Kakav trag pokušavate da ostavite? Šta mislite, šta će o vama govoriti
kada vas više ne bude ovde?
Printable View
Kakav trag pokušavate da ostavite? Šta mislite, šta će o vama govoriti
kada vas više ne bude ovde?
verovatno ću čudno da zvučim, ali bih volela da me niko ne pamti. ni po čemu...jednog dana će tako i biti.
Da budem iskrena, mene ni sada baš nešto ne tangira šta okolina govori o meni, tako da ne verujem da će me posebno tangirati, kada me ne bude. Ali eto, ako me se ipak sete, neka me se sete ovakve kava jesam bez suvišnog ulepšavanja ili preterane kritike...Citiraj:
Prvobitno napisano od cakana
siguran sam da cu im biti u mislima vrlo skoro gde ce se sa gorcinom setom i tugom secati svega vezano za mene... nadam se najvise humora od koga ce se mozda ponekad i nasmejati...
Nadam se da ce me pamtiti po dobroti i pravdi.
Ma sta ima da me pamte kad je i njihov vek kratak.
Da, ali postoje i unuci, praunuci,po necemu se prenosi predanje o precima.Citiraj:
Prvobitno napisano od Steppenwolf
Ili sto bi rekao Zeljko bebek, pamtite me po pesmama mojim (dakle po delima).
A mislis praunuci te po necemu pamte?Citiraj:
Prvobitno napisano od Picola
Da, da, ja pamtim svog pradedu vise nego dedu, jak i pametan covek.Citiraj:
Prvobitno napisano od Steppenwolf
A dedu si preskocila.
Ja pradedu uopste ne pamtim.
Znas ko ce da te pamti, onaj kome si nesto znacila kad taj odapne papke dzaba da te iko drugi pamti osim ako nisi neki genije, knjizevnik, naucnik itd...ako si nesto za covecanstvo ostavila.
Nisam preskocila dedu, i njega pamtim , ali pradedu svi pamte, i oni koji mi nisu familija.
Stvorio je mnogo toga.
A znam i za babe i prababe kojenisam ni videla jer su umrle pre nego sto sam se rodila, ali tacno znam kakve su bile i da li sam nasledila nesto od njih, iz prica.
Pa jeste, to danas u ovom ludom svetu, ako je tako i ne mora da me pamte.Citiraj:
Prvobitno napisano od Steppenwolf
P.S. A ko kaze da ja ne pisem?
Pa ti imas slavne pretke.
O tome i kazem, stvorio ti pradeda mnogo toga, a cega?
Pises?
Lepo, mislis da ce to ostaviti traga?
Pa dobro materijalno bogatstvo koje se trosi, ali i ugled.Citiraj:
Prvobitno napisano od Steppenwolf
Ustvari to je ono po cemu zelim da i mene pamte.
Ne znam, mislim da ce ostaviti, ali posthumno.Citiraj:
Prvobitno napisano od Steppenwolf
Meni je vrlo bitno da me pamte, jer dzaba si ziveo ako te ne pamte.
pamcenje je kratko, a vreme dugo..
i ako me neko bude pamtio, to ce biti kratko, koliko njihovo vreme traje..
nemam potrebu da me pamte..
znam sigurno da ce neki ljudi, koje volim, i koji mene vole, da nose u sebi secanje na mene, koje ce ponekad da se javi kao blesak..na neki osmeh, ili neki zagrljaj, ili tek kao blesak neceg dragog i vedrog..
tako bih volela da me pamte moji prijatelji, i deca..
a oni drugi..pa bas mi je svejedno..
Mene neka pamte bar do praunuka po dobru, "bicu srecna".:lol:
Naravno, to podrazumeva da i u zivotu budem dobra prema njima.
Ih, tako mi svejedno po čemu će me neko pamtiti kad me više ne bude. Trudim se da ljudima koje volim, dok sam ovde, pružim ljubav, smeh i sve što je u mojoj moći, a kad me nema onda me neeema:)
Pamtimo li mi nekog i po cemu?...hteli ili ne...nemojte reci da ne pamtite...svako ko to kaze ne govori iskreno....a cinjenica je i da svako od nas ,nacinom zivljenja i sledom nekih kodeksa zivota zelimo da ostavimo nekakav trag za sobom...svako ko nema ni iole takav poriv u sebi ili je neiskren ili nije u stanju da iznivelise stepen zeljenog i ostvarenog te odbija da razmislja na takav nacin o sebi....Rezimirajte stanje do sada i sta je to sto je vas trag koji ce ostati za vama....
p.s.odlicna tema!!!
Ovdje???Citiraj:
Prvobitno napisano od cakana
Ne pokusavam ostaviti trag. A nadam se da ostavljam utisak.
Volela bih da me pamte po dobroti...:aha:
mene svi zapamte :ljut: a ja nikoga... :namcor:
ma ja sam vec odavno zaboravljena :mm:
Po ostavštini za budućnost.
nema nista strasnije u ovom vl svetu no kad neko nestane a iza njega ostanu postovi koje danas kad se citaju ma koliko naivno izgledali izazivaju emotivni raspad citaoca koji oseca u tim rechima naizmenichne trenutke srece ili patnje onoga koga vise nema... zato je ovo, ovaj svet los, jer ljude moramo pamtiti po onome sta znamo o njima u realu...
kad covek ode pamti se po nepisanom pravilu po smehu ili radosti koju je isijavao... retko koga ce pamtiti po losem raspolozenju, po sukobima, po negativnom... a vl svet nam daje na tanjiru svakog od nas u svim varijantama....
zato kazem sebi cesto, daj boze kad nestanem da niko, pa ni najblizi ne saznaju nikad za to.... ova mesta ne valjaju ljudi.... ne razbibriga vec mislim uopsteno.
I dalje isto mislim...šta me brige po čemu će me pamtiti...eto, samo nek' se sete da sam volela crvene božure
svaka ti je zlatna..........i daj bože da počnemo to već jednom da shvatamo........ali nećemo, nažalostCitiraj:
Prvobitno napisano od sudjenik
Volela bih da me pamte po pesmama i književnim delima.