za blog "pcela u kutiji za sibice"

sakri nemir misli
ne reci vise nikad
kako gladni vuci
zavijaju u tebi

ne reci vise nikad
ne sapni ni trnju
kako usne trnu
kako zedne grudi...

medved

oci su mi pune zimske magle
treperi prolece sto ceka da zazeleni
veliki medved se pokrece u meni
ruke te sapama grabe sebi

dan i noc

Zna li noc za srecu?
i dan zar poznaje je?
dal' se ikad sretnu
vreme, i nestalo tle?
Slušam kišu i branim
zabranu sebi stavljam
na dečije igre
tako bih rado da bosa zgazim
to parče zemlje ispod šljive

Sala

Ma naravno da se salim
ne slusaj me ludo mlada
tuga i jad su reci kojima se drugim vlada
Kada ocu zavesti te, kada ocu s tobom salu
reci tuge izmislicu, mreza bice: prica o jadu
Zaboravi sta ti rekoh, to mi srce razigra se
pa i paklena moja dusa, nekad zeli da istina se.
Zaboravi sta ti rekoh, ajde odma, ajde na mah
Sad cu da ti trnem ruke , sad cu da ti kukam na glas
Reci cu ti sve o tuzi, kako bole kisne kapi
Reci cu ti kako vetar uzdahe mi kida mami
Reci cu ti kako tonem u ljubavnom svome jadu
Reci cu ti kako nemam ni utehu ja ni nadu
A kad duso moja slatka, sva utrnes i potones
smazacu te namah zamah
smazacu te dok ne trepnes

Odgovor

Kako nece, mrcio se
naci ce nas tamo zvezde
zvezde ce nas zabaviti
celu vecnost izjuriti
Juricemo tamo vamo
po beskraju neba plavom
Puhacemo u rukave
gledacemo dok ne svane

hej

Pravi vence, al ne stavljaj ih na glavu
napravi jedan pa me juri da ga stavis meni
a trcacu brze nego ikad
trcacu dok se sav ne ospe
Pravi vence, al ih ne stavljaj na glavu
To ce kumovi da nam drze iznads glave i niko drugi!
jel ti jasno!

pcela u kutiji za sibice


Jesam li ja obolela od tebe
sta mi je to preslo sa tvojih misli u moje
sta se to uplelo u ovu glavu
Sreca je sada rec koju zaobilazim
rec koja mi ne treba
hocu time da srusim sve prepreke ka tebi
da mi ni jedan strah ne moze nista
Sve da se i neka avet digne medju nama
poljubila bih je ko brata.
Sta mi je ovo preslo u krv odnekud
i nema srece il nesrece o kojoj mislim il ne mislim
gazim kao senku sve sto bi me delilo od tebe
U meni je poraslo ogromno cudoviste iz reke
I ja se pitam: jesam li obolela od tebe ili te ludo volim?

Ni pitanja ni odgovori
ne znace mnogo
Ne znace nista,
veruj mi Milice
I sutoni i jutra uz tebe su
reci bez kraja
reci koje je poceo neko
neko kog niko nije cuo
a nikako da stanu
iako znam Milice da ce stati
zato te grlim dugo
bezruko

ako ti nije do sasvim prostih devojaka,
produzi korak, necu te stici.
ako zelis pricu o bolu o secanjima,
gledaj kroz mene i nestacu,
bicu prividjenje.
Ja sam od mesa i apetita
Kada izgubim zube plakacu gorko
A za ljudima ne placem.

ljubavi, zbogom
odlazim, za tobom

dodje mi da sama sebi upropastim dan
nesto mi previse dobro ide
zarobila sam te
strpala sam te ko pcelu u kutiju za sibice
i evo te nosim
stisla sam je u desnoj i drzim ruku u dzepu
da se ne cude
A danas se mlogo cude
svemu se cude
i kad si veseo i kad si tuzan
Dodje mi da sama sebi nekako upropastim ovaj dan
previse mi dobro ide
zarobila sam te i nosim te sa sobom
koje kude

maske

Secam se scene iz nekog filam
crno beli film, crno bela scena.
Glavni junak, covek u srednjim godinama,
zove majku, i okrece se mlada zena.
Kakav udarac, udarac u donji deo stomaka.
Kao da se i vreme sali sa nama,
i ono nam pravi ironiju od naseg mesa,
meso koje broji godine ko dane.
Da, proci ce sve
Pa sta?
Niko me nece ubediti da nema smisla
pa sve babe da postanu mlade
i deca ako oce nek nose brade
Niko me nece ubediti da nema smisla
svaka suza i svaki osmeh.
I neka se vreme ruga sa nama,
neka ga , neka

