Grujica Ivanović
http://razbibriga.net/imported/2011/10/Sunce323-1.jpg
Ovde u Ergonu, pokrenuo sam program priprema za eventualne probleme na mrežama
tokom geomagnetnih bura koje predviđaju u NASA-i i Ruskom Institutu za kosmička
istraživanja.
Printable View
Grujica Ivanović
http://razbibriga.net/imported/2011/10/Sunce323-1.jpg
Ovde u Ergonu, pokrenuo sam program priprema za eventualne probleme na mrežama
tokom geomagnetnih bura koje predviđaju u NASA-i i Ruskom Institutu za kosmička
istraživanja.
Pre desetak godina Južna Afrika, koja leži na istoj geografskoj širini kao i Kvinslend, u kome
se nalazi deo naše električne mreža (24 stepeni), je izgubila 15 transformatora prenosnog
napona, dok su na Novom Zelandu izgubljena dva transformatora snage, ako se ne varam,
500 MVA (to je dovoljno da napaja grad od oko 200,000 stanovnika). Najveća nezgoda se
desila 1989. kada je energetski sistem Kanade bio više od devet časova bez napajanja.
Tadašnji intenzitet geomagnetnog polja je bio oko 100 nT (nanoTesla), dok se u studiji
Američke akademije nauke iz 2009. pretpostavlja da će taj intenzitet biti i do 5000 nT.
Poslednji put je ovaj fenomen registrovan sredinom XIX veka (tzv. "Karingtonov efekat"), ali
je njegov globalni uticaj na život na Zemlji bio minimalan jer jednostavno tada nije bilo
električnih mreža, telekomunikacionih sistema, elektronike, satelita, aviona ... (uništeni su
gotovo svi telegrafski vodovi na visokim geografskim širinama severne hemisfere).
U američkoj studiji predviđaju da najveći deo elektroenergetskog sistema SAD, uključujući
čak i južne države (Florida) može biti oštećen na duže vreme.
Naravno, koliko je sve to tačno teško je sada proceniti, međutim činjenica je da se u
poslednjih nekoliko godina Sunce ponaša drugačije u odnosu na ranije periode.
Sunce je dosta dugo bilo "mirno", sada se lagano "budi", na njegovoj fotosferi nema mnogo
pega (što se, kao što vidimo odražava na vremenske prilike na Zemlji), čak ima nekoliko pega
koje su zaostale od prošlog sunčevog ciklusa, njihovo kretanje je takođe neobično, dok se
nedavno desila jedna od najvećih erupcije.
Sunce je sada u dvostrukoj tranzicionoj fazi - sa jedne strane krajem 2012. počinje sledeći
11-godišnji ciklus (pojedini ruski naučnici predviđaju da će Sunce biti najaktivnije sredinom
2013.), dok tokom ove decenije Sunce prelazi iz faze povišenih aktivnosti u koju je ušlo oko
1920. u fazu smanjene aktivnosti i taj prelazak je praćen promenama koje mogu da dovedu
do velikih poremećaja geomagnetnog polja i stvaranja jakih geoindukcionih struje koje,
prodrevši u elektroenergetski sistem preko dalekovoda, mogu uništiti električna postrojenja.
Nedavni padovi nekoliko pasivnih satelita na Zemlju, kao i registrovani češći kvarovi na
elektronici pojedinih aktivnih satelita najvećim delom su izazvani "komešanjima" gornjih
slojeva atmosfere i geomagnetnim poremećajima izazvanim aktivnostima na Suncu.
Takođe, očekuje se da će izvestan broj nisko-orbitarijućih satelita nad kojim nema kontrole
takođe pasti na Zemlju u narednim mesecima zbog ovih promena.
Nedavno je Međunarodna kosmička stanica (MKS) prevedena sa orbite visine oko 350 km na
orbitu 400 km iznad Zemlje da bi se njeno prirodno kočenje usled trenja o čestice gornjih
slojeva atmosfere umanjilo, posebno usled njenog komešanja izazvanog uticajem Sunca.
Sa druge strane, pojedini astrofizičari ne očekuju izrazite erupcije na Suncu i kažu da će
sledeći ciklus proteći bez većih uticaja na zemljinu atmosferu.
Srbija se nalazi u zoni koja je geografski nešto bezbednija, od na primer severnih delova
Evrope, Kanade, SAD i oblasti oko polarnih krugova na obe hemisfere koji će, ako dođe do
većih aktivnosti na Suncu biti izloženi najvećem uticaju. Naravno, to ne znači da treba sedeti
skrštenih ruku.
Ukoliko Ministarstvo za nauku RS to već nije uradilo, potrebno je da se pripremi nacionalni
program neophodnih aktivnosti koje mogu obuhvatati povezivanje Srbije i Republike Srpske
u svetsku mrežu monitoringa Sunca, uspostavljanja stalnih linkova sa vodećim institucijama
koje prate aktivnosti na Suncu, dinamično kratkoročno i dugoročno prognoziranje događaja
na Suncu i eventualnih efekata na sisteme Srbije i Republike Srpske i mere koje treba
blagovremeno preduzeti da se negativni efekti Sunčevih aktivnosti minimiziraju.
Kao što je poznato, u svetu već godinama funkcioniše sistem neprekidne kontrole aktivnosti
Sunca (koristeći podatke sa kosmičkih i zemaljskih opservatorija i meteoroloških stanice na
Zemlji), kao i sistem "aerokosmičkog uzbunjivanja" ako bujice intenzivnog zračenja krene sa
Sunca prema našoj planeti.
Ovde u Australiji se takođe već radi na razvoju mera koje treba da se preduzm ako dođe do
pojava jakih geomagnetnih bura - u sferama elektroenergetike, telekomunikacija i vazdušnog
transporta.
Sve u svemu, tema je vrlo intrigantna - ima svoju kosmičku, astrofizičku dimenziju, ali i vrlo
snažan tehnogeno-humanitarni aspekt sa posledicama koje, ako se očekivanja većine
naučnika ostvare, mogu imati globalan karakter.
Solarna oluja kreće se u pravcu Zemlje
M. Milikšić | 20. 01. 2012. - 18:10h | Foto: AP-Arhiva
Sunce je izbacilo koronalnu masu (CME) u pravcu Zemlje, što bi ovog vikenda trebalo da uzrokuje aurore borealis svetlije nego inače.
http://razbibriga.net/imported/2012/...ver=1327078375
Vlasti nadležne za strujne mreže i orbitirajuće satelite motriće na nadolazeću solarnu oluju, kako bi se uverili da poremećaji geomagnetske sile neće prekinuti sistem.
Iz američke svemirske agencija NASA kažu da je izbacivanje mase prouzrokovala solarna eksplozija klase M3.2 , ali i protok električni nabijenih čestica, koje će doći u kontakt sa Zemljinim magnetnim poljem u subotu, 21. januara.
Solarne eksplozije klasifikuju se kao A, B, C, M ili X, prema vrhuncu izlivanja – najsnažnije klase, M i X, često su povezane sa raznim dejstvima u Zemljinoj atmosferi.
"Posmatrači treba da gledaju pojačane aurore", dodali su iz NASA-e.
Eksplozije klase M mogu da uzrokuju kratke prekide radio talasa u blizini polova, kao i manje radioaktivne oluje, ali je malo verovatno da će ova eksplozija prekinuti komunikaciju ili strujnu mrežu.
Prognoza bi bila drugačija da je u pitanju X klasa oluje. Kako se Sunce približava vrhuncu svog 11-godišnjeg ciklusa u 2013. godini, za očekivati je da ćemo videti mnogo moćnijih solarnih eksplozija, poručili su naučnici.
Izvor: Blic Online
Zastrašujući tornado koji se uvija preko površine Sunca, čudo solarnog sistema koje je možda veličine Zemlje, nedavno je snimio satelit Opservatorija solarne dinamike (Solar Dynamics Observatory - SDO) američke svemirske agencije NASA.
Na novom snimku vidi se tamnija, hladnija plazma, kako se pomera nazad i napred iznad sunčeve površine, tokom maltene 30 časova, od 7. do 8. februara.
“Džinovski tornado možda je velik poput Zemlje, sa naletima vetra brzine do 480.000 kilometara na čas”, objasnila je Teri Kusera, solarni fizičar NASA-inog Svemirskog centra “Godard”.
“Temperatura mu je oko 15.000 stepeni Farenhajta, dakle relativno je hladan. Sunčeva korona dostiže dva miliona stepeni”, dodala je ona.
Takva tornada, “protuberance”, poznata su naučnicima decenijama – letelica Evropske svemirske agencije SOHO snimila ih je još 1996. godine, uglavnom kod sunčevog severnog i južnog pola.
“Iako podsećaju na svoje zemaljske rođake, nastali su potpuno drugačije, kroz magnetizam, temperaturne flukuacije i nedostatak pritiska. To kretanje koje vidite, to je samo kretanje duž magnetnog polja na neki način, ali još uvek pokušavamo da razumemo šta se događa sa njima”, rekla je Kuserova.
Oluja je formirana suprotstavljenim magnetnim silama, koje vuku nabijene magnetne čestice na Suncu napred i nazad, stvarajući uvijajuću masu plazme koja prati linije magnetnog polja, objasnili su naučnici NASA.
Uvijajući vrh tornada deluje hipnotišuće, a Kuserova ukazuje i na veličinu protuberance.
“Duga, trakasta obličja mogu da se protežu stotinama ili hiljadama kilometara. U punoj dužini to bi moglo da bude veliko kao desetine Zemalja, stvarno ogromno”, ukazala je ona.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...olarni-tornado
Pit Rajli, naučnik iz Instituta za naučna predviđanja u San Dijegu procenio je da naša planeta ima oko 12 odsto šansi da bude zahvaćena solarnom olujom do 2020. godine.
“Čak i da je došlo do greške u jednom ili dva faktora, opet su šanse mnogo veće nego što sam očekivao”, izjavio je Rajli.
U slučaju takve oluje mogla bi da nastane šteta vredna više milijardi dolara i mnogo vremena za oporavak svetske privrede.
Takve “megaerupcije” na Sunčevoj površini su retke. Dosada najveća zabeležena Sunčeva erupcija se desila 1. septembra 1859. godine i ostala je zapamćena kao “Karingtonov događaj”.
Sunce prolazi kroz 11-godišnji ciklus manje i veće aktivnosti. Tokom solarnog maksimuma, odnosno perioda najveće Sunčeve aktivnosti, na našoj zvezdi se pojavljuje više sunčevih pega, ali i jakih solarnih vetrova, tornada i erupcija na površini.
Ponekad te erupcije izbace naelektrisane čestice daleko od Sunca, od kojih neke stignu i do Zemlje.
“Karingtonov događaj” je dobio ime po astronomu Ričardu Karingtonu koji je zapazio snažnu oluju na Suncu 1859. godine. Namagnetisane čestice su tada putovale ka Zemlji brzinom većom od 6,5 miliona kilometara po satu.
Pri sudaru sa Zemljinom atmosferom, namagnetisane čestice stvaraju svetlost uglavnom zelenih ili crvenih nijansi, poznatu kao aurora borealis (severna svetlost) i aurora australis (južna svetlost), koja se vidi u polarnim obastima.
Za vreme “Karingtonovog događaja” severna svetlost se videla mnogo južnije, pa tako i na Havajima, Kubi, pa čak i na severu Čilea.
Ali snažna solarna erupcija može izazvati pravi haos u telekomunikacijama, saobraćaju, bankarskim i finansijskim sistemima i radu energana. Zbog nedostatka struje, na primer, ne bi radili frižideri, pa bi se hrana i lekovi masovno kvarili.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...-Sunceva-oluja
Juče su se dogodile dve velike erupcije na Suncu, obe u klasi X, što je najjača kategorija oluje koju Sunce može da napravi. Danas i sutra se očekuju posledice - ugrožene električne mreže, GPS sistemi i sateliti, a avioni će morati da menjaju putanje u blizini polarnih delova Zemlje.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Impresivna solarna oluja ide ka Zemlji i mogla bi da poremeti strujnu mrežu, GPS i avionske letove
"Vreme u svemiru je postalo veoma interesantno u poslednja 24 sata. Zemlja je prošle godine u decembru doživela jače zračenje i nestanak struje. Rekao bih da je ovaj oluja zatvaranje solarnog ciklusa koji traje pet godina", rekao je naučnik Nacionalne kancelarije Džozef Kunčes, i dodao da su neki avioni koji lete blizu polarnih delova već promenili rute.
Dve jake erupcije na Suncu usledile su nakon nekoliko slabijih koje su se dogodile juče i jedne velike erupcije prošle subote. Kunčes napominje da bi u narednih nekoliko dana moglo da usledi i par manjih.
Prva velika solarna oluja klase je X5.4, a erupcija se dogodila juče u 00.02 sati GMT. Druga, klase X1.3, se dogodila nešto više od sat vremena kasnije.
Sunce je eruptiralo 6. marta, a posledice toga će se osetiti na Zemlji danas oko 05.00 sati GMT. Takođe je istaknuto da je to najveća erupcija u poslednjih pet godina i da i dalje raste.
Stanovnici Azije večeras će imati priliku da vide sijanje na nebu, nalik polarnoj svetlosti, za šta će biti odgovorne nabijene čestice solarne oluje u interakciji sa gornjom Zemljinom atmosferom.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Posledice velike erupcije osetićemo sutra oko 05.00 GMT
Naučnici su primetili ogromne oblake nabijenih čestica, takozvano izbacivanje koronalne mase (CME), koji su izbačeni solarnim erupcijama, ali iz američke svemirske agencije NASA kažu da oluja ide ka Zemlji, ali da će nas samo "okrznuti", sa slabim efektom po našu magnetosferu, i da nema razloga za brigu.
“Prvi podaci nisu dovoljni da se odredi da li oblak ide ka Zemlji. Najverovatniji zaključak je da ne ide direktno ka nama. Okrznuće magnetosferu naše planete verovatno 8. ili 9. marta”, naveo je astronom Toni Filips.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Fotografija načinjena 5. marta prikazuje X1 solarnu erupciju na sunčevoj pegi 1429, koja je tada ispustila dve oluje klase M i jednu klase X. Oluje M klase dogodile su se 2. i 4. marta, a X1 4. marta
On je takođe rekao da je velika solarna oluja X5.4 eruptirala iz džinovske, aktivne sunčeve pege AR1429, koja je odgovorna za veliku solarnu oluju prošle subote.
Naučnici za sada čekaju da vide šta će se dogoditi sutra, kada nabijene čestice, koje se kreću brzinom od oko 6.440.000 kilometara na sat, pogode Zemlju.
http://www.youtube.com/watch?v=2rWB-...layer_embedded
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...i-menjaju-rute
Solarna oluja na vrhuncu najjača od 2004, nova u nedelju
Tanjug, 09. 03. 2012.
Solarna oluja koja je u četvrtak, znatno slabije nego što se očekivalo, pogodila Zemlju završena je danas, opravdavši očekivanja, a nova se očekuje u nedelju. Na svom vrhuncu bila je to najjača solarna oluja od 2004, saopštili su američki meteorolozi.
Iako je NASA predvidela da će oluja biti jačine 3, na skali od pet, odnosno "snažna", ona je tokom jučerašnjeg dana registrovana na najnižem nivou, G-1.
Oluja je, međutim, danas ojačala na nivo 3 tokom nekoliko, sati kako se približavala svom završetku, a naučnici kažu da je razlog tome promena njenog magnetnog polja.
Nije, međutim, bilo izveštaja o ometanjima GPS uređaja ili problema u snabdevanju električnom energijom.
Severna svetlost registrovana je iznad Mičigena, Viskonsina i Sijetla - gde ta pojava nije uobičajena, izjavio je Bob Ratlidž iz metereološke agencije NOAA.
Ista pojava viđena je i na nebu iznad Aljaske, Minesote, Severne Dakote i iznad južne hemisfere u Australiji i Novom Zelandu.
Nova solarna oluja, nešto slabija, trebalo bi u nedelju, oko 7 sati po srednjoevropskom vremenu, da stigne do Zemlje.
Oluje su normalni deo 11 sunčevog ciklusa, a vrhunac se očekuje naredne godine.
Solarne baklje: Sunce utječe na našu psihu
Možda je došlo vrijeme da počnemo pokrivati naše glave alu-folijama (Šala mala.). Sa svim ovim elektromagnetskim aktivnostima koje nam pristižu sa Sunca, naša osobna elektromagnetska polja mogla bi se pošteno “uskomešati.” Ali čak i ako se to ne desi, znanstvenici su primijetili da postoji povezanost između solarnih baklji i našeg raspoloženja.
Institut za probleme industrijske ekologije Sjeverne Rusije, ustanovio je da su geomagnetske aktivnosti pokazale tri sezonska vrhunca solarne aktivnosti, koje su se regularno događale svake 24. godine od 1948. do 1997. (od ožujka do svibnja i ponovno od srpnja do listopada). Svaki od ovih vrhunaca poklopio se s povećanjem anksioznosti, depresije, bipolarnih poremećaja i samoubojstava u gradu Kirovsku.
Jedno od objašnjenja povezanosti između maksimuma solarne aktivnosti i ponašanja ljudi je da solarne oluje narušavaju ravnotežu našeg cirkadijskog ritma (unutarnji ritam dnevne aktivnosti karakterističan za sve žive organizme osim bakterija op.prev) odn. biološkog sata. Pinealna žlijezda – Epifiza u našem mozgu pod utjecajem elektromagnetske aktivnosti uzrokuje manju proizvodnju melatonina. Melatonin u mozgu djeluje kao „opuštač“, odnosno stvara smirujuće djelovanje i time nam pomaže da zaspimo. No zbog EM anomalija smanjena količina melatonina utječe na nesanicu, nemire, depresiju i slično.
„Cirkadijski regulatorni sustav ovisi o ponavljanju poticaja iz okoline koji usklađuje naše unutarnje satove. Magnetska polja mogu biti jedan od tih utjecaja iz okoliša,“ kaže psihijatrica Kelly Posner sa sveučilišta Columbia.
Solarni simptomi i nuspojave
Psihološki efekti stvoreni masovnim solarnim koronarnim izbojima (CMEs) obično kratko traju ali nam stvaraju mnoge poteškoće uključujući; glavobolje, pojačano lupanje srca, promjene raspoloženja i općenito loše raspoloženje. Kaotično i konfuzno razmišljanje te čudna ponašanja su tada također pojačana i češća. S obzirom na to da je solarna baklja od 6. ožujka 2012. bila posebno opaka, bilo bi zanimljivo vidjeti jesu li izvještaji o tjelesnim i psihološkim smetnjama intenzivniji i brojniji nego tijekom slabijih CME-a.
Sunčeva erupcija obično izbacuje po 10 milijardi kilograma solarne plazme u Svemir. Vjerojatno vam je teško pojmiti tu brojku, ali znajte da je to enormna količina. Jedna do tri baklje su svakodnevica na Suncu, ali valovi nabijenih čestica ne dođu uvijek do naše planete. Za one koje nas sustignu možemo reći da su i ljepotica i zvijer istodobno.
Čestice iz CME-a bivaju „uhvaćene“ u mrežu Zemljinih magnetskih silnica i sudaraju se s atomima atmosferskih plinova. Rezultat je raznobojna himera koju zovemo Aureora (Borealis na sjevernoj hemisferi i Polaris na južnoj hemisferi) ili Polarna svjetlost. Dok su i naši preci uživali poput nas u ovim tapiserijama boja i možda imali i promjene raspoloženja za vrijeme solarnih baklji, bar ih nije brinulo kakav nered oluje prave među satelitima i energetskim mrežama, kao što nas to brine danas.
Činjenica da se ljudi mijenjaju fizički, mentalno i emocionalno zbog utjecaja elektromagnetskih naboja sa Sunca, tjera nas da se zapitamo kako bombardiranje česticama iz digitalnih uređaja utječe na nas na dnevnoj bazi. Sve ovo vodi ka pomisli da je ipak došlo vrijeme za otkačene solucije kao što je kapa od alu-folije koja bi nas navodno zaštitila od EM anomlaija, ali s obzirom na to da moje mačke ne djeluju uznemirenije nego li obično – vjerojatno je još uvijek sve u redu i ne trebam trošiti alu foliju.
Međutim, nemojte se iznenaditi ako se u našem pravnom sustavu uskoro pojavi novi izraz i isprika : „ nije kriv zbog elektromagnetskih poremećaja.“
Komentar Matrix Worlda:
Još na početku XX vijeka ruski znanstvenik Alexander Chizhevsky je otkrio da solarne oluje uzrokuju konflikte, ratove i smrt, efekt koji je on nazvao: Vrtlog smrti ili Vorteks smrti. Mnogi su znanstvenici u proteklih 70. godina pokazali da magnetno polje ima interakciju s elektro kemijskim procesima koji se događaju u našim mozgovima i koji isto tako utječu na duboke psihološke mehanizme uključujući kreiranje anomalijskih hormonalnih promjena čak i da značajno mutiraju moždanu valnu aktivnost o čemu smo mi pisali ovdje.
Izvor: The Washington Time // Prijevod: Ivana Kali (Matrix World)
Sunce ispaljuje solarne baklje
18. april 2012. 08:20 > 08:21
Američka svemirska agencija NASA objavila je snimak velike erupcije na Suncu, a usled nje u svemir je izbačena velika količina solarne plazme.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Eksplozija srednje jačine - klase M1
Solarna plazma u vidu baklje može prouzrokovati električne oluje i spektakularne prizore polarne svetlosti na Zemlji, ali prema rečima stručnjaka, solarna baklja nije "ispaljena" prema našoj planeti.
Snagu erupcije, koja dovodi do oslobađanje magnetne energije u Sunčevoj atmosferi, astronomi mere pomoću posebne skale.
http://www.youtube.com/watch?v=YF1Psoufuac&feature=player_embedded
Erupcije, od kojih najjače mogu da oslobode energiju ravnu milijardi megatona TNT, dele se u tri kategorije - C, M i X. Kategorija X je najsnažnija.
Poslednja registrovana erupcija spada u M1 klasu, što znači a je srednje jačine.
Izvor: FoNet
Naučnici američke svemirske agencije NASA objavili su snimak načinjen od novih fotografija Sunca sa dodatom plavom, zelenom i žutom bojama, kako bi istakli aktivnosti na površini naše zvezde.
“Iako nema naučne vrednosti u ovom procesu (dodavanja boja), rezultat je lepi, novi pogled na Sunce”, rekao je Skot Vajzinger iz Svemirskog centra “Godard”.
Fotografije je načinio satelit Solarna dinamička opservatorija tokom 24 sata, 25. septembra 2011.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=4g1nmyxVkws
izvor: www.blic.rs
Ogromna magnetska tornada, široka preko 1.500km, zagrevaju sloj iznad površine Sunca na milione stepeni Celzijusa, a procenjuje se ih da se u svakom trenutku nad našom zvezdom kovitla više od 11.000. Naučnici se nadaju da bi ova tornada, koja vrelinu Sunca kanališu iz užarenog sloj ispod njegove površine, jednoga dana mogla da posluže kao uzor za ”čiste” reaktore na Zemlji.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sunčana supertornada - na hiljade puta veća i snažnija od tornada na Zemlji, i magnetna po svojoj strukturi, vrte se u sunčevoj atmosferi brzinom od preko 9.000km/h i razvijaju temperaturu od više miliona stepeni Celzijusa.
To je otkriće koje bi moglo da objasni zbog čega je “atmosfera” oko Sunca vrelija od njegove površine - što je zagonetka koja već dugo zbunjuje naučnike.
Istraživači sa Univerziteta u Šefildu smatraju da solarna tornada energiju iz energetskog rezervoara koji se nalazi ispod površine naše zvezde, a naziva se zonom konvekcije, izvlače u spoljnu atmosferu u vidu magnetnih talasa.
- Ako shvatimo kako priroda zagreva namagnetisanu plazmu, kao što se to događa u tornadima koja posmatramo na Suncu, jednog dana bismo i sami mogli biti u stanju da razvijemo neophodnu tehnologiju za to i da na Zemlji izgradimo uređaje koji proizvode besplatnu, čistu, ekološku energiju - kaže profesor Robertus Erdelji sa Univerziteta u Šefildu.
Profesor tvrdi da su zahvaljujući sarannji u istraživanjima naučnici sve bliže otkriću tajne ovog velikog i uzbudljivog problema astrofizike plazme.
Plazma je četvrto poznato stanje materije (pored čvrstog, tečnog i gasovitog) i u njemu se nalazi 99% poznate materije u svemiru.
izvor: www.blic.rs
U aktivnom sunčevom regionu 1515 došlo je danas do nove jake erupcije, poslednje u nizu u proteklih nekoliko dana. Očekuje se da će solarna oluja nakon te erupcije doći do Zemlje, jer je sunčeva pega 1515 trenutno okrenuta ka našoj planeti.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sunčeva aktivnost je na visokom nivou, pa naučnici posmatraju aktivni region 1515. Oni smatraju da su šanse da će taj region u sledećih 24 sata emitovati nove oluje čak 80 odsto.
Iz Centra za predviđanje svemirskog vremena pri NOAA kažu da će 8. jula biti geomagnetne aktivnosti, jer će visoko nabijene čestice nakon dve nedavne erupcije na Suncu, doći do Zemlje. Ove oluje takođe bi mogle da dovedu do ometanja radio talasa i, naravno, da uzrokuju polarnu svetlost.
Američka svemirska agencija NASA javila je da je solarna oluja klase M pogodila Zemlju, uzrokujući kraći prekid radio talas rano ujutro 5. jula.
Astronomi stalno posmatraju aktivni region 1515, kompleks sunčevih pega na površini zvezde okrenut ka Zemlji. Sunčeve pege uzrokuju područja magnetne aktivnosti na površini Sunca koja su sposobna da dovedu do erupcije energije i čestica koji potencijalno mogu da pogode našu planetu.
Astronomi, koji od 3. jula posmatraju region 1515, kažu da je emitovano 12 solarnih oluja srednje jake klase M - najjača je oluja klase X, iza koje se nalazi klasa M.
NASA je objavila da je oluja klase M u četvrtak bila upola jačine najslabije oluje klase X. Ta slaba oluja je, međutim, iako na kratko, dovela do prekida radio talasa.
Američka Nacionalna kancelarija za okeane i atmosferu (NOAA), u Koloradu, klasifikuje ometanja radio talasa na skali od jedan do pet, odnosno od R1 do R5, pa su tako prekidi usled oluje 5. jula dobili slabu oznaku R2.
izvor: www.blic.rs
Sunce je trenutno u intenzivnom periodu erupcija, masivnih, jakih izbacivanja koronalne mase (CME), koje mogu da poremete stvari na Zemlji, ukoliko im se naša planeta nađe na putu. Štaviše, nema znakova da će ovaj period uskoro prestati.
S obzirom da je Sunce sada u sred svoje aktivne faze, u budućnosti nas čeka još više solarnih oluja.
I Sunce, poput Zemlje, ima vremenske šeme, samo što ciklusi zvezde traju 11 godina. Sada je u toku Solarni ciklus 24, a očekuje se da će njegov vrhunac biti 2013. godine.
Prošle nedelje bilo je nekoliko velikih erupcija na Suncu, a najveća se dogodila 6. jula, nakon koje je solarna oluja klase X1.1 – dakle najjača – uzrokovala prekid radio talasa na Zemlji. Ovo je bila peta oluja klase X od početka ove godine, preneo je “CBS njuz”.
Početkom ove nedelje bilo je nekoliko jakih erupcija koje su rezultirale izbacivanjem koronalne mase. Izgleda da je većina njih potekla iz istog područja zvezde, džinovske pege AR 1515 – tehnički, grupe sunčevih pega. AR 1515 je ogromno područje visoke aktivnosti, ističu naučici.
Američka svemirska agencija NASA je procenila da se ova grupa pega proteže na oko 190.000 hiljada kilometara širine, veće nego 15 Zemlji zajedno.
Podsećamo, solarne erupcije/oluje podeljene su na klase A, B, C, M i X. NASA tvrdi da samo kategorije C, M i X mogu da imaju direktni uticaj na našu planetu.
POGLEDAJTE: Usporeni snimak masivne solarne erupcije
izvor: www.blic.rs
Zemlju je pogodila još jedna solarna oluja, nakon jedne od najjačih erupcija koje su se pojavile ove godine. Oluja je najjače klase X1.4, što je šesta ovakva u 2012. godini, ukazali su naučnici.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Erupcija u AR 1520 pre dva dana dovela je do solarne oluje klase X
Oluja je usledila nakon erupcije džinovske sunčeve pege AR 1520 (aktivni region 1520), što je u stvari grupa sunčevih pega koje su se na svom vrhuncu možda rastegle na oko 300.000 kilometara sunčeve površine, navela je američka svemirska agencija NASA.
Solarna oluja je izbacivanje koronalne mase (CME) nakon erupcije na sunčevoj površini. Erupcija je poslala ka Zemlji talas nabijenih čestica solarne plazme, koje su stigle do naše planete danas između 9.00 i 14.00 sati.
Naučnici kažu da ovakva oluja može da izazove geomagnetnu oluju na Zemlji srednjeg nivoa G2, koja može da uzrokuje polarnu svetlost.
Tako ćemo ovog vikenda imati polarnu svetlost, a naučnici kažu da, iako je oluja najjače klase, neće poremetiti satelitsku komunikaciju ili letelice u orbiti, kao ni strujnu mrežu na Zemlji.
Sunce je trenutno u sred aktivne faze svog 11-godišnjeg ciklusa. Trenutni, Solarni ciklus 24, doživeće vrhunac sledeće godine.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=onp67GRLskk
U sledeće dve godine Zemlju bi mogle da pogode jake solarne oluje, jer naše Sunce će uskoro biti na vrhuncu svog 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti, upozorili su naučnici.
Svetu stoga prete veliki prekidi strujne mreže i kvarovi komunikacionih sistema i satelita.
Vrhunac ovog sunčevog ciklusa, 24. ro redu, dogodiće se 2013, pa će Zemlja biti pod uvećanim rizikom od jakih solarnih oluja.
Majk Hapgud, stručnjak za svemirsko vreme Laboratorije Raterfod Eplton, kaže da ovo pitanje uveliko zabrinjava zapadne vlade. On ističe da se kvarovi usled solarnih oluja retko događaju, ali kad se dese – posledice su katastrofalne.
- Solarne oluje sve više se beleže u registar nacionalnih rizika, koji se koristi za planiranje predupređenja katastrofa, pored događaja tipa cunami i vulkanske erupcije – rekao je on.
Na kraju svake decenije postoji 12 odsto šansi da će velika solarna oluja pogoditi Zemlju, što znači skoro jedan udar u 100 godina. Prethodno je takva oluja bila pre 150 godina.
Glavni razlog za zabrinutost je u tome što Sunce emituje nabijene čestice plazme tokom izbacivanja koronalne mase (CME). Milioni tona tih čestica mogu veoma lako da preplave našu planetu. Jaka oluja može da ošteti ili čak uništi satelite i radio komunikaciju – uključujući i avionsku .
Timovi naučnika u Severnoj Americi i Evropi nadgledaju Sunce i izdaju upozorenja vladama, elektrodistribucijama i avio-operaterima.
Usled jake solarne oluje 1989. došlo je prekida čitave strujne mreže u Kvebeku, Kanada, pa su milioni ljudi proveli devet sati bez električne energije.
Ipak, najjača ikad zabeležena oluja dogodila se 1859, kada su nabijene sunčeve čestice stigle do Zemlje za svega 17 sati. Ovaj događaj je poznat kao Karingtonov, po britanskom astronomu Ričardu Karingtonu, koji je posmatrao oluju. Navodi se da se polarna svetlost videla sa Kariba.
izvor: www.blic.rs
Kamera postavljena na letelici američke svemirske agencije NASA uspela je da snimi džinovsku erupciju na Suncu.
http://www.blic.rs/data/images/2012-...ver=1353341815
Erupcija se dogodila 16. novembra u 6.00 sati GMT, a četiri sata kasnije dogodila se još jedna eksplozija.
Solarna erupcija je bila toliko velika da se proširila van vida kamere na Opservatoriji solarne dinamike (SDO), zbog čega je i prozvana solarni cunami.
Na snimku se vidi kako kako plazma eruptira u donjem levom delu Sunca, izbacuje se u luku i odlazi u svemir.
Ova erupcija nije bila uperena ka Zemlji, pa neće biti ni posledica solarne oluje na našoj planeti. Prošlog ponedeljka se dogodila još jedna moćna solarna eksplozija, srednje jake klase M6. Ova solarna oluja je pogodila Zemlju 13. i 14. novembra, uzrokujući polarnu svetlost.
Nabijene čestice plazme uperene ka Zemlji mogu da budu pretnja satelitima i astronautima, te da uzrokuju prekide u komunikacijama i napajanju strujom.
Sunce je trenutno u sred aktivne faze svog 11-godišnjeg ciklusa. Trenutni Solarni ciklus 24 doživeće vrhunac sledeće godine.
http://razbibriga.net/showthread.php...voj-aktivnosti
Vrhunac aktivnosti, koji će Sunce dosegnuti ove godine, verovatno će biti najblaži u poslednjih 100 godina, kažu naučnici iz američke svemirske agencije NASA.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1357334480
Ogromna erupcija na Suncu 31. avgusta 2012. u uporedbi sa veličinom Zemlje
Sunčevih pega ima malo, iako naša zvezda doseže vrhunac svog 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti, 24. po redu. Takođe, radio talasi koji ukazuju na visoku solarnu aktivnost, su veoma “tihi”, saopštili su istraživači, preneo je portal “Spejs”.
“Ovo će verovatno biti najniži solarni maksimum, gledajući po broju sunčevih pega, u periodu dužem od veka”, napisao je Džo Gurman, naučnik Opservatorije za solarno-zemaljske odnose (Stereo) pri NASA-i.
Iako je Sunce “tiho”, naučnici ga s pažnjom posmatraju – jaka erupcija emitovana u pravcu Zemlje može da ošteti električnu mrežu, komunikacione satelite, ugrozi astronaute na Međunarodnoj kosmičkoj stanici i drugo.
Iako je naše znanje o Suncu još “u povojima”, naučnici su ipak značajno napredovali od kraja osamdesetih godina prošlog veka, kada je solarna oluja teško oštetila električnu mrežu u Kvebeku.
“Povezanost mreže je neverovatno narasla od tada, pa je, u poređenju sa učestalošću havarija na mreži zbog pada drveća na strujne kablove tokom oluja, malo verovatno da će se to opet dogoditi”, podvukao je Gurman.
Galileo Galilej je među prvima uočio sunčeve pege, kada je okrenuo teleskop ka Suncu 1610. Pouzdani podaci o pegama datiraju od 1849, kada je Ciriška opservatorija počela sa radom, podseća “Spejs”.44
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1357334570
Erupcija na novogodišnje veče, 31. decembra 2012.
Sunčeve pege izgledaju kao tamne mrlje na Suncu, a obično se nalaze u grupama iznad i ispod ekvatora. Naučnici danas znaju da se te pege formiraju zbog interakcije između sunčeve plazme na površini i njegovog magnetnog polja.
Pod određenim okolnostima, magnetno polje blizu pege uzrokuje ogromne eksplozije, te dolazi do izbacivanja koronalne mase (CME). Ove nabijene čestice putuju od Sunca u svemir, a ponekad su upravljene ka Zemlji, ako je pega bila okrenuta ka nama.
Najjača solarna oluja, klase X, može da napravi štetu na Zemlji, srednja klasa M uzrokovaće polarnu svetlost, dok slabije klase, od C pa naniže, imaju relativno mali efekat.
“Ubistvene oluje” neće biti
Naučnici tvrde da je nemoguće da Sunce proizvede “ubistvenu oluju”, koja je popularna među predviđanjima apokalipse.
“Mi smo na Zemlji potpuno zaštićeni od direktnog uticaja solarne aktivnosti. Atmosfera nas štiti od elektromagnetne radijacije od erupcija i nabijenih čestica plazme”, napisao je astrofizičar Aleks Jang, iz Svemirskog centra “Godard”.
“Ubistvene erupcije se neće dogoditi. Sunce ne može da proizvede CME sa dovoljno energije da to uradi. Fizički je nemoguće. Za to bi bila potrebna čitava energija Sunca, poput supernove”, naveo je on, dodajući da naše Sunce neće eksplodirati.
Naučnik Din Pesnel, iz Opservatorija solarne dinamike, ukazuje da je Zemlja veoma mala meta u velikom Sunčevom sistemu. On ističe da e modeli praćenja CME kroz Sunčev sistem još razvijaju.
“Naša najveća prednost je u modelima Sunčevog magnetnog polja i korišćenju podataka iz tih modela radi razjašnjenja trenutnog stanja Sunca. Naši modeli pokušavaju da objasne 11-godišnje ponašanje solarnog ciklusa dok se magnetno polje kreće unutar Sunca i onda, iznenada, eruptira na površini i postane pega”, naveo je Pesnel.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...jih-100-godina
Eksplozija u sunčevoj atmosferi 9. februara izazvala je erupciju uperenu pravo ka Zemlji.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1360528616
Ova solarna oluja je klase C2.4, pa neće ugroziti strujnu mrežu na Zemlji, satelite ili astronaute u svemiru, ali bi mogla da uzrokuje pojavu polarne svetlosti, saopšteno je iz američke svemirske agencije NASA.
Solarna erupcija, odnosno izbacivanje koronalne mase (CME), dogodila se juče u 7.30 sati GMT. Talas nabijenih čestica kreće se ka Zemlji brzinom od skoro 2,9 miliona kilometara na sat, preneo je portal “Spejs”.
Erupciju na Suncu fotografisala je Solarna i heliosferna opservatorija (SOHO), zajednička misija NASA-e i Evropske svemirske agencije (ESA)
Izbacivanje koronalne mase je erupcija nabijenog solarnog materijala koji "ispaljuje" solarne čestice u svemir. Kada je uperena ka Zemlji može da stigne do naše planete za jedan do tri dana.
“U prošlosti su CME ovakve jačine imale malo efekta. Ova erupcija može da uzrokuje polarnu svetlost, ali je malo verovatno da će poremetiti električne sisteme na Zemlje, GPS ili satelitske komunikacione sisteme”, naveli su zvaničnici NASA u saopštenju.
Sunce je trenutno u aktivnom periodu svog 11-godišnjeg ciklusa, čiji se vrhunac očekuje ove godine. Ovo je 24. solarni ciklus.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...-ide-ka-Zemlji
Solarne super oluje
http://www.nationalgeographic.rs/thu...=article_large
Svemirska vremenska prognoza za narednih nekoliko godina predviđa Sunčeve oluje sa mogućim katastrofalnim pomračenjima na Zemlji. Da li smo spremni za tako nešto?
U četvrtak, 1. septembra 1859. godine, 33-godišnji pivar i astronom-amater Ričard Karington popeo se u svoju privatnu opservatoriju pored Londona, otvorio je prorez na kupoli i, kao što je to radio svakog sunčanog jutra, podesio svoj teleskop tako da projektuje na platnu sliku Sunca veličine 28 cm. Taman je počeo da ucrtava Sunčeve pege na listu papira kad se pred njegovim očima najednom ukazaše „dve jako svetle, bele mrlje” usred jedne velike grupe Sunčevih pega. Istog trenutka je i igla magnetometra u londonskoj opservatoriji Kju počela da se klati kao luda. A pred svitanje sledećeg dana nebo je bilo obasjano polarnom svetlošću crvene, zelene i purpurne boje daleko prema jugu, čak do Havaja i Paname. Kamperi u Stenovitim planinama pomislili su da je svanulo, pa su poustajali i počeli da spremaju doručak.
Blesak koji je Karington video najavio je Sunčevu superoluju – ogromnu elektromagnetnu eksploziju koja je uputila milijarde tona naelektrisanih čestica prema Zemlji. (Svedok bleska bio je još jedan engleski astronom-amater, Ričard Hodžson.) Kada se nevidljivi talas sudario sa magnetnim poljem naše planete, došlo je do naglog naboja struje u telegrafskim žicama. To je dovelo do prekida rada u mnogim telegrafskim stanicama, ali su telegrafisti ubrzo otkrili da, ako isključe baterije, mogu da nastave sa radom koristeći samo geomagnetni elektricitet. „Koristimo struju same aurore borealis”, poslao je poruku jedan telegrafista iz Bostona operateru u Portlandu, u Saveznoj državi Mejn. „Kakav vam je prijem?”
„Mnogo bolji nego sa baterijama”, odgovorio mu je kolega iz Portlanda.
Operateri današnjih komunikacionih sistema i elektroenergetskih mreža bili bi daleko manje staloženi. Doduše, od 1859. godine do danas nije bilo toliko snažnih Sunčevih superoluja, tako da je teško proceniti kakve bi posledice jedna takva oluja imala na današnji elektronizovani svet. Kao nagoveštaj može da posluži zamračenje Kvebeka 13. marta 1989. godine, kada je Sunčeva oluja, otprilike za trećinu slabija od one u Karingtonovo doba, za manje od dva minuta izbacila iz upotrebe elektroenergetsku mrežu koja je napajala više od šest miliona korisnika. A jedna oluja kao ona Karingtonova mogla bi da sprži više transformatora nego što ih elektroenergetske kompanije imaju na lageru i na taj način ostavi milione ljudi bez svetla, pijaće vode, kanalizacije, grejanja, klima-uređaja, goriva, telefonskih usluga, kvarljivih namirnica i lekova, i to u trajanju od više meseci koliko bi bilo potrebno da se naprave i podignu novi transformatori. U nedavnom izveštaju Nacionalne akademije nauka procenjuje se da bi jedna takva oluja mogla da izazove ekonomsku štetu kao 20 uragana klase Katrina, koja bi samo u prvoj godini iznosila od jednog do dva triliona dolara, a za njeno saniranje bila bi potrebna jedna decenija.
„Možemo da predvidimo šta će Sunce da uradi samo nekoliko dana unapred”, vajka se Karel Šrajver sa Lokid Martinove solarne i astrofizičke laboratorije u Palo Altu, u Kaliforniji. Pošto se očekuje da period maksimalne solarne aktivnosti počne ove godine, svemirski meteorološki centri pojačavaju svoje osoblje i nadaju se najboljem. „Pokušavamo da shvatimo kako svemirski vremenski uslovi utiču na ljude i koliko to može biti opasno”, kaže Šrajver. „A kad utvrdimo kakva opasnost preti, naša moralna obaveza je da se pripremimo. To je kao sa zemljotresima u San Francisku. Nespremnost može da ima neoprostive posledice.”
Malo šta nam je toliko blisko kao Sunce. Uvek je tu, iznad nas, svakog sunčanog dana. Pa ipak, malo šta je i tako neobično. Pogledajte kroz solarni teleskop i videćete kako se dobro poznati žuti disk pretvara u dinamičnu zemlju čuda, gde se protuberance veličine planeta uzdižu u crnu vasionu poput bleštavih meduza da bi se posle nekoliko sati ili dana skupile i povukle nazad kao da ih je usisala neka nevidljiva sila.
A ona to uistinu i jeste. Naime, Sunce ne čini ni čvrsta materija, ni tečnost, ni gas, već plazma, „četvrto stanje materije”, koje nastaje kada se atomi razbiju na slobodne protone i elektrone. A te naelektrisane čestice čine solarnu plazmu odličnim provodnikom elektriciteta, mnogo boljim od bakarne žice. Sunce je takođe puno magnetnih polja. Većina ostaje duboko u njegovoj masivnoj utrobi, ali pojedine magnetne cevi, široke poput prečnika Zemlje, izbijaju na površinu kao Sunčeve pege. Upravo taj magnetizam kreira lelujavi ples protuberanci u Sunčevoj atmosferi i pokreće Sunčev vetar, koji svakog sekunda diže milione tona plazme brzinom od 700 kilometara u sekundi.
A sve te aktivnosti su posledica neverovatno složene građe jedne obične zvezde. U Sunčevom jezgru, užarenoj kugli plazme šest puta gušćoj od zlata, sa temperaturom od 15 miliona stepeni Celzijusa, svakog sekunda se odvija fuzija 700 miliona tona protona u helijumska jezgra, pri čemu se oslobađa energija ravna onoj od 10 milijardi hidrogenskih bombi. Jezgro lagano pulsira, širi se kada se tempo fuzije pojačava i skuplja kada jenjava. Nezavisno od ovog sporog, dubokog pulsiranja jezgra, postoji još sijaset drugih ritmova, počev od 11-godišnjeg ciklusa Sunčevih pega, pa do onih koji traju vekovima.
Energija koja nastaje fuzijom u Sunčevom jezgru izbija na površinu preko fotona dok rikošetiraju kroz gustu masu jona i elektrona. U ovoj zoni radijacije materija je toliko gusta da je fotonima potrebno više od 100.000 godina da se probiju do sledeće, konvektivne zone, čime su prevalili tek 70 odsto puta iz središta Sunca. Posle mesec i više dana fotoni najzad izbijaju u fotosferu, a to je onaj deo Sunca koji mi vidimo. Odatle im treba svega osam minuta da stignu do Zemlje kao Sunčeva svetlost.
Kao što je i za očekivati, ova titanska termonuklearna peć pravi i veliku buku. „Sunce zvoni kao zvono sa milion različitih tonova”, kaže Mark Miš iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja u Boulderu, u Koloradu. Ti zvuci proizvode talase na Sunčevoj površini koje naučnici proučavaju kako bi mapirali struje duboko u konvektivnoj zoni. Ta disciplina se zove helioseizmologija. Podaci dobijeni putem helioseizmičkih senzora na Nasinoj opservatoriji solarne dinamike nedavno su omogućili naučnicima sa Univerziteta Stenford da otkriju magnetne snopove 65.000 kilometara duboko ispod Sunčeve površine i predvide njihovu pojavu nekoliko dana kasnije u obliku Sunčevih pega.
Ovakvi podaci pružaju ključne informacije o tome kako Sunčeve oluje nastaju. Sunce funkcioniše kao džinovski generator, sa linijama magnetnih polja koje ga opasuju, od pola do pola, kao ptičji kavez. Lokalne magnetne linije, obavijene plazmom u konvektivnoj zoni, izvijaju se i probijaju na površinu praveći petlje koje su vidljive zahvaljujući vreloj, bleštećoj plazmi. A kada se petlje ukrste, dolazi praktično do kratkog spoja koji izaziva strahovite eksplozije plazme, koje su poznate kao Sunčeve baklje. Ove baklje oslobađaju energiju ravnu stotinama miliona megatona TNT eksploziva, bljujući rentgenske i gama zrake u vasionu pri čemu naelektrisane čestice dostižu brzinu skoro jednaku brzini svetlosti.
http://www.nationalgeographic.rs/rep...lanci/304.html
nastavak:
Ono što je Karington svojevremeno video bila je moćna Sunčeva baklja, koja je izazvala drugu od retkih dvojnih masivnih koronalnih erupcija (MKE), džinovskih magnetnih erupcija usijane plazme izbljuvanih u vasionu. Prva MKE verovatno je stigla do Zemlje u očekivanom razdoblju od 40 do 60 sati. Ona je pročistila put kroz solarni vetar za drugu, kojoj je za put trebalo svega 17 sati. Njihov udruženi uticaj spljoštio je Zemljinu magnetosferu (zonu u kojoj se magnetno polje naše planete sučeljava sa solarnim vetrom) i snizio je sa normalne visine od 60.000 kilometara na svega 7.000, pri čemu je privremeno uništio Van Alenove radijacione pojaseve koji opasuju našu planetu. A naelektrisane čestice koje su ušle u gornju atmosferu izazvale su intenzivnu polarnu svetlost nad većim delom Zemlje. Bilo je ljudi koji su pomislili da je njihove gradove zahvatio požar.
Superoluja Karingtonove kategorije verovatno se dešava samo jednom u razdoblju od više vekova. Ali čak i oluje znatno manjeg obima mogu da prouzrokuju popriličnu štetu, tim pre što ljudi sve više zavise od tehnologije u svemiru. Sunčeve oluje mogu da poremete jonosferu, sloj Zemljine atmosfere gde se odvija polarna svetlost, više od 100 kilometara iznad Zemljine površine. Piloti se oslanjaju u toku skoro 11.000 komercijalnih letova koji vode preko oblasti Severnog pola svake godine na kratkotalasne radio-signale koji se odbijaju o jonosferu da bi komunicirali iznad 80. stepena severne geografske širine jer su izvan dometa komunikacionih satelita koji kruže iznad Zemljinog ekvatora. Kada svemirske nepogode poremete jonosferu i prekinu kratkotalasnu komunikaciju, piloti su primorani da menjaju kurs, što može da košta i do 100.000 dolara po letu. Poremećena jonosfera remeti i GPS signale, što dovodi do grešaka u pozicioniranju i do 50 metara. To znači da geometri moraju da se spakuju i idu kući, plutajuće naftne platforme imaju problem da ostanu iznad bušotine, a piloti ne mogu da se oslone na sve popularniji GPS sisteme koji se koriste pri sletanju na mnoge aerodrome.
Ultraljubičasti zraci koje emituju Sunčeve baklje mogu da poremete i orbite satelita jer zagrevaju atmosferu i izazivaju usporavanje, odnosno gubljenje visine. Nasa procenjuje da se Međunarodna svemirska stanica tokom Sunčevih aktivnosti spušta više od 300 metara dnevno. Solarne oluje mogu i da unište elektroniku na komunikacionim satelitima, pretvarajući ih u „zombije” koji beskorisno lutaju svemirom.
Za razliku od satelita u svemiru, većina elektroenergetskih mreža nema ugrađenu zaštitu od naleta snažnih geomagnetnih oluja. Pošto su veliki transformatori direktno povezani sa Zemljom, geomagnetne oluje mogu da povećaju napon do te mere da se pregreju, zapale ili eksplodiraju. Štete mogu da budu katastrofalne. Po rečima Džona Kapenmana iz konsultantske firme za analizu oluja, koji se bavi uticajem svemirskskih vremenskih uslova na električnu mrežu, jedna Sunčeva oluja kao ona u maju 1921. godine danas bi pogasila svetla u polovini Severne Amerike. A jedna kao ona iz 1859. godine mogla bi da uništi čitavu mrežu, posle čega bi stotine miliona ljudi nedeljama, a možda i mesecima moralo da živi kao u vreme pre uvođenja struje. Po Kapenmanovim rečima mi „igramo ruski rulet sa Suncem”.
Ako ništa drugo, barem ga ne igramo vezanih očiju. Daleke 1859. godine svet nije imao čime da proučava Sunce sem teleskopom i stanicama za praćenje magnetne aktivnosti, kojih je bilo svega nekoliko. Danas naučnici neprestano prate dešavanja na našoj domaćoj zvezdi sa impresivnom armadom satelita sposobnih da prave snimke rentgenskih i ultraljubičastih talasa koje Zemljina atmosfera inače blokira. Legendarni svemirski brod ACE (Advanced Composition Explorer), koji je lansiran u avgustu 1997. godine i još uvek dobro služi, prati solarni vetar iz orbite oko tačke libracije L1, stabilne gravitacione tačke koja se nalazi na 1,5 miliona kilometara od Zemlje u pravcu Sunca. Solarna i heliosferična opservatorija, skraćeno nazvana SOHO, nosi dvanaest detektora koji beleže sve – od veoma brzih protona solarnog vetra do sporih solarnih oscilacija. A iza imena STEREO krije se par satelita-blizanaca (jedan ide ispred, a drugi prati Zemlju u njenoj orbiti) koji zajedno prave trodimenzionalne solarne slike i otkrivaju nam kako se masivne koronalne erupcije otkidaju od Sunčeve površine i šibaju kroz vasionu.
U međuvremenu Opservatorija solarne dinamike, lansirana u geosinhronu orbitu u februaru 2010. godine, svakoga dana prikupi 1,5 terabajta podataka o Sunčevoj atmosferi, oscilacijama i magnetnim poljima.
Pa ipak, još mnogo toga ostaje da se uradi. „Svemirska vremenska prognoza je na stupnju zemaljske prognoze od pre 50 godina”, kaže fizičar Daglas Biseker iz Centra za predviđanje svemirskog vremena u Boulderu, u Koloradu, pri Nacionalnoj službi za okeanska i atmosferska istraživanja (NOAA). Pošto efekat oluje delimično zavisi i od toga kako se njeno magnetno polje poklapa sa Zemljinim, naučnici ne mogu tačno da utvrde njen intenzitet pre nego što stigne do satelita ACE, a to je ponekad svega 20 minuta pre nego što udari u Zemlju.
Zato se naučnici usredsređuju na predviđanje potencijalne snage oluje i približno vreme njenog nailaska, kako bi osetljivi sistemi imali vremena da se pripreme. U oktobru prošle godine NOAA je predstavila novi kompjuterski program, nazvan Enlil po sumerskom bogu vetra, koji može da predvidi kada će neka masivna koronalna erupcija da pogodi Zemlju uz toleranciju od plus-minus 6 časova. A to je dvaput preciznije od ranijih prognoza. Programiranje je vrlo složeno, delimično i zbog toga što ponekad može da dođe do snažne interakcije masivne koronalne erupcije sa normalnim solarnim vetrom, što čini da njihov tok bude nepredvidljiv poput fudbalskog prodora kroz protivničku odbranu. I pored svega Enlil je u prognozi nailaska potencijalno velike oluje 8. marta ove godine omanuo za svega 45 minuta. Pokazalo se da je ta oluja bila ćorak, ali možda sledeći put nećemo imati toliko sreće.
„Do sada još nismo imali veliku oluju u ovom solarnom ciklusu”, kaže Biseker, „ali kada bude došla, znamo da ćemo biti spremni da je dočekamo.”
http://www.nationalgeographic.rs/rep...oluje.html?p=2
Očekivalo se da će 2013. biti godina Sunčev maksimum, odnosno vrhunac jedanaestogodišnjeg ciklusa. Međutim, solarna aktivnost je neočekivano niska, navode u Nasi.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1362830068
Broj sunčevih pega mnogo je manji nego 2011. godine, a solarne eksplozije nisu bile tako česte, iako je Nasa najavljivala solarne oluje
Broj pega na Suncu snimljen 28. februara 2013. godine Nasinim uređajem HMI (Helioseismic and Magnetic Imager) mnogo je manji od uobičajenog stanja, kada je površina Sunca doslvno prekrivena pegama.
Zato su se mnogi zapitali da li je Nasa prosto napravila pogrešnu računicu. Međutim, stručnjak iz Nasinog Centra za svemirske letove "Godar" Din Pesnel ima drugačije objašnjenje ovog fenomena.
- Ovo je Sunčev maksimum. Ipak, izgleda drugačije od onog što smo očekivali zato što ima dva vrhunca. Poslednja dva solarna vrhunca, iz 1989. i 2001. godine, nisu imala jedan, već dva vrhunca. Solarna aktivnost bi naglo narasla, zatim isto naglo pala, a onda ponovo porasla, stvarajući mini-siklus koji traje oko dve godine – rekao je Pesnel.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1362830158
Veličina Sunca u poređenju sa Zemljom
Ista stvar možda se dešava upravo sada, kada je broj sunčevih pega skočio u 2011. godini, a onda naglo opao u 2012, ukazuje Pesnel.
Prema očekivanjima Nase, taj broj mogao bi ponovo da skoči u 2013. godini.
- Sa priličnom sigurnošću mogu da kažem da će se još jedan vrhunac desiti 2013. i da će trajati sve do 2014. godine - kaže Pesnel.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...esava-na-Suncu
Dve eksplozije najsnažnije klase u 2013. godini zabeležene su na videu, a astronomi predviđaju još sličnih događaja uskoro
Između 12. i 13. maja dogodile su se najsnažnije erupcije na Suncu u ovoj godini, ali srećom koronalni izbačaji mase nisu bili usmereni ka Zemlji. U narednim mesecima se očekuje porast broja eksplozija jer Sunce ulazi u najintenzivniju fazu u okviru jedanaestogodišnjeg ciklusa aktivnosti.
http://www.youtube.com/watch?v=ywfewbzmvrw&feature=player_embedded
http://www.nationalgeographic.rs/ves...ncu-video.html
http://www.24sata.rs/resources/img/0...2019-sunce.jpg
NASA je za veliku koronalnu šupljinu napisala da se okreće u našem smeru, i da je najveća koju su videli u poslednjih 12 meseci.
Ipak, razloga za brigu nema jer jedino što bi ova rupa mogla da učini Zemlji je bolji pogled na polarnu svetlost, što i nije tako loše.
Koronalne rupe izvor su snažnih naleta solarnog vetra koji nosi solarne čestice do naše magnetosfere i dalje, objašnjavaju iz američke svemirske agencije NASA.
Dalje pišu da naletima solarnog vetra treba od dva do tri dana kako bi doputovali od Sunca do Zemlje.
Krivac za ove fantastične snimke je jedna od tri NASA opservatorije (Solar Dynamics Observatory).
http://www.youtube.com/watch?v=YfdzYhV5bOs&feature=player_embedded
Na Suncu je otkrivena ogromna tamna rupa koja prekriva skoro četvrtinu ove zvezde, objavila je NASA.
http://www.blic.rs/data/images/2013-...ver=1375173085
Reč je velikoj rupi u solarnoj atmosferi koja emituje solarni materijal i gas.
Prema stručnjacima iz NASA-e ovo je koronalna rupa koja sadrži malo solarnog materijala i ima nižu temperaturu, pa zbog toga izgleda tamnije.
To je normalna pojava, koja se pojavljuje na različitim mestima i u različito vreme.
Rupu su zabeležili posebni teleskopi iz letelice SOHO koja je snimala Sunce od 13. do 18. juna ove godine.
Američka svemirska agencija Nasa, koja je još u avgustu najavila da će u narednom periodu doći do promene polariteta magnetnog polja Sunca, tvrdi da je pitanje dana kada će se to konačno dogoditi. Prema rečima solarnog fizičara Toda Hekseme sa Univerziteta Stanford, promena polariteta mogla da bi pokrene talas reakcija širom Sunčevog sistema.
Sunčevo magnetno polje menja polaritet u proseku svakih 11 godina, dok se to u slučaju Zemlje poslednji put dogodilo pre gotovo 800.000 godina.
Reč je o pojavi kod koje suprotni magnetni polovi menjaju mesta, pa se samim tim okreće magnetno polje. Zamena polova događa se na kraju svakog Sunčevog ciklusa.
Naučnici još nisu u potpunosti pronikli u unutrašnji mehanizam koji izaziva promenu, mada Sunčevo magnetno polje na dnevnoj bazi prate naučnici Sunčeve opservatorije “Vilkoks”. Ovo će biti četvrta zamena polova koju je zabeležila ova opservatorija.
Reč je o fenomenu kod koga polarna magnetna polja postepeno slabe, dolaze do nule, a onda se stvaraju nova magnetna polja sa suprotnim polaritetom.
Ova promena može negativno da utiče na vremenske prilike na Zemlji, a s druge strane, pruža dodatnu zaštitu od kosmičkog zračenja.
NASA je objavila snimak koji prikazuje ogromnu koronalnu rupu na Suncu i gigantski vrtlog solarnog materijala koji se uzdiže sa njegove površine.
http://www.b92.net/news/pics/2015/10...759_v4_big.JPG
Prema američkoj Nacionalnoj svemirskoj agenciji, koronalna rupa je pedeset puta veća od Zemlje i pokriva gotovo celu severnu hemisferu naše zvezde.
To je jedna od najvećih rupa koju su naučnici detektovali u poslednjih nekoliko decenija.
Oni kažu da iz koronalnih rupa izbijaju solarni vetrovi dva puta brži od normalnih.
U jednom od priloženih snimaka, mogu se videti promene u jednoj od koronalnih rupa, dok u drugom možete videti moćni solarni vetar.