Printable View
Jeste li nekada bili toliko zaljubljeni da ste prosto postali "ovisni"? Emocionalna ovisnost ,pa tako i ljubavna podrazumijeva nemogućnost kontrolisanog ponašanja.
Tad obično kažemo kako je ljubav porok,usud,zla kob ili slično..kako je prokletstvo ,a ne dar..
Oko nas postoje takve "ovisnosti" i htjeli to priznati ili ne i događaju se čak i onima koji možda pomisle kako sui imuni:kapa:
Evo jedan primjer "ovisnice"
Posesivna žena naprimjer koja stalno traži potvrdu ljubavi..ono čuveno" Reci mi je l me voliš?" kao da takve žene žive samo kroz partnera,postoje samo ako imaju partnera i pošto poto moraju da ga imaju..nerijetko su one spremne da istrpe sve samo da ne bi ostale same:(
Psiholozi tvrde da su i ludo ljubomorne žene takođe ovisnice jer iz svoje potrebe za posjedovanjem,prečesto i prejako imaju potrebu da kontrolišu i upravljaju..takve često kažu i istinski vjeruju da On ne može živjeti bez Nje:(
Ne znam, mislim da ovo nije tacno, na svom primeru. Posesivna sam (umereno do prilicno) i volim potvrde ljubavi (bilo kroz reci ili jos cesce, kroz dela), ali nikako nisam za to da zena pre treba da bude bilo s kim , nego sama....to su za mene gluposti te stoga nisam nikako zavisnik od ljubavi. Tako da ova konstatacija ne stoji.Citiraj:
Prvobitno napisano od Krasiva
e pa jbg vi ovde počeli o bolesnicima:krsti::blenta: postoje i umerene vrste ovisnosti:hm:
svi znamo da su forumaši pre svega normalni und superiorni ljudi, neće se niki upisati na temu
Evo ja da kažem nešto...rekoh ja jednom bilji, ne umem malo da pričam, ne umem malo da se ljutim, ne umem malo da se smejem, ne umem malo da ne volim pa onda ne umem malo da volim...preterujem u svemu, ne znam šta znači umerenost...ili ili...ali da sam nekome pravila ljubomorne scene, a kamo li nešto veće, jok, fala:nene:...kanda ipak znam gde je neka granica:hm:
mislim sta reci... nemojte da se folirate i da lazete... ne znam kako mozete da lazete sebe... to je pateticno...
koe oćeš:ljut:
Da. Kad sam zaljubljena budem "ovisna". Nije da ne mogu da budem srecna i kada sam sama sa sobom, ali mi je draze kada imam muskarca pored sebe cije me prisustvo cini da se osecam lepsom, boljom. Nista lepse od ljubavi, kad nekga volis i kada si voljena za uzvrat.
tema je i postavljena kao bolesno stanje..ovisnost koja nema umjerenosti..Citiraj:
Prvobitno napisano od Sarmica
Pa ko će da prizna da je bolestan:huh:
niko ne mora da prizna..nismo na sudu..samo svako ima svoje mišljenje,sretali smo "ovisnike"..ne vjerujem da iko ne zna bar jednog...
pa jesi nas pitala :blenta:
Citiraj:
Prvobitno napisano od Krasiva
Jesam:) al to je pokretačka ,mala snaga..ona slatka ovisnost koja je bezazlena,ali se desi da pređe u svoju suprotnost..zato je i tema..da se izjasnimo o razlikama i stepenovanju ovisničkog ponašanja..od benignog do bolesnog....o onome što smo osjećali,u kojoj je to mjeri..
ja sam recimo,u jednom nepametnom dobu svog života imala naslage patološke ovisnosti i nema opravdanja za to,zaista..ni da sam bila vrlo mlada,ni da sam bila izmanipulisana..ni da sam bila "slijepa"..ali,sad kad pišem o tome,iskreno vjerujem da je jedno takvo iskustvo dragocjeno..
