Printable View
Šta izreka ''Zabosti nož u leđa'' zapravo znači?
I zašto je ''udarac'' najbliskijih uvek najjači?
Da li je u tom momentu baš taj neko u koga smo se ''kleli'' morao da nas tako ''izenandi'' ili je to bio pravi trenutak da pokaže svoje pravo lice?
Šta mislite ? :hm:
kkrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrk :eek:
preteče me.... :haha:Citiraj:
Prvobitno napisano od Man
To je neko za koga smo već mislili da mu znamo pravo lice.. :dada: pa nam
se novo ne dopada.. :dada:
A valjda je najlakše povrediti nekoga koga baš dobro znamo.. :hm:
pravo lice:))Citiraj:
Prvobitno napisano od Sagacity
niej to bre pravo lice
to je jedno od lica
koje do sad nismo videli
ni svoja sva lica ne znamo
boli kad te povrdi neko koga volis.
ali i mi povredjujemo one koji nas vole.
sve je to deo zivota.
Ne znam Koto......Nije to za mene baš normalno...Da to doživim, taj ne bi ''prekosto''...:lol: :lol:, od mene bi dobio ''duplu dozu''....
Mada znam za neke situacije kada je neko ''zabo nož u leđa'' prijatelju, jer nije imao nekog drugog izbora u tom momentu. Bilo je ''ili ili''...Nekada u nekim ključnim momentima, čovek nema izbora i to je ono što bi mene moglo dovesti u situaciju da nekom nanesem takav ''udarac''...Znači, nikad ne reci nikad.
Jedan od najgorih ''udaraca'' je kada te prijatelj izda, nenadano...ili te napusti kada ti je najpotrebniji...Razočarenje je ogromno...
ja nisam imala takvih iskustava sa prijateljima..
imala sam sa bivsim parterom.
bio je nestabilan, i probudilo se najgore u njemu..
pitanje je, da li to najgore, potire sve ono pre, i postaje"njegovo pravo lice"?
ne bih rekla..
svi smo mi sve..neki jaci, sa manjim oscilacijama i iznenadjenjima, neki slabiji i nestabilniji..
Mislim da jak karakter neke osobe ipak ne dozvoljava da bude tako ''podmukao''..., jer ''nož u leđa'' se vrlo često dobije od prevejane osobe, koja svoju podmuklost pokaže u momentu kada se najmanje nadamo ili potpuno u neočekivanom momentu.
E sad je pitanje da se nije desio taj neki ''momenat'' da li bismo dugo živeli obmanuti da je ta osoba baš super....?
da, to bi bio slucaj da se neko dugo i uspesno pretvarao da bi bas nas zahebao u datom trenutku
nesto nisam sklona teorijama zavere, a i zabole me da se smaram razlozima zasto me je neko ispalio, ako jeste..
uvek negde natovarim sebi krivicu, sto nisam gledala bolje, sto nisam procenila, sto sam bila glumpava..
a sto su drugi taki kaki su, to je vec njihov problem, svako svoj krst nosi.
šta znam....samo sam jednom imala taj osećaj i to samo zato što nisam htela da vidim kakva je to osoba, u stvari.
dakle, krivica je moja.
Najlakše je povrijediti one koji ti vjeruju..
samo njih i mozes povrediti.
noz u ledja je uvek sinonim za prevaru, izdaju, bez obzira na koju sferu zivota mislimo.
A da li vam se desilo da taj isti "nož u leđa" osjetite dva ili više puta od iste osobe:hm:
ja ne, ko me jednom tako ubode, nema drugu priliku
nije mi jasno kako neko moze da pokloni poverenje jos jednom nekome ko ga je povredio jako onda kada se najmanje to ocekivalo
može..ima onih koji odluče da oproste,da daju drugu "šansu" ..
nekako mislim kad jednom neko napravi rez,taman i laserom,on-taj rez je uvijek vidljiv,manje ili više i kao takav opominje..stoji kao pulsirajući pokazatelj koji kaže: Vidi me..to ti je već jednom urađeno..
verovatno ima, samo mi nije jasno sta je to sto ih pokrene da se ponovo oslone na onog ko ih je povredio
pa ja sam ta.
tesko otpisujem, ljude.
za sve nadjem opravdanje.
do jedne tacke..
nemam problem da cu ispasti glupa, naivna, sta znam. slusam srce. imam dobro kefalo, ono me izvuce na kopno, koliko me god puta srce potopi..:lol:
lijepo si rekla.."do jedne tačke"..Citiraj:
Prvobitno napisano od ljubičica
mišljenja sam da svako ima svoju mjeru..da je svako odredio sebi neku svoju tačku pa je onda malo pomjeri napred,malo skrati..kao kad stavite psa na lanac pa ga skratite kad je neposlušan,produžite kad je dobar:hm:
ali,ko smo mi da sudimo o "dužini lanca"
cruz pita šta te ljude pokrene da se ponovno oslone:kapa: vjerujem da je to oprost koji dođe kao rezultat ljubavi ili želje da nekog zadržimo pored sebe,ponekad ima i element mazohističkog,podsvjesno kažnjavamo sebe..
moyda nekad jeste.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
ali kod mene nije taj slucaj..
niti je lanac u pitanju.
prosto, uvek imam svest o tome da smo mi nesavrsena bica.kao sto jesmo. ne postoji covek koji je savrsen..voleti nekog, znaci voleti ga takvog kakav jeste..
to je moguce do tacke dok ja kao licnost nisam ugozena. ma nije to jednostavno objasniti..ima stvari koje niko ne prasta, a mene sustinski ne doticu..a tesko podnosim neke druge, koje su skoro opste prihvacene..
svako ima svojke slabe tacke valjda. da ih nema, mogao bi oprostiti skoro sve..
Tačke su čudo,posebno one koje nas osvješćuju..i kreću se na velikoj skali od one "Povrijedio si me",preko :"Povrijedio si me opet,pa dokle"..pa sve do one tačke ključanja: "E,sad mi te je stvarno dosta"
Put naših tačaka je samo nama znan..nečiji je duži,nečiji ima tek prečicu..neko mjeri dva puta pa onda siječe,neko odmah skine glavu ..teško ljudi prihvataju toliku različitost
To sve zavisi od naši duhovnih ''granočnika''. Znači, neke stvari ne opraštama nikako...Prevara i izdaja je nešto preko čega ne prelazim...
Kada nas uvredi i povredi neko do koga nam je stalo, zaista boli i upravo samo takav neko nas može i povrediti.
Sada se postavlja pitanje, da li tada presuđuje srce ili razum, kada reći stop...''nož u leđa'' smo već jednom podneli..dalje neće moći...
Ako nas je neko izneverio i mi to osetili iz dubine duše, bolje rečeno ''krvarimo'' tu unutra, da li će ranjena duša reći ne, ne praštam ili će razum pomešan sa nekim principima i stavom reći ne...:hm:Šta je tu kočnica ili šta tu određuje i daje ''drugu šansu''?
Šta određuje drugu šansu:hm:
Vjerujem da bi dosta ljudi reklo da je to vođeno srcem,ali mišljenja sam da i razum tu ima svoje prstiće ma kako nam se to ne dopadalo:)
Jer najlakše je sdebi reći kako je srce pogriješilo,kako je srce nadjačalo i kako je ono krivo:nene:
ne može ono samo da upravlja
ma nema tu sta da se ne dopada...ja prastam srcem.
a secem iskljucivo razumski
jer mozak je taj koji brine o integritetu licnosti
ma to je klasicna prica..ego zajebava, ali i stiti.
svest o sebi, o svojm zdravlju, miru, napredovanju..
ako je to ugrozeno, ja secem bez daljeg filozofiranja..to je moja tacka.
a srce nek se oporavlja narednih godinu dana, ko ga hebe, kad je tako glumpavo:ljut: