Zbog čega uopšte vičemo? Lepo znamo da sagovornik dobro čuje.
Kako naša vika utiče na druge ili.. kako na nas utiče to što neko
viče?
Možda želja da se nešto naglasi i istakne kao hitno i važno, stvori
totalno suprotan efekat?
Printable View
Zbog čega uopšte vičemo? Lepo znamo da sagovornik dobro čuje.
Kako naša vika utiče na druge ili.. kako na nas utiče to što neko
viče?
Možda želja da se nešto naglasi i istakne kao hitno i važno, stvori
totalno suprotan efekat?
U mom kraju se kaže, mitingovanje. Mislim da kad neko tako mitinguje, pridaje ili mu se čini, značaj onome što je rekao. Ali i samom sebi. Evo, uskoro ću sa jednim takvim na kafu, nema veze što urla ponekad, dobar mi je ortak i smirim ga nekako, bar na javnom mestu.
obicno povisim ton kad se nesto nerviram, inace sam tiha osoba
a verovatno su glasne osobe zeljne paznje, a nisu ni svesne da tim svojim vikanjem odbijaju sagovornike.
A ti nikad ne vičeš? :hm:Citiraj:
Prvobitno napisano od Marko:
Jako retko iako sam imao običaj. Radio sam sklekove i gradio drugačiji karakter :)
Vicem kada izgubim kontrolu nad situacijom i sobom, jednostavno bude spontano, samo krene :raz_068:
Poznat sam po tihom tonu, kod mene kada ucutim dobija se efekat vikanja:hm:
Verovatno je i jedan od razloga sto odlicno cujem, cak i zvukove koje niko drugi osim mene ne registruje:eek:
Juče sam na poslu baš imala osobu koja nastupa sa ''dernjavom''. Prosto tako dolazi do izražaja. Takve ljude koji nastupaju pod nekom ''tenzijom'', treba dobro ukapirati. Potrebno je pustiti taj njihov ''vikački'' start, prosto je glupo da se u tom mometnu konfrontiraš jer tada ulaziš u bespotreban sukob. Kada se maslo smiri, tada treba reći ono što si u startu želeo i saseći osobu u korenu.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Nisam neko ko viče. Naravno umem ponekad da povisim ton, ali je to uglavnom izazvano ''vikačkom tenzijom'' suprotne strane. Nije mi ni potrebno da vičem, imam prilično ozbiljan, pomalo promukao i jasan glas...prilično sam ozbiljno shvaćena...:lol:
Međutim, ima ljudi koji samo tako znaju komunicirati...Tako su valjda navikli...
Neki povišenim tonom daju do znanja da nisu rapoloženi za priču..Ako se nekome obratiš, a on ti kaže ''molim'', ali to molim ja malo glasnije nego inače...onda ti jasno daje do znanja da ga ne pitaš ništa dalje...nervozan je..
Smatram da su osobe sklone ''vikanju'' nervozne osobe...uglavnom
Ne podnosim povišen ton,viku i "urlanje"..i pored mene takvi ljudi ne mogu da budu.A kad se dese,kad ih ne mogu da izbjegnem budući da u svakom poslu postoje takvi,onda ih pustim da viču i što više galame,ja sam sve tiša..e,sad sve ima svoje granice..kad postane agresivna vika,onda i ja izgubim strpljenje i pokažem "zube".
Generalno,to su jako nesretne osobe koje nisu sa sobom uravnotežene pa ne mogu ni sa kim.Naglasimo da te osobe ne pripadaju glasnim osobama jer ovdje pišemo o agresivnom vikanju.
Da baš tako...Osoba koju sam spomenula upravo odgovara ovom tvom opisu.Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
emocije, kojice, emocije su u pitanju
evo i primer
http://www.youtube.com/watch?v=u_6YU...feature=relmfu ako nema živaca da čekaš emocije odmotaj do 8:00
lele, jos cu ispasti nervozna i agresivna :pada:
Agresivno ponašanje je skoro uvijek rezultat blokirane želje..kod emocionalno nezrelih osoba ili osoba koje ne mogu da podnesu da nešto ne mogu dobiti,da neko nešto neće ili ne može za njih da uradi..kad ne realizuju svoju želju ,znači kad se ona blokira-nastaje reakcija...burna,agresivna,puna destrukcije.
ja konstruktivno vicem, nisam agresivna :hm:
Osoba koju sam pomenula upravo reaguje vikom kada nešto ne može da postigne, a imala je nameru. Vrlo često joj okolina popusti znajući kako ona ume reagovati, ali se tada dobija kontra-efekat, jer se ta osoba obezobrazi pa onda sve pokušava dobiti na dreku...Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
konstruktivno vičeš:kapa: a kako to cruz:)
znas kako, kad se ubijam da objasnim nesto, a sagovornik me belo gleda, ja se na kraju izderem i sve postane jasno u sekundi :pardon:
lepo si to opisala, i ja tako nekako vicem :lol:Citiraj:
Prvobitno napisano od Cruz
:haha: pa to nije konstruktivno jer si sebe iznervirala,sebi podigla adrenalin,pritisak i tako to.ja bih rekla da je to onda vikanje sa rezultatom i to efikasnim:)Citiraj:
Prvobitno napisano od Cruz
onda me ti razumes babs :lol:
nazovi ga kako hoces, moje dranje je postiglo cilj :say:Citiraj:
Prvobitno napisano od DirkaSta
Ne vičem...nikad ne vičem.Citiraj:
Prvobitno napisano od kojica
Pričam onako...normalnim tonom. A kad sam ljuta pričam skroooz tiho, desi se i da ućutim, ali tad stvarno teško propričam.
A i čujem sasvim fino, tako da nije preporučljivo to povišenje tona:sad:
dobro,postigla si cilj i tebi je to dosta..ali,zanima me jedno:Citiraj:
Prvobitno napisano od Cruz
kažeš da pričaš neke činjenice nekom normalnim glasom..pa ne uspije..a onda to isto pričaš povišenim glasom pa uspije..
znači li to da neki ljudi vole da im se "podvikne":hm: da razmumiju samo te tonove:hm:
mozda je trenutna nezainteresovanost ili gubitak koncentracije u pitanju...
ako postoje ljudi koji samo povisen ton razumeju, onda sa njima nesto nije u redu... da nisu mazohisti? :hm:
a oni što viču sadisti:hm:
Evo moj primer ‚‚vikanja‚‚
Postoje ljudi koji ne mogu da profunkcionisu i shvate nesto dok ne povisis ton, ali ozbiljno :dada:
U posti na koju sam svakodnevno upucena zbog posla koji radim, malo malo pa neka od radnica mi nesto smesta, te ne mogu toliki broj posiljki da saljem dnevno, te nemaju mnogo onih potvrda koje su pre svega besplatni papirici i bez njih posiljka ne moze da ide i tako...
Svaki put kada mirno, stalozeno, normalnim glasom, sa argumentima pokusam da im objasnim da nisu u pravu, ispadne i dalje po njihovom. Naprave me ludom. E kad mi je jednom pukao film pa sam podigla ton, pred punom postom, nije mi bilo vise bitno koga ima tu, odmah druga prica. Znaci, argumenti + povisen ton=dobitna kombinacija
Negde to prolazi, nije da mi je drago i da nesto ja tu likujem, ali ako moj posao ispasta zbog necije lenjosti i neodgovornosti, moram traziti model ponasanja koji tu prolazi.
Ja mislim da je vikanje baš drsko i bezobrazno:dada:
I da se, kod normalnih ljudi, postiže kontraefekat.
Babsi, ovo prolazi ako si sam svoj gazda i ako je tvoja firma. U suprotnom, se nečija vika pa iako je u pitanju samo neko naglašavanje, može itekako zloupotrebiti.Citiraj:
Prvobitno napisano od babsi
Treba biti oprezan...
isto.Citiraj:
Prvobitno napisano od babsi
na decu sam skoro prestala da vicem..
dobro sam ih vaspitala, umeju da me smire u sekundi.
a i besmisleno je, nista se ne resi, samo dizem tenziju bzv
na poslu vicem u dva slucaja
prvio, kad odlepim, i nije mi bitan efekat ni rezultat nego sam potuno nekontrolisana..to mi se desilo par puta u zivotu, nakon cega vrlo brzo odem iz te firme..ili ode onaj na kog sam vikala:zrika:
drugi, kad se pravim da sam popizdela jer za odredjeni profil samo to pali..a i zgodno je kad steknes reputaciju lude i opasne, manje te njakaju
na sluzbenike koji me njakaju vicem kad sam bas nadahnuta:rile:
e ovo je stvarno tacno, moj dragi fura taj fazon, jer se u zivotu ispostavilo da najcesce lepim nista ne postizes, i onda kad negde digne frku, posle sve bude potaman... valjda misle, pusti ovog ludaka, nemoj da mi opet ovde pravi scene... naravno on to ne zloupotrebljava, ali tamo gde je bilo potrebe, postigao je efekat.Citiraj:
Prvobitno napisano od ljubičica
"ZAŠTO LJUDI VIČU?
Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
– Zašto ljudi viču kad su ljuti?
Učenici su razmišljali neko vreme:
– Zato što izgubimo strpljenje, zato vičemo – reče jedan.
– Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe? – pita učitelj – Zar nije moguće govoriti tiho i lagano?
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja. Naposletku je objasnio:
– Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugo, da njihov glas premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima veća.
Potom je učitelj pitao:
– Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube? Ne viču jedno na drugo, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala. A, šta se dogodi kada se još više vole? Ne govore. Samo šapuću i još više se zbližuju u svojoj ljubavi. Konačno, ne treba im više ni šapat. Samo se gledaju, i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole.
Onda je rekao:
– Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi mogle da vas još više udalje, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više neće biti puta nazad."
Lepo receno.
Vikao sam kao klinac, sto sam stariji sam sve tisi i sad je dovoljno da samo povisim ton i da vec to bude dovoljno dramaticno.
mhm.. :hm:Citiraj:
Prvobitno napisano od babsi
Samo, to kod mene ima kontraefekat. Koliko god imam potrebu da otkačim nekoga
ko je neprijatan, prvo ću izaći u susret nekome ko ne larma.
Čak sam jednom nadrljala od sujetnog direktora kome sam prigovorila što nije izašao
u susret ženi sa dvoje dece, koja je ljubazno zamolila za pomoć, a poitao da pomogne
liku koji je danima urlao na telefon i pretio. :dada: Strašno mi je zamerio na prigovoru.
:lol:
desi se da neko sa mnom hoće da priča povišenim tonom. ako se to dešava na poslu, samo kažem da napusti laboratoriju. to kažem čvrsto i odlučno, bez nerviranja.
obično se zaprepaste kad to kažem, a onda im još kažem da su u akademskoj ustanovi i da nije primerena takva vrsta komunikacije.
obično supste loptu i pokušaju da se ponašaju ok.
a kod kuće, ako mi se neko obrati vikom, može samo da se slika - uopšte ga ne konstatujem.
Na poslu stvarno imam dosta ''vikača'', nezadovoljnih koji uđu u kancelariju sa nakom tenzijom. Jako je teško takve ljude smiriti, a poslovna etika je takva da ne dozvoljava da nekoga izbaciš iz kancelarije. Bukvalno si poneakad ''taoc'' nekih nevaspitanih ljudi. Čini mi se kada si potpuno smiren, da oni tek tada dođu do usijanja. Pokušavam nekim normalnim tonom da umirim situaciju, mada ponekad moram i ja malo da povisim ton, jer prosto ne vredi...ne možeš ih zaustaviti nikako...
Takođe, dešava mi se da me telefonom pozove neka sila i da ima neko svoje nezadovoljstvo, ustvari to su ljudi koji žele nešto postići za sebe pa im nikako ne ide i kako dobijaju moju negativnu konstataciju u smislu da to njihovo ne prolazi, to je tenzija veća. Tada spustim slušalicu kraj telefona i čekam da se taj neko ''sit izviče'',pa onda ja kažem šta imam...i naravno uvek je kako ja mislim da treba..ali jednostavno, ljudi pokušavaju na sve načine da dođu do nekog svog cilja..
Treba imati strpljena i ne popustiti samokontroli, jer bi veći sukobi bili neminovni...
mene su tako jedino razumeli kad sam govorio u sloveniji, piči ceca iz zvučna a oni mi uporno ponavljaju, prosim gospon ne razumem, tri oktave više i vidi čuda progovoriše naški, jodleri nijedni našli da me nervirajuCitiraj:
Prvobitno napisano od Cruz
Postoje neki ljudi kojima je verbalna agresija,popraćena visokom intonacijom zapravo jadni način da skrenu pažnju i nahrane svoj prilično oglodani princip samopoštovanja..i što je začuđujuće,postižu efekat galamom i "napad je najbolja odbrana"..
ne postižu ga uvijek,ali kod blagih i nekonfliktnih osoba,sklonih kompromisu i toleranciji,mogu da ga postignu..barem,neko vrijeme..jer graditi svoj autoritet i "istjerivati" pravdu verbalnim monolozima visokih frekvencija,mogu samo jako nesigurni ljudi,izgubljenog samopoštovanja i ojađeni..
Branim se od sebe,od tebe,od situacije,nisam kriv..al nemam argumente pa ću zato da vičem i da budem agresivan:kapa:
Ne radi se samo o vikanju, uopšte o ponašanju, strpljenju....:aha:
http://youtu.be/AwLX4YGaqbo
Vrlo je teško odbraniti se od takvih tipova kad su u tvom okruženju..jedini način je sačekati da prođe tornado,da se izviču,da ih prođe emotivna reaktivnost ..ne postoji argumenti i činjenice,ne postoji dijalog...oni su monološka bića i poenta je napraviti kakav takav odbrambeni štit od njih..