Pa iskrena da budem, ne znam šta neko treba da ima da bih ja toliko odlepila:blenta:
nažalost,nije riječ o tome šta "neko treba da ima" već šta neko nema da mu se to dogodi..(Citiraj:
Prvobitno napisano od Sarmica
Moze da nema ljubavi i paznje , da je ima ne bi toliko zudela za istom. Kazu da je najveca kletva :dabogda imao, pa nemao. Zamisli kako je nekome ko je imao svu ljubav i paznju i osecanja ispunjenosti koje ljubav i paznja donose sa sobom, kako je taj neko oseca kada te ljubavi i paznje vise nema. Oseca se nikako, tuzno, depresivno, zeli da opet uspostavi to predjasnje stanje .Eto odatle mozda zelja da se voli i bude voljen. Iskreno mislim da je jednako patolosko stanje kada neko tvrdi da mu nista od toga ne treba i da moze da funkcionise savrseno sam sa sobom. Covek je socijalno bice, potrebni su mu drugi ljudi, potreban mu je partner sa kjim ce da deli obro i zlo. zato ljudi i stupaju u veze, zabavljaju se , zene/udaju.
Ipak ono o cemu pises krasiva nije nikakva patologija vec normalno stanje svesti ljudskog bica koje je zivo i oseca.
Jeste Pile..normalno je da čovjek pati i tuguje..ali kad se ta patnja izmakne kontroli i kad nastupi bolesno stanje..nije normalno da nas to odvuče u dugogodišnju depresiju,nije normalno da ne možemo da racionalizujemo,nije normalno da neke stvari ne možemo da prihvatimo..
normalno jeste da boli..a bolesno je da ne prestaje da boli...
Ljubav se ipak hrani ljubavlju..a ovisnički moment se hrani bolesnim sjećanjima i blokiranim željama...uostalom,.često je ljubav bolest :)
Hmm...ja sam pitanje malo drugačije razumela. U svemu se slažem sa Piletom, ali mislim da je Krasiva pod ovim terminom mislila na opsesivnu ljubav. Bolesnu ljubav.
Opsesivna ljubav je kada neko svog partnera "guši" ljubomorom, ili u najčešćim slučajevima, to je jednostrana, pataloška ljubav.
Neko nam stavi do znanja da možemo da budemo prijatelji, ili drugari, a mi hoćemo više. Tako se stvara opsesija. Opsesivna osoba piše mejlove "žrtvi", prati je, zivka telefonom, ljubomorna je bez razloga.
Ja jesam volela jednostrano, davno, ali nikada tu osobu nisam gnjavila. Ostali smo dobri prijatelji jer smo oboje dovoljno razumni da znamo šta hoćemo, a šta nećemo.
Sa druge strane, bila sam "žrtva". Proganjao me je, dolazio na posao kod mene, sačekivao na ulici. Tek kada je jedan moj prijatelj reagovao, i kada sam mu jasno stavila do znanja da mogu da se žalim policiji, tek tada je prestao. I sve vreme je ponavljao da me voli i da ne može bez mene.
Bilo je strašno.
Krasiva, da li na takvu ovisnost misliš?
Istina je da volim da budem voljena ( a ko pa ne voli) i volim to da čujem, nekako prijaju te reči :bela: jer ne očekujem da mi ih izgovori slučajni prolaznik već neko zbog koga mi srce kuca brže i sa kim delim neke lepe trenutke života :trepp:
Posle jednog mračnog perioda kroz koji sam prolazila i sama sebi zagorčavala život razmišljanjima na ovu temu, sad shvatam da ne volimo svi isto, da ne volimo na isti način da iskazujemo ljubav... i da to može da boli :aha: ali ako prihvatimo to, biće nam lakše, samo opet pitanje je da li smo onda zaista srećni ako gušimo svoje želje i očekivanja...
Pile je ovde opisala ovo na pravi način, barem po meni:
Moze da nema ljubavi i paznje , da je ima ne bi toliko zudela za istom. Kazu da je najveca kletva :dabogda imao, pa nemao. Zamisli kako je nekome ko je imao svu ljubav i paznju i osecanja ispunjenosti koje ljubav i paznja donose sa sobom, kako je taj neko oseca kada te ljubavi i paznje vise nema. Oseca se nikako, tuzno, depresivno, zeli da opet uspostavi to predjasnje stanje .Eto odatle mozda zelja da se voli i bude voljen. Iskreno mislim da je jednako patolosko stanje kada neko tvrdi da mu nista od toga ne treba i da moze da funkcionise savrseno sam sa sobom. Covek je socijalno bice, potrebni su mu drugi ljudi, potreban mu je partner sa kjim ce da deli obro i zlo. zato ljudi i stupaju u veze, zabavljaju se , zene/udaju.
Ipak ono o cemu pises krasiva nije nikakva patologija vec normalno stanje svesti ljudskog bica koje je zivo i oseca.
Tema je zaista postavljena kao ovisnička,znači nije zdrava,u kontekstu neracionalnih očekivanja vrste recimo ovako:
neko želi da bude voljen ovako i ovako..drugi neko to ne pokazuje onako kako to taj neko želi..iz toga proizilazi osjećaj tuge,nezadovoljstva,pa čak i bijesa..
Počinjemo da ovisimo o količini ili kvalitetu uzvraćenih emocija jer smo mi sami sebi projektovali da nam to nije dovoljno,da mi želimo drugačije i više(a to nema veze sa racionalnim)..naša samoprojekcija je bumerang..i ona nas ubija,postajemo nesigurni u partnera i nanosimo štetu vezi..počinjemo se ponašati tako da vršimo pritisak,da ga gušimo,prestajemo vjerovati u sebe i obolimo od tuge.
Prava ljubav jeste ovisnost i to nesumnjiva jer ako nekoga voliš onako do kraja onda nemožeš da zamisliš život bez nje/njega. Naravno ako je uzajamna. Ipak i u takvom stanju stvari treba se malo "odmaknuti" i ne gušiti onoga koga voliš po ceo dan. Potreban je "dotok emocija". Patologija nastaje ako nemožeš bez nekoga a on/ona ne mari za tebe i ako to stanje dugo traje. Neminovno je da traje neko vreme dok veruješ da ipak nešto može da se desi, dok čezneš i naravno patiš. Kad to vreme istekne a dužina je individualna moraš se okrenuti drugoj osobi i opet biti srećan jer si voleo, mada uskraćeno i nepotpuno. Bolje i tako nego nikako jer sreću ne možeš pronaći uvek kad poželiš. Jedino što nesmemo dozvoliti sebi je dobrovoljni beg od pravih emocija. To je zločin koji smo počinili sami sebi.
hmmm :hm:
neka bude ovako... jednom je jedna devojka volela nepojmiljivom silinom... on nije umeo da voli... ili jeste na kranje cudan nacin :pardon:
dok su bili u vezi nisu se poklapali u teznjama... kada su raskinuli i zapoceli nesto sasvim drugacije sa drugim osobama, osetili su patolosku privlacnost i zavisnost... i tako su uzivali jedno u drugom na stetu tih drugih "neduznih" osoba i na stetu cistote ljubavi...
do kojih granica su stigli nije vazno... postali su opsenari ljubavi koja nije imala racionalni smisao, vec iskrivljenu psihicku i telesnu zavisnost...
dok se jedno od njih nije opametilo i sve to raskantalo...
i cica mica gotova prica :dada:
pouka: ljubavna zavisnost moze preci u patologiju... ipak, ne dozvolite da vam ona iskrivi shvatanja o ljubavi...
pouka: ljubavna zavisnost moze preci u patologiju... ipak, ne dozvolite da vam ona iskrivi shvatanja o ljubavi...
:bravo:naki
o tom ja i pišem na temi:dada: