Printable View
Kada najbližima ne govorimo šta nas muči, da li ih time štitimo ili udaljavamo od sebe?
Ne bih da generalizujem, ali makar u kraju o dakle su moji, ljudi su vaspitani tako od
malena. Onima koji za nas brinu, ne treba baš sve govoriti. Kome onda reći? Nekome
koga nije briga? Čisto gubljenje vremena.
Kako se vi borite sa tim i imate li uopšte takvih problema? :hm:
Uh, pa ja sam isto tako naučena. Da nikoga ne opterećujem svojim problemima ili bilo čime što me muči. Mogu eventualno reći mojim najbliskijima, ali ni njima ne pričam pola. Sve je to moja stvar. Navikla sam, da sama izlazim na kraj sa onim što me muči.
Mislim da na takav način jačam sebe, a štitim najbliže.
to o čemu ne/pričate ide na štetu bliskosti...
Misliš, da tada nema otvorenog odnosa ?
da... takođe i manjak poverenja.
lepo pitanje
mislim da gotovo svako ima taj problem...
ja se pozalim nekome koji apsolutno nema veze sa problemom koji me muci...
nije mi jasno ovo" cisto gubljenje vremena" , ne razumem:g:
ne mislim da je to pitanje poverenja
Pa jeste. :kk:Citiraj:
Prvobitno napisano od Vragolanka
Samo što ja to nisam do sada razumela na taj način. Na kraju balade ispadne da neki
tamo ljudi znaju više o našem životu nego oni do kojih nam je stalo.
to je normalno... lakše je poveriti sve potpunom strancu.Citiraj:
Prvobitno napisano od cakana
ali taj ne može da te uteši.
Ja sam primetila, da što si više zatvoreniji i što više držiš neke stvari za sebe, to više raste interesovanje za dešavanjem u tvom životu i to ne od tvojih najbliskijih, nego tamo od nekih sasvim ''levih''....:lol:
a radoznalost je ubila mačku...
Pa kako nije gubljenje vremena? Na taj način što pričamo o problemu, pokušavamo da zadovoljimoCitiraj:
Prvobitno napisano od Asterix
svoju potrebu za utehom, a rezultata nema. Dobijemo neku frazu. :aha:
Tacno, zanima ih sta krijes.Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
Ma nemam ja ništa da krijem u smislu da,.... ne znam imam neku tajnu. Ljude više zanima to zašto se ne žališ, da li ti ipak nešto fali ili te ipak nešto muči..... Jer ljudi su srećni, ako saznaju neku tvoju nesreću.Citiraj:
Prvobitno napisano od Steppenwolf
Citiraj:
Prvobitno napisano od cakana
poneka d je i ta fraza dovoljna..
Neko je skoro napisao na jednoj od tema:
I od tada sam krenula da razmišljam, kako se uopšte dotle dolazi.Citiraj:
Najgore osecanje na svetu?
Kada si zaključan u samom sebi, sa svim mislima i osećajima, ali ne možeš to ni sa kim da podeliš...
Nemas poverenja u nikoga.
ne znam, mene niko nije tome učio. znam samo da otprilike osetim kad kome mogu da kažem svoje muke...a to je retkost. nekad i preskočim i kažem da je sve u redu...i ovako će proći.Citiraj:
Prvobitno napisano od cakana
reći mojim najbližima sve ono što me muči bilo bi ravno maksimalnoj komplikaciji. zato poslednjih godina skoro i da ne govorim ništa. ćutim i radim.
Nisam za takvu "zaštitu"..jer istinska bliskost podrazumijeva dijeljenje,poverenje..i načelno je tako,sem naravno u slučajevima kad predpostavimo da bismo otvaranjem našeg "tajnog pretinca" naišli na zid bilo tišine bilo neshvatanja,bilo frazeološke konstatacije..
ALi i tad je manja opasnost po kvalite odnosa nego prešutkivanje jer nikad nismo sigurni da li ćemo to isto čuti od nekog trećeg..a onda to zna da bude gadno.
kao i vecina drugara ovde, isto nisam nikad nikome govorio o svojim problemima... cak ni najblizima... sve sto sam imao, resavao sam sam, kako sam najbolje znao i umeo... e, sad uvidjam da je to greska.. jerbo sam ucio na tezi nacin i do najblizih resenja dolazio uglavnom nekim zaobilaznim putem... onda sam shvatio da, kao sto ja iz najbolje namere zelim da pomognem ljudima koji su mi bliski, a koji imaju problem, isto tako i oni zele da pomognu meni, kad me nesto muci... i ne opterecujem se vise time da li ih smaram, jer znam da ne, kao sto ni oni mene ne smaraju, kad mi pricaju o svojim problemima... naravno, postoje ljudi u koje sam siguran i sa kojima mogu da podelim takve stvari, ne pricam o bilo kome.. i naravno da to ne znaci da treba da ih opterecujem svakom sitnicom... shvatio sam nekako usput da na taj nacin cuvam sebe, ne zelim da nastavim da se trosim k'o da me ima 1,000, samo da bi sebi i drugima nesto kao dokazao... to mi sad nekako izgleda kao da radim protiv sebe...
uh, ako je neki bzvz problem onda sa nekim prijateljem podelim brigu, a ako je nesto bas ozbiljno onda sa porodicom, najčešće je to moj tata, koji uvek može da mi kaže pravu stvarCitiraj:
Prvobitno napisano od cakana
Ja uglavnom nikom ne pričam ništa:aha:Citiraj:
Prvobitno napisano od cakana
Kada je neki baš ooogroman problem, onda možda...ali uglavnom jok, ne znam, ne volim nikoga da maltretiram, tako sam naučila:aha:... a možda me tako naučiše:hm: