Printable View
Ja se izvinjavam što se mešam u ovako nešto, jer nisam vernik,
ali sam nešto pročitala, pa me je zabrninulo.
Kuda nas može odvući osećaj da smo uradili nešto neoprostivo?
Valjda, ako verujete u Boga, ne bi smeli sebi da dozovlite da vi
sudite, niti sebi niti drugima. Zar ne?
Mislim da taj osećaj vodi u čistu samodestrukciju. ''Ako sam već
debelo zabrljao i nema povratka, onda ću nastaviti da brljam
do daske'' :pada:
ja taj osecaj nemam nikad :sojka:
Pa dobro. Nismo svi isti.
Kako bi ti ohrabrila one koji se predaju na pola puta?
navedi neki primjer predaje na pola puta ..na što tačno misliš?Citiraj:
Prvobitno napisano od komica
pa sam objasnila u uvodnom postu... :dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
Kad sam sebi presudiš da za to što si uradio nema oproštaja. Odakle
znam šta bi to moglo da bude.
Kad sam sebi ne možeš da oprostiš,odnosno presudiš sebi jer nema oprosta:hm:
teško pitanje kojice..ko smo mi da praštamo sebi?
Mišljenja sam da ako (u)činimo nešto što ne možemo oprostiti..moramo naći način da živimo sa tim...kao sa kraćom nogom..vjerujući će naći oprost grijeha,al oni ne vjerujući teško..njih može da izjeda griža savjesti,da zapadu u destrukcije i patologije,da obole od bola sa kojim ne mogu da žive..
ovo je fatalizam i nema veze sa hrišćanskim osećajem greha. mada, stvarno ne znam kako druge religije gledaju na ovu rečenicu, ali hršićanin ipak ne bi smeo ovako da razmišlja, niti da čini.Citiraj:
Prvobitno napisano od komica
nekako je u ljudskoj prirodi da sami za sebe uvek nalazimo opravdanje za ono sto ucinimo..ili motiv,ili neki drugi razlog..kojine reci-sam sebi presudis,ili odlucis da nema oprostaja-mene nekako vode jedino do motiva za samoubistvo..
tako da ako se vratim na licni teren,u svom malom zivotu ,obicnom,nisam cinila nista zbog cega bih zapala u takvu dilemu,dovela sebe na prag takvog preispitivanja..mozda zato ni ne umem najbolje da obrazlozim :stidljiva:
Iskreno, mislim da je dobro da je neko shvatio da je uradio nešto loše. To je već put ka opraštanju...Žalosno je kada neko uradi nešto loše, a ne oseća nikakvu grižu savest niti bilo šta drugo....Citiraj:
Prvobitno napisano od komica
Tačno, ne treba mi da sudimo, da nam ne bude suđeno.....
Ovako ja to tumačim...Prvo moliš Boga da ti oprosti, za ono što si učinio i za ono što si nekog nešto povredio...Onda treba da oprostiš sam sebi..
Sve je uzalud ako si sve ovo prvo uradio, a ne možeš sebi nikako oprostiti...Osećaj krivice je najveća ''robija''...Ali nije neoprostiva, jer ju je svestan....
Sama činjenica da taj neko hoda još uvek među nama, daje mogućnost i nadu da mu je oprošteno, a onda uticati na njega da pokuša kroz molitve da oprosti sam sebi..Drugi način ne znam....
Sad bi neko rekao, ''pa hodaju i ubice i kriminalci''...Tačno, možda je i njima data šansa, pa dokle ''doguraju''...:namcor:
osoba koja se iskreno svojim bićem moli Bogu - nema šta sebi da prašta, nego sebe prepušta Božijoj volji.
osobe koje ne mogu da se potpuno prepuste Bogu u stanju su da osuđuje i sebe i druge, naravno...takvi jesu u opasnosti, da.
Slažem se potpuno sa tvojim postom...:dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Međutim, vrlo je teško postići kroz molitve da se potpuno prepustiš Bogu i da bude njegova volja...Ljudi to uglavnom ne razumeju....I za to je potrebno vreme...
ili je potrebno vreme ili je potreban neki životni ''tresak''...ovo prvo je bolje, ali - neizvesnije :hm:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
ako si pogrešio trebalo bi da se kaješ, da te to jede, jer drugi način da ne ponoviš grešku ne postoji. najlakše je prepustiti sud drugome, za koga znaš da će ti posle deset očanaša oprostiti sve. i puj pike ne važi.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
ne ide to tako... imamo savest, koja nečemu treba i da posluži.
najteže je oprostiti sebi, a okrenuti se bogu u tom trenutku je linija mnajeg otpora. taj bog ti čini medveđu uslugu.
pa dobro...pošto ne veruješ, ne bih da raspravljam o ovome s tobom. nemam o čemu.Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
verujem u svoju savest.Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
Tesko je to objasniti obicnim recima, ali to je nacin da se ojaca vera jos vise.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Pa aj probaj nekim rečima. :hm:
Jaoj znala sam da ces to da me pitas - ne mogu. :lol:
Pokusacu samo da kazem ovo - ko smo mi da sebi ne oprostimo ako nam Gospod oprosti?
A On nam oprasta ako se iz dubine srca i iskreno pokajemo ne greseci dalje.
eto uspela si.. :dada: jasno mi je..
Svakako bolji osećaj i razmišljanje, nego da odustaneš i kreneš lošim putem.
Da...:ok:
mislim da nije teško, ako je molitva iz duše, srca...što bi bilo teško? nekad je molitva potrebna kao čaša vode. ako se neko moli sa takvim osećajem, onda potpuno shvata da ga molitva Bogu približava.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
za sve što uradim,a osetim to srcem,ne vidim razlog kajanja i osećaja krivice...
normalno.Citiraj:
Prvobitno napisano od SJAJNA
ali tema je da se uradi nešto neoprostivo...ne verujem da možeš neoprostivu stvar udraditi svim srcem :huh:
nažalost,pričo..može:(Citiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
čekaj...znaš da je neoprostiva i uradiš to svim srcem? pa to je bolest.
nisam rekla da znam...a bolest je dijagnoza i ja je ne bih tako kvalifikovala,nikadCitiraj:
Prvobitno napisano od pričalica
zašto da ne? patologija je kad neko radi svim srcem neoprostivu stvar.
patologija jeste to,ali ja sam lijepo napisala da ja nisam znala..da bih dobila kvalifikaciju neprimjerenu..dešava se da ne znamo a uradimo..i kako je to onda bolesno?
nisam tvoj post protumačila tako.
ako si uradila a nisi znala, svakako se posle kaješ.....moja konstatacija da je bolest (patologija) odnosiila se na činjenicu da neko radi neoprostive stvari svim srcem, sa punim znanjem o tome.
bar sam tako razumela post od sjajne.....a možda i tu grešim.
Ima ljudi kojima je lakše da se predaju. Pesimisti.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Unapred vide izgubljenu bitku i odustaju.
Sve je oprostivo izuzev oduzimanja života.
Bog je bio velikodušan kada je čoveku dao Razum i Izbor,
samim tim je sve na nama, koliko smo ljudi a koliko NEljudi.