Zaborav, rec koja ne znaci
kao praznina koja ne odjekuje
suplje, bez dna.
Nekad bacim kamencic u te prosle dane
ni sama ne verujem nekad
da postoje reci koje ne znace
proveravam
osluskujem i ne cuje se nista.
Dodje mi da vucem ljude na ulici
da ih potezem za ramena
i divlje, nogama i rukama ih pitam
jel cuju odjek? Da nisam nagluva?

osmeh


Izmiče mi ptica,
i osmeh za njom leti.
Jel' se to prolece sveti
svim nasim zatvorenim krugovima
svim našim prugama svesti
i nesvesti.
Jedan je zelen list jači
od svih zabrana i dozvola naših.
Mahovina mekša od zamišljenih
zagrljaja i slutnji.
Izmiče mi ptica,
i osmeh za njom leti.

Izmiče mi ptica,
i osmeh za njom leti.
Jel' se to prolece sveti
svim nasim zatvorenim krugovima
svim našim prugama svesti
i nesvesti.
Jedan je zelen list jači
od svih zabrana i dozvola naših.
Mahovina mekša od zamišljenih
zagrljaja i slutnji.
Izmiče mi ptica,
i osmeh za njom leti.

zasej me

zasej mi pesme
nek niknu
i trnu
zasej mi lepe i ruzne dane
na njima nek su
labavo vezane marame
meke ko kosulje raskopcane
i izvezeno cvece
dok ne svane
zasej me
lane
I ostar leda komad stavi
kraj korena
nek se topi i hrani
mrvu badema

i zaboravi
zaboravi da smo se sreli
okreni se i caroliju neku smisli
bar jednom ucini greh i
magijom nekom, zaboravi me
Ja mogu da nosim dane
i gore i reke i trave
meni ne smetaju rane
Imam pun zavezljaj hajducke trave
Samo me jos tvoje secanje kida
Zaboravi me
jer ako ti ne zaboravis mene
moracu zaboraviti ja tebe
i necu moci umreti od stida

ocaj

Rekose mi da je ocaj
najgorega srca deo
rekose mi da je slutnja ono
sto si covek ne bi hteo
reko se mi da je pamet
svakom ljudskom bicu draga
rekose mi
a da nesto pitam sada
Oce neko da mi kaze
al da barem sad ne laze
jel ce trava da govori
jel ce cvece da jauce
jel ce kamen da zapeva
jel ce vetar da otera
zar to nisu zvuci jada
i zar covek moze da ne strada
i da peva mesto ptice
i da gude u njem zice
da ocaja, zapomaze
Pa zar covek tada laze?

milje

odavno ti nisam dolazila
danima sam se vrtela po tudjim sastajalistima
sate sam na sve moguce nacine tracila
cipele sam poderala tapkajuci
samo na tebe nisam htela da mislim
sve samo da ti ne bi dosadila

traganja

nisu vise potrebne suze
nema tajnih puteva koje treba naci
da bi se prenela zapecacena pisma
svako izletelo slovo do onog ko prima
stize
ni reci ne sluze da prenesu ono
sto nam samo Nebo pise
nisu vise potrebne suze
ni traganja

neces mi pobeci

mogu ponoviti reci
a nisam ih pamtila
mogu svaki detalj i boju da nacrtam
a prazne sake masu prstima
Letite reci i slova
trci i bezi i vracaj se smelo
skaci i padaj i grli se
vedro
nasmej se mladosti i starosti
i placi i ridaj i srljaj i stradaj
i samo se meni nadaj

zagrljaji

Kada bi grliti bilo lako
ljudi bi kao oblaci zaplovili
i mozda se sasvim spojili
praokean nekakav oformili
Ogromna bara od okeana
i para sto nad njom sanja
Ni koraka ni bola, to nije ni za vola!
Nista od ljubavi nema teze
i neka nas kais za nju veze
toj se posasti moze primaci jos samo pretnja
i sa njom ona luda pometnja
da nismo na putu pravom, ljubavnom
Kao da ikojih drugih puteva ima
Ali,
da nam se ucini da smo na putu pravom
ko blesavi bi poceli mahati glavom
i moguce da bi ta glava pomahnitala
na neku trecu stranu odskitala
Zato vezi nas Boze za vecna pitanja

nije tajna
to svaka bubica u tvojoj sobi zna
zaobilaze te mravi
dok spavas
Da samo na cas vidis za sobom
dok prolazis plocnikom
kako se travke sa rubova izviju za tobom
kako se zbunje uvrne,
ko da je vetar proso.
A ti, ne sluteci
namestas pramen sto ti je pao na oci
vracas ruke u dzepove, nastavljas
I kako da ti kazem,
da razbijam taj dvorski prizor
da remetim trepet tisine
koja sva peva
da si princ koji sneva

ps. posveceno jednom mladom pesniku :)

Sta tera coveka da
tako sigurno zna
sta sam ja
Kakav je strah
iza mracnog vela na ocima
Kakva je nemoc
u tim rukama
Cepaju se grudi
i izlecu ptice
prokljucavaju prolaz
I isticu crvene i zelene bujice
Ali, prilazi divljac i bubice
i hrane se nasred litice
i stezu ih ruke
i gledaju ih oci u oci
i kupaju
Koliko je drago leto mirovanja
toliko je draza zima slutnji i bezanja
uvijanja u slamu sto truli
umornu ceme pojesti crvi

Sara Bodler http://razbibriga.net/imported/2009/09/smile-1.gif sara radosti
sitnim kamenjem kroz meku zemlju
oci se ne pitaju
grudi ulivam u saku
u kojoj prsti valjaju
grumen crnice

kada reci vise nema

sve bih ti rekla
sada, kada reci vise nema
rastocila bih snove
i nadanja
razrezala butine do kosti
i mesa rascvetala sve ti ispricala
sada, kada reci vise nema
pokupljeni pupoljci za caj
raskvaseni vodom proklijali
da budem parce peskulje

tugo

unisti me
nista vise ne ume tako da boli
resko do besvesti
pijana budem od tvojih ruku dugo
posrcem i mesecima nekad
od samo jedne reci
tugo
mamurluk tvoje ucebane kose
lenjih pogleda upucenih drugom
unisti me
bar jos jednom, tugo

Krik

Mrav cvrcak vedro
Nebo sumrak steglo
Miris pesma vatra
medved njusi vrata
U drhtanju jutro
uvaljana trava
led pod vodom spava
ugnjuravam lice
dok dan jasu ptice

Ako dignem glavu
samo cu da kriknem
a ovako nemo
ponavljam u sebi:
zasto nema mesta
na kom cu da dirnem
jegodicu ispod
tvoga oka

Taj je vetar silno
tutnjao pod bradom
Mislila sam da to
nikad nece proci
Cupao je lisce i
kidao grane
dok ne osta
panj goli

I tad
jos ti jedna, leva
suza mahnu
a osmeh mi
izsetao kradom

odakle ti

odakle ti tolika smelost
gde je kraj tvojoj dubini
vise ni ne pamtim
kada sam se to bacila
i nikako da dovoljno potonem
pa ko covek da ustanem
odakle ti toliko ljubavi
nepregledni

Sarplaninac

Zaista se divim pametnima
verujte, i snob je svaki
za lakat od mene visi
i retki je tek probirac
pokiso na kisi
ko sto se skvasih i jeseni ove
i uprskah patike nove
A mogle su bar dva leta
da budu lepe za oci sveta
Zaista se divim pametnima
verujte, i snob je svaki
za lakat od mene visi
i retko je neko voleo bez napretka
ko sto evo volim svako vece iz pocetka
Nekada davno, u prolece rano
sarplaninac mi repom man'o
i evo opet vrtim glavom
trazim ga cas na proplanku
cas na ravnom

[center] ti i ja ti si gospodar svojih dana ledena stena uspavana sa žarom iza zidina održavaš plamen miran kao stihija tvoji su koraci laste nemir ti sleće na rame i hraniš ga kao otac nema za tebe tajni naglavačke dana okrenutih u ritama su moje nade nikada se ne smejem kao ljudi trčkaram ti oko nogu i ma nismo ludi Tvoje su uspomene jasne ja sam musava i kuurva Sto se zadržavaš kraj mog žbuna? rekla sam ti o sebi dosta ali da dodam ne bavim se bolom vec dugo ni usamljenošću ni tugom oni svraćaju ako im je volja al' kod mene nema ništa sem stola a ni mene često nema kod kuće lutam daleko od parova i tuče družim se sa krticama i provalnicima sa rovcima i domorodcima sa tavana bubama, mojim drugama odvajam neke stare reči za čarbar od njih ću da pravim kačamak i ajvar udaću se za vrapca, od njega napraviti zabca a ako mi se spavaćica pocepa dodaću cveće i napraviti venčanicu za ispod kreveta

petro, jel ovo tvoje?

