boje pejzaža. Ipak sibirski hermelin je plen snežne sove, arktičke
lisice, jastreba i drugih velikih grabljivica.
No u lovu je veoma spretan i mudar. Jednim korakom prelazi skoro metar dužine. Igrom i
plesom hipnotiše plen kako bi ga lakše uhvatio. Izuzetno je okretan kad treba cik-cak da
prati plen. Vrlo gipko i elastično telo daju veliki doprinos uspešnom lovu. Hvatanju plena
prethodi siloviti skok. Osim što je superokretna životinja hermelin je i supersnažna životinja
a taj epitet je dobio zahvaljujući veoma snažnim vratnim mišićima. Plen savlada ugrizom u
vrat ili mu smrska lobanju. Čak i kada nije gladan a ukaže mu se prilika uhvatiće plen i
usmrtiće ga. Poješće ga kasnije. Mali plen obično momentalno ugine usled ujeda za zadnji
deo vrata, dok veći plen , kao što su zečevi, umiru od šoka jer su očnjaci hermelina suviše
kratki da bi stigli do kičmenog stuba ili većih arterija.