Majka hrabrost ili možda...?

Jeleni Trikić (32) iz Prijedora 2007. godine je otkriven tumor na mozgu. Nakon dve operacije odlučila je da rodi dete, jer je želela da oseti kako je to biti majka. Ne moram da napomenem da je morala da bira između lečenja jakim citostaticima i trudnoće. 40 dana nakon što je na svet donela sina Nikolu, Jelena je preminula.
Nju nazivaju "majka hrabrost"...hrabrost je što je samo htela da udovolji svojoj želji, ne misleći šta će biti sa tim detetom?:huh:
I još da dodam da je porodica u teškoj materijalnoj situaciji, i da KC Banja Luka danas organizuje humanitarnu akciju da bi pomogli malom Nikoli.

nemam mišljenje o stvaranju sirotinje...i stvarno ne mogu niti da osuđujem to niti da aminujem...betoven je bio dete koje je rođeno bez ikakve perspektive, pa je ipak dao ogroman doprinos svakome ko voli klasičnu muziku..
dakle, osuditi tek rođeno dete na neimaštinu, spakovati ga u fijoku margine - nije pravedno, i treba ipak poštovati žrtvu te žene. umirala je, imala je želju.
svaki umirući treba da ima ispunjenu želju....šta drugo da kažem.
njen cilj nije bio neplemenit, ružan, nije čak bio ni sebičan. bio je krajnje altruistički - izneti još jedne oči iz mraka.
malo ljudi to može i da razume, a još manje takvo šta da podrži.
lično, nikad to ne bih uradila, ali to ne znači da sam ja u pravu.

Ja zaista ne mogu da razumem. U jednom trenutku sam pomislila pa dobro, šta da je preživela, onda bih mogla da je nazovem nekom majkom...e sad da li bi to bilo hrabrost ili ludost, stvarno ne znam. Ali ona se nakon dve izvršene operacije odlučila na taj korak. Verovatno je negde osećala da je to njena poslednja želja.

Otkud u naslovu teme ikakvo "možda"....ona je samo odabrala da daruje i ostavi jedan život iza sebe..jer (provjereno,znam) nije imala šanse da preživi:(

Sa sigurnošću je znala da neće preživeti?:eek:
I ipak se odlučila na takav korak?:eek:

Ne znam, uperite mi ovde prstom na hrabrost, ćorava sam i ne vidim:(

Znala je:( toj mladoj ženi nažalost nije bilo spasa..a šta je trebalo da uradi ..da oboje umru:(

:eek: pa nije morala da zatrudni, npr:eek:

Elem, gledala sam pre nekih mesec-dva prilog o ovoj ženi i pomislila sam kako je to lepo i hrabro, što ne misli na sebe, što je odustala od svog lečenja zarad deteta. I onda vidim pre koji dan da je preminula...neopisiv bes se stvorio u meni...pa ja uopšte nisam mislila da će ona da umre:(ne znam, očekivala sam neko čudo valjda

i ja tu ne vidim hrabrost...pa kako pobogu roditi dete kao poslednju zelju, nije to zelja tipa hocu jos jednom da vidim zalazak sunca na moru pa nek mrem :( desava se da zena umre na porodjaju pa da dete ostane bez majke, ali to je nesto sto se desi, neplanirano, krenu stvari nizbrdo, nesto se iskomplikuje, a ici na `siguricu` tj. znati da uskoro sigurno umires i uraditi ovako nesto po meni je sve samo ne hrabrost... ljudi se nekad tesko odlucuju na potomstvo i u normalnim okolnostima, razmisljaju da li ce moci da mu pruze sve sto mu treba, sto je po meni sasvim normalno planirati i razmisljati ako vec imas izbor...

a šta ako se nadala..zar se svako bolestan ne nada da će da ozdravi..a šta ako joj je neko od "pametnih i nepogrešivih" ljekara rekao da može jer će biti izliječena..a šta ako nije znala..a šta ako je jedva krpala kraj sa krajem..ne možemo i nemamo pravo da budemo sudije..
dječak će se othraniti i ako Bog da izrasti u čovjeka..pa toliko je siročadi ovaj svijet prigrlio..koliko je beba samo u ratu ostalo bez majke..
život je taj koji treba slaviti.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Krasiva

a šta ako se nadala..zar se svako bolestan ne nada da će da ozdravi..a šta ako joj je neko od "pametnih i nepogrešivih" ljekara rekao da može jer će biti izliječena

---

kad je čekala do tridesetdruge mogla je da sačeka još malo:aha:

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Krasiva

pa toliko je siročadi ovaj svijet prigrlio..koliko je beba samo u ratu ostalo bez majke..

---

upravo tako...jedno više nikako nije potrebno:nene:

nemam namjeru više postovati na ovoj temi,jer ne podnosim da ljudi sude o nekom i nečem samo na osnovu generalnih uvjerenja i principa..svaka životna drama ima svoje aktere i oni su jedinstveni..svako može da bira šta će da radi sa svojim tijelom i potomstvom
..mi,kao posmatrači možemo samo da "bistrimo" kao generali poslije bitke.

Pa normalno da moram o nečemu da sudim na osnovu generalnih uverenja i principa:lola:
Naopako da imam lično iskustvo u svemu:lola:

Ne bih ovde nešto puno da komentarišem, možemo da pričamo šta hoćemo, kakakva je ona ovakva onakva ...ali žena je umrla , znala je da umire ,mislim strašno... :(Samo ona zna kako joj je bilo znati da umire :( i da neće gledati dete koje odrasta...Stvarno tužno...Da, ostavila je nešto iza sebe, kao nešto što će nastaviti da živi posle nje, to je divno.
Jedan novi život je divan. Ne treba sve gledati tako crno, ako je dete siromašno, ne znači da će ceo život biti, ne znam nisam upoznata sa situacijom. Volela bih da se u takvim slučajemima stvari drugačije, da je socijalna politika žemlje bolja...Uostalom to dete može da bude veliki čovek, može i ceniti svoj život, zamislite sad dete kad odraste i neko mu kaže "bolje da te majka nije rodila", zar mu ne bi bilo malo bezveze? ...To su samo naša mišljenja...
Postati majka u životu je nešto najlepše što može da se dogodi jednoj ženi, ne kažem da bi ja to uradila na njenom mestu, ne daj Bože, ipak je to bila njena odluka.

Tužno,jako tužno :( A kako se neki ljudi, koji uslovno rečeno imaju sve-i decu i porodicu..opterećuju nekim glupostima i sitnicama i ne mislim na krupne stvari tipa nemaština i bolest..

Ne čini mi se da je toliko bitna materijalna situacija tog deteta. Mislim da majčinsku ljubav i pažnju ne može ništa da zameni, ma kako god ono živelo u budućnosti.

Da,stvarno..gde je u svemu tome otac??

Jelena je bila udata, i suprug je u potpunosti podržao u nameri.

blizina smrti čini da donosimo odluke koje ''običnom'' svetu nisu razumljive. smrt je velika nepoznanica i kad znaš da ti više nema života - sasvim je jasno da poželiš da ostaviš život.
to su primarne, instiktivne stvari.
neka je rodila dete, samo neka je to detence zdravo i pravo. Bog će potruditi za negovu dušu. dete je rođeno iz ljubavi i potrebe za životom, treba li uopšte nešto drugo reći i razmišljati na tu temu?

Ne bih baš rekla za sebe da sam neka zadrta osoba, ali ovo smatram sebičlukom i žestoko ga osuđujem:aha:

dobro, svako ima pravo na svoje mišljenje. mislim da bi bilo mnogo sebičnije da ne rodi dete ili da izvrši deteubistvo, tj. abortus. to je sebičluk...a ovo, po meni - nije.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...-Jelene-Trikic

To je isto kao da je rodila dete pa ga napustila...svesno je znala da neće moći da se brine o njemu, znala je od prvog dana svoje trudnoće i opet je išla da zadovolji svoj hir.

ja ne smem nista vise da kazem na ovu temu :srbpla: osim da dodam da ne znam osobu kojoj prija saznanje da ga tretiraju kao socijalni slucaj i da skupljaju dobrovoljne priloge za njega... te price neka je zivo i zdravo, lepo je podariti ljudski zivot itd... ma sve je to lepo reci i pomisliti iz toplog doma, i punog frizidera... i plate na racunu...

za koju godinu desice se nesto jos hrabrije... a ovaj malisan i njegov otac ce pasti u zaborav, a dete ce rasti i imati sve vece potrebe... i za majcinskom ljubavlju i za svim ostalim...

Za koju godinu? Ja mislim za 10-20 dana, dok se smiri medijska frka i fertik:aha:

Kada se čovek nalazi na ivici života i smrti, on se ili grčevito bori da živi i dalje ili se prepusti smrti.Svaka osoba koja ima motiv da živi i kada joj lekar saopšti da tu nema života, ona i dalje ne veruje i dalje je ubeđena da joj smrt nije namenjena.
Ne mogu da shvatim kako se priča o tome da eto ona je znala da će umreti i zašto je ovo i zašto je ono. Vama neko saopši vest ''znate vi umirete'' i vi onda sednete i razmišljate šta je dobro i šta ne..i onda se spakujete i čekate taj momenat da legnete u sanduk...Kao da je to tek tako jednostavno..

Mentalno jake osobe se bore do kraja, pogotovo ako imaju podršku najbližih. A mislim da je ova žena imala podršku supruga. I sto posto sam sigurna da nije pomišljala da će baš umreti.
I ko još može tako lako da se pomiri sa smrću?

Ja sam isto neko ko je išao po toj ''ivici'' i znam dobro o čemu pričam. Jedno je teoretisati, a drugo je biti u nekoj poziciji. Neke osobe bi na njenom mestu umrle i na samu vest da ih čeka smrt. Ona je to prihvatila i nastavila dalje da živi i ispunila sebi želju, a i suprugu. Nije ga ona sama ''napravila'', za bebu je potrebno dvoje...Eto, želela je da se oseća kao neko ko prkosi smrti i kao neko ko želi da bude deo ovog sveta još uvek...Ne verujem da ju je neko herojstvo u tom trenutku zanimalo, nije ona imala kad da o tome razmišlja...

Nije siromaštvo najveća ljudska muka. Šta vrede kule i gradovi, ako čovek ostane bez zdravlja. Ništa gore, od punog džepa i prazne duše. I ne mislim da dete treba da živi pod ''staklenim zvonom'' i da ima sve u životu.

I nismo mi ti koji ćemo da presudimo nečiji život. Odakle nekome ideja da će to dete ostati neuspešno i siromašno?

Nije na nama da sudimo.
Nek je dete živo i zdravo...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Man

Nije na nama da sudimo.
Nek je dete živo i zdravo...

---

Upravo to...:dada: I što bi se narodski reklo ''Ničiju sreću nisu paščad pojela''...

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Sagacity

Ja sam isto neko ko je išao po toj ''ivici'' i znam dobro o čemu pričam.

---

jeste, sago..to može da razume samo neko kome je smrt stavila ruku na rame. sve drugo je...racionalizacija.

Citiraj:

---

Prvobitno napisano od Fajf

ma sve je to lepo reci i pomisliti iz toplog doma, i punog frizidera... i plate na racunu...

---

:aha:

Sinoć sam gledala dokumentarac o ovoj ženi...Dotaklo me skroz...Žena je bila veliki borac. I baš ono što sam rekla, niko ne pomišlja da će umreti...Nada se da ima nade za njega, da ga Bog čuva itd. Za razliku od onih ljudi koji su depresivni i koji bi na tu vest da umiru, verovatno legli i umrli, ova žena je imala nade i vere, da će sa njom biti sve u redu, ali sa druge strane, po priči njenog supruga, kao da je u dubini sebe znala da njoj nema pomoći i zato je pokušala da od ono malo života iskoristi korisno što više...
Pitanje je, da li bi joj i te hemoterapije pomogle. Ona se sa tom bolešću dugo borila..S'druge strane, uvek ima neverica da se to baš tebi neće desiti...Baš sam pomenula, u saobraćajci koju sam ja doživela, čovek je išao autom baš prema meni i prešao u moju traku i vidim kako hita prema meni i očigledno je da će me udariti, ne može omašiti...i pored toga što nisam imala gde da skrenem, ja sam imala i dalje nadu...da nema šanse da me udari...Eto, to su neke situacije...

Svaka čast njenom suprugu. očigledno joj je bio velika podrška. A dete je pravi šećerko i po onome što sam videla, održava ih u nekom optimizmu...Srećom, ima i ko da brine o njemu...Sve u svemu ''Neka bude Božija volja''...:)

Bojim se da uopšte nije više ona bitna:aha:

Joj ne znam...Mene je priča njene majke pogodila...i način na koji je pričala o njoj...Jedino me u celoj toj priči neviraju mediji...Napraviše od cele situacije ''čudo'' i ''atrakciju''....Ali dobro, proćiće i to.

Gledala sam i ja, nisam baš od početka. Nije mi bilo svejedno, naravno, ali i dalje mislim ono što sam ranije rekla:aha:

I ja sam neko ko nije odrastao u ''izobilju''. Meni moji ništa nisu obezbedili...Ni kola, ni stan..Uspeli su da me iškoluju...na ''jedvite jade''. U vreme krize, prvo je frima moje majke otišla u stečaj, a zatim i firma moga oca...Svašta smo radili. Glupo mi je da uopšte o tome pričam. Ničiji život nije bio lak. Ovo namerno kažem, da se ne stekne utisak da sam neko ko je odrastao ''pod staklenim zvonom''. Daleko sam bila od toga.
Ništa bolje nije bilo ni bratu...Ali smo oboje naučili da radimo i da mislimo. On sada ima svoj stan, ja sam isto neko ko će to imati. Ni jedno ni drugo, nismo imali neku finansijsku pomoć i podršku. Oboje imamo mnogo više, nego deca sa kojom smo odrasli, a koji su imali šta materijalno da naslede od roditelja..
Ušli su u već opremljene stanove i kuće. Dobili su auto na poklon...Gde su se zatekli tu su i ostali. I dalje zavise od roditelja..

Naravno, nije to neko pravilo niti ''the best recept'' za život, ali mislim da se deca koja nemaju puno materijalnog u životu, mnogo više bore za život i većina od njih uspe u onome što želi....I dalje smatram da detetu ne treba dati sve i svu udobnost.

pa dobro je ako se ima, ali je dobro i ako se nema pa se stekne...što bi moj pok. otac govorio ''pametnom ne teci, loodom ne ostavi''. ipak, mislim da Millojka nije mislila na materijalni status tog deteta, nego na emocije - da će mu uvek nedostajati taj majčinski deo.
istina je da se to ne može nikad nadoknaditu, ali mislim i dalje da je rađanje bebe bila njena poslednja šansa da se izbori sa smrću. nema u tome ničeg za osudu, naprotiv.