Zanemela sam..ali bukvalno!

[quote author=sani link=topic=724.msg14621#msg14621 date=1258887815]
petro, jel ovo tvoje?

Zanemela sam..ali bukvalno!
[/quote]
:) jeste, moje je

jbt ..petro... :raz_083:

:raz_040:

šta da ti kažem
kad sve znaš
odavno slutiš rastanak naš
šta da ti krijem
što da se smijem
odavno krijući suze pijem

nikada neću biti ko jedna
crnka strastvena iz srednjeg reda
uporno u nju piljiš od juče
kako mi je znaju oni kod kuće

nemoj mi više slati vježbanke
neka ti roditelji privatne časove plate
ništa od našeg tajnog saveza
ja sam za tebe obicna puzla

eno ti crnka neka te tješi
kad vidiš kako je neki zadatak nerješiv
kako je teško u kisjelinu
dodati nešto slično vinu

[quote author=sani link=topic=724.msg14650#msg14650 date=1258915624]
jbt ..petro... :raz_083:
[/quote]
ja nijesam smeo da kazem... jbt..... jer ako baja obeca nesto mora to da ispuni :lol:

sreća je da umem da lažem

ima dana u kojima bih sebe pojala
samo da se setim baš tačno gde sam stajala
i koliko sam se istegla da te dohvatim

ima dana suviše čistog vazduha
kada je vidljivost u zenitu
i tada, da te se setim,
pretvorila bih se u kometu

ali imam neku ludu sreću
i pletem laži ko da se verem po drveću
uverena sam da mi sve sivo vrane podmeću
i da tebe uvek voleću

zaljubio si me, i u noći i u dane
u proplanke, u ljude i tužne i nesmejane
a to je pola ludila
i kada ti se ne javljam
znaj da me neka furija uhvatila
jurim da lepotu jutra samo ne slutim
no da probam da popijem
sve ono što se ne pije
i trebaće meni još dosta krugova
da potrošim pogon od tvog pogleda
dobro je da me nisi gledao dugo
kratak je ovaj život tugo
da stignem da se odljubim
i jednog dana zavolim

majko
znam da me voliš žarko
i da bi svaki kamen da možeš
sklonila sa puta kojim ću da prođem
znam da bi tako rado ispila
umesto mene svaku čašu ludila
da bi mi noge svezala
kad vidiš kako put jame idem lako
Ali majko
nismo u hodniku porodilišta
da ga dezinfikuješ
kako bebama ne bi bilo ništa
ne možeš mi spremiti takvu marendu
da od nje zubi beli ostanu
zagrli majko i zaplači
plaču i oni od tebe jači

http://blog.razbibriga.org/petrana/

Moram ti reci koliko te volim

mogu da ti pričam beskrajno dugo
neprekidno dugo
da ti pričam koliko te volim
mogu da ti pričam bez reči
da te ljubim bez usana
niko te nevidljive reči ne može da spreči
mogu da te volim beskrajno dugo
neprekidno dugo
i znam da se sa dugo rimuje tugo http://razbibriga.net/imported/2009/..._biggrin-1.gif
ali, svi nekad pogreše
tako je i naš rečnik po malo bolesnik
izrimovao je po nešto vešto
a po nešto ne vešto
tako da neće da se čuje kad ti špričam koliko te volim
neće da se vidi kako se pomeraju usne dok ti pičam koliko te volim
tako ćemo zaobići sve što je u našem rečniku nevešto
i voleću te virtuozno vešto

ljubav

kada bi ljubavi trebao dom
odavno bi stardala u stanju pokislom
cekajuci da napravim kakav takav krov

kada bi ljubavi trebalo da prezimi
sa njom bi zaspali i mi
i ne bi se nikad budili ni ljubili

tajna je sta nalazi u nama
i ostaje tu od dana do dana

i ja sam zatecena,
od cega zivi?, a jos nisam pecena