Printable View
Da li je istina da nada poslednja umire?
Da li je bolje ne nadati se, nego se uzalud nadati?
Da li nada iscrpljuje ili daje snagu?
A šta ako se lažno nadamo i tešimo nadom sebe?
Da li gubitak nade, znači i kraj svemu što za nas ima smisao?
Šta mislite? :hm:
nada je krivudava vera do uspeha...:raz_088:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
da li je bolje biti mrtav nego ziv? :hm:
ume da isrcpi ali najsladje pobede stizu nakon ulozenog truda i snage...
onaj ko se nada, nema vremena da se tesi...
gubitak znaci otaljavanje...
neko moze tako...
pravi znaju da mogu... :pusi:
Da, istina je.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Bolje je ne nadati se uopšte.
Nada iscrpljuje jer je uzaludna.
Onda smo gubitnici koji ne mogu da podnesu istinu.
Zavisi o kom smislu se radi, ali uopšteno, kada završimo sa nadom, sve gledamo na potpuno drugačiji način, puno realnije, na taj način i neke stvari koje su nam pre imale određen smisao, postaju besmislene potpuno.
To je moje mišljenje :dada:
Nada mi daje snagu da idem dalje.
Kad bih prestala da se nadam,prestala bih i da živim.
Baš tako :)Citiraj:
Prvobitno napisano od mihaela
Uostalom šta je poenta života ako ne nada. Radost ako se ispune očekivanja, razočarenje ako se ne ispune, pa se onda opet nadaš da će biti bolje i tako u krug. Sve to ide u rok službe
da ne odgovaram na svako pitanje posebno ,Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
ali da nema nade ,koju možemo zvati i verovanjem da će nešto biti drugačije od onog
što jeste ,ili verovanjem da će ostati onako kako jeste ,..kako bi nam život izgledao ,
da li bismo imali snage da odguramo *kola* do kraja ,ili bi nas negde na pola puta ,ili na samom
početku zahvatilo obeshrabrenje i želja da odustanemo ....ja mislim da nada postoji čak i onda
kada ne verujemo u nju ,ili je drugačije zovemo ,doživljavamo ,ili je čak ni ne primećujemo ili je
negiramo ...
život je nužno zlo i što pre shvatiš i prihvatiš da je težak, lakše će ti biti.
nada stvara konfuziju, asocira na irealno. znači da baš i nismo svesni situacije u kojoj smo se našli, ili se plašimo da je menjamo... pa šta nam drugo preostaje, nego da se nadamo i verujemo da će biti bolje?
al to je zayeb, sve dok nešto ne preduzmeš, džaba je i nada. što se mene tiče, mogu da se nadam samo rezultatima, kakvim god. ne verujem da će tek tako biti bolje. to što ću sebe slagati mi ne daje snagu, naprotiv, deprimira me.
nadamo se rezultatima ,nekih aktivnosti ili rada ili pokušaja ili ne znam čega ,
nada sama za sebe ne znači ništa ,kao što ni sve ostalo samo za sebe ne znači ništa ,
naravno da je sumanuto nadati se da ćeš jesti ako ne pripremiš ručak,ne kupiš hranu ili ti je neko ne da !!!
Sama pasti s neba neće ...ali kad već nešto radimo onda želimo da verujemo da će to dati rezultat ili ako
je dalo rezultat ,verujemo da ćemo ga zadržati ili poboljšati ...naravno ,uvek uz neki angažman i delanje
Čovek se uvek nada..da će sutra biti bolje, da će dobiti povišicu na poslu, da će uvek biti zrav..Jednom rečju, nada je sastavni deo našeg života. Ima smisao ako smo svesni svojih mogućnosti i slabosti.
Ako radiš, normalno je da se nadaš da ćeš napredovati u životu...Ako sediš kući uz TV, a nadaš se boljem sutra, teško da je to realna nada...Banalan primer, ali tako nekako...
Čoveka koji je na ivici života i smrti, vraća u život upravo nada, da još neko vreme ostane sa svojima...itd...Ako u najtežim momentima čovek izgubi i nadu, on se predaje i nestaje...
Nada zna da iscrpljuje...i da ''zavlači''...Neke osobe ceo život ostanu u nadi, čekajući da im se vrati voljeni ili voljena..iako oni već odavno imaju neke druge ljubavi...
Kockar se nada da će dobiti na kocki...I svakog dana povećava ulog, sve do jednog dana kada nema ništa...Dostojevski je to u ''Kockaru'' lepo opisao...
Ipak i pored svega...za mene nada poslednja umire...Sa njom sam se rodila, sa njom ću i nestati...Nada je i deo mog optimizma..
dakle, nada moze biti i vera u delanje? :palac:
Pa mislim najbolje da se se ubijem...ili bukvalno ili u pojam :huh:
I naravno, da svoju decu ubijem u pojam kako je život jedna velika zabluda:huh:
Ne tražim ništa ni od koga, ne očekujem ništa ni od koga, uzdam se u se i u svoje kljuse, ali se naravno uvek nečemu nadam...pa šta ima veze i ako me život ispali...ebeš ga, ne volim tako da razmišljam.
Da Naki...Ako radiš...nada ti može davati podstrek...Citiraj:
Prvobitno napisano od naki
Nerealno je da ne radiš ništa, a da se nadaš...To je već mašta...:palac:
Ili da završiš ekonomiju, a da maštaš da budeš hirurg...Razni ljudi se nadaju raznim stvarima...Ima svega...
Ako završiš školu, naravno da se nadaš da ćeš se zaposliti...Još ako imaš ''vezu'', nada je još opravdanija...(ovo se malo šalim...:lol:, zapošljava se i bez ''veze''...)
Ako radiš, čemu nada, pa normalno je da ćeš imati rezultate svoga rada, da ćeš napredovati i slično, čemu uopšte nada u tom kontekstu ? :huh:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
ma dok ne vidim, ne verujem. :rile:
to nije ubijanje u pojam, bilo bi da očekuješ samo loše. da si negativna.
ovo je prosto odbrambeni mehanizam.
jedna je stvar razmišljati pozitivno, sasvim nešto drugo nadati se. ja uvek nešto čekam, ne nadam se... možda i nema neke razlike, samo ne volim da se zavaravam, držeći se grčevito za nešto što realno nema 100% šanse... pa neka je i 99%.
ili si gotovan... :palac: k'o u onoj prici kad se nadaju piletu sa neba... sas vezu ili brez... ce se zaposlim... a to je nada u verodostojnost mog delanja...za svakog ponesto...negde... :palac:
Čekaj bre...Ponekad ne napreduješ odmah iako imaš vidljive rezultate rada...Rezultati su tu, ali nema ni povišice ni napretka...Iako si sve uradio što je do tebe...Hoćeš li stati i pasti u depresiju zbog toga, ili ćeš i dalje raditi i nadati se da će tvoj napor biti primećen...? :hm:Citiraj:
Prvobitno napisano od Moonster
Nije nadu lako prepoznati...Ona prožima mnogo toga, hteli mi to da priznamo ili ne...
Jok bre, pitaću šefa da mi objasni kome namešta moje unapređenje :aha:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
A ne da radim kao konj, da bi me neko "primetio", nema mesta nadi, već rezultatima za urađen posao :kapa:
Ja ne bi ni jedno ni drugo, najverovatnije bi popizdela i neko bi nayebo... pa kome se zalomi deblji kraj. :kapa:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Isto tako, samo se meni nikako nikada ne zalomi deblji kraj :kapa:Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
Uh Moon, ti baš imaš sreće....:)....Primer koji sam dala je itekako realan...Ja sam ga lično doživela...Citiraj:
Prvobitno napisano od Moonster
Vidiš, nekada ti od nekog posla sve zavisi i ne možeš da ga promeniš u datom trenutku....Da budeš drzak ne ide, možeš dobiti otkaz...Naravno, niko nije lud da radi za džabe, ali jednostavno splet okolnost, pa malo i mobinga itd...i sve to kad se skupi...ti ne dobiješ ono što zaslužuješ..
Ali sa mnogo strpljenja, rada, pa i nade (jer se čovek tu stvarno izgubi), bez obzira što je mnogi ne osećaju, možeš doći do svog cilja...Polako, ali sigurno...
Na ''prepad'' se ništa ne radi...:lol:
u takvom okruženju ne želiš da ostaješ, kamoli napreduješ.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Uh Vrag, ne može se sve ''preko kolena''...Svaki rez ima i svoje posledice...Ko nije sve prošao, ne može znati..Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
Nada upravo postoji tamo, gde bi nas nešto moglo slomiti...I kad nisi dobio ono što očekuješ i čemu se nadaš, a relano je da bi trebao dobiti...ti se grčevito boriš da kreneš dalje...A nada ti daje elan..
Mala je to linija...očekivanje i nadanje...
neke stvari moraju.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Da Vrag, ali kad nemaš kud, onda se boriš za bolje tamo gde jesi...:)Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
No, ipak sam se izborila.....:lol:
i, kakav je osećaj?Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
inače, uvek imaš kud.
Iskreno...fenomenalan...I kao olakšanje i kao satisfakcija...:dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
U tom momentu, nisam imala izbora....Imala sam, ali bih prešla na lošije ili u mnogo lošiju firmu...Naravno da uvek imaš kud, ali zavisi gde...Ići iz ''inata'' ili iz nezadovoljstva...nije uvek dobro rešenje...Ići kada to poželiš, je dobro rešenje...:dada:
niko ne ide odande gde mu je dobro...Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
al dobro, kontam da je u tvom slučaju možda vredelo... ne vredi uvek.
Da Vrag, baš tako...Vredelo je...:dada:Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
Ali je trebalo mnogo snage..Uvek se u takvim situacijama ide na to da se ''slomi'' čovek...Mnogo toga sam prošla...zato mi i jeste ovako zanimljivo...:lol:
Nije zabavno da u tom momentu kloneš duhom..., jer ''nada poslednja umire''...(ovo malo da vratim na temu...:lol:)
Sreće :haha:Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Da, naravno, zato sam se za prvo ozbiljan posao naradio samo tako, a isplata nije ni postojala :aha: toliko o sreći :lol:
Da, postoje situacije kada nekoga moraš da otrpiš, jer je trenutna pozicija takva, a što se mobinga tiče, imao sam takvih situacija, čak i pokušaj ucene, kada sam nbio na samom kraju jednog posla, pa mi je zeprećeno da ako nešto kažem, da posao neću ni završiti :aha:
Sa mnom je to igra koja ima samo jedan moguć završetak, a taj nije nikada dobar za drugu stranu koja tako nešto sebi dozvoli.
Ne, strpljenja nemam, svoj posao po dogovoru odradim, ali nije pametno poušati me zakinuti na bilo koji način.
Ne trpim nadu, nadanje = ludom radovanje, nego jednostavno, koliko sam zaradio toliko da me isplatiš, da ne pravimo problem i da ne komplikujemo dalje stvari.
Nije na "prepad" Sago, samo staneš "nogom na loptu", zaustaviš "igru" pa se sve lepo samo posloži, ovako ili onako, uvek bude po tvome.
Barem je kod mene tako.
Čovjek se nada dok je živ..pa čak i kad misli kako se prestao nadati,uvijek u njemu postoji jedna mala tinjajuća iskra da će s jutrom biti bolje,drugačije jer nikad nije bilo da nekako nije bilo..
Ne možemo nadu definisati kao iluziju je ona nužno ima elemente stvarnog,realnog..niti joj možemo dati karakter paučine..ona je kao i čežnja..sa njom dišemo,nekad je se odreknemo,nekad nam okrene leđa,ali uvijek je tu u nama....kakav bi bio svijet da zaboravimo da se nadamo..
A jeste probali nekada da se ne nadate ničemu? :hm: To je za malo pa nemoguće.. :lol:
Nemoguće:dada:
Pa mislim, svi zapeli za posao pa posao, to su stvari na koji ljudski faktor lako može da utiče.Šta npr kada se razboliš, ležiš u postelji...i šta jedino tada imaš? Veru da će nešto krenuti na bolje:dada:...tj nadu :)
tačno. kad te bolest savlada, pa makar i na kratko pa makar bila i neka bezazlena prehlada, nadamo se da će biti bolje...a kamoli kad su bitne stvari u životu...Citiraj:
Prvobitno napisano od Sarmica
nada je neophodna za život.
nadati se ničemu ili ne očekivati ništa? ovo već zahteva racionalizaciju i trening :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
pa svi se nadamo:)..to nas motivise,tera dalje..kakvi bi bili bez nje?ugaseni..
misim da je nada jedan od najlepsih delova ljudske duse.
ko jos ume da se nada, on pokazuje dve stvari.
prvo, da nije postao sasvim potpuni totalni cinik koji vise ne veruje u dobro
drugo, da je zivot osvestio kao zlo i dobro koje se smenjuje, i kao sto posle svakog dobra dodje neko zlo, tako posle svakog dobra dodje neko dobro.
nadati se - to je realno, jer zivot jeste pun predivnih iznenadjenja i neocekivanih promena.
e sad, ima prica o onom sto je kukao bogu sto su mu ukrali kravu ili bese bajs dok je bio u crkvi, a bog mu rekao idi u crkvu, i moli se bogu, ali vezuj svoj..sta god..
tako i ovde.
nadanje je jedno, to je stvar duha, vera da ce se sve zavrsiti dobro ili makar ne lose
a delanje, je stvar racionalnog odraslog coveka koji cini sve sto je u njegovoj moci da bi ostvario neki cilj
ma sta pricali, mi nismo sasvim racionalna bica. i ono sto nas cini, i tera na akciju, ili na odustajanje, cesto su sasvim iracionalne emocije. one nas cine ljudskim bicima.
Kakav bi mi zivot bio bez nadanja...U mom slucaju, tanka je linija izmedju razocaranja i nade. Jako sam svesna toga da ce svaka moja nada ostati upravo samo to i mogucnosti da ta nada dobije i srecni zavrsetak... ali u svakom slucaju nadam se, pa kako bude. Ta nada je tako prisutna u nasim zivotima, svakodnevno je tu, upravo sam i drugarici otkucala poruku: Nadam se da cemo uspeti da se organizujemo i vidimo uskoro...
:bravo:Citiraj:
Prvobitno napisano od babs
ljudi koji se ne nadaju sigurno su jako stari u